Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Da li u slučaju kada zaposleni na osnovu rešenja poslodavca iskoristi prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od 15 dana, poslodavac mora da donese novo rešenje za drugi deo godišnjeg odmora, odnosno ukoliko preostali deo godišnjeg odmora zaposleni koristi iz više delova, za svaki deo godišnjeg odmora?
Članom 68. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom. Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade. Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom. Dalje je članom 73. istog zakona predviđeno da se godišnji odmor koristi jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa ovim zakonom. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine. Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova. Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
U skladu sa članom 28. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018, 114/2021) službenik ima pravo na odmore i odsustva prema opštim propisima o radu i kolektivnom ugovoru. Službenik ima pravo na godišnji odmor od najmanje 20, a najviše 35 radnih dana, prema merilima određenim opštim aktom poslodavca.
Dakle, kod godišnjeg odmora postoje dve radnje od strane poslodavca: utvrđivanje prava na godišnji odmor i odobrenje za korišćenje godišnjeg odmora, iz čega proističe da su to različita rešenja. Na primer, jednim rešenjem se može utvrditi dužina trajanja godišnjeg odmora i odobriti korišćenje „prvog dela“ godišnjeg odmora, dok se drugim rešenjem odobrava korišćenje „preostalog“ godišnjeg odmora.
Da li direktor ustanove kulture, koji je prethodno bio direktor gimnazije, ima pravo na obračun minulog rada na celokupan staž?
U skladu sa članom 25. Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture čiji je osnivač republika srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Službeni glasnik RS”, broj 3/22) zaposleni ima pravo na dodatak na platu po osnovu:
1) prekovremenog rada - 26% od osnovice;
2) rada na dan praznika koji je neradni dan - 110% od osnovice;
3) rada noću - 26% od osnovice, u skladu sa zakonom;
4) vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada, ostvarenog u radnom odnosu kod poslodavca - 0,4% od osnovice.
Poslodavac u smislu stava 1. tačka 4) ovog člana je ustanova kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, pod uslovima propisanim zakonom.
Ako se istovremeno steknu uslovi za dodatak na platu po više osnova, plata se uvećava procentom dobijenim sabiranjem procenata uvećanja po svim osnovama.
S obzirom na navedene odredbe i s obzirom da gimnazija nije ustanova kulture, licu u konkretnom slučaju se ne mogu priznati godine provedene u radnom odnosu u gimnaziji u minuli rad.
Da li i na koji način službenik Opštinske uprave može postati nameštenik?
Članom 94. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. Glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon, 114/2021) predviđeno je da se javni konkurs sprovodi radi popunjavanja radnih mesta službenika i nameštenika, kao i za prijem pripravnika.
Postupak javnog konkursa uređen je istim zakonom i to članovima od 101. do 111.
Dakle, službenik može postati nameštenik ukoliko se javi na javni konkurs raspisan za popunjavanje namešteničkog radnog mesta i bude izabran po tom konkursu.
Na šta se odnosi isplata solidarne pomoći zaposlenima u skladu sa članom 51. stav 1. tačka 6) "za pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice“, kad je članom 53. Posebnog kolektivnog ugovora regulisano pravo na naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, ako to pravo nije ostvareno po drugom osnovu (a članom uže porodice u smislu člana 53. se smatraju bračni ili vanbračni partner i deca zaposlenog)? U kom slučaju se isplaćuje solidarna pomoć za pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice?
Solidarna pomoć nije isto što i naknada troškova, odnosno pravo zaposlenog (ili njegove porodice) da mu poslodavac refundira određeni novčani iznos, ekvivalentan trošku koji je zaposleni/član porodice bio dužan da snosi u određenoj životnoj situaciji. Upravo je ta razlika vidljiva u citiranim odredbama članova od 51. do 53. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019, 55/2020 i 51/2022). Jasno je da se u slučaju čl. 52. i 53. radi o pravu na naknadu troška vezanog za pogrebne usluge, u skladu sa cenovnikom pogrebnog preduzeća, odnosno u iznosu koji je utvrđen tim cenovnikom.
Povodom istog događaja (smrt zaposlenog) isti kolektivni ugovor propisuje i pravo porodice na "pomoć za slučaj smrti zaposlenog", najviše do visine tri prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike. Ovde se radi o pomoći porodici zaposlenog po osnovu solidarnosti, a iznos ove pomoći nije vezan za bilo kakav konkretan trošak, niti je za ostvarivanje prava neophodno da članovi porodice dostavljaju dokaze o troškovima koje su snosili. Odnosno, povodom istog događaja, radi ostvarivanja prava na naknadu troška neophodno je dostaviti i račun javnog komunalnog preduzeća iz koga proizilazi da je troškove pogrebnih usluga snosio član porodice (ukoliko bi troškove snosilo drugo lice, pravo na naknadu troška ne bi postojalo). Sa druge strane, za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć, pored činjenice smrti zaposlenog potreban je samo dokaz da pravo ostvaruje lice koje se smatra članom porodice zaposlenog (značenje izraza "član porodice" utvrđuje sâm kolektivni ugovor).
