Представљен пост-скрининг документ за Поглавље 27

Министарство пољопривреде и заштите животне средине и Стална конференција градова и општина организовали су консултативни састанак са представницима локалне самоуправе на коме је представљен Пост-скрининг документ за област животне средине. Овај документ садржи одговоре на питања Европске комисије постављена током скрининг процеса, као и разраду акционог плана за директиве које регулишу ову област. Овом приликом секторски су представљени одговори у следећим областима: Хоризонтално законодавство, Квалитет ваздуха, Управљање водама, Управљање отпадом, Индустријско загађење, Бука, Климатске промене, Заштита природе и Управљање хемикалијама.

Државна секретарка у Министарству пољопривреде и заштите животне средине Стана Божовић на скупу је изјавила да ће пост-скрининг документ бити представљен у Бриселу до краја месеца, и да ће Србија вероватно поглавље 27 отворити без услова, односно мерила за отварање.

Као „три болне тачке" у погледу прилагођавања ЕУ у животној средини навела је финансирање, административне капацитете и едукацију. Божовић је рекла да очекује да ће у септембру бити усвојен Закон о заштити животне средине који ће омогућити успостављање Зеленог фонда, што ће помоћи у успостављању ефикаснијег система финансирања заштите животне средине.

Када је реч о административним капацитетима, навела је да се одржавају састанци са Делегацијом ЕУ, министарком за европске интеграције, шефицом преговарачког тима и надлежним министарствима о томе како обезбедити административне капацитете у тренутку када се спроводи реформа државне управе.
„Врло брзо чекамо инструкције од министарке за европске интеграције и мислим да ће то бити модел где ћемо имати помоћ Европске комисије када су у питању административни капацитети и финансирање административних капацитета, али само за директиве и области које су спорне".

Председник СКГО и градоначелник Ниша Зоран Перишић рекао је да ће локалне самоуправе морати да понесу највећи терет прилагођавања, будући да се 60 одсто прописа примењује на локалном нивоу. "Овај процес уз сву своју тежину и захтеве носи огромну шансу за јединице локалне самоуправе у погледу унапређења квалитета услуга, развоја локалне и зелене економије, стављања у функцију локалних капацитета, смањења штетних утицаја на животну средину и здравље људи, боље укључивање јавности и доношење важних одлука и у погледу квалитета живота уопште", рекао је он.

Истакао је да је степен усклађености закона са ЕУ на доста високом нивоу, али да се донети закони не спроводе у потпуности и додао да је СКГО спровела истраживање о препрекама за спровођење закона на локалном нивоу.

"Налази истраживања указују на потребу успостављања чврстог и континуираног дијалога између централног и локалног нивоа власти о питањима која се тичу заштите животне средине како би се јединицама локалне самоуправе помогло да изграде капацитете за примену и спровођење закона из ове области", навео је Перишић.
Председник СКГО је као кључне факторе за усклађивање са стандардима ЕУ навео алокацију неопходних финансијских средстава и подршку владе у изградњи административних капацитета јединица локалне самоуправе.

Помоћник министра пољопривреде и заштите животне средине Александар Весић изјавио је да очекује да Поглавље 27 буде отворено следеће године.
Билатерални скрининг, односно аналитички преглед стања усклађености са прописима ЕУ одржан у новембру је био успешан, и на предлог Европске комисије је договорено да се направи пост-скрининг документ, што није примењивано за друге земље, како би се Србији омогућило да отвори поглавље 27 без услова односно мерила за отварање поглавља, навео је он. Тај документ на 300 страна дефинише начин на који Србија планира да се усклади са ЕУ, између осталог да превазиђе финансијске изазове што уз недостатак административних капацитета спада у кључне проблеме, рекао је Весић, додавши да се њиме Европској комисији дају додатне информације о проблемима, визији и плановима у области животне средине.
Весић је упозорио да Србија нема довољно пројеката да би искористила претприступне фондове за инфраструктуру, позвао је локалне самоуправе да подносе пројекте и рекао да ће им држава помоћи у припреми пројеката попут постројења за пречишћавање вода, за водоснабдевање и пројекте у области отпада.
„Године ће проћи, бојим се, нећемо искористити фондове ЕУ, као што неке земље нису искористиле, и онда ћемо морати сами да финансирамо реализацију пројеката у области животне средине", навео је он. Навео је да је усклађивање за сектор отпада предвиђено до 2034. године, а за сектор вода до 2041. године, нагласивши да се овим документом не прејудицира преговарачка позиција Србије, односно преузимање обавеза.
„Ово су почетне позиције које се дају још разматрати. Када се буду отворили преговори онда ћемо приступити преговорима са утврђеним преговарачким позицијама", рекао је он и најавио интензивну сарадњу са јединицама локалне самоуправе у том периоду.