Pitanja i odgovori

Članom 30. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon) propisano je da „danom potvrđivanja odborničkog mandata licima koje je imenovala, odnosno postavila skupština jedinice lokalne samouprave, prestaje funkcija na koju su imenovani, odnosno postavljeni“.

Ostavka odbornika predstavlja jedan od načina za prestanak prethodno potvrđenog mandata odbornika pre isteka vremena na koje je odbornik izabran, propisan članom 67. stav 1. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, broj 14/22).

Iz navedenog proističe da donošenjem odluke od strane skupštine jedinice lokalne samouprave o potvrđivanju odborničkih mandata nastupaju pravne posledice iz člana 30. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi, te naknadni prestanak potvrđenog mandata, pa makar bio i istog dana, podnošenjem usmene ostavke na sednici skupštine jedinice lokalne samouprave u skladu sa članom 68. stav 4. Zakona o lokalnim izborima, nema nikakvog uticaja na nastupanje navedene pravne posledice.

Ukazujemo na to da iz formulacije člana 30. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi, da funkcija prestaje danom potvrđivanja odborničkog mandata, proističe da pravna posledica ima dejstvo na ceo dan kada je doneta odluka o potvrđivanju mandata, a ne samo od trenutka donošenja odluke o potvrđivanju mandata.

Član 69. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje) kaže da u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u JLS („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019, 55/2020 i 51/2022) su članom 17. propisana merila za utvrđivanje dužine godišnjeg odmora.

Članom 72. Zakona o radu predviđeno je da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora iz člana 69. ovog zakona (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.

Dakle, srazmerni godišnji odmor se utvrđuje u kalendarskoj godini srazmerno vremenu provedenom u radnom odnosu, u ovom slučaju u 2023. godini, dok će mu se za 2024. godinu utvrditi pun odmor za tu godinu.

Članom 47. stav 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) predviđeno je da se radna mesta službenika dele na položaje i izvršilačka radna mesta, u zavisnosti od složenosti poslova, ovlašćenja i odgovornosti.

Članom 48. stav 3. istog zakona predviđeno je da su u jedinici lokalne samouprave i gradskoj opštini, položaji u smislu odredaba ovog zakona, radna mesta načelnika gradske, opštinske, odnosno uprave gradske opštine i njihovih zamenika.

Članom 158. stav 1. tačka 1) istog zakona predviđeno je da službeniku prestaje radni odnos po sili zakona danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja. Dakle, korisnici penzije stariji od 65 godina ne mogu biti raspoređeni na službenička radna mesta, kao ni postavljeni na položaj načelnika uprave.

Član 14. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) glasi:

“Funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije.

Pravo iz stava 1. ovog člana može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu funkcioner stiče pravo na penziju.

Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Funkcioner pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu radnog odnosa u trenutku prestanka funkcije.

Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana, po zahtevu funkcionera, utvrđuje nadležni organ, odnosno radno telo iz člana 4. ovog zakona.

Zahtev iz stava 5. ovog člana funkcioner može uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, s tim što pravo iz stava 3. ovog člana ostvaruje počev od narednog dana od dana prestanka funkcije.

Funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije, odnosno danom prestanka obaveze vršenja dužnosti, odnosno nakon proteka roka iz st. 1-3. ovog člana, za funkcionere koji ostvaruju pravo na naknadu plate po prestanku funkcije.”

Članom 76. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da je u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora i da ta naknada ima karakter naknade štete.

Dakle, u ovom konkretnom slučaju funkcioner će imati pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor po prestanku radnog odnosa, što je u ovom slučaju prestanak prava na naknadu plate po prestanku funkcije.

Postupanje prvostepenog i drugostepenog organa u postupku po žalbi definisano je odredbama iz članova 151. do 174. Zakona o opštem upravnom postupku.

Prema odredbama iz čl. 162. ovog Zakona data je mogućnost da prvostepeni organ rešenjem odbaci žalbu iz procesnih razloga, odnosno razloga neblagovremenosti, nedozvoljenosti, ukoliko je žalbu podnelo neovlašćeno lice, kao i ukoliko nije uređena u roku koji je organ odredio.

Protiv rešenja prvostepenog organa kojim je žalba odbačena može se izjaviti žalba u roku od 8 dana od obaveštenja o rešenju. Žalba se predaje drugostepenom organu, koji ukoliko utvrdi da je žalba osnovana istovremeno odlučuje i o žalbi koja je bila odbačena.