U smislu navedenog, jasno je da se radi o ostvarivanju različitih prava, pod uslovima koji su propisani kolektivnim ugovorom.
Da li je kod ponovnog dodeljivanje mandata odbornika (čl. 74. Zakona o lokalnim izborima, kada je stupanjem na funkciju prestao mandat tog odbornika) obavezno polaganje zakletve, obzirom da se radi o starom sazivu Skupstine? Šta se dešava u slučaju da je isti opravdano sprečen da se pojavi na verifikaciji takvog mandata?
Ni Zakon o lokalnim izborima ni Zakon o lokalnoj samoupravi ne propisuju obavezu polaganja zakletve odbornika.
Ako i postoji takva obaveza, ona je najčešće propisana statutom opštine odnosno grada.
Zakon o lokalnim izborima, u članu 64. stav 1. propisuje da mandat odbornika počinje da teče onog dana kada je potvrđen. To znači da polaganje zakletve nije konstitutivni element potvrđivanja niti početka trajanja mandata odbornika, pa ni odbornika kome je u skladu sa članom 74. Zakona o lokalnim izborima ponovo dodeljen mandat u istom sazivu skupštine.
Samim tim, nedolazak odbornika na sednicu skupštine na kojoj treba da mu se potvrdi mandat nije od uticaja odnosno pravnog značaja za donošenje te odluke pa ni za početak trajanja ponovno dodeljenog mandata.
Kako pripremiti izveštaj o ocenjivanju za 2022. godinu za službenika koji je od jula do decembra 2022. godine u radno vreme radio samo poslove vezane za popis stanovništva i u tom periodu nije obavljao poslove radnog mesta na koje je raspoređen u gradskoj upravi?
Članom 4. Uredbe o ocenjivanju službenika ("Sl. glasnik RS", br. 2/2019) predviđeni su izuzeci od ocenjivanja, odnosno da se ne ocenjuje službenik koji je u periodu za ocenjivanje radio manje od šest meseci bez obzira na razlog, ni službenik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme. U period od šest meseci iz stava 1. ovog člana ne ulazi vreme u kojem je službenik bio odsutan sa rada zbog korišćenja prava na godišnji odmor. U ovom konkretnom slučaju se nisu stekli uslovi da službenik bude izuzet od ocenjivanja za 2022. godinu jer je službenik radio tokom celog ciklusa za ocenjivanje.
Treba spomenuti i da je shodno članu 25. iste uredbe predviđeno da ako se u periodu za ocenjivanje, iz bilo kojeg razloga, promeni ocenjivač, prethodni ocenjivač je dužan da pripremi privremeni izveštaj o ocenjivanju za vreme dok je bio ocenjivač, prema odredbama ove uredbe koje uređuju izveštaj o ocenjivanju. Kontrolor prethodnog ocenjivača stavlja kontrolni potpis na privremeni izveštaj o ocenjivanju i dostavlja ga jedinici za upravljanje ljudskim resursima, a ona novom ocenjivaču. Izveštaj o ocenjivanju, po isteku perioda za ocenjivanje, priprema novi ocenjivač, pri čemu obavezno razmatra i privremeni izveštaj o ocenjivanju. Privremeno ocenjivanje se najčešće javlja kada se službenik premesti ili rasporedi na novo radno mesto, što se u ovom konkretnom slučaju nije desilo.
Dakle, imajući sve navedeno u vidu, smatramo da lice treba da bude ocenjeno za 2022. godinu, bez obzira što propisi koji uređuju ocenjivanje ne predviđaju situaciju opisanu u konkretnom slučaju. Što se izveštaja o ocenjivanju tiče, ocenjivač će ga popuniti u skladu sa podacima značajnim za rad službenika u 2022. godini koji su mu dostupni, a koji se odnose na primere stvarnog radnog ponašanja, odnosno ostvarenih rezultata.
Da li se licu koje je bilo zaposleno u Nacionalnoj službi za zapošljavanje vreme provedeno u radnom odnosu može priznati u minuli rad?
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020 i 51/2022) predviđeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje. Pravo na minuli rad u skladu sa ovim članom, ostvaruju zaposleni počev od 22. marta 2019. godine.
Imajući u vidu da Nacionalna služba za zapošljavanje nema status državnih organa, organa autonomne pokrajine, odnosno organa lokalne samouprave, godine provedene u radnom odnosu u ovom subjekte se ne uzima u obzir prilikom određivanja prava na minuli po odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
Da li raspoređivanje na radno mesto sa visokom stručnom spremom vrši rukovodilac (načelnik uprave) ili je obavezan konkurs uz saglasnost ministarstva?
