Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Rad u lokalnoj samoupravi (u bivšem Sekretarijat za NO proveo sam nešto više od 6. godina) radi dobijanja jubilarne nagrade po kolektivnom ugovoru se ne priznaje kao rad u državnom organu. Koji je status zaposlenih radnika u lokalnoj samoupravi?
Član 38. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Sl. glasnik RS“, br. 62/2019, 62/2020 - Aneks I i 81/2021 - Aneks II) kaže da policijski službenik ima pravo na jubilarnu nagradu za ukupni rad u Ministarstvu i drugim državnim organima.
Što se tiče Sekretarijata za narodnu odbranu oni su po ranije važećim propisima bili sistematizovani u organima jedinice lokalne samouprave, tako da se taj staž ne može računati u staž za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu policijskog službenika, jer u skladu sa citiranom odredbom računaju se samo godine u Ministarstvu unutrašnjih poslova i drugim državnim organima, ne i u organima JLS.
Službenik koji je prestao da radi u Gradskoj upravi od 1 novemra 2024 godine a nije podneo zahtev za ocenjivanje tačnije da bude ocewen pre isteka roka za ocenjivanje, Da li rukovodilac službe u kojoj je bio raspoređen pomenuti službenik radi izveštaj o ocenjivanju i da li smo u obavezi da donesemo rešenje o oceni za 2024g službeniku bez podnetog zahteva
Uredba o ocenjivanju službenika („Sl. glasnik RS“, br. 2/2019) u članu 5. kaže da službenik koji podleže ocenjivanju može podneti zahtev da bude ocenjen pre isteka perioda za ocenjivanje ako mu prestaje radni odnos ili ako će duže vreme biti odsutan, a mora biti ocenjen u roku od 30 dana od dana kada je podneo zahtev.
S obzirom da se ocenjivanje pre isteka perioda za ocenjivanje radi na zahtev službenika kome prestaje radni odnos, i da taj zahtev nije podnet, smatramo da organ JLS nije u obavezi da okonča postupak ocenjivanja za tog zaposlenog.
Poštovani, da li stranka može pokrenuti postupak za promenu ličnog imena ukoliko je lična karta istekla, ali ima važeći pasoš?
Pored opšth principa, prava i sloboda koja proglašava Ustav, ovu tematiku tretiraju i posebni zakoni, pre svega Porodični zakon, ali i Zakon o matičnim knjigama, kao i Zakon o opštem upravnom postupku. Porodični zakon proklamuje ovo pravo u članu 13, te utvrđuje da svako ima pravo na lično ime, koje se stiče rođenjem, i koje se može promeniti pod uslovima koje sam Porodični zakon propisuje. Porodični zakon, dalje u posebnim odredbama definiše pojam ličnog imena, pitanja određivanja i promene ličnog imena, ali i pravo na zaštitu ličnog imena. Prema članu 342. Porodičnog zakona, lično ime sastoji se od imena i prezimena i upisuje se u matičnu knjigu rođenih. Takođe, svako je dužan da se služi svojim ličnim imenom.
Promena ličnog imena
Porodični zakon tretira u posebnim članovima pitanje promene ličnog imena na taj način što pre svega definiše ko i kada to može učiniti. Naime, svako lice koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje ima pravo da promeni svoje lično ime (član 346.). Ipak, postoje specifične situacije u kojima Porodični zakon ograničava ovo definisano pravo. Dakle, pravo na promenu ličnog imena ne može se ostvariti ukoliko je u pitanju lice protiv kojeg je u toku krivični postupak za koje se goni po službenoj dužnosti, lice koje je osuđeno za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti dok kazna nije izvršena, odnosno dok traju pravne posledice osude, lice koje promenom ličnog imena namerava da izbegne neku svoju obavezu, ili lice koje namerava da promeni ime u pogrdno ime, ime kojim se vređa moral ili ime koje je u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine (član 347.).
Postupak promene
Što se tiče same procedure, nadležna je opštinska uprava na čijoj teritoriji podnosilac zahteva za promenu ličnog imena ima prebivalište, odnosno boravište. Opštinska uprava koja prihvati zahtev za promenu ličnog imena dužna je da o tome obavesti nadležnog matičara radi upisa promene ličnog imena u okviru odgovarajuće matične knjige – matične knjige rođenih i/ili venčanih. Takođe se obaveštava i organ koji vodi evidenciju o prebivalištu građana. U slučaju da dođe do odbijanja podnetog zahteva za promenu ličnog imena, donosi se Rešenje o odbijanju, a podnosilac ima pravo na podnošenje žalbe ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu. Rok za podnošenje žalbe je 15 dana od dana prijema spornog rešenja (član 350.)
