Сигурним корацима ка успостављању електронске управе у Србији

Доношењем и ступањем на снагу Закона о електронској управи испуњен је један од његових кључних циљева а то је да се смањењем правних препрека олакша електронска комуникација грађана, правних лица и невладиних организација са органом управе, као  и између органа управе. Верује се да ће Закон омогућити једноставније, отвореније, транспарентније, сигурније, корисније и ефикасније електронске јавне сервисе.

У ОСНОВНИМ ОДРЕДБАМА дефинисани су: предмет, примена закона, као и однос према другим законима и значење појединих израза. Затим су дефинисана основна начела, а то су начело ефикасности управљана опремом; начело сигурности електронске управе и начело забране дискриминације. Прописана начела омогућиће ефикасно и безбедно управљање опремом у електронској управи, као и једнак приступ услугама електронске управе и равноправност остваривања права свима.

У делу који се односи на ИНФРАСТРУКТУРУ У ЕЛЕКТРОНСКОЈ УПРАВИ предвиђено је успостављање Јединствене информационо-комуникационе мреже електронске управе ради омогућавања интероперабилности и стандардизације. Такође, дефинисана је и Сервисна магистрала органа преко које се врши размена података и приступ регистрима. У оквиру овог дела, Закон уређује и успостављање и вођење електронских регистара, коришћење података из основних регистара, успостављање и вођење јединствених шифарника, успостављање и вођење електронског Метарегистра. Одређеним одредбама Закона уређено је и коришћење отворених података и/или докумената органа од стране физичких или правних лица за комерцијалне и некомерцијалне сврхе другачије од првобитне за коју су били израђени. Прописано је и да Портал отворених података води и одржава надлежни орган у смислу овог закона, као и да ближе услове о успостављању и начину рада Портала отворених података, укључујући организационе и техничке стандарде, уређује Влада. На крају је уређена и обавеза израде веб презентације органа, садржај, изглед, техничка решења и функционалност веб презентације, одговорност за објављивање, ажурирање, тачност и потпуност садржаја као и архивирање садржаја о раду органа. У оквиру овог дела посебним чланом се утврђују услови за прелазак на електронску управу (прописано је 20 услова који се морају испунити).

Део Закона о електронској управи који уређује ЕЛЕКТРОНСКО УПРАВНО ПОСТУПАЊЕ, које се у смислу овог закона дефинише као свако поступање у управним стварима електронским путем и обухвата: успостављање електронског управног поступања органа, услове за прибављање и уступање података и докумената, аутентикацију и ауторизацију корисника, обавезе органа у комуникацији органа са корисницима у електронском управном поступању. Уређено је и питање електронског поднеска, његовог пријема, као и електронско достављање. Један члан Закона уређује налоге електронских адреса у електронском управном поступању органа и обавезе ауторизованих овлашћених службених лица.

Законом су предвиђене и КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ, и то пре свега, прекршајна одговорност главног администратора веб портала, администратора органа на веб порталу, одговорног лица у органу које је овлашћено за вођење електронских регистара и одговорног лица у органу, у случају да поступају супротно одређеним одредбама закона

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ прописују рокове за доношење подзаконских аката и за предузимање појединих радњи, и то: рок за доношење подзаконских аката – 6 месеци, рок за успостављање сервисне магистрале за размену података из регистара органа – 12 месеци, рок за успостављање регистара и евиденција у електронском облику – 36 месеци, рок за успостављање Метарегистра – 12 месеци, рок за израду софтверских решења, рок за електронско управно поступање, рок за пренос регистара и информационих система на сервере у Републици Србији -  12 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Надзор над спровођењем овог Закона и на основу њега донетих прописа поверен је министарству надлежном за развој електронске управе, у коме је потребно формирати унутрашњу организациону јединицу која би била надлежна да спроводи надзор. 

Закон о електронској управи је један од стубова функционисања електронске управе, али не и довољан, те је неопходно донети и друге законе, међусобно ускладити постојеће, хармонизовати цео систем са европским правом и обезбедити скуп подзаконских аката којим се операционализују одређена законска решења.

Предвиђена решења у закону обезбедиће да јавна управа коришћењем постојећих ресурса постигне боље резултате у управном поступању у циљу квалитетнијег и ефикаснијег реализовања права и обавеза грађана и правних лица; већи степен правне сигурности; повећану транспарентност рада органа јавне управе; потпунију заштиту јавног интереса; бољу координацију органа јавне управе. Имајући у виду домашај управе, увођење електронске управе и регулисања ове области утицаће на све сегменте друштва.