Састанак Мреже СКГО за ромска питања

Други састанак Мреже за ромска питања одржан је 30. маја 2016. године, у Београду. Састанак је уз учешће преко 70 чланова Мреже, организован уз подршку Краљевине Шведске/Шведске међународне агенције за развојну сарадњу (Сида) у оквиру наставка пројекта "СКГО Мрежа за ромска питања", који чини део већег пројекта „Јачање улоге локалног ромског координатора у локалним самоуправама у Србији", а који спроводе Мисија ОЕБС у Србији и Канцеларија за људска и мањинска права.

Овом приликом Ђорђе Станичић, генерални секретар СКГО истакао је да је ромска популација најбројнија национална мањина у Србији и да СКГО у сарадњи са ОЕБС и Канцеларијом за људска и мањинска права посвећује пуну пажњу решавању изазова са којима се ромска заједница суочава. Станичић је присутне позвао да се укључе у процес израде програмског буџета за 2017. годину, како би се на време обезбедила средства за реализацију предстојећих активности планираних кроз мере оперативних циљева Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији. Такође, генерални секретар СКГО укратко је представио и нови пројекат који СКГО реализује са Саветом Европе "Управљање људским ресурсима у локалној самоуправи", а који за циљ има унапређење функције управљања људским ресурсима у локалним самоуправама у складу са недавно усвојеним Законом о запосленима у АП и ЈЛС, и у оквиру кога ће локалним самоуправама бити пружена додатна подршка у дефинисању радно-правног статуса особа задужених за ромска питања у локалним самоуправама. Национална стратешка документа у себи носе препоруке и обавезе за ширењем Мреже координатора за ромска питања, а подршка СКГО иде у правцу стандардизације и професионализације радног места координатора за ромска питања.

Учествујући на другом састанку Мреже за ромска питања, Сузана Пауновић директорка Канцеларије за људска и мањинска права је навела да је у градовима и општинама у Србији ангажовано 76 координатора за ромска питања. Основи по ком су координатори за ромска питања у јединицама локалне самоуправе ангажовани су различити (уговор о раду, уговор о делу, волонтерски уговор, одлуком), а разликују се и називи њихових радних места. Финансирање ових послова није једнообразно, па се неки координатори финансирају из локалног буџета, други преко пројекта ОЦД или међународних организација или неки други начин. Неуједначена пракса доводи и до неједнаког положаја ромских координатора, али и до немогућности континуираног и квалитетног обављања послова. „Уколико не ојачамо статус ромских координатора, имаћемо проблем у реализацији Стратегије и приликом преговора у оквиру Поглавља 23", закључила је Сузана Пауновић.

Мајкл Ујехара, заменик шефа Мисије ОЕБС у Србији најавио је и даљу подршку социјалној инклузији Рома и најавио да ће локална самоуправа имати важну улогу у овом процесу и да ће морати да испуњава обавезе према рањивим групама. Ујехара је истакао да се само заједничким напорима, јачањем толеранције и солидарности могу учинити позитивни помаци и унапредити њихов положај. Пружајући значајну техничку помоћ Канцеларији за људска и мањинска права, Мисија ради у циљу боље интеграције и оснажења ромске заједнице.

Ивана Антић, саветница потпредседнице Владе за питања националних мањина из Министарства државне управе и локалне самоуправе истакла је значај Мреже због размене искуства. Госпођа Антић је обавестила присутне да је током новембра 2015. године, упућен допис локалним администрацијама са налогом да се уреди радно-правни статус ромских координатора, и да градови/општине у процесу рационализације радних места имају у виду препоруку Министарства.

Иван Секуловић, менаџер Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва изјавио је да је најважнији континуитет у раду и јасноћа у надлежностима државних органа, а Координационо тело које предвиђа Стратегија треба да буде озбиљан корак напред. Такође, Секуловић је истакао да је што пре потребно усвојити Акциони план, како би Канцеларија за европске интеграције у сарадњи са међународним организацијама направила план финансијских активности у наредном периоду. Осврнуо се и на потребу дефинисања радно-правног статуса ромских координатора и закључио да инклузија Рома мора бити приоритет свим државним органима.

У радном делу Мреже, чланови Мреже упознати су са: резултатима регионалних радионица на којима су презентовани циљеви и мере Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња (2016-2025) а који се директно односе на локални ниво, као и успостављање механизама за спровођење, планирање, надзирање и унапређење стратешких мера и активности; Споразумом између Републике Србије и Европске заједнице о реадмисији лица која незаконито бораве на територији Европске заједнице- Роми и Ромкиње повратници: Процедуре и изазови на локалном нивоу; Најава јавног позива за грант шему у оквиру Програма Европски ПРОГРЕС: подршка јединицама локалних самоуправа у југоисточној и југозападној Србији, донатор Европска унија и Влада Швајцарске: http://www.europeanprogres.org/konten/sr/447/Javni-poziv-za-dostavljanje-predloga-projekata-za-pilotiranje-mera-propisanih-Strategijom-za-socijalno-ukljucivanje-Roma-i-Romkinja-na-lokalnom-nivou/ и са пример добре праксе из општине Рума.