Budući da se radi o upravnom postupku, uvek je važno imati u vidu opšte principe. Naime, u skladu sa načelom delotvornosti i ekonomičnosti postupka, organ koji postupa je dužan da strankama
omogući da uspešno i celovito ostvare i zaštite prava i pravne interese u postupku koji se vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja. U vezi sa navedenim, treba napomenuti da je organ dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlja i obrađuje, te da od stranke može da zahteva samo one podatke koji su neophodni za njenu identifikaciju i dokumente koji potvrđuju činjenice o kojima se ne vodi službena evidencija. Dodatno, treba imati na umu i to da u postupku koji se pokreće po zahtevu stranke, organ može da vrši uvid, pribavlja i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će te podatke pribaviti sama. Ako stranka u roku ne podnese lične podatke neophodne za odlučivanje organa, zahtev za pokretanje postupka će se smatrati neurednim (član 103. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku.
Imajući u vidu da je reč o podatku koji se upisuje u matične knjige, važno je znati da se prema Zakonu o matičnim knjigama lično ime deteta, roditelja, supružnika i umrlog upisuje na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom, a pripadnici nacionalne manjine imaju pravo na upis ličnog imena prema jeziku i pravopisu pripadnika nacionalne manjine, što ne isključuje paralelan upis ličnog imena i na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom. Zavisno od toga o kojoj se matičnoj knjizi radi, predmetni zakon taksativno navodi vrstu podataka koja se u nju upisuje.
Porodični zakon, kao ni Zakon o optem upravnom postupku ne navode eksplicitno u svojim odredbama šta je sve potrebno podneti od dokumentaije za pokretanje postupka promene ličnog imena na zahtev stranke. Praksa velikog broja jedinica lokalne smouprave, je da stranka koja želi da pokrene postupak promene ličnog imena podnosi zahtev i istovremeno potpisuje izjavu o saglasnosti za pribavljanje podataka ukolko želi da nadlećni organ pribavi lične podatke po službenoj dužnosti. Uz zahtev se na uvid podnosi fotokopija ili očitan primerak važeće line karte, kao i dokaz o uplaćenoj republičkoj administrativnoj taksi.
Prema Zakonu o ličnoj karti, lična karta ja javna isprava kojom građano dokazuju svoj identitet, a služi i kao dokaz o drugim činjenicama koje su njoj sadržane.
Prema Zakonu o puitnim ispravama, putna isprava je javna isprava koja državljaninu Republike Srbije služi za prelazak državne granice, radi putovanja i boravka u inostranstvu i za povratak u zemlju. Takođe, putna isprava služi njenom imaocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o državljanstvu Republike Srbije.
Shodno svemu gore navedenom, mišljenje Stručne službe SKGO je da stranka može pokrenuti postupak promene ličnog imena i uz važeći pasoš, jer je i on javna isprava kojom se dokazuje identitet.
Kako postupiti u situaciji kada Opštinska uprava nakon sprovedenog postupka izbora direktora javnog preduzeća od strane Komisije za sprovođenje postupka za izbor direktora javnog preduzeća, na osnovu dostavljene dokumentacije i odluke Komisije utvrdi da je Komisija u toku postupka napravila propuste. Da li Opštinska uprava u ovakvoj situaciji može da odbije da sačini nacrt akta o imenovanju direktora Javnog preduzeća na osnovu predloga Komisije, odnosno da li Opštinska uprava može zbog uočenih propusta predložiti da se postupak izbora direktora ponovi, odnosno da se raspiše novi javni konkurs?
Shodno članu 31. Zakona o javnim preduzećima ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016 i 88/2019), javni konkurs za izbor direktora javnog preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave sprovodi Komisija za sprovođenje konkursa za izbor direktora te jedinice lokalne samouprave.
Dalje je članom 41. istog zakona predviđeno da Komisija sastavlja rang listu sa najviše tri kandidata koja su sa najboljim rezultatom ispunila merila za izbor direktora javnog preduzeća. Rang listu iz stava 1. ovog člana i zapisnik o sprovedenom izbornom postupku Komisija dostavlja nadležnom organu jedinice lokalne samouprave. Taj organ jedinice lokalne samouprave priprema predlog akta o imenovanju prvog kandidata sa rang liste i dostavlja ga, radi usvajanja organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imenovanje direktora javnog preduzeća.
U jedinici lokalne samouprave je skupština nadležna za imenovanje direktora javnog preduzeća.
Dakle, Komisija je nadležna za sprovođenje konkursnog postupka, a skupština za imenovanje direktora javnog preduzeća.
