Одржана завршна конференција пројекта “Подстицај антикорупцијским мерама у Србији”

Грађанска повеља - корак ближе грађанима

Пет пилот градова и општина, Крагујевац, Смедерево, Ужице, Голубац и Врачар израдили Повеље у којима се налазе информације о најважнијим услугама које пружају

Стална конференција градова и општина - Савез градова и општина Србије одржала је 5. децембра завршну конференцију пројекта "Подстицај антикорупцијским мерама у Србији", која је организована уз помоћ и подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП). Партнер СКГО на овом пројекту била је Агенција за борбу против корупције. Основни циљ пројекта била је подршка Србији у остваривању неопходних стандарда и смањења нивоа корупције, што је обавеза која произилази из Конвенције Уједињених нација против корупције.
Конференцију је у београдском хотелу "Зира" отворио Ђорђе Станичић, генерални секретар СКГО, а о значају и циљевима овог пројекта говорили су и Вилијам Инфанте, стални представник УНДП-а и проф. др Чедомир Чупић, члан Одбора Агенције за борбу против корупције.
Представници Смедерева, Крагујевца, Голупца и београдске општине Врачар, које су уз Ужице као изабрани пилот градови и општине израдили своје Грађанске повеље, нови инструмент у борби против корупције, представили су ова документа, док је о улози и значају Грађанске повеље у развоју локлане демократије говорила Индира Верем Коман. Са антикорупцијским функцијама Грађанске повеље, представнике локалних самоуправа упознао је Пера Марковић.
Професорка Правног факултета Универзитета у Београду и чланица Одбора Агенције за борбу против корупције др Радмила Васић, своје излагање је посветила смерницама за израду планова интегритета, докумената који представљају неку врсту превентивне мере у борби против корупције и захваљујући којима се на време препознају наслабије тачке и могући путеви корупције у некој организацији или институцији. Са детаљима израде ових планова у локалним самоуправама и њиховом значају у подизању антикорупцијске свести, учеснике конеференције упознала је Драгана Крунић, шеф Одсека за планове интегритета Агенције за борбу против корупције.
Како је то у уводној речи истакао Ђорђе Станичић, пројекат је имао две компоненте - једну коју спроводи Агенција за борбу против корупције, а која се односи на јачање капацитета за спречавање корупције на националном нивоу и другу која се односи на јачање способности за спречавање корупције на локалном нивоу коју спроводи СКГО.
Говорећи о Грађанској повељи, генерални секретар СКГО је објаснио да је она замишљена као доцумент који одражава посвећеност локалне самоуправе томе да своје услуге пружа "у духу одговорног и ка клијентима оријентисаног јавног сервиса". Када је реч о плановима интегритета према Станичићевим речима, они представљају ефикасан механизам унутрашње контроле у јединицама локалне самоуправе.
У свом уводном излагању, г. Станичић је подсетио да је СКГО имала и друге иницијативе, као што је усвајање Етичког кодекса за представнике локалних власти који је усвојило око 150 градских и општинских скупштина, а успостављена је и мрежа радних тела која имају задатак да прате примену овог кодекса. Сви ови механизми, како је рекао, заједнички доприносе јачању отпорности локалних самоуправа на корупцију.
"Имајући у виду да Србија кроз успостављање законодавног и институционалног оквира показује снажну вољу у борби против корупције, чему смо сведоци последњих година, верујем да успостављање антикорупцијских механизама на локалном нивоу и ширење добре праксе међу градовима и општинама може бити добар предуслов за успешну борбу против корупције. Постојање јаке политичке воље и постизање консензуса о заједничком деловању свих нивоа власти може допринети спречавању корупције на свим нивоима", рекао је Станичић изразивши очекивање да подршка оваквој врсти пројеката неће изостати ни убудуће.
Циљ подршке УНДП-а оваквим пројектима, како је истакао Вилијам Инфанте, јесте изградња поверења грађана у локалну самоуправу. Он је изразио наду да ће Грађанска повеља у градовима и општинама у којима је усвојена бити управо извор поверења грађана у те самоуправе. Ове повеље, како је рекао, представљају стандард за пружање услуга у будућности.
"Спровођење закона, подизање јавне свести, едукација смањују ризик од корупције. Све то доприноси и повећању отпорности на корупцију и појачава свест грађана да треба да пријављују корупцију", истакао је Инфанте.
Он је нагласио и значај планова интегритета на којима се радило са Агенцијом за борбу против корупције. Сваки буџетски корисник, како је објаснио, мора да има план интегритета. Он је подсетио и да УНДП сваких шест месеци прави пресек степена корупције у Србији. Тако је утврђено да је 30% грађана или чланова њихових породица дало мито. Резултати овог мониторинга показују и да су у Србији лекари најкорумпиранија групација, а иза њих следе функционери у државној управи.
"ЕУ очекује од локалних, регионалних и национланих нивоа да поштују одређене стандарде. Оно што је урађено у општинама које су биле део пилот пројекта представља важан корак у напретку Србије ка ЕУ. Ове локалне самоуправе су пример за све друге општине и градове", закључио је Инфанте, из опаску да је СКГО била одличан партнер у овим пројектима.
