Представљени резултати рада СКГО у области родне равноправности

Стална конференција градова и општина (СКГО) је 28. маја 2015. године, организовала конференцију „Родна равноправност на локалном нивоу - Резултати деловања СКГО у периоду од 2011. до 2015. и даљи кораци" у београдском Сава центру. Скуп је организован у оквиру програма „Подршка локалним самоуправама у Србији у процесу европских интеграција", који подржава Краљевина Шведска.

Конференција је одржана са циљем сумирања досадашњег рада СКГО у овој области и како би се истакао значај уродњавања као стратегије за постизање родне равноправности и постави темеље за даљи рад Сталне конференције у поменутој области.

Скуп је отворио Ђорђе Станичић, генерални секретар СКГО и у свом излагању истакао стратешко опредељење СКГО да се залаже за родну равноправност и политичким одлукама које је организација усвојила у протеклом периоду у правцу достизања већег степена равноправности грађана и грађанки.

У име Координационог тела за родну равноправност Владе републике Србије, говорила је Јасна Вујачић која је најавила активности покренуте на централном нивоу како би се обезбедили услови за унапређење родне равноправности.

Тамара Шпирић, бивша градоначелница града Умеа на северу Шведске говорила је о значају сагледавања утицаја свих политика на животе жена и мушкараца.

Др Марина Хјусон, социолошкиња и истраживачица говорила је о контексту у оквиру којег се залагање за родну равноправност одвија и о могућим приступима, док је Вук Радојевић, председник општине Бечеј најавио да ће се ова општина трудити да не заборави на родну перспективу приликом спровођења великих инфраструктурних пројеката. Анета Дукић, представница организације Феномена из Краљева је говорила о активностима ове групе, као и о сарадњи цивилног и јавног сектора на локалном нивоу у циљу пружања бољих услова живота за жене. 

На крају првог дела скупа Розета Алексов, координаторка за родну равноправност у СКГО подсетила је на све активности и начин рада СКГО у периоду трајања програма. Алексов је представила и одлуку Председништва СКГО којом је формирана Мрежа за родну равноправност, и позвала све оне који би желели да се укључе у рад Мреже да се пријаве и да почну да користе електронску платформу за комуникацију - еМрежу, креирану за потребе СКГО.

На почетку друге сесије чија је тема била стратегија уродњавања, Др Марина Хјусон одржала је стручно предавање о могућим приступима, контексту, друштвеној промени и одговорности. Након тога, уследила је панел дискусија коју је модерирала Биљана Малетин Уљаревић, чланица Експертског тима за родну равноправност СКГО. О темама које су поменуте у предавању, свако из своје позиције и искуства, говорили су учесници и учеснице панела: Тамара Шпирић, бивша градоначелница Умее, Вишња Баћановић, консултанткиња за питања рода, Драгана Ђоковић Папић, представница Републичког завода за статистику,  Драган Божанић, представник Покрајинског секретаријата за привреду, запошљавање и равноправност полова, Миодраг Глушћевић, секретар Одбора СКГО за енергетску ефикасност и Одбора за комуналне делатности, Александар Стевановић, професор средње техничке школе и члан Комисије за равноправност полова у Владичином Хану, Снежана Лакић, стручна сарадница за питања животне средине у општини Житиште и Фредрик Лундквист, консултант из Шведске.

И овај сегмент конференције завршио се једном од порука да је умрежавање веома важно. У ту сврху, приказан је филм о Женској платформи за развој Србије, а затим је презентацију о овој платформи одржала Александра Владисављевић, активисткиња женског покрета и консултанткиња за питања родне равноправности. Овај документ је резултат конференције Палић ИИИ, на којој је учествовало преко стотину жена активисткиња, политичарки, научница и представница профитних организација и јавних институција. Истакнуто је да је Платформа важан елемент повезивања иницијатива за родну равноправност у Србији јер указује на приоритете из женске перспективе, који могу бити значајан подстицај и елемент развоја.

Закључци конференције могу се сумирати у неколико кључних тачака:

• Претходних година учињени су значајни помаци, највише у погледу видљивости и активности локалних механизама за родну равноправност
• Неопходан је континуиран рад и подршка локалним самоуправама у стицању знања (обезбеђене обуке, али и прикупљање података) као и јачању учешћа доносиоца/тељки одлука
• Умрежавање тела за родну равноправност и општина по овом питању има вишеструку улогу: размена искустава, развијање мотивације, синергија иницијатива
• Неопходно је ослањање на постојећу структуру и чувати континуитет у раду
• Потребно је креирати и подржавати мале иницијативе које мењају животе људи
• Неопходно је разумевање контекста и прилагођавање приступа за стварање одрживе друштвене промене
• Родна равноправност, дугорочно гледано, може бити развојна шанса за друштво .