Нацрт закона о финансирању локалне самоуправе неприхватљив за општине

Саопштење СКГО објављено 4. децембра 2015.

За градове и општине у Србији решења предочена у Нацрту закона о финансирању локалне самоуправе нису прихватљива, јер се предложеним смањењем прихода градова и општина у износу од осам милијарди динара функционисање локалних самоуправа и финансирање основних потреба грађана доводи у питање. 

Министарство финансија јуче, 3. децембра, објавило је Нацрт закона о финансирању локалне самоуправе и тиме започело јавну расправу која ће трајати до 22. децембра. Стална конференција обавестила је све градове и општине о предвиђеним решењима којима се значајно умањују локални приходи и замолила их да сугестије и коментаре на Нацрт закона доставе СКГО најдаље до 15. децембра како би обједињене ставове упутила Министарству.

Нацрт закона о финансирању локалне самоуправе предвиђа да ће општине убудуће добијати 50 уместо досадашњих 80 одсто од пореза на зараде, чиме се значајно смањују локални а повећава републички буџет. Овакав предлог представља директан удар на све градове и општине, а посебно на оне које су у претходном периоду уложиле значајна средства у привлачење инвеститора (куповином земљишта и војне имовине ради формирања индустријских зона, изградњом додатне инфраструктуре, ослобађањем инвеститора плаћања одређених локалних такси и сл.), а све само са једним циљем - да се повећа запосленост грађана. Такође, предлог да се два изворна прихода (накнада за животну средину и фирмарина) интегришу у порез на имовину не значи ништа друго до велико повећање пореза на имовину који плаћају грађани и то кроз повећање пореске стопе и укидање амортизације. Имајући у виду раст пореза на имовину у последњих неколико година, СКГО сматра да је он досегао свој максимум. Додатно, такве измене значе и директно преваљивање пореског терета са правних лица на физичка лица што је потпуно неприхватљиво.

Иако то није наведено у званичном образложењу уз Нацрт закона, Министарство финансија је током рада на њему као један од основних разлога за смањивање прихода градовима и општинама и пребацивање истих на републички ниво, навело споразум са Међународним монетарним фондом и обавезу која је преузета тим споразумом, а то је да се укупно осам (8) милијарди динара пребаци са локалног на републички ниво. Оно што се избегава рећи јесте да су локалне самоуправе у претходних годину дана већ пребациле тај износ средстава републичком буџету. Наиме, применом Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава, све локалне самоуправе су на годишњем нивоу већ пребациле и више од поменутих осам милијарди динара. Наиме, финансијска средства која су настала као последица смањења плата и зарада по овом закону, локалне самоуправе имају обавезу да уплаћују у републички буџет уместо да искористе за рецимо финансирање капиталних инвестиција да су остала у локалном буџету. Истовремено, финансијска средства која су настала као последица смањења плата и зарада по овом основу у републичком буџету, остала су у републичком буџету и користе се за друге намене.

Овим путем желимо да обавестимо јавност да СКГО и њени представници у Радној групи Министарства финансија која је била формирана за израду овог нацрта закона, нису имали увид у Нацрт закона нити су дали сагласност на поменути текст. Председништво СКГО после седнице одржане 18. новембра писаним путем обавестило је Министарство финансија да су за СКГО неприхватљиви предлози који су разматрани на Радној групи Министарства и да ће усвајање ових предлога имати изузетно негативних последица по њихове буџете, озбиљно угрозити функционисање локалних власти и обуставити започете и планиране активности градова и општина. Министарство није одговорило на поменути допис Сталне конференције нити је одржан састанак који је СКГО овим поводом затражила.

СКГО упозорава да градови и општине ни сада немају довољно новца за финансирање свих надлежности јер годинама уназад држава на локални ниво пребацује додатне обавезе, а предвиђеним смањењем овај проблем ће ескалирати. Уколико Нацрт закона ипак буде усвојен, градови и општине питају на који начин ће у том случају финансирати рад домова здравља, школа и вртића, превоз ученика итд., а истичу да би одржавање путне инфраструктуре било готово немогуће.