S tim u vezi, organ nadležan za odlučivanje o rešenju o odbacivanju žalbe koje je doneo prvostepeni  organ je drugostepeni organ.

Prvostepeni organ bi u odgovoru na žalbu mogao ukazati na činjenicu koja je pogrešno utvrđena prilikom donošenja rešenja o odbacivanju žalbe.      

Članom 77. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) predviđeno je da se nacrt kadrovskog plana priprema u skladu sa budžetskim kalendarom, istovremeno sa nacrtom budžeta autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, tako da bude usaglašen sa sredstvima obezbeđenim budžetom. Kadrovski plan za autonomnu pokrajinu usvaja nadležni organ autonomne pokrajine istovremeno sa odlukom o budžetu. Kadrovski plan u jedinici lokalne samouprave usvaja skupština grada, opštine, odnosno gradske opštine istovremeno sa odlukom o budžetu jedinice lokalne samouprave, odnosno gradske opštine.

Članom 46. Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 - dr. zakon i 92/2023) predviđeno je između ostalog da u slučaju da Narodna skupština, odnosno skupština lokalne vlasti, ne donese budžet u roku utvrđenom budžetskim kalendarom, vrši se privremeno finansiranje u vremenu od najduže prva tri meseca fiskalne godine. Privremeno finansiranje, u smislu navedenog, vrši se najviše do jedne četvrtine iznosa planiranih rashoda i izdataka u aktu o budžetu prethodne fiskalne godine, s tim što raspoređeni rashodi i izdaci u prethodnoj godini po vrstama i namenama ne predstavljaju ograničenje, izuzev za isplatu prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, koje se vrši do nivoa izvršenih rashoda u zadnjem kvartalu prethodne godine. Nadležni izvršni organ lokalne vlasti donosi odluku o privremenom finansiranju.

Dakle, u smislu Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave Kadrovski plan će se doneti istovremeno kada se bude usvajao budžet opštine. Međutim, ukoliko Kadrovski plan iz 2023. godine nije u potpunosti izvršen i postoji mogućnost za zapošljavanje novih lica u smislu propisa o kontrolisanom zapšljavanju u javnom sektoru i obezbeđena su sredstva za novo zapošljavanje, moglo bi se razmotriti donošenje privremenog kadrovskog plana kako bi se omogućilo popunjavanje ovih radnih mesta.

Članom 35. Zakona o komunalnoj miliciji ("Sl. glasnik RS", br. 49/2019) predviđeno je da komunalni milicionar, pored uslova predviđenih za zaposlenje u organima jedinica lokalne samouprave, mora da ispunjava i posebne uslove, i to da: 1) ima psihofizičku sposobnost potrebnu za obavljanje poslova komunalne milicije; 2) ne postoje bezbednosne smetnje za obavljanje poslova komunalnih milicionara; 3) ima položen ispit za komunalnog milicionara (u daljem tekstu: ispit); 4) ima stečeno najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju i najmanje jednu godinu radnog iskustva u struci. Psihofizičku sposobnost iz stava 1. tačka 1) ovog člana utvrđuje Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova i izdaje lekarsko uverenje o tome na način predviđen za proveru psihofizičke sposobnosti policijskih službenika. Izuzetno, u radni odnos za obavljanje poslova komunalnog milicionara može se primiti policijski službenik u statusu ovlašćenog službenog lica, preuzimanjem iz Ministarstva unutrašnjih poslova, pod uslovom da ispunjava i ostale uslove predviđene ovim zakonom. Na popunjavanje radnih mesta komunalnih milicionara putem preuzimanja na osnovu stava 3. ovog člana, shodno se primenjuju propisi koji se odnose na preuzimanje službenika.

