Стварање услова за најбољи почетак живота деце у градовима и општинама у Србији

Генерални секретар СКГО Никола Тарбук учествовао је у панелу „Стварање услова за најбољи почетак живота деце: успеси у Србији и научене лекције“, који је организовао УНИЦЕФ 25. јуна 2024. године у склопу регионалне конференције „Најбољи почетак за децу: Моћ родитељства“.

Осим генералног секретара СКГО на панелу су учествовали и проф. др Славица Ђукић Дејановић, министарка просвете, Милица Ђурђевић Стаменковски, министарка за бригу о породици и демографију, др Ивана Сташевић Перишић, државна секретарка у Министарству здравља, Ђорђе Тодоров, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Никола Понтара, директор Светске банке у Србији.

Говорећи о резултатима сарадње са градовима и општинама у Србији господин Тарбук је изјавио да је у претходне четири године Стална конференција градова и општина у сарадњи са УНИЦЕФ-ом и уз велику подршку Лего фондације, директно сарађивала са 34 локалне самоуправе које су радиле на координацији и јачању сарадње између институција у локалној заједници које су најодговорније за рани развој деце.

„Током рада на пројекту, формирали смо локална координациона тела за подршку раном развоју деце, а успоставили смо и сарадњу кључних локалних институција и самих локалних самоуправа. Радећи на овом значајном пројекту, подржали смо локалне самоуправе приликом дефинисања локалних политика, мера, услуга, али и буџета за подршку родитељству и у унапређењу сарадње са родитељима“, истакао је Тарбук.

Он је нагласио да је током трајања сарадње припремљено више од 100 нових локалних мера подршке родитељству које се спроводе кроз различите системе и мобилишу све релевантне актере у локалној заједници, попут школа родитељства, формирања центара за породицу и кутака за родитеље, финансирања обука за стручњаке, увезивања административних поступака и слично. 

Генерални секретар СКГО посебно је апострофирао одрживост као кључни критеријум при изради ових мера: „Уз опредељивање буџетских средстава за подршку њиховој имплементацији, било је значајно да ове мере нађу своје место и у стратешким и планским документима. Захваљујући пројектној подршци, све ове мере се налазе у Плановима развоја ЛС, Средњорочним плановима, Плановима јавног здравља, локалним акционим плановима за децу и родну равноправност и Стратегијама за унапређење социјалне заштите. Тако је свака ЛС са којом смо радили у оквиру пројекта истакла своје стратешко опредељење у области подршке родитељству уз континуирано финансирање ових мера“.

Проф. др Славица Ђукић Дејановић, министарка просвете осврнула се на 2018. годину када је на седници Савета за права детета Владе Србије одлучено да се заједнички наступи кроз Позив на акцију за децу у најранијем животном периоду.

„Већ је било речи колико нам је наука помогла, јер правилан развој нервног система у првих 1000 дана живота деце је такав да омогућава оне потенцијале које ће људи касније развити, ако се правилно инвестира и подстиче. Уколико се евентуално уоче неке аномалије на плану менталних или физичких проблема чак 70 одсто ће ући у колосек правилног физиолошког развоја“, подвукла је министарка просвете.

Она је објаснила да је Позив на акцију имао интерсекторски карактер, тако да четири министарства уз подршку УНИЦЕФ-а заједнички ради на овим питањима. Истакла је да је додатни фактор била и Агенда 2020-30 Уједињених нација код које су прва четири циља усмерена на сиромаштво, исхрану, здравље и васпитање деце, укључујући и програме у предшколском периоду.

„Схватила сам ја, али и моје колеге, да ћемо ако свако од нас сепаратно ради имати делимичне успехе, јер дете које потиче из хиперсензитивне средине мора бити у фокусу свима. Центар за социјални рад са подршком коју пружа, здравствена установа са својим службама, као и васпитачице у систему предшколског образовања, уколико се фокусирају на једно дете могу створити систем који се може применити на све, а да ће детету донети будућност сигурног човека и носиоца друштвене заједнице у будућности“, изјавила је министарка просвете. Према њеним речима постојали су и изазови, јер упркос договору на нивоу Владе, модел је било потребно применити у јединицама локалне самоуправе где деца живе, а да је успех била чињеница да је 34 локалне самоуправе прихватило тај модел уз подршку УНИЦЕФ-а.  

