Презентације о пројекту адресног регистра и листи економских реформи

Адресни регистар у Србији

„Бољка о којој се дуго причало“ – овако је током 46. скупштине СКГО, Адресни регистар у Србији представио Вукашин Гроздић, саветник у Кабинету председника Владе Србије. Како је навео, помаци су направљени и још мало је преостало да читав посао буде завршен. Када се то догоди, јединствени адресни регистар имаће 66.480 нових улица на територији Републике Србије.

Овај пилот пројекат започет је у другој половини прошле године у Лозници, где је пре почетка пројекта постојало 625 улица. Међутим, након што је пројекат у овом граду завршен, именовано је нових 677 улица, тако да је адресни регистар само за овај град проширен за укупно 108 одсто. Сва је прилика да ће се слично дешавати и у осталим градовима по Србији.

- За потребе овог посла запослено је 30 људи у Републичком геодетском заводу, који су пред собом имали целу територију Србије, и чији је посао био да утврде шта и где постоји, а шта не. Они су припремали и завршили елаборате свих уличних система, који су већ послати локалним самоуправама – прича Гроздић.

Како је објаснио, након преузимања елабората, „на сцену“ ступају локалне самоуправе које именују улице, након чега се прибавља мишљење Министарства за државну управу и локалну самоуправу, и на крају одлуке шаљу Републичком геодетском заводу који коначно уписује све у регистар.

- Највећи број градова и општина се одазвао пројекту. У 19 њих регистар је потпуно сређен и функционише, а остале су у процесу. Само 23 општине нису преузеле елаборате нити су почеле са радом на овом послу – објаснио је он.

Уместо да се штампају, каже он, одлука је била да сви елаборати за сваки град буду постављени на јединствени сервер, чиме је начињена уштеда од шест милиона динара.

- Ко год промени адресу, мораће то да евидентира. Много једноставније је онима који имају чиповану личну карту, где се само укуца нова адреса, док ће власници оних личних карти без чипа морати да ваде нова документа – рекао је он.

Како је навео, идеја је да сваки објекат где се живи или ради, независно од тога да ли је легалан или не, добије своју улицу и број.

- У следећој фази предстоји промена адреса седишта правних лица, а након тога и означавање на терену. Како не би терет пао на локалне самоуправе, одлука је да се из кредита Светске банке финансира израда таблица улица и кућних бројева, што ће коштати око пет милиона евра – прича Гроздић.

Посао локалних самоуправа биће постављање таблица, а како би им помогла, Канцеларија за ИТ управу и Републички геодетски завод израдили су мобилну апликацију за оријентацију на терену и евидентирање означених објеката. Суштина је да се уз помоћ ње грешке при обележавању сведу на минимум.

Да би све ово до краја заживело у пракси предстоји усвајање два закона: о териоријалној организацији и Централном адресном регистру и регистру просторних јединица. Када се то догоди, постојаће јединствени адресар за територију Србије из кога ће све институције „повлачити“ потребне адресе.

Листа економских реформи за чланство у ЕУ

На 46. скупштини СКГО представљен је и документ „Програм економских реформи Републике Србије у оквиру процеса европкси семестар лајт“ (ЕРП), који је рађен по узору на Европски семестар у ЕУ, у оквиру којег државе чланице Уније координирају економске политике, структурне и фискалне реформе.

Како је навела в.д. помоћника министра финансија Верица Игњатовић, реч је о документу који садржи листу реформи из разних области, који би требало да буде завршен до краја године, и који би до 31. јануара 2019. требало да буде достављен и Европској комисији.

- Ми смо направили прелиминарну листу, али желимо да је унапредимо. Највише реформи којих смо се дотакли односи се на пословни амбијент и борбу против сиве економије. Велики део се односи и на развој енергетског тржишта, енергетску ефикасност, али и пољопривредну производњу – рекла је она.

Након разматрања од стране Европске комисије, о овом документу ће расправљати и Еврсопски савет.

- Рад на документу заправо представља напоре да се постигну економски критеријуми за чланство у ЕУ – навела је Игњатовић.

ЕРП је важан и када је у питању преговарачко поглавље 17 (економска и монетарна политика), за које је Унији достављена преговарачка позиција. Како је навела Игњатовић, ускоро се очекује отварање и овог поглавља.

Скупштина СКГО одржана је уз помоћ програма „Подршка локалним самоуправама у Србији на путу ка ЕУ – Друга фаза“, који финансира Влада Шведске, а реализује СКГО у партнерству са Шведском асоцијацијом локалних власти.