Članom 4. stav 8. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon, 114/2021) utvrđeno je da za službenike i nameštenike u jedinicama lokalne samouprave, prava i dužnosti u ime poslodavca, vrši načelnik gradske ili opštinske uprave ako je obrazovana kao jedinstven organ, odnosno načelnik uprave za pojedine oblasti, ili načelnik uprave gradske opštine, odnosno rukovodilac koji rukovodi službom ili organizacijom iz člana 1. ovog zakona, ili organ nadležan za njegovo postavljenje.
Članom 63. stav 2. istog zakona propisano je da za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona.
Prema tome, na poslove u zvanju mlađi savetnik može da se zaposli lice koje pored uslova u pogledu obrazovanja ispunjava i uslov da ima završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod tog poslodavca.
Na osnovu člana 133e Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu.
Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se".
Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.
Stoga, službenik koji je naknadno stekao odgovarajuće visoko obrazovanje (240 ESPB) i ima najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st.1. i 2. Zakona može biti premešten, odnosno raspoređen na radno mesto u zvanju mlađeg savetnika ukoliko ispunjava propisane uslove za rad na tom radnom mestu kao i uslove za napredovanje iz člana 133e Zakona i pod uslovom da je to radno mesto neposredno više izvršilačko radno mesto u odnosu na radno mesto na kom je službenik radio do premeštaja, odnosno raspoređivanja.
S tim u vezi, u konkretnom slučaju, imajući u vidu da se radi o zaposlenom koji radi na radnom mestu sa srednjom školskom spremom, a koji je naknadno stekao odgovarajuće visoko obrazovanje (240 ESPB) i ima najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. Zakona, isti može da nastavi rad na radnom mestu na kome se obavljaju poslovi u zvanju mlađeg savetnika, ako po osnovu javnog konkursa bude primljen na radno mesto na kom se obavljaju poslovi u tom zvanju.
Da li je Skupština JLS dužna da imenuje nov stalni sastav Gradske izborne komisije u roku od šest meseci od dana konstituisanja?
Članom 18. stav 5. Zakona o lokalnim izborima propisano je da „nov saziv skupštine dužan je da imenuje nov stalni sastav izborne komisije u roku od šest meseci od dana konstituisanja skupštine.“.
U skladu sa navedenim, a povodom Vašeg pitanja, nesumnjivo je da je Skupština grada dužna da imenuje nov stalni sastav Gradske izborne komisije u roku od šest meseci od konstituisanja novog saziva Skupštine grada nakon održanih lokalnih izbora.
Da li nakon prijema Rešenja o prestanku radnog odnosa službenik ima pravo na žalbu Žalbenoj komisiji koja je formirana u skladu sa zakonskim odredbama i da tek nakon donošenja odluke od strane Žalbene komisije Rešenje o prestanku radnog odnosa postaje konačno?
Članom 146. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018, 114/2021) predviđeno je da službeniku kome je izrečena disciplinska kazna prestanka radnog odnosa prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja kojim je disciplinska kazna izrečena.
Članom 171. istog zakona predviđeno je da se žalba izjavljuje u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, ako ovim zakonom nije određen kraći rok. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja samo kad je to ovim zakonom izričito određeno.
Kako pomenutim članom 146. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave nije izričito navedeno da žalba ne odlaže izvršenje rešenja, rešenje će postati konačno danom obaveštenja zaposlenog o odluci žalbene komisije o odbacivanju ili odbijanju žalbe.
Koja inspekcija vrsi nadzor o stanju i funkcionalnosti skloništa?
Prema članu 61. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama - izgradnju, održavanje, tehničku kontrolu i mirnodopsko korišćenje javnih i blokovskih skloništa vrši javno preduzeće zaduženo za skloništa. Samostalna služba za tehničku kontrolu skloništa u okviru JP "Skloništa" je akreditovana za kontrolisanje skloništa u upotrebi i to buke u prostorijama za boravak, konstrukcije skloništa, električnih instalacija, sredstava za zatvaranje otvora za kretanje, opreme za boravak i instalacija za provetravanje.
U slučaju kada se za skloništa koriste objekti stambenih zgrada ili neki objekti javne namene koji nisu registrovani kao skloništa od strane JP "Skloništa", onda su za inspekcijski nadzor zadužene lokalna građevinska i komunalna inspekcija.
Da li gradska opština može da obavlja komunalnu delatnost, prema Zakonu o komunalnim delatnostioma?
Članom 4. stav 6. Zakona o komunalnim delatnostima propisano je da jedinica lokalne samouprave može svojom odlukom, u skladu sa statutom, predvideti da gradska opština, mesna zajednica ili drugi oblik mesne samouprave obavlja određene poslove u vezi sa obezbeđivanjem uslova za obavljanje komunalnih delatnosti.
Članom 5. istog zakona predviđeno je ko sve može da bude vršilac obavljanja komunalnih delatnosti, te je u tom smislu, propisano da komunalnu delatnost mogu obavljati javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt.
Na osnovu gore pomenutih odredbi Zakona o komunalnim delatnostima, gradska opština ne može da obavlja komunalnu delatnost.