Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
U Priručniku je navedeno da se neregistrovanim subjektom smatra i subjekt koji nema taksi dozvolu za vozilo. Zakonom o prevozu nije propisana novčana kazna, već je samo moguće isključiti vozilo. Ukoliko je u odobrenju izdatom u skladu sa članom 87. Zakona o prevozu upisana vozna jedinica kojom je odobreno obavljanje delatnosti da li se i u tom slučaju nadzirani subjekt koji ne poseduje taksi dozvolu za vozilo smatra subjektom koji se upodobljava neregistrovanom subjektu?
Da li je greška kada se prekršajni nalog dostavi poštom?
Šta je to preporučena pošiljka, kad se uglavnom koriste koverte S7 bele standardizovane, za lično uručenje po ZUP-u?
Članom 71. ZUP-a uređeno je obaveštavanje putem pošte, koje se prema stavu 1. tog člana vrši običnom ili preporučenom poštom. Smatra se da je pismeno koje je upućeno preporučenom poštom primljeno na dan koji stoji u potvrdi o prijemu pošiljke (stav 3) Obaveštavanje preporučenom poštom izjednačava se sa dostavljanjem (stav 4). Lično dostavljanje, uređeno je članom 75. ZUP, za koje se koriste standardizovane koverte koje su izrađene po modelima akata koji su sačinjeni uz Praktikum dostavljanje se vrši na standardizovanim kovertama po modelima uz Praktikum za primenu Zakona o opštem upravnom postupku.pdf.
Zakonom o inspekcijskom nadzoru je propisano da se zapisnik dostavlja u roku od osam dana, ako se zapisnik dostavlja putem pošte ukoliko nadzirani subjekt ne preuzme pošiljku po odredbama ZUP-a smatra se da je dostava izvršena u roku od 15 dana od dana dostavljanja obaveštenja. Da li to znači da inspektor u tom slučaju nije dostavio zapisnik u roku propisanom Zakonom o inspekcijskom nadzoru?
Inspektor je svoju obavezu ispunio onda kada je putem pošte poslao zapisnik (u roku od osam dana od dana završetka inspekcijskog nadzora).
Nadzirani subjekat ima pravo da u pisanom obliku stavi primedbe na zapisnik o inspekcijskom nadzoru, u roku od pet radnih dana od njegovog prijema. Dan prijema zapisnika se u datom primeru (u pitanju) smatra prvi dan po isteku roka od 15 dana od dana dostavljanja obaveštenja u skladu sa odredbama ZUP-a.
Prema odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru inspekcijski nadzor kod registrovanog subjekta kod koga se zatekne lice koje bez ugovora o radu ili MA obrazca obavlja delatnost ili vrši aktivnost, prema tom subjektu inspektor vrši inspekcijski nadzor bez naloga. Šta u slučaju kad nadzirani subjekt izvrši retroaktivnu prijavu vozača na obavezno socijalno osiguranje (slučaj iz prakse), da li je inspektor napravio propust ukoliko nije uručio nalog?
Da li je inspektor u obavezi da uvek obavesti podnosioca predstavke o ishodu postupka ili samo kada je podnet poseban zahtev za to?
Odredbom člana 18 ZIN-a stav 5. propisano je da inspektor neće pokrenuti postupak po službenoj dužnosti na osnovu predstavke ako je procenjen neznatan rizik ili je po sredi zloupotreba prava i ako to utvrdi inspektor, obavestiće o tome podnosioca predstavke što je pre moguće, a najkasnije 30 dana od dana prijema predstavke.
Zakonodavac ne sadrži izričitu odredbu da li se u slučaju kada nije podneo zahtev podnosilac predstavke za obaveštenje, već odredbom stava 6. ovog člana propisuje obavezu da na zahtev podnosioca predstavke, inspektor ovaveštava podnosioca predstavke kako je postupio sa predstavkom u rokovima definisanim ovom odredbom.
Ipak, mišljenja smo da je logično i celishodno da inspektor obavesti podnosioca predstavke o ishodu postupka u svim slučajevima, čime se pored ostalog jača poverenje u rad inspektora i rad inspekcije uopšte.
Da li mere koje se odnose na održavanje puteva nalaže komunalni inspektor po Zakonu o komunalnim delatnostima ili saobraćajni inspektor po Zakonu o putevima?
Kada je vozilo bez tablica ostavljeno na putu gde je zabranjeno parkiranje, koja inspekcija je nadležna?
Nadležnost policije, komunalne milicije i inspekcije u ovom slučaju opredeljena je sledećim pravnim okvirom:
ZOBS u članu 7. stav 1. tačka 89) definiše odbačeno vozilo (vidno zapušteno vozilo parkirano na putu, koje nije upisano u jedinstveni registar vozila, odnosno kojem je istekla važnost registracione nalepnice duže od šest meseci), a u članu 22, propisuje da vlasnik, odnosno korisnik vozila, ne sme dozvoliti da se odbačeno vozilo nalazi na putu, odnosno mestu na kome je dozvoljeno zaustavljanje ili parkiranje vozila.
