Одрживи системи управљања отпадом

Циркуларна економија и формализација рада неформалних сакупљача отпада основа су нове подршке коју ГИЗ пружа локалним властима у Србији на путу ка стварању одрживог система управљања отпадом

Локалне самоуправе Србије (њих 17) моћи ће да рачунају на подршку пројекта Немачке развојне сарадње (ГИЗ) „Управљање отпадом у контексту климатских промена (ДКТИ)”.

Споразуми о сарадњи су потписани  у четвртак, 7. јуна, а реч је о подршци коју ће општине добити у процесу успостављања одрживих система управљања отпадом у складу са најбољим европским праксама.

До краја 2020. године, у изабраним регионима (Нови Сад, Лапово и Крушевац) ГИЗ ће пружати техничку и стручну помоћ локалним самоуправама у унапређењу система управљања отпадом у циљу ублажавање климатских промена, и то применом циркуларне економије. У реализацији активности учествоваће 17 локалних самоуправа: Нови Сад, Бачки Петровац, Бачка Паланка, Врбас, Беочин, Темерин, Србобран, Жабаљ, Лапово, Баточина, Рача, Деспотовац, Крушевац, Александровац, Брус, Варварин и Ћићевац.

Имајући у виду тренутне изазове који су пред локалним самоуправама у области управљања отпадом, у наредне три године, пројекат ће обухватити следеће активности: припрему/ревизију регионалних планова управљања отпадом у одабраним регионима, изградњу постројења за третман биоразградивог отпада, као и унапређење приступа циркуларној економији у области управљања отпадом, узимајући у обзир смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште.

Посебан фокус биће стављен на формализацију рада неформалних сакупљача отпада, њиховом укључивању у систем и успостављању савремене праксе управљања отпадом, са циљем да се до краја 2020. године отвори одређен број додантних пристојних радних места за социјално угрожене групе.

У сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина (СКГО) искуства из ова три пилот региона даље ће се ширити и на остале градове и општине. Генерални секретар СКГО, Ђорђе Станичић рекао је да је за СКГО осим унапређења управљања отпадом у овим регионима, други битан аспект пројекта интеграција ромске заједнице кроз рад са неформалним сакупљачима, нагласивши такође да је изузетно важно што пројекат има подршку Министарства заштите животне средине.

Клаус Шмит, вођа ГИЗ пројекта рекао је да се наставља реализација нове фазе пројекта који сада већ има дугу историју и додао да се модерно управљање отпадом не може реализовати на традиционалан начин, већ да је неопходна трансформација ка циркуларној економији, као и да је СКГО прави канал да се добре праксе из ових пилот пројеката поделе са градовима и општинама. Нагласио је такође да је ГИЗ урадио студију о сакупљачима секундарних сировина која показује њихов специфичан положај, да представљају „пионире“ циркуларне економије у Србији и да би било изузетно лоше да се њихова знања и ресурси не искористе, али и додао да је потребно успоставити систем њихове регистрације као и да је важно формализовати сарадњу са јавно-комуналним предузећима.