Pitanja i odgovori

Napredovanje službenika u organima lokalne samouprave uređeno je Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave  ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon, 114/2021). Članom 133đ predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.

Na osnovu člana 133e istog zakona rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.

Dakle, ukoliko postoji upražnjeno radno mesto i ukoliko službenik ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu, dodatni uslovi za napredovanje su ocene službenika.

Po Zakonu o izboru narodnih poslanika, žalbe Upravnom sudu se ne mogu podneti protiv odluka Republičke izborne komisije donetih u svrhu sprovođenja izbora, već isključivo protiv rešenja donetih po prigovorima izjavljenim Republičkoj izbornoj komisiji u postupcima zaštite izbornog prava, kako je to propisano članom 156. Zakona o izboru narodnih poslanika.

Tako je npr. članom 115. stav 4. Zakona o izboru narodnih poslanika propisano da se protiv rešenja kojim se po službenoj dužnosti konstatuje da se na biračkom mestu ne mogu utvrditi rezultati glasanja podnosi prigovor Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 72 časa od objavljivanja tog rešenja na veb-prezentaciji Republičke izborne komisije. Žalba Upravnom sudu bi, dakle, mogla da se podnese tek po donošenju rešenja po prigovoru, a ne pre.

Odredba identičnog smisla sadržana je u članu 116. stav 4. kada je u putanju rešenje kojim se po službenoj dužnosti poništava glasanje na biračkom mestu.

Međutim, smatramo da prigovor protiv rešenja o sprovođenju ponovnog glasanja uopšte i nije dopuštena, jer takvo rešenje predstavlja akt sprovedbenog karaktera, koje se zasniva na odgovarajućim pravnosnažnim rešenjima nadležnih izbornih komisija i, stoga, ne može da bude