Др Ивана Сташевић Перишић, државна секретарка у Министарству здравља изјавила да је здравствени систем Републике Србије ресурс из кога се црпи највеће богатство које ова нација има – здрав појединац.

„Нема здравог појединца без здравог детета и због тога широка мрежа здравствених установа које се баве заштитом здравља детета и породице, почев од примарне здравствене заштите па преко секундарне и терцијарне, треба да буду врхунске установе које пружају правовремену дијагностику и лечење“, рекла је Сташевић Перишић и додала да је фокус уз подршку партнера УНИЦЕФ-а и Светске здравствене организације, ојачавање здравствене заштите и бриге о детету и породици на примарном нивоу здравствене заштите.

Она је изјавила да је здравствени систем Републике Србије од првог дана живота заједно са децом и родитељима, а уколико има неких проблема, брже детектује развојне проблеме који се могу јавити. Државна секретарка је истакла и иновације које су проистекле из Позива на акцију, пре свега на пољу директног контакта са корисницима здравственог система који је проширен и на видео саветовање, на Bebbo апликацију, као и спровођење раног развојног скрининга и промоције развојне стимулације током превентивних прегледа педијатара.

„Нарочито велика добит након година заједничког рада је интерсекторска сарадња, односно оживљавање наше намере да читав систем функционише као једно - систем социјалне заштите, систем образовања и сектори који су посвећени демографији су чврсти партнери Министарству здравља у очувању здравог детета и породице“, нагласила је државна секретарка.            

Милица Ђурђевић Стаменковски, министарка за бригу о породици и демографију нагласила је важност подршке УНИЦЕФ-а раном развоју и нашег суочавања са чињеницом колико смо потребни деци у првих 1000 дана живота.

„Према истраживањима, 43 одсто деце у свету до пете године живота нема услове у раном детињству који омогућавају извеснију будућност, и зато је важно да размотримо где је Србија у тим околностима“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.

Она је изјавила да је Влада Републике Србије препознала да економским оснаживањем може ојачати породицу као базу у којој се деца развијају и да је у складу с тим 14 пута повећан родитељски додатак за рођење детета, као и да Министарство учествује у новчаним подстицајима породицама за куповину некретнина.

Ђорђе Тодоров, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је истакао да су истраживања показала да деца која су у најнеповољнијем положају имају највише користи од програма усмерених на рани развој.

„Систем социјалне заштите је препознат као важан ресурс који кроз своје активности може значајно да допринесе подршци деци у раном узрасту и њиховим родитељима и старатељима“, рекао је Тодоров и додао да теорија и пракса у систему социјалне заштите сведоче о примени нове парадигме подршке, односно преласку на породични модел где је фокус у раду померен са подршке појединцу на подршку породици са циљем да се она оснажи.

„То је један велики и сложен задатак који ни један ресор не може самостално реализовати, тако да ће сви програми, па тако и програм раног развоја бити делотворни и одрживи само ако се спроводе као координисане, вишесекторске интервенције“, нагласио је државни секретар.        

Никола Понтара, директор Светске банке у Србији је у свом излагању истакао омогућавање приступа квалитетном предшколском образовању са фокусом на најугроженије заједнице, проширивање развијеног приступа и на основне школе, као и јачање интердисциплинарних вишесекторских приступа за унапређивање добробити деце.

„Често се ради у издвојеним секторима, али данас смо чули да морамо сарађивати - просвета, социјална заштита, здравство, локалне самоуправе - сви морамо наставити да јачамо тај мултисеркторски приступ који је од кључног значаја, а Светска банка ће наставити да буде укључена у рад са УНИЦЕФ-ом, Европском унијом и Владом Србије“, изјавио је Никола Понтара, директор Светске банке у Србији.