Закључци конференције о родној равноправности на локалном нивоу

Конференција „Родна равноправност на локалном нивоу" одржана је 18. маја 2017. године у Београду у организацији Сталне конференције градова и општина, а у оквиру програма „Подршка локалним самоуправама у Србији на путу ка ЕУ - Друга фаза" који финансира Влада Шведске. На конференцији су учествовале 124 представнице и представника локалних тела за родну равноправност или запослени задужени за питања родне равноправности у 51 локалној самоуправи у Србији.

Конференција је била организована у два динамична и интерактивна панела са много питања и коментара из публике. На првом панелу који је био посвећен примени националних докумената и Европске повеље о родној равноправности на локалном нивоу, говориле су: 

• Џејми Џаст - координаторка ЦЕМР Опсерваторије за примену Повеље
• Биљана Поповић - председница Савета за родну равноправност, Прокупље
• Клара Даниловић - секретарка Одбора за урбанизам, СКГО
• Милана Рикановић - шефица канцеларије УН Women у Србији
• Биљана Малетин - коауторка Водича за израду ЛАП за примену Повеље (ОЕБС Мисија у Србији)
  

Тема другог панела били су локални механизми за родну равноправност, а у разговору су учествовале:

• Бранка Драшковић - саветница председнице Координационог тела за родну равноправност (Влада Републике Србије)
• Андреа Шпехар - професорка и истраживачица на Универзитету у Гетебургу
• Милица Тодоровић - председница Савета за родну равноправност, Панчево
• Вишња Баћановић - независна консултанткиња за увођење родне перспективе

Након излагања панелисткиња и дискусије учесница и учесника, сумирани су следећи закључци конференције:

• Да се на локалном нивоу ефикасније користе расположиви прописи, ресурси и видови подршке. Наиме,  законске обавезе су довољна аргументација да питања родне равноправности буду на дневном реду, а у локалним самоуправама које су усвојиле Европску повељу и она даје добар политички оквир и пружа помоћ у раду. Такође, на распологању је и Алат за самопроцену механизама за родну равноправност који је развијен уз подршку Мисије ОЕБС, а захваљујући СКГО доступан је и путем интернета. Недавно је објављен Водич за израду акционог плана родне равноправности (Мисија ОЕБС), а постоји и Национални акциони план - као оквир за рад локалних тела. Надаље, СКГО је покренула е-Мрежу као средство хоризонталне комуникације, а доступни су многи сајтови и бројни други ресурси.
• Да се родна равноправност не изолује из свакодневних, важних тема (економски развој, инвестиције, инфраструктура, субвенције, итд.).
• Локални механизми за родну равноправност не би смели да се самоизолују, већ је неопходно да сарађују међусобно (регионално), са локалним организацијама цивилног друштва и различитим секторима/одељењима унутар локалне самоуправе.
• Да се из локалних механизама за родну равноправност не искључују представници/це мањинских странака као и некадашњи носиоци активности, јер се у супротном расипају ресурси уложени у едукацију и развијање капацитета.
  
• Локални механизми за родну равноправност имају одговорност да документују свој рад, прикупљају податке и извештавају (скупштину, веће, локалну заједницу и институцијаму на националном/покрајинском нивоу итд.) како како би се пратили резултати родних политика, осмишљавале корективне активности, креирало знање и документовала историја.
  
• Није довољно да се питањима родне равноправности бави администрација, већ је неопходан ангажман политичких партија - политичко проблематизовање теме и одговорност читавих партија (а не само политичарки) према бирачима.
  
• Схватање теме родне равноправности треба да се прошири из оквира учешћа жена у јавном и политичком животу. Неопходан је развојни приступ и визија друшва коме тежимо у свим аспектима приватног, јавног и политичког живота. Интегрисање родне перспективе у урбанистичко планирање је прави пример како се темом можемо бавити на иновативан начин.
  
• Уместо бављења само женама, циљна група мора да се прошири и на мушкарце и различите друштвене категорије, у односу на бројне идентитете: узраст, рањивост, сексуалност, национална и верска припадност итд.
• Родна равноправност није само женско питање и само женски посао. Неопходно је учешће мушкараца у раду локалних тела за родну равнправност.
  
• Родна равноправност је развојно питање. Да би се остварила визија равноправног друштва, неопходна су улагања и није одрживо финансирање само из донаторских средстава. Кључно питање је шта су приоритети за финансирање, ко о њима одлучује и на који начин. Најизвеснија процедура креирања и доношења одлуке јесте процедура израде и усвајања буџета, те је у њу најважније интегрисати родну перспектвиу (у сладу са одредбама Закона о буџетском систему), не губећи из вида суштинско питање: какви су ефекти реализације буџета на жене и мушкарце, дечаке и девојчице, различите друштвене категорије.
• Усклађивање пословног и породичног живота је стратешко политичко питање актуелно на ниову Европске уније. Улагање у услуге бриге о деци, старима и болесним члановима породицем, у европском контексту показало се као кључно како за већи наталитет, тако и за већи допринос жена у економској сфери.