U članu 278, Zakon uređuje posebne mere i ovlašćenja radi bezbednosti saobraćaja, među kojima je i mera - uklanjanje, odnosno premeštanje vozila, kao i postavljanje uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila, koju prema toj odredbi preduzima i komunalni policajac (milicionar), prilikom ostvarivanja nadzora i kontrole parkiranja, u skladu sa zakonom, podzakonskim propisima i propisima jedinice lokalne samouprave.
U članu 296, Zakon propisuje postupanje ovlašćenih lica (policije i komunalne milicije) kada zateknu vozilo parkirano ili zaustavljeno suprotno odredbama ovog zakona. U stavu 7. istog člana, propisuje obavezu ovlašćenih lica, odnosno zaposlenog u organu jedinice lokalne samouprave nadležanog za poslove saobraćaja, da postupe na propisani način i kada u kontroli saobraćaja na putu, odnosno mestu na kome je dozvoljeno zaustavljanje i parkiranje vozila zatekne odbačeno vozilo.
Dakle, iz navedenih odredbi proizilazi nadležnost policije, komunalne milicije i „zaposlenog u organu JLS za poslove saobraćaja“.
Zakonom o komunalnim delatnostima, učlanu 36, propisan je postupak vršenja inspekcijskog nadzora za slučaj „ometanja vršenja komunalne usluge ili korišćenja komunalnih objekata ostavljanjem vozila, stvari i drugih predmeta ili na drugi način”.
Pod pojmom komunalnog objekta u smislu ZKD, podrazumeva se i dobro u opštoj upotrebi koje služi obavljanju komunalne delatnosti (što može biti parkrking, ulica, zelena površina i dr.)
Odlukama koje JLS donosi u skladu sa ZKD ova pitanja se bliže uređuju.
Da li lokalni inspektor ima ovlašćenja da kontrolise vanredni prevoz?
Zakonom o putevima poglavlje VII. nosi naziv „ZAŠITA PUTA I VANREDAN PREVOZ“, pa se može postaviti pitanje da li vanredan prevoz spada u zaštitu puta u smislu člana 108. Zakona. Osim toga u odredbama člana 60. propisana je da kontrolu vanrednog prevoza na javnom putu vrši ovlašćeno lice Ministarstva, odnosno ovlašćeno lice organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove saobraćaja i ovlašćeno službeno lice ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, a u čl. 104. i 105. propisano je ovlašćenje inspektora za državne puteve da vrši kontrolu i preduzima propisane mere u pogledu vanrednog prevoza.
Stoga, smatramo da je radi pravne sigurnosti poželjno zatražiti mišljenje Ministarstva po napred navedenim pitanjima, tj. da li vanredan prevoz spada u zaštita puta i bliže objašnjenje razlike između ovlašćenog lica organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove saobraćaja, sa ovlašćenjima iz člana 60. Zakona, sa jedne strane i inspektora sa inspekcijskim ovlašćenjima propisanim u zakonu, sa druge strane.
Održavanje državnih puteva u naselju u nadležnosti je upravljača (republike), a van kolovoza JLS vrši održavanje. Šta je sa inspekcijskim nadzorom, da li republički inspektor vrši nadzor u naselju samo u širini kolovoza ili i van kolovoza, tj bankine, kanale, trotoare itd...?
Tačno je da inspekcijski nadzor u datoj situaciji nije izričito uređen. Prema Zakonu o putevima inspektor za državne puteve vrši nadzor nad državnim putevima, a članom 6. stav 4. propsano je da kolovozna konstrukcija ulica koje su istovremeno delovi državnih ili opštinskih puteva koji prolaze kroz naselja sa saobraćajnom signalizacijom, osim uređaja za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova, smatraju se delovima tih puteva, što bi značilo da republički inspektor vrši nadzor nad kolovoznom konstrukcijom koja se smatra elementom državnog puta.
Međutim, ako dodatni elementi tog puta nisu urađeni za potrebe naselja, u smislu člana 72. stav 2. Zakona o putevima, iako to nije izričito propisano, smatramo takođe da su ti elementi u nadležnosti državnog upravljača/inspektora za državne puteve (kao npr. kanali).
Da li se javnim putem (državnim, opštinskim, ulicom) u naselju smatra samo kolovozna konstrukcija i saobraćajna signalizacija?
Često postojeći nekategorisani putevi nisu u skladu sa katastarskim granicama. Šta raditi ako vlasnici parcela pored puta ograde svoje parcele prema katastru i suze put tako da je onemogućeno nasipanje i sanacija puta od strane upravljača puta?