Заједничка седница Одбора СКГО за заштиту животне средине и Одбора за комуналне делатности

Заједничка седница Одбора СКГО за заштиту животне средине и Одбора за комуналне делатности одржана је 26. октобра 2010. године, у селу Брзан, у општини Баточина. Посебан разлог да се седница два одбора одржи баш у Брзану је изграђено пилот постројење Центра за сакупљање отпада са инсталираним постројењем за управљање амбалажним отпадом, настало на основу идејно-техничког решења за овакав објекат, које је такође представљено на заједничкој седници ова два одбора у јулу ове године. Од средине јула до средине октобра део рециклажне индустрије Србије успео је да се организује и да од идејног решења фирме EnviTech дође до готовог ''производа'', удруживши домаћу памет и индустрију у један овакав посао. Уз помоћ средстава Фонда за заштиту животне средине Републике Србије и сопствених средстава, фирма Брзанпласт је успела да ангажује укупно 36 предузећа и да на 2000 м² сагради постројење које може да обухвати, сортира и привремено ускладишти рециклабилне компоненте из комуналног отпада локалних заједница до 50.000 становника. Представници из 43 градске и општинске управе, ЈКП и приватних предузећа која послују у области рециклажне индустрије, имали су прилику да обиђу ово пилот постројење и добију одговор на многобројна питања везана за изградњу и његово функционисање.

Општи је закључак да би изградња оваквих постројења допринела ефикаснијем спровођењу свих стратегија и планова у области заштите животне средине и да би то био најбољи модел да се постигне што већа упосленост и оствари циљ од 10.000 запослених у области рециклажне индустрије. Зато би требало ангажовати и удружити средства на свим нивоима и покренути изградњу оваквих центара у што већем броју градова и општина широм Србије.

Пре обиласка самог рециклажног дворишта чланови одбора су имали прилику да се упознају са добрим искуством које је Јужнобачки управни округ постигао у међуопштинској сарадњи у области заштите животне средине. Начелница овог округа, госпођа Дарија Шајин, представила је начин на који је ова сарадња успостављена и указала на важне резултате који су остварени управо захваљујући оствареној сарадњи. Користећи могућности које су предвиђене Законом о локалној самоуправи и Законом о заштити животне средине, у овом округу су донете одлуке и формирана два радна тима: Међуопштинска радна група за заштиту животне средине и одрживи развој и Међуопштински радни тим за контролу и смањење губитка воде у Јужнобачком округу. Након формирања тимова, почела је интензивнија сарадња која је препозната и подржана и од стране ГТЗ-а, тако да су све општине овог региона пред усвајањем локалних планова управљања отпадом, а ускоро се очекује и регионални план управљања отпадом за један број општина овог округа.

Управо са тог аспекта удружених општина, односно о могућности за имплементацију савремених решења у регионалном управљању отпадом у Јужнобачком округу, говорио је проф. др Горан Вујић, са Департмана за инжењерство заштите животне средине Факултета техничких факултета Универзитеа у Новом Саду. С обзиром на то да је тим професора Вујића био укључен у израду локалних планова управљања отпадом, презентирани су сви релевантни подаци везани за садашње стање и организацију управљања отпадом на овом подручју. Поред тога, професор Вујић је указао на важне друштвено-економске показатеље које треба укључити у анализу предлога могућих решења управљања отпадом на регионалном нивоу, као што су могући ниво накнаде за услуге у овој области, циљеви постављени Националном стратегијом управљања отпадом, општи циљеви поновне употребе и рециклаже за амбалажни отпад, као и специфични циљеви за рециклажу појединих посебних врста амбалажног отпада, до пенала који ће наша земља сигурно плаћати уколико постане чланица ЕУ, а зацртане циљеве не оствари у предвиђеном року. У светлу свих ових чињеница, и уз могућност финансирања центара за третман отпада од стране ЕУ фондова и банака, пред јединице локалне самоуправе се отвара већи број решења која постају доступна, а односе се на био-механички третман отпада и комбиновану производњи топлотне и електричне енергије.

Један део седнице је био посвећен активностима које је град Крагујевац спровео на успостављању Архуског центра и припремању одлука којима се обезбеђује доступност информација, начин учешћа јавности у доношењу одлука и право на правну заштиту у области заштите животне средине. Одбор је подржао активности града Крагујевца у развијању механизама којима се обезбеђује примена Архуске конвенције у Србији, и посебно препоручује да се и у осталим јединицама градова и општина почне са спровођењем ових активности.

На предлог Љиљане Јемуовић, представнице града Краљева у Одбору за заштиту животне средине, која је указала на проблеме у примени уредби којима се регулише увођење и наплата локалних накнада у области заштите животне средине, договорено је да се наредна седница Одбора за заштиту животне средине организује већ у новембру месецу са овом тачком дневног реда.