Članom 39. istog zakona predviđeno je da ispit za komunalnog milicionara polaže kandidat za komunalnog milicionara koji je uspešno završio program stručnog osposobljavanja iz člana 37. stav 5. ovog zakona. Ispit za komunalnog milicionara polažu i lica iz člana 35. stav 3. ovog zakona u roku od šest meseci od dana zasnivanja radnog odnosa. Ispit za komunalnog milicionara sprovodi komisija, koju obrazuje ministar nadležan za sistem lokalne samouprave. Program i način polaganja ispita za komunalnog milicionara, sastav i način rada komisije za sprovođenje ispita za komunalnog milicionara, troškove sprovođenja ispita za komunalnog milicionara, izgled i sadržinu obrasca uverenja o položenom ispitu za komunalnog milicionara, način izdavanja uverenja o položenom ispitu za komunalnog milicionara i oblik, način upisa i vođenja evidencije o položenom ispitu za komunalnog milicionara, bliže uređuje ministar nadležan za sistem lokalne samouprave. Visina takse za polaganje ispita iz stava 1. ovog člana, utvrđuje se zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse. Ministarstvo nadležno za sistem lokalne samouprave vodi evidenciju o položenom ispitu za komunalnog milicionara, u koju se upisuje: ime i prezime kandidata; jedinstveni matični broj građana; naziv visokoškolske ustanove, nivo i vrsta stečenog obrazovanja i stručni naziv, odnosno naziv završene srednje škole i obrazovni profil; organ opštine, odnosno grada sa kojim je kandidat zaključio ugovor o stručnom osposobljavanju, odnosno kod koga je zaposlen; broj i datum rešenja kojim je odobreno polaganje ispita za komunalnog milicionara; datum polaganja ispita; podaci o opštem uspehu na ispitu i broj i datum izdatog uverenja o položenom ispitu za komunalnog milicionara. Ministarstvo nadležno za sistem lokalne samouprave izdaje uverenje o položenom ispitu za komunalnog milicionara. Uverenje iz stava 7. ovog člana sadrži sledeće podatke: ime i prezime kandidata koji je položio ispit za komunalnog milicionara; datum i mesto rođenja; jedinstveni matični broj građana; naziv visokoškolske ustanove, nivo i vrsta stečenog obrazovanja i stručni naziv, odnosno naziv završene srednje škole i obrazovni profil i datum polaganja ispita za komunalnog milicionara.

Ministar državne uprave i lokalne samouprave doneo je Pravilnik o ispitu za komunalnog milicionara („Službeni glasnik RS”, broj 148/20), čiji je sastavni deo i Program ispita za komunalnog milicionara, u okviru kojih se ne pravi razlika između ispita za komunalnog milicionara i rukovodioca organizacione jedinice komunalne milicije – načelnika komunalne milicije, tako da se radi o jedinstvenom ispitu za sve komunalne milicionare.

S obzirom da se posebni uslovi za rad u komunalnoj miliciji odnose na sve u toj organizacionoj jedinici, i načelnik komunalne milicije je dužan da polaže ispit za komunalne milicionere, naročito što rukovodi tom organizacionom jedinicom.

Iz odredbi Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018, 114/2021, 92/2023) ne proizilazi da raspuštanjem skupštine jedinice lokalne samouprave i imenovanjem privremenog organa prestaje sa radom Žalbena komisija. Eventualna razlika u radu Žalbene komisije za vreme privremenog organa je što će sve odluke u smislu imenovanja, prestanka dužnosti, razrešenja ili izuzeća člana Žalbene komisije ukoliko su neodložne donositi privremeni organ.

Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:

“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:

• Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
• Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
• Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
• Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
• Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.

Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.

U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.

Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.

Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.“

S obzirom da je sud pravosudni državni organ, godine rada kod ovog poslodavca računaće se za jubilarnu nagradu.

Članom 14. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon, 92/2023) predviđeno je da funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije. Pravo iz stava 1. ovog člana može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu funkcioner stiče pravo na penziju. Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Funkcioner pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu radnog odnosa u trenutku prestanka funkcije. Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana, po zahtevu funkcionera, utvrđuje nadležni organ, odnosno radno telo iz člana 4. ovog zakona. Zahtev iz stava 5. ovog člana funkcioner može uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, s tim što pravo iz stava 3. ovog člana ostvaruje počev od narednog dana od dana prestanka funkcije. Funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije, odnosno danom prestanka obaveze vršenja dužnosti, odnosno nakon proteka roka iz st. 1-3. ovog člana, za funkcionere koji ostvaruju pravo na naknadu plate po prestanku funkcije.

Dalje je članom 15. istog zakona predviđeno da funkcioner ne može ostvariti pravo iz člana 14. zakona, ukoliko je razrešen funkcije po osnovu odgovornosti za krivično delo za koje mu je pravnosnažnom presudom izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju dužem od šest meseci, ukoliko mu je utvrđeno mirovanje radnog odnosa ili usled sprovođenja inicijative za razrešenje na osnovu mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije ili gradski, odnosno opštinski zaštitnik prava građana.

