Стратегија руралног развоја у складу са Законом о планском систему

Четири регионалне радионице на тему „Израде Стратегије руралног развоја у складу са Законом о планском систему“, одржане су у: Зрењанину, Нишу, Крагујевцу и Београду.

На скуповима је представљен Закон о планском систему, који дефинише плански систем Републике Србије, одређује процес утврђивања и спровођења јавних политика и обавезу извештавања и вредновања учинака спроведених јавних политика. Закон је усвојен како би се увео ред у планским систем сва три нивоа власти (националног, ниво АПВ и локалног) и дефинише важне појмове као што су развојно планирање, управљање јавним политикама, утврђивање приоритета у раду јавне управе, средњорочно планирање, анализу ефеката јавних политика итд.

У оквиру појашњења докумената развојног планирања за јединице локалне самоуправе (ЈЛС) истакнуто је доношење Плана развоја ЈЛС који се доноси на период од најмање седам година, а до 1. јануара 2021. године, све ЈЛС морају донети План развоја. Документа јавних политика морају да буду усклађена са приоритетима и циљевима из докумената развојног планирања, а ЈЛС нису у обавези да донесу Стратегију или Програм. За мање ЈЛС, препорука је да када донесу план развоја, развију и акциони план. Мора да постоји усклађеност планских докумената, нижи нивои власти треба да усклађују своја документа са документима вишег нивоа власти.

По Закону о планском систему, документа јавних политика су: Стратегија (основни документ јавне политике – 5 до 7 година), Програм (ужи обухват), концепт политике и акциони план. Стратегија и програм имају исте елементе, стратегија је шири документ, а Програм се односи на одређени сектор. Како је истакнуто на радионицама, највише се мења процес доношења документа јер постаје транспарентнији и партиципативнији, а садржина је мање-више иста.

Највећи проблем ЈЛС за израду планских докумената, поред недостатка капацитета је недостатак података. Локалне самоуправе су наводиле да не знају колико имају на пр. хектара пшенице или број произвођача малина. Неке подручне јединице Управе за трезор не достављају податке који би требало да буду доступни ЈЛС, податак о броју регистрованих пољопривредних газдинстава јесте основни податак за сваки документ у области пољопривреде и руралног развоја.

Када је представљен контекст пољопривреде и руралног развоја, наведено је да мање од пет одсто буџета ЈЛС је намењено пољопривреди и руралном развоју, али из разлога што се инвестиције у рурални развој не приказују у оквиру пољопривреде и руралног развоја (улагање у сеоски водовод, канализацију итд.). Људски капацитети и њихова позиционираност је упитна с обзиром да су углавном део неког одељења, одсека или канцеларије, 1-2 представника. Ове организационе јединице у овом моменту доносе два важна документа: Програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта у државној својини и Програм подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја који нису планска документа у смислу овог закона већ резултат прописа.

Апострофирајући одређене сегменте презентације наглашена је обавезност ЈЛС да има план развоја, средњорочни план. Приоритети наведени у плану развоја (највише до пет) се разрађују кроз стратегију (као општији документ који обухвата више сектора пољ. и руралног развоја, 5-7 година) или кроз програм (као ужи документ, који обухвата један сектор, 3 године) и као документ највишег нивоа детаљности, акциони план који се усваја за период примене стратегије односно програма који разрађује. ЈЛС има обавезу да донесе и средњорочни план који је усклађен са процесом израде буџета.

Документе јавних политика ЈЛС усваја на скупштини, а дужна је да у складу са Законом о планском систему (чланом 53 став 7) отпочне са уношењем планских докумената и извештаја у Јединствени информациони систем најкасније почев од 1. јануара 2021. године.

Ову активност СКГО је реализовала у оквиру пројекта „Институционална подршка СКГО – трећа фаза“, који подржава Влада Швајцарске.