Medjutim, s obzirom da opštinska uprava obavlja stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe rada skupštine, smatramo da bi opštinska uprava uz dokumentaciju koju podnosi skupštini u vezi sa imenovanjem direktora mogla da da i svoju stručnu ocenu sprovedenog konkursnog postupka i da ukaže na eventualne propuste, ali smatramo i da opštinska uprava ne može da odbije da sačini akt o imenovanju.
U ustanovi kulture 1 zaposleni na neodređeno vreme je otišao u penziju, a direktor, koji je bio na određeno vreme je takođe napustio ustanovu. Kako se po članu 27k Zakona o budzetskom sistemu računa broj mogućih prijema? Da li se sa 0,7 množi 1 ili 2 i oduzima broj prijema?
Članom 27k Zakona o budžetskom sistemu predviđeno je da je u periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2026. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini).
Pravilno računanje je ODLIV x 0,7 – PRILIV.
Da li prosvetni inspektor ima ista prava kao npr. građevinski inspektor ili komunalni inspektor. Komunalni inspektor dobija povećanje 10% dodatni koeficijent za platu, a prosvetni inspektor samo 5%, za povećanje..Da li je to diskriminacija? Ne bi trebalo izjednačiti dodatne koeficijente?
Članom 5. stav 2. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima („Sl. glasnik RS“, br. 44/2008 - prečišćen tekst, 2/2012, 113/2017 - dr. zakon, 23/2018, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) predviđeno je da se osnovni koeficijenti za obračun i isplatu plate imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave, uvećan za dodatni koeficijent predviđen istom Uredbom, može uvećati zaposlenom koji radi na poslovima inspekcijskog terenskog nadzora u neposrednom kontaktu sa subjektima nadzora najviše do 20%.
U nadležnosti je organa jedinice lokalne samouprave da svojim pravilnikom dodatno uredi procenat uvećanja po osnovu rada na poslovima inspekcijskog terenskog nadzora u neposrednom kontaktu sa subjektima nadzora, s obzirom da je uredbom utvrđen najviši procenat uvećanja.
Na kraju, trebalo bi u ovom slučaju spomenuti i odredbe Zakona o radu, koji u članu 104. između ostalog kaže da se zaposlenima garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost.
Opština je osnivač JKP. JKP je osnovano radi obavljanja više komunalnih delatnosti. Da li opština može da poveri obavljanje delatnosti za koju je osnovano JKP, drugom pravnom licu?
U skladu sa članom 9. Zakona o komunalnim delatnostima ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011, 104/2016, 95/2018 i 94/2024), jedinica lokalne samouprave ne može poveriti obavljanje delatnosti za koju je osnovano JKP drugom pravnom licu.
U stavu 2. pomenutog člana stoji da se poveravanje obavljanja komunalne delatnosti vrši isključivo na osnovu odluke skupštine jedinice lokalne samouprave o načinu obavljanja komunalne delatnosti i ugovora o poveravanju, osim u situacijama kada se za obavljanje delatnosti osniva javno preduzeće.
Član 50. važećeg Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave u prvom stavu propisuje da "zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:...", dok u četvrtom stavu propisuje da se jubilarna nagrada isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava. Imajući u vidu da se podaci Republičkog zavoda za statistiku o visini prosečne mesečne zarade objavljuju, u skladu sa njihovim zvaničnim obaveštenjem od 26.04.2018. godine, 55 dana po isteku meseca na koji se zarade odnose, kada je reč u situacijama da zaposleni ostvaruju jubilarnu nagradu u januaru mesecu tekuće godine, koju shodno citiranom stavu čl. 50. PKU treba isplatiti u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava, a kako će podatak o zaradi za psolednji mesec u prethodnoj godini (decembar mesec 2024. godine) biti objavljen tek u februaru, dolazimo u situaciju da ne primenjujemo ovu odredbu u odnosu na propisani rok isplate. Da li postoji neki propis više pravne snage od navedenog Posebnog kolektivnog ugovora, koji dozvoljava da se isplata vrši po proteku ovog roka, a po objavljivanju podatka od strane organa nadležnog za poslove statistike ili se jednostavno nećemo pozivati na rok isplate u rešenjima, dok se možda PKU ne izmeni, ukoliko se izmeni, u pogledu roka isplate tako da predvidi izuzetak za zaposlene koji ostvaruju pravo na isplatu jubilarne novčane negrade u januaru mesecu (slično formulaciji stava 3. čl. 46. važećeg Posbenog kolektivnog ugovora za državne organe).
