Састанак Мреже за пољопривреду и рурални развој

Састанак Мреже СКГО за пољопривреду и рурални развој одржан је 12. фебруара 2020. године, у Београду уз учешће више од 160 представника из 82 јединице локалне самоуправе, представника Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде (МПШВ) – Сектора за рурални развој и Управљачког тела ИПАРД 2 Одбора, локалних акционих група, Мреже за рурални развој МПШВ, RRA,  као и СКГО.

Како су сада јединице локалне самоуправе у фази припреме локалних програма подршке пољопривреди и руралном развоју за 2020. годину (у даљем тексту локални програми подршке), састанак је изазвао велико интересовање представника локалне самоуправе. Присутни су упознати са изменама Правилника, као и о начином коришћења Платформе за уношење и извештавање локалних програма подршке. Такође, представљен је и извештај са последњег састанка ИПАРД 2 Одбора за праћење реализације ИПАРД програма, односно преглед постигнутих резултата у погледу реализованих конкурса за доделу средстава, статус процеса акредитације две нове мере као и изазовима са којима се суочава Управљачко тело у процесу имплементације овог програма.

Слободан Живановић, руководилац Групе за програмирање мере за унапређење конкурентности и локалног развоја у оквиру Сектора за рурални развој Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде представио је измене Правилника о Обрасцу локалних програма подршке пољопривреди и руралном развоју.

По његовим речима, у претходном периоду поднето је 22 захтева за партнерство у изради локалних стратегија руралног развоја. Он је нагласио да је у току процес потписивања уговора, а након тога партнери имају шест месеци да израде стратегије, о којима ће стручну оцену дати Комисија МПШВ након које ће стратегије моћи да се унапреде у складу са сугестијама.

Живановић је најавио да ће у последњем кварталу 2020. бити расписан конкурс за реализацију локалних стратегија руралног развоја путем финансирања мини пројеката и пружена подршка у реализацији стратегија, док је нови конкурс за креирање нових партнерстава најављен за другу половину 2020. године. Подршка реализацији пројеката током 2020 и 2021 биће реализована кроз национални Програм подршке кроз меру „ЛЕАДЕР Like“, док ће средства ЛЕАДЕР мере кроз ИПАРД III програм бити доступна у програмском периоду 2021-2017.

У делу презентације о изменама Правилника о обрасцу локалних програма, посебно је истакао да ће променом Шифарника, локалним самоуправама бити омогућено финансирање активности односно пројеката предвиђених стратегијама руралног развоја у износу до 5000 евра, колико је ограничење Европске комисије.

Анализом одобрених одобрених Програма  указано је да је у 2019. години одобрено 119 Програма (120 са Програмом АПВ), а да је до сада за 2020. одобрено 18. Он је изјавио да је Министарство током 2019. године за мере руралног развоја издвојило 3.73 милијарди динара, док су Аутономна покрајина (АП) и локалне самоуправе (ЛС) за исту намену издвојиле 2.38 милијарди динара. Такође, указано је на неколико изазова током одобравања Програма који се најчешће односе на неадекватан опис везе мера са NPPP и NPRR, неопходност постојања специфичних критеријума за мере којих има и у ИПАРД програму усклађених са NPRR, и др. У циљу унапређења процеса израде Програма и извештаја о реализацији уочена је потреба за организовањем регионалних обука које би обухватиле и локалне самоуправе које до сада нису припремале локалне програме подршке.

Верица Лазић, из Сектора за праћење програмске подршке МПШВ нагласила је да постоји законска обавеза о достављању извештаја о програмској подршци до 31. марта 2020. године. Овај вид извештавања локалне самоуправе је од изузетне важности у циљу сагледавања руралног развоја у укупном развоју на територији ЈЛС. Такође, извештај је значајан аналитички документ који омогућава праћење реализације буџета у области пољопривреде и руралног развоја, али и помаже у планирању мера за наредну годину. Извештаји се подносе путем Платформе, а по достављању одобрења, локалне самоуправе су у обавези и да доставе оверен извештај писаним путем.

О изазовима у коришћењу Платформе за уношење и извештавање о локалним програмима подршке пољопривреди и руралном развоју, говорио је Дејан Ћосић, ИТ стручњак из МПШВ који је представио измене у раду Платформе, као и најчешће проблеме који настају приликом уношења података.

Јасмина Миљковић, начелница Одељења за рурални развој – Сектора за рурални развој МПШВ и шеф Управљачког тела ИПАРД 2 Одбора говорила је  о последњем састанку ИПАРД 2 Одбора за праћење  и истовремено, појаснила улогу Одбора, као и његов састав.

Она је изјавила да је највеће интересовање прилико спровођења ИПАРД 2 програма било за Меру 1 у оквиру које је расписано пет позива, док је у оквиру Мере 3 расписано три позива од који последњи траје до 24. фебруара, а обухвата све секторе и све прихватљиве трошкове. Током ова два позива поднето је 1342 захтева, од којих је 90 одсто за Меру 1.

Најавила је расписивање конкурса за Меру 7 која се односи на туризам током марта 2020. године, док је планирано да почетком октобра буде расписан позив за набављање трактора.  

У склопу презентације посебно је истакла да је за Меру 1 посебно велико интересовање било у региону Војводине, Западне Србије, Београда и Топличког округа, док је за Меру 3 највише захтева стигло из Шумадије и Западне Србије. Миљковић је изјавила да ће у наредном периоду посебна пажња бити посвећена локалним самоуправама из округа који су поднели најмање захтева.

Она је изјавила да је почела комуникација око ИПАРД 3 програма, а по њеним речима, један од приоритета је Мера 6 - рурална инфраструктура, у оквиру које се као корисници јављају локалне самоуправе, а не пољопривредници. Током пленарне дискусије о изазовима у процесу израде локалних програма подршке, реализацији као и извештавању указано је на потребу за јаснијим утврђивањем надлежности јединица локалне самоуправе над питањима руралног развоја. Такође, један од изазова је недостатак интерних капацитета за израду прегледа свих пољопривредних газдинстава на територији како би се на ефикасан начин утврђивале стварне потребе и пратили ефекти реализоване подршке. Примери добре праксе укључивања циљних група у припрему Програма су идентификовани. Као један од кључних изазова у дефинисању подршке руралном развоју је развој локалне путне инфраструктуре којом би се омогућио развој локалне економије и тиме утицало на смањење ерозије села. Идентификован је изазов да газдинства која добију подршку имају изражен проблем дистрибуције пласмана и улаз на различита тржишта у Србији. Међутим, фактор који знатно утиче на унапређење руралне инфраструктуре је дуг и сложен процес припреме неопходне документације.

Састанак Мреже завршен је панел дискусијом о изазовима са којима се сусрећу јединице локалне самоуправе при планирању и реализацији мера подршке руралном развоју.

Ову активност СКГО је реализовала у оквиру пројекта „Институционална подршка СКГО – трећа фаза“, који подржава Влада Швајцарске.

Измена Правилника о Обрасцу локалних програма подрске пољопривреди и руралном развоју.пдф

Известај о спровођењу мера пољопривредне политике и политике руралног развоја.пдф

МПСВ платформа.пдф

Известај са одбора ИПАРД 2.пдф

Приказ резултата Анкете о структури пољопривредних газдинстава, 2018.пдф