Пратите нас:

25.10.2017.

Заштита животне средине - локални и национални приоритет

Заштита животне средине - локални и национални приоритет

Конференција у оквиру иницијативе за успостављање дијалога о животној средини и локалном развоју, под називом „Планирање и приоритизација пројеката на локалном нивоу", одржана је у Београду 24. октобра 2017. године и заједнички су је организовали Министарство заштите животне средине и Министарство државне управе и локалне самоуправе, у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина. Овај скуп је организован уз подршку Програма „Подршка локалним самоуправама у Србији на путу ка ЕУ - Друга фаза", који финансира Влада Шведске.

Циљ конференције био је да се представници локалних самоуправа упознају са приоритетима Министарства заштите животне средине и да се кроз реформски процес који спроводи Министарство државне управе и локалне самоуправе, пружи подршка општинама и градовима, како би могле да дају свој пуни допринос испуњавању обавеза у процесу приступања Србије Европској унији, као и да унапреде своје услуге које пружају грађанима у области заштите животне средине.

"Заштита животне средине је питање будућности и опстанка и више нећемо моћи да не бринемо о њеном очувању. Нема живота са загађеном водом и земљиштем", рекао је министар заштите животне средине Горан Триван и додао да брига о заштити животне средине није могућа без помоћи локалних самоуправа, али и да је Министарство увек спремно да помогне.

Триван је истакао да су развијене земље пре 25 година биле на нивоу на ком је сада Србија али да, поучени њиховим искуством, ми можемо да скратимо тај период. Он је апеловао на локалне самоуправе да пољопривредницима обезбеде стручну помоћ у коришћењу средстава за заштиту биљака јер је, како је рекао, пољопривреда највећи загађивач и користи препарате које је Немачка избацила из употребе.

„Већим ангажовањем у пружању ефикасних услуга у области животне средине можемо осигурати будућност у којој је обезбеђена здрава храна, пристојни послови и приходи, чиста животна средина и добра управа. Тиме омогућавамо и право грађана да живе у здравом окружењу", рекао је министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић и нагласио да је развој локалне самоуправе нераскидиво повезан са унапређењем заштите животне средине.

Он је рекао да је погрешно схватање да улагање у животну средину представља додатно финансијско оптерећење и објаснио да системски приступ, као и координација републичких, покрајинских и локалних активности и средстава доводе до решавања проблема у погледу потребних финансија, нарочито сада, када су нам у процесу приступања Европској унији доступнији алтернативни извори финансирања. Ружић је подвукао да анализе показују да у Србији постоји потенцијал да се само из области рециклажне индустрије могу остварити приходи и до 1,5 милијарди евра.

Председник СКГО и градоначелник Ниша Дарко Булатовић је рекао да је деловање Србије у домену заштите животне средине у многоме одређено стратешким опредељењем земље да постане чланица Европске уније, уз констатацију да је Поглавље 27 - животна средина, једно од најамбициознијих и по утицају најдалекосежнијих поглавља правних тековина Европске уније.

"Стална конференција градова и општина као представник свих јединица локалне самоуправе у Србији, препознаје сложеност и важност питања заштите животне средине и Поглавља 27 у оквиру преговора са Европском унијом. У процесу приступања ЕУ и усклађивања са стандардима Европске уније на пољу заштите животне средине јединице локалне самоуправе у Србији ће се суочити са многим изазовима, али ће такође, уз адекватну припрему, бити у позицији да остваре многе користи за себе и своје грађане", истакао је Булатовић.

Шефица Преговарачког тима за приступање Србије ЕУ Тања Мишчевић истакла је да ће Србија као помоћ у заштити природних ресурса од ЕУ добијати годишње по 200 милиона евра, а када постане чланица вероватно и 53 одсто од вредности пројекта.

У закључцима са конференције препознати су и начини за решавање постојећих проблема међу којима су доношење адекватних стратешких докумената на националном и локалном нивоу, боље планирање буџета кроз програмско буџетирање, интензивнија међуопштинска сарадња и сврсисходна и планска припрема пројеката.

Поделите овај чланак: