Одржан заједнички састанак Мрежа СКГО за здравље и социјалну заштиту

Први заједнички састанак уживо Мрежа за здравље и социјалну заштиту Сталне конференције градова и општина (СКГО) одржан је 27.10.2022. године у Београду, са 110 учесника из 50 градова и општина. Осим представника локалне самоуправе у раду скупа учествовали су и представници  Министарстава рада, запошљавања, борачких и социјалних питања, канцеларије Поверенице за заштиту равноправности, Светске здравствене организације и невладиног сектора. Испред СКГО учесницима Мреже обратио се Марко Томашевић, заменик генералног секретара СКГО. Дискусија је вођена на три теме - финансирање услуга социјалне заштите и препреке за успостављање и њену реализацију, спровођење надлежности из области здравствене заштите на нивоу градова и општина, док се трећи модул бавио потребама грађана за успостављање интегрисаних социо-здравствених услуга и изазовима које их прате. Након завршетка, општи закључак је био да је свака тема инспирација за засебан састанак Мрежа.

Када је реч о реализацији наменских трансфера, већ другу годину Министарство финансија и МРЗБСП имају праксу да градови и општине добијају једнократно средства за услуге социјалне заштите, али тек након достављања потписаног уговора са пружаоцем услуге. Уговори између ЈЛС и МРЗБСП су потписани у марту. Крајем октобра 45 ЈЛС није испунило овај услов, па према томе ни повукло средства. Ако се буде следила пракса из претходне године, постоји бојазан да ће Министарство финансија у наредној години умањити средства за наменске трансфере за онолико колико ове године нису реализована.  За наменске трансфере је 2022. године опредељено само 500 милиона РСД, а ако се настави тренд са смањивањем ове суме, последице ће у првом реду осетити они којима је то најпотребније- грађани у стању социјалне потребе.  Друга дилема у вези реализације пружања услуга социјалне заштите на локалном нивоу је избор пружаоца услуга.У финансијском смислу није свеједно ко ће бити ангажован. Установе социјалне заштите: државне као и привате, профитне су ослобођене плаћања ПДВ-а на услуге СЗ. Остали пружаоци – организације цивилног друштва, удружења, фондације итд.- плаћају ПДВ, што поскупљује услуге. Сем тога, ова одредба није у духу Закона о СЗ, који предвиђа плурализам пружаоца услуга. Такође, није у духу Стратегије деинстуционализације – услуге на локалном нивоу су предуслов измештања корисника из установа, али и превенције институционализације. Тим поводом је Одбор за здравље и социјалну заштиту, који је одржан истога дана нешто раније, донео инцијативу упућену релевантним министарствима, за изједначавање услова за све пружаоце услуга, на начин да су плаћања ПДВ-а за услуге социјалне заштите ослобођени сви лиценцирани пружаоци услуга, а не само приватне и јавне установе СЗ. Ex-post анализа наменских трансфера је указала да постоје и други разлози и проблеми који утичу на ефикасније вршење надлежности у области социјалне заштите на локалном нивоу. У 90 ЈЛС, од 1036 запослених у друштвеним делатностима, само 38 има опис посла везан за ову тему- закључак је истраживачког тима Ужичког центра за демократију и људска права. Редовним праћењем остварењем будзета СКГО је дошао до сазнања да се за социјалну заштиту издваја 5,4% од укупног буџета свих ЈЛС. Анализом издвајања за програмске активности, од ове суме се највише издваја за једнократне помоћи – 1,8% од укупног буџета свих ЈЛС, то јест више од трећине суме за област СЗ.

То је довело до следеће теме – издвајања за здравље у 2022. години. За све три области: примарну здравстену заштиту, јавно здравље и мртвозорство, издваја се само 1,43% буџета на нивоу свих ЈЛС, што је мање него издвајање за једнократне помоћи у социјалној заштити. Теме које су издвојене као битне у наредном периоду су: функционисање и организација хитне помоћи; омогућавање доступности примарне здравствене заштите посебно за рањиве групе; обезбеђивање кадра, организација и финансирање мртвозорства – модели добре праксе; посебни програми здравствене заштите од интереса за локалну самоуправу.

Последњи део заједничког састанка Мрежа за здравље и социјалну заштиту се бавио интегрисаним пружањем здравстених и социјалних услуга на локалном нивоу. Представљене су анализе потреба за омладинским саветовалиштима, предах смештајем и дневним боравцима и палијативним збрињавањем на нивоу локалне заједнице. Спроведена је кратка анкета међу присутнима, о потреби развијања ових услуга. Највећи број присутних – око једне трећине – је сматрала да је у њиховим срединама потребно развити палијативно збрињавање. Нешто мало мање -26% сматра да им је потребна унапређена помоћ у кући, као социо-здравстена услуга, а сваки пети учесник је сматрао да је неопходно успостављати омладинска саветовалишта.

Ову активност СКГО је реализовала у оквиру пројекта "Институционална подршка СКГО - трећа фаза", који подржава Влада Швајцарске.