Стандардизација 188 административних поступака према грађанима и привреди

Конференција „Регулаторна реформа - стандардизација поступања градова и општина у Србији", одржана је 3. октобра 2017. године у Београду, у организацији Сталне конференције градова и општина и у сарадњи Министарством државне управе и локалне самоуправе. Скуп је организован у оквиру програма „Подршка локалним самоуправама у Србији на путу ка ЕУ- Друга фаза", који финансира Влада Шведске.

Државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Србије Зоран Касаловић рекао је да је циљ регулаторне реформе да се уведе ред и једнообразност у поступању локалних администрација и због тога ће бити стандардизовано 188 административних поступака према грађанима и привреди.

Он је изјавио да реформа треба и да поједностави поступке, чиме ће се уштедети време, смањити трошкови и индивидуализовати одговорност администрације. "Истовремено са регулаторном реформом почела је и примена Закона о општем управном поступку који обавезује јединице локалне самоуправе да по службеној дужности размењују податке из јавних евиденција", рекао је Касаловић.

Додао је да је размена података олакшана увођењем информационог система који садржи податке из матичних књига, као и о пребивалишту и држављанству, податке Националне службе запошљавања, Пореске управе, Централног регистра обавезног социјалног осигурања и Фонда за пензијско инвалидско осигурање, а у плану је и укључивање центара за социјални рад и образовних институција свих нивоа.

За приступ тој бази података до сада је, прецизирао је Касаловић, захтеве поднело 55 општина и градова, а бази је приступило само седам. Он је истакао да се припрема Упутство за примену стандардизованих поступака, а организована је и обука и саветодавна подршка за службенике локалних самоуправа.

Ђорђе Станичић, генерални секретар СКГО изјавио је да Стална конференција пружа подршку локалним самоуправама у спровођењу регулаторне реформе и додао да се међу 188 поступака значајан део односи на привреду.

"Не сме се допустити да због лошег поступања један потенцијални инвеститор не дође или се, ако је дошао, врати", рекао је Станичић.

Додао је да су очекивања јавности велика, али и да све не иде брзо, понекад и због објективних околности јер је неопходна обука или техничка опремљеност.

Саветник амбасаде Шведске у Србији Ола Андерсон рекао је да ће унапређење рада локалне самоуправе, што је неопходно у процесу интеграције Србије у ЕУ, повећати инвестиције, запошљавање и економски раст.

"Изазови у спровођењу регулаторне реформе су већи на локалном него на централном нивоу. Кључно је да процес реформи буде транспарентан и да у њему учествују и грађани који највише користе услуге локалних самоуправа", рекао је Андерсон.

Приска Депнеринг, заменица директорке Швајцарске агенције за развој и сарадњу рекла је да је истраживање у општинама где Швајарска Конфедерација помаже реформе, показало да је време за административне процедуре смањено за 70 одсто, а да су годишњи трошкови мањи за два милиона евра.

"Треба наставити поједностављивање административних поступака, а то ће допринети расту улагања у привреду", рекла је Депнеринг.

Помоћник министра државне управе и локалне самоуправе Саша Могић рекао је да су реформе усмерене на јавну управу као сервис грађана.

"Сви истичу да је у општинама неадекватна структура запослених јер се годинама није планирало, мењане су надлежности локалних самоуправа или се запошљавало по партијској линији", рекао је Могић. Такви недостаци, према његовим речима, не могу да се исправе брзо, увођењем нове поставе запослених, па ће зато закон о запошљавању у јавној управи допринети деполитизацији и већој објективности у избору нових службеника преко конкурса.

Додао је да ће закон о Националној академији који је у процедури усвајања омогућити подизање стручности администрације, а Закон о платама ће уравнотежити стручност и примања.

У јуну 2016. године, СКГО је у сарадњи са Министарством државне управе и локалне самоуправе, отпочела процес припреме модела административних поступака од значаја за грађане и привреду. Током овог процеса СКГО је развила 188 модела административних поступака; ови модели су тестирани у две јединице локалне самоуправе. Око 60 одсто поступака се односи на поверене послове које обављају јединице локалне самоуправе у различитим областима и они су достављени надлежним министарствима на коментаре. Након процеса консултација, ови модели административних поступака су усклађени са коментарима министарстава.

Сви модели административних поступака су објављени на сајтовима СКГО и Министарства државне управе и локалне самоуправе.