Најаву нове власти да ће изменама Устава увести одредбу по којој коруптивна дела не застаревају, проф. др Чедомир Чупић оцењује као прави однос и праву борбу против корупције.
"Први пут је једна власт најавила да ће бити донет Закон о пореклу имовине. Али са њим треба бити обазрив и посебно разрадити његову примену. Направиће се велика грешка уколико се у првих шест месеци примене закона не провери имовина оних који ће га спроводити, значи криминалистичког дела полиције, тужилаштва, судова, пореских органа. Не могу људи који су у проблемима са својом имовином, коју су стекли нелегално или разним махинацијама, сарадњом са властима или рупама у законима, да се боре против корупције. Потом би у следећих шест месеци требало да се преиспита имовина 300 најбогатијих у Србији са списка који је још 1999. године направила међународна заједница", сматра Чупић.
У борби против корупције је, како је рекао, важно и доношење Закона о заштити лица која пријављују корупцију, тзв. узбуњивача. Израду тог такона покренула је невладина организација "Пиштаљка" и ових дана се на њему ради. Агенција ће, како је Чупић најавио, законски пооштре казне за коруптивна дела.
Након уводних говора, у првом делу конференције, Индира Верем Коман је објаснила да повеље које су израдиле различите општине се међусобно разликују и у складу су са специфичностима неке средине. Заједничко им је то да се њима унапређује квалитет услуга, гарантује већа безбедност запослених и смањују дискрециона овлашћења.
"Градови и општине које их умају су повлашћени. Очекујемо да ће оне ојачавати отпорност локалне самоуправе на корупцију. Њима се потенцира одговорност локалних власти за вршење послова из своје надлежности, али и сваког запосленог у њој", нагласила је она.
Локална самоуправа је оличење државе у очима појединаца који живе у одређеној средине, објаснио је Пера Марковић. Грађанска повеља је заправо каталог услуга које пружа одређена самоуправа. Градови који су избарани да учествују у пилот пројекту прављења Грађанске повеље, требало је да у овај документ ставе своје три најрепрезентативније услуге за које мисле да их одвајају од других локалних самоуправа.
Други део конференције био је посвећен презентацијама израђених грађанских повеља у пилот градовима и општинама, и у вези са тим, београдска општина Врачар, као три услуге којима се поносим према речима председника општине Бранислава Кузмановића, изабрала је подршку и помоћ врачарским сениорима, пројекат уређења општине "Да лепше изгледа" и финансирање пројеката различитих удружења и невладиних организација са територије општине. За помоћ најстаријим Врачарцима одлучили су се, како је рекао Кузмановић, зато што је реч о општини са највећим бројем најстаријих суграђана. Средствима из свог буџета општина финансира рад геронто домаћица које помажу у кући најстаријим и најсиромашнијим суграђанима. Такође, размишља се да се ова врста помоћи уведе и за оне са бољом пензијом, али уз одређену надокнаду, јер је долазак некога и разговор за многе од њих, према речима Кузмановића, вреднији од помоћи у кући.
Према речима Младена Филиповића, члана Градског већа за локалну самоуправу, регионални развој и сарадњу са Владом Републике Србије, Град Крагујевац као своје репрезентативне услуге изабрао је родитељски додатак за незапослене породиље, Ситуациони центар, пружање правне помоћи грађанима и виртуелни матичар.
С друге стране, житељи Смедерева, како је истакао Бојан Милутинов, овлашћено лице за поступање позахтевима за слободан приступ информацијама од јавног заначаја, да на једном месту заврше све послове из градске управе без шетања по шалтерима. Специјална услуга коју пружа град Смедерево је могућност електронске провере стања пореског задужења, што је посебно значајно због великог броја пореских обвезника који живе ван града. Град Смедерево је увео и тзв. систем 48, што значи да у року од 48 сати странка мора да добије одговор на свој захтев. Ову могућност грађани могу да искористе 24 часа дневно свих 365 дана у години. У Повељи града Смедерева је истакнут и значај могућности да свако физичко или правно лице може без доказивања интереса да поднесе захтев за приступ информацијама од јавног значаја из надлежности града.
У Повељи општине Голубац која се разликује од осталих, како је рекла Даша Стокић, начелница Одељења, није посебно наглашена ниједна услуга, већ је нагласак стављен на општем карактеру Повеље.

Након презентације грађанских повеља, Маја Стојановић, менажер пројекта и модератор конференције је посебно истакла да свака грађанска повеља мора имати и део који се односи на жалбени поступак, под којим се подразумева могућност жалбе или приговора од стране корисника када стандард предвиђене услуге није испуњен или понашање запослених према кориснику није било на потребном нивоу. Такође, стандарди из ових повеља, како је истакла, могу да се прошире и на друге услуге које град или општина пружа грађанима. У будућности ће доношење грађанске повеље бити обавеза локалних самоуправа.