Истраживање НВО Praxis: Роми дискриминисани на тржишту рада у Краљеву

Припадници ромске популације, чак и када имају посао, лоше су плаћени или често раде послове које су опасне по њихов живот и здравље, један је од закључака студије коју је у Краљеву 1. марта 2021. године представила невладина организација Praxis.

„То су послови који су најмање цењени у друштву, јер се због предрасуда које друштво има према Ромима, њима углавном дају само такви послови,“ каже координаторка за јавне политике и истраживање у Praxisu Марија Дражовић.

Она је истакла и да ромска национална мањина сматра да мере које се спроводе са циљем запошљавања Рома и Ромкиња нису прилагођене реалним потребама потенцијалних корисника и да их треба редефинисати.

Резултати истраживања, такође, показују да су припадници ромске националне мањине веома изложени дискирминацији, вређању, омаловажавању и говору мржње, као и да не познају механизме за заштиту права на равноправност. Један од озбиљних разлога због кога Роми не траже заштиту од дискириминације јесте страх од виктимизације, показало је истраживање.

Публикација је настала на темељу истраживања које је Praxis спровео у периоду јун/август 2020. године са циљем да пружи увид у кључне изазове са којима се суочава ромска национална мањина на тржишту рада у Краљеву, увид у ефикасност мера активне политике запошљавања, као и појаву и најчешће облике дискриминације Рома и Ромкиња у области рада и запошљавања.

Praxis је обавио истраживање на узорку од 100 лица ромске популације у Краљеву, а 66 од њих никада није било формално запослено. Готово половина нема завршену ни основну школу, а 40% каже да ни не тражи посао.

Стање је овакво јер су Роми и Ромкиње вишеструко угрожена група, рекла је Дражовић.

„На листи Националне службе за запошљавање налази се 417 лица ромске националности, а од њих, 365 су лица са основном или незавршеном основном школом, а само једно лице има завршен факултет,“ рекао је Србислав Антонијевић, саветник за запошљавање у Националној служби за запошљавање филијала Краљево.

На конференцији је говорио и Милун Јовановић, помоћник градоначелника Града Краљева за питања из области људских права, који је рекао како је план локалне власти у Краљеву да раде на  „функционалном образовању одраслих, становању и пружању здравствене заштите“. Јовановић је говорио и о јавним радовима као једној од најбољих прилика да град помогне Ромима. Друга опција су конкурси града за самозапошљавање, на која, нажалост, не аплицира велики број Рома, најчешће због недостатка поверења да ће ишта моћи да ураде.

„Морамо сви заједно да радимо на освешћивању заједнице о значају укључивања у мере које им се нуде. Чини ми се да је дугогодишња диксриминација и маргинализација, поготово најсиромашнијих Рома, узрок њиховог неповерења да је ишта могуће променити. Анализу садашњих мера и осмишљавање нових морамо радити сви заједно, и цивилно друштво, и локална самоуправа, и медији и јавност,“ рекла је Маријана Луковић, извршна директорка Praxis-a.

Истраживање Praxisa је показало да су Роми највећим делом задовољни начином обраћања и разумевања информација које добијају из Националне службе за запошљавање. Иако имају поверење у рад НСЗ-а и њених службеника, они не верују да је ова служба у стању да им нађе посао, односно не виде ефекте самих мера.

Истраживање Praxisa је показало и да се животни положај Рома још више погоршао током пандемије.

Забрињава то што велики број њих не зна да попуни ни обичну уплатницу – што је поражавајуће за цело друштво. Половина испитаника Рома каже да има пословну идеју, али, и да нема почетни капитал, да има страх да ли ће опстати на тржишту и успети да одржи пословање, због чега се и не усуђују да крену у реализацију својих пословних идеја.

„Потребна нам је промоција примера добре праксе – да медији широко деле вести о успешним Ромима и Ромкињама који су покренули сопствени бизнис, на пример. Ово би позитивно утицало на остале припаднике заједнице да се у већој мери укључују у програме активне политике запошљавања и користе остале расположиве ресурсе, као и и на промену свести припадника целокупне популације према ромској заједници,“ рекла је Дражовић.

Публикација је припремљена у оквиру пројекта „Унапређење положаја Рома и Ромкиња на тржишту рада у Краљеву“ који Град Краљево спроводи у партнерству са невладином организацијом Praxis. Пројекат је реализован у склопу грант шеме програма „Подршка ЕУ инклузији Рома – Оснаживање локалних заједница за инклузију Рома“, који финансира Европска унија, а спроводи Стална конференција градова и општина.

Публикацију можете преузети ОВДЕ.