Članom 50. stav 4. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) predviđeno je da se jubilarna nagrada isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava. Istim članom predviđeno je i da se kao parametar za isplatu jubilarne nagrade uzima prosečna mesečna zarada po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje.
S obzirom da u periodu na početku kalendarske godine još uvek nemamo podatak o prosečnoj mesečnoj zaradi po zaposlenom u Republici Srbiji za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini, smatramo da je ispravno sačekati objavljivanje podatka i potom isplatiti jubilarnu nagradu
Zaposleni u Gradskoj upravi je podneo zahtev da mu se kao minuli rad prizna i radni staž koji je ostvario u ustanovi, čiji je osnivač Grad. Da li se navedeni staž može priznati kao minuli rad, primenom odredaba čl. 108. Zakona o radu i čl. 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave?
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) predviđeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
S obzirom da su u konkretnom slučaju u pitanju godine rada u ustanovi, za te godine se ne može ostvariti pravo na minuli rad, bez obzira što je grad osnivač te ustanove.
Da li lica koja su na stručnoj praksi u opštinskoj upravi preko Nacionalne službe za zapošljavanje imaju pravo na Novogodišnje paketiće za decu?
Članom 49. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) predviđeno je, između ostalog, da je poslodavac dužan da obezbedi deci zaposlenog do 15 godina života poklon za Novu godinu - novčanu čestitku u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, u visini utvrđenoj opštim aktom. Pravo iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se i deci lica koje je radno angažovano po osnovu ugovora van radnog odnosa kod poslodavca najmanje tri meseca sa prekidima ili neprekidno u kalendarskoj godini u kojoj se obezbeđuje ovo pravo i ako je u ugovornom odnosu na dan ostvarivanja ovog prava.
Zakonom o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) kao rad van radnog odnosa definisano je angažovanje putem ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova (član 197. i 198.), ugovora o delu (član 199.), ugovora o stručnom osposobljavanju i usavršavanju (član 201.) i angažovanje putem ugovora o dopunskom radu (član 202.).
Dakle, ukoliko u okviru programa koji organizuje Nacionalna služba za zapošljavanje opštinska uprava sa licima na stručnoj praksi zaključuje jedan od navedenih ugovora o angažovanju van radnog odnosa, praktikant će u tom slučaju imati pravo na poklon detetu za Novu godinu u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
Kako postupiti u slučaju da odbornik so premine a sledeći kandidat koji je po redu u utvrđenoj zbirnoj izbornoj listi listi, ne želi da prihvati mandat odbornika?
Za razliku od prethodnog Zakona o lokalnim izborima, nov Zakon o lokalnim izborima („Sl. glasnik RS“, br. 14/22 i 35/24) u postupku popune upražnjenog odborničkog mesta u slučaju da nekom odborniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, više ne propisuje obavezu pribavljanja pismene saglasnosti kandidata kome treba da se dodeli mandat da prihvata taj mandat.
Zakon, takođe, ne predviđa mogućnost davanja izjave o neprihvatanju/odricanju od mandata, što znači da, u slučaju koji ste naveli u svom pitanju, u slučaju smrti nekog odbornika, lokalna izborna komisija treba da primeni član 72. odnosno član 73. zakona o lokalnim izborima, te „upražnjeni“ mandat, ako je u pitanju izborna lista koju je podnela politička stranka ili grupa građana, dodeli prvom narednom kandidatu sa iste izborne liste kojem nije bio dodeljen mandat odbornika u roku od dva dana od dana kada je konstatovano da je prestao mandat, odnosno u slučaju koalicione izborne liste, prvom sledećem kandidatu iste političke stranke na toj izbornoj listi kojem nije bio dodeljen mandat odbornika.
Dakle, želja kandidata kojem primenom ovih zakonskih odredbi treba da bude dodeljen mandat, da prihvati ili ne prihvati mandat nema pravnog značaja tj. efekta, te njemu mandat mora da bude dodeljen. Naravno, ako taj kandidat ostane pri tome da ne želi da bude odbornik, ima mogućnost da podnese ostavku na tu funkciju, ali tek nakon što mu odbornički mandat bude potvrđen od strane skupštine opštine, nikako pre toga, kako je to propisano članom 68. stav 3. Zakona o lokalnim izborima.
Molim za informaciju o načinu postupanja u slučaju postojanja divlje deponije koja ugrožava zdravlje i bezbednost građana. Da li je potrebno podneti pismenu prijavu preko pisarnice nadležnog organa, kome se takva prijava podnosi, ili je moguće pitanje pokrenuti i javnim obraćanjem (npr. na sednici)?