Dakle, lice može ostvariti pravo na naknadu plate po prestanku funkcije ako mu nigde ne miruje radni odnos i kada nije na stalnom radu, jer to nije uslov za ostvarivanje ovog prava.

Članom 133а Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. Zakon, 123/2021 - dr. Zakon i 92/2023) predviđeno je da se službenik ocenjuje jednom u kalendarskoj godini, najkasnije do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu. Ne ocenjuje se službenik koji je u kalendarskoj godini radio manje od šest meseci bez obzira na razlog, ni službenik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme. U period od šest meseci iz stava 2. ovog člana ne ulazi vreme u kojem je službenik bio odsutan sa rada zbog korišćenja prava na godišnji odmor.

Istu odredbu o izuzecima o ocenjivanja sadrži i Uredba o ocenjivanju službenika ("Sl. glasnik RS", br. 2/2019).

S obzirom da je u konkretnom slučaju službenik zaposlen na određeno vreme u kabinetu gradonačelnika biće izuzet od ocenjivanja.

Članom 51. Posebnog kolektivnom ugovorom za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave predviđeno je sledeće:

“Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć za slučaj:

• duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog ili obavljanja specijalističkih lekarskih pregleda u okviru lečenja duže i teže bolesti zaposlenog koji se ne finansiraju iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ili za koje bi zaposleni na osnovu zakazanog termina pregleda čekao duže od godinu dana,
• nabavke medicinsko tehničkih pomagala zaposlenog ili člana njegove uže porodice,
• zdravstvene rehabilitacije zaposlenog,
• nastanka teže invalidnosti zaposlenog,
• nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice,
• pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice,
• mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog čija je smrt nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja - do visine mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a ukoliko deca borave u predškolskoj ustanovi poslodavac je dužan da nadoknadi troškove boravka u predškolskoj ustanovi.
• pomoć zbog uništenja ili oštećenja imovine, elementarnih i drugih vanrednih događaja - do visine neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana,
• rođenja deteta zaposlenog - u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike,
• pomoć zaposlenoj za vantelesnu oplodnju - najviše do tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a na osnovu uredne dokumentacije,
• drugu solidarnu pomoć za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenog u skladu sa merilima propisanim opštim aktom poslodavca i raspoloživim finansijskim sredstvima.

Članovima uže porodice u smislu ovog člana, smatraju se bračni ili vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik, štićenik i staratelj zaposlenog.

U slučaju da je više članova uže porodice zaposleno kod poslodavca, pravo na solidarnu pomoć za člana uže porodice iz stava 1. tač. 1), 2), 5), 8) i 9) ostvaruje jedan zaposleni.

Duža ili teža bolest odnosno teža povreda u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana postoji ako je zaposleni odsutan sa rada najmanje 30 dana neprekidno zbog sprečenosti za rad usled bolesti, odnosno povrede.

Pravo iz stava 1. tač. 1), 2) i 5) ovog člana zaposleni ne ostvaruje za članove uže porodice koji su pravo na pomoć ostvarili kod poslodavca kod koga rade, koji obavljaju samostalnu delatnost ili primaju penziju koja je veća od visine prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike u trenutku podnošenja zahteva.

Solidarna pomoć u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tač. 1)-5) ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu organa jedinice lokalne samouprave, a najviše do visine tri prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

Solidarna pomoć u slučaju utvrđenom u stavu 1. tačka 6) ovog člana priznaje se porodici i ostvaruje se, po zahtevu člana porodice koji se podnosi u roku od 90 dana od dana kada je nastupio osnov za isplatu solidarne pomoći, najviše do visine dve prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

Porodicu u smislu stava 7. ovog člana čine bračni i vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.

Zaposleni može da ostvari pravo na solidarnu pomoć, ukoliko pravo na medicinsko tehnička pomagala, aparate za rehabilitaciju, lekove i dr. nije ostvareno u skladu sa drugim propisima iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, boračko-invalidske zaštite i drugim propisima.”

S obzirom da navedene odredbe predviđaju da pravo na solidarnu pomoć ostvaruje zaposleni, a da u konkretnom slučaju u trenutku rodjenja deteta otac deteta nije bio zaposlen u organima opštine već je bio angažovan van radnog odnosa, to lice neće moći da ostvari pravo na solidarnu pomoć bez obzira što je nakon rodjenja deteta zasnovao radni odnos u organima opštine.