СПОРАЗУМ СА ЦЕНТРАЛНИМ ВЛАСТИМА - ВАЖАН ИНСТРУМЕНТ ЗА ЗАШТИТУ ИНТЕРЕСА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

Заступање и заштита интереса локалне самоуправе пред органима централне власти, међусобна сарадња општина и градова и размена искустава у низу области, као и међународне активности локалних самоуправа, главне су одреднице рада Сталне конференције градова и општина, још од њеног оснивања - пре 50 година. И данас, пола века касније, то је њена званична мисија, а Стална конференција је снажан заступник интереса локалне самоуправе, који окупља све градове и општине у Србији.

Педесетогодишњи јубилеј асоцијације локалних власти није чест ни у државама дуже демократске традиције. У априлу 1953., у Београду је одржана Оснивачка скупштина Сталне конференције градова Југославије. Њу су основали представници 20 градова тадашње Југославије: Београд, Загреб, Љубљана, Сарајево, Скопље, Титоград, Нови Сад, Приштина, Ријека, Сплит, Дубровник, Бања Лука, Тузла, Карловац, Осијек, Суботица, Марибор, Цеље, Ниш и Крагујевац. До времена распада бивше Југославије, Сталној конференцији је приступило 450 градова и општина. Још те давне године, Стална конференција је замишљена и сачињена по узору и на начин на који су биле саздане све тада активне асоцијације локалних власти у Западној Европи, на националном и међународном нивоу. Тај модел, који у суштини ни до данас није напуштен, заснован је на принципу окупљања и сарадње локалних власти, ради формулисања и заступања оних интереса и циљева које на најбољи начин могу да остваре снагом заједничког деловања - путем своје асоцијације. Управо је тај, суштински демократски концепт, представљао и представља основ трајности наше асоцијације и подлогу њене важне друштвене улоге коју, осим у несрећном времену којега се сада сви већ нерадо сећамо, није напуштала. Бројни су и значајни успеси Сталне конференције у дугом периоду од времена њеног оснивања до данас. На првом месту, треба истаћи то да су њени ставови имали велики утицај не само у градовима, већ у друштву у целини, а да, притом, Конференција није била некаква виша инстанца одлучивања, већ облик добровољног удруживања и заједничког деловања локалних власти. Није било важнијег закона који би се односио на интересе градова и општина, а да Конференција није учествовала у његовом доношењу. У међународним оквирима, Конференција је играла значајну улогу у повезивању и братимљењу наших са градовима других земаља, али и у укључивању локалних власти у међународне асоцијације.

Обележавајући педесету годину свог постојања, Стална конференција је 23. априла 2003. године одржала свечану седницу Председништва, на којој је потписан Споразум о сарадњи са Министарством за државну управу и локалну самоуправу Владе Републике Србије. Овај Споразум је почетак институционалне сарадње Сталне конференције и Владе Републике Србије и њених органа и омогућиће бољу комуникацију и сарадњу локалне и централне власти у областима припреме и доношења закона од важности за функционисање локалне самоуправе, јачања финансијске самосталности градова и општина и заштите локалне самоуправе. Активности предвиђене овим споразумом одвијаће се кроз рад паритетних радних група и других облика заједничког ангажовања обеју страна.

Споразум ће, како је оцењено, побољшати положај локалне самоуправе и омогућити јој да постане снажан партнер, али и коректор централне власти. Потписивањем овог Споразума, Стална конференција је обезбедила важан инструмент за заступање и заштиту интереса локалне самоуправе.
Споразум су потписали г. Горан Ћирић, председник Скупштине града Ниша и председник Сталне Конференције, и г. Родољуб Шабић, министар за државну управу и локалну самоуправу у Влади Републике Србије.

Церемонији потписивања Споразума у Скупштини града Београда присуствовао је велики број угледних гостију - представника локалних самоуправа, централне власти, дипломатског кора и међународних и домаћих организација чији је циљ развој локалне самоуправе у Србији.