Састанак Мреже за социјалну заштиту СКГО окупио чланове у Београду

Састанак Мреже за социјалну заштиту Сталне конференције градова и општина (СКГО) одржан је 18. априла 2024. године у Београду уз учешће више од 100 чланова Мреже – запослених у локалним самоуправама на пословима социјалне и дечије заштите, као и представника локалних механизама за унапређење развоја и одрживости социјалних услуга на локалном нивоу. СКГО је овај састанак организовала у оквиру пројекта „Подршка одрживим услугама социјалне заштите у заједници и политикама укључивања на локалном нивоу“, који финансира Европска унија.

Наменски трансфери за више услуга социјалне заштите кључна је тема данашњег окупљања чланова Мреже за социјалну заштиту. Такође, извршен је преглед правног оквира на нивоу јединице локалне самоуправе у области социјалне заштите. Састанак је карактерисала изузетно квалитетна дискусија, која је отворила теме за наредни састанак Мреже.

Јасмина Танасић, програмска директорка за друштвени развој СКГО отворила је овај, дванаести по реду састанак Мреже, и представила 11 модела одлука који су припремљени у оквиру пројекта „Подршка одрживим услугама социјалне заштите у заједници и политикама укључивања на локалном нивоу“.

„Модели чија је израда у току су Модел одлуке о социјалној заштити и Модел израде програма унапређења социјалне заштите. Поред овога, материјали који ће бити значајни за вас и који ће вам бити доступни, су Мапирање потреба у области социјалне заштите и Критеријуми за трошкове услуга“, навела је Танасић.

Уследила је сесија на тему мапираних услуга социјалне заштите и наменских трансфера за 2024. годину, током које је Славица Милојевић из Републичког завода за социјалну заштиту истакла да је могуће јасно издвојити локалне самоуправе које из сопствених буџета опредељују значајно већа средства за пружање услуга социјалне заштите од оних локалних самоуправа које средства добијају кроз наменске трансфере. Такође, навела је и одређен број локалних самоуправа које у подједнакој мери опредељују средства из сопствених буџета и средства која добијају кроз наменске трансфере.

„Када је реч о услугама социјалне заштите, забрињавајуће је то што нема значајних промена у услугама које се пружају, те су то доминантно услуге дневног боравка и услуге личног пратиоца детета. При томе, нагласила бих да је услуга личног пратиоца детета веома важна, али ако се уз њу не пружају и друге услуге, као што је помоћ у кући за децу ометену у развоју, остаје питање у којој мери је заиста побољшан квалитет живота тог детета и те породице“, објаснила је Милојевић и подсетила да стално треба имати на уму питање – шта и за кога заиста радимо?

У наставку сесије, Гордана Миловановић из НИРАС-а, представила је пројекат Техничке подршке Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања под називом „Унапређење и јачање ефикасности регулаторних механизама социјалне заштите на националном нивоу, алата за спровођење политика и оквира за проверу квалитета и за јачање капацитета за учешће у ЕСФ-у“, који је финансиран из Годишњег акционог плана за Републику Србију ИПА 2020.

Тема наменских трансфера, настављена је излагањем Александра Маринковића, шефа Одељења за стратешко планирање и јавне политике и координатора на програму EU Exchange 6 у СКГО, који је представио анализу података о буџетима јединица локалне самоуправе у области социјалне заштите.

Састанак Мреже за социјалну заштиту закључен је представљањем искустава општине Рашка и града Сомбора у реализацији услуга социјалне заштите од наменског трансфера локалној самоуправи, у којем је истакнута вредност међуопштинске сарадње у пружању услуга социјалне заштите.