На локалном нивоу су кључна питања вештине и едукација

Миодраг Глушчевић, шеф Одељења за комунална и питања урбанизма и животне средине СКГО, одговарао је на питања Евергетском портала Србије. Преносимо интервју који је објављен на www.energetskiportal.rs

Стална конференција градова и општина има дугу традицију и као институција се може похвалити либералним и веома активним односом са својим чланицама општинама и градовима са једне стране и изузетно професионалним, утицајним, информисаним и стручним службама са друге стране. Тај наизглед мали парадокс заправо чини да је ова институција веома угледна и значајна како због квалитетних активности које спроводи, тако и због чињенице да је практично незаменљива и пребогата систематизованим информацијама о стању у српским општинама до којих не можете доћи нигде другде. Миодраг Глушчевић је секретар Одбора за комуналне делатности и енергетику и са њим разговарамо о пројектима из области енергетске ефикасности и заштите животне средине који се спроводе на локалном нивоу у Србији.

ЕП: Налазите се на челу одбора којим тренутно председава општина Трстеник, а још двадесет општина је у чланству. Коју општину бисте издвојили као активну када су у питању енергетска ефикасност и заштита животне средине?
Миодраг Глушчевић: Важно је нагласити да се избори за тела и органе СКГО одржавају на две године и да места председавајућих имају општине, а не појединци. Уколико би и дошло до смене власти у некој од општина, она би наставила са вршењем те функције. Секретаријат је ту да пружа подршку у раду телима и органима општине. У овом мандату у Одбору за комуналне делатности и енергетику функционише двадесет јединица локалне самоуправе које су формално чланице , а поред њих још десетак активно учествује у раду као придружене чланице Одбора. Оне нису могле да буду у формалном чланству због процедура, али су заинтересоване за теме које покрива одбор. Свакако да постоје градови и општине које су у погледу енергетске ефикасности и заштите животне средине напреднији у односу на друге. Од мањих општина важно је поменути општину Варварин која је у последњих седам, осам година спровела исто толико за наше услове иновативних пројеката у домену енергетске ефикасности. Свакако да треба истаћи Врбас, јер је прва општина у Србији која је успоставила Канцеларију за енергетски менаџмент. Ту су и градови као што је Крушевац који је врло активан у последње време и Ниш који има одељење задужено за енергетику и једина је наша јединица локалне самоуправе која је успела да усвоји држиви акциони план енергетске ефикасности и да га достави Канцеларији Повељи градоначелника у Бриселу. У овом набрајању не треба испустити ни друге као што су Кула, Врање, Пирот, Нови САД а поготово Београд који располаже огромним капацитетима на овом пољу. Свакако да има добрих примера.

ЕП: Које институције финансирају пројекте у српским општинама и који су највећи проблеми из области екологије и енергетике?
Миодраг Глушчевић : Постоји неколико начина на које пројекти могу да буду финансирани. Са моје тачке гледишта финансирање не би требало да буде проблем из најмање два разлога прво, пројекти у домену енергетске ефикасности су такви да генеришу уштеде, које се могу посматрати и као приход, а са друге стране, постоји широка лепеза различитих модела финансирања од донација и улагања сопствених средствава, преко развојних кредитних програма, комерцијалних кредита, све до јавно приватног партнерства. Све ово стоји на располагању за реализацију ове врсте пројеката. Ако тако посматрамо ствари, финансирање пројеката енергетске ефикасности не би требало да буде проблем.
Донација има, али их је све мање. Рецимо, Швајцарска Влада тачније Швајцарска канцеларија за сарадњу и немачки ГИЗ већ спроводе програме подршке што на регионалном, што на билатералном нивоу. Примера ради, ГИЗ тренутно спроводи два билатерална пројекта у Србији, један на пољу енергетске ефикасности и други у домену биомасе, а кроз Отворени регионални фонд финансира регионалне пројекте енергетске ефикасности на подручју Западног Балкана. Тренутно се кроз овај програм реализује пројекат у Пироту где се врши замена котла на мазут котлом на биомасу у једном дому здравља, а у Крушевцу се уводи лед осветљење у главној улици. На овом плану су активни као билатерални донатори и Јапан кроз своју развојну агенцију ЈИЦА и Шведска агенција за међународни развој СИДА. Јапан је помогао Министарству у писању Закона о ефикасном коришћењу енергије, који предвиђа увођење система енергетског менаџмента, а сада помажу да тај закон оживи кроз израду упутстава и материјала за обуке и сертификацију енергетских менаџера. Треба споменути и кредитну линију KfW банке која треба да крену ускоро, а кроз коју ће енергетски бити саниран већи део јавних зграда. Тај програм је сличан Пројекту енергетске ефикасности који је некада спроводила Светска банка. ЕБРД је такође активна и подржава развој тзв. ЕСЦО тржишта, односно тржишта уговарања енергетских учинака. То је заправо реализација пројеката енергетске ефикасности по моделу јавно приватног партнерства. Свакако не треба заборавити да је Европска унија билатерално највећи донатор и у овим областима.

ЕП : Ипак, сагледавајући стање у погледу енергетске ефикасности на локалном нивоу неминовно се намеће питање због чега нема више реализованих пројеката из ове области?
Миодраг Глушчевић: По мом мишљењу ту је реч о приоритетима, односно колико је област енергетске ефикасности препозната и високо рангирана од стране доносилаца одлука на локалном нивоу. Овај термин није непознат али и даље недостаје онај кључни корак да се из стања свесности пређе у активно стање, односно деловања по овом плану. Таква ситуација сигурно може да се доведе у везу са проблемима са којима се наше општине суочавају у погледу буџета, броја и структуре запослених и томе слично.

ЕП : Како Ви и Ваш тим пратите успешност свих ових пројеката и какав је према Вашем мишљењу законски оквир?
Миодраг Глушчевић : Формална обавеза општина да нас извештавају о реализацији пројеката не постоји. Међутим, ми поседујемо структуру која повезује општине, а од стране наших чланица, од министарстава и међународних партнера смо препознати као стабилна институција која се озбиљно бави свим питањима која су у надлежности јединица локалне самоуправе. У том смислу СКГО има капацитет да повезује општине међусобно са другим заинтересованим странама, а поседује и структуру за преношење информација, искуства и добре праксе, па се тако информације на крају сливају и код нас. У саставу СКГО већ неко време функционишу и различите мреже, као што су мрежа повереника, мрежа начелника општинских управа, мрежа урбаниста, мрежа еко повереника, мрежа за локални економски развој и последња у низу мрежа повереника за енергетску ефикасност. Чланство у овим структурама није обавезно, а отворено је за све запослене у општинским управама који се баве појединим областима.
Када говоримо о правном оквиру Србија је потписница Уговора и чланица Енергетске заједнице чиме је формално преузела обавезу да усклађује правни оквир у домену енергетике и делимично животне средине са ЕУ.
Ова међународна организација иницирана 2005. године дала је оквир и створила обавезу земљама које нису чланице ЕУ да се усклађују са Европским тековинама у областима енергетике, животне средине, климе и тржишне политике. То нас је погурало да хармонизујемо наше законодавство са европским тако да имамо Закон о ефикасном коришћењу енергије, а Закон о енергетици се редовно усклађује са тзв. енергетским пакетима који долазе из ЕУ. За пуну операционализацију и примену законских норми још увек је потребно донети одређене подзаконске акте. Међутим враћајући се на питање правног оквира могу да констатујем да је он на месту, али да недостаје његова пуна имплементација поготову у домену енергетског менаџмента. У том смислу кључну баријеру чине недовољни капацитети на локалном нивоу, односно недостатак знања, вештине и адекватне организационе структуре. С друге стране још важније је питање политичка подршка која треба да буде константна у дужем временском периоду уколико желимо да видимо интезивирање активности на плану енергетске ефикасности.

ЕП : СКГО је основана далеке 1953.године, почетна идеја је била развој локалне самоуправе и децентрализација власти. Да ли и сада ове вредности могу да се поистовете са СКГО?
Миодраг Глушчевић : Свакако да могу. Једна од основних улога СКГО је да прати и артикулише гласове и ставове који долазе са локалног нивоа и да их заступа пред институцијама централне власти. Осим тога, СКГО информише и ради на подизању капацитета својих чланица кроз реализацију пројеката и пружање тренинга и саветодавних услуга. СКГО је од самог оснивања делила судбину локалних власти, па је тако са процесима централизације и децентрализације, губила или повећавала свој утицај. У последњем периоду, од демократских промена на овамо паралелно са процесима демократизације и децентрализације, СКГО је добијала на значају, а паралелно радила и на изградњи својих капацитета како би била што боља подршка чланицама.

Аутор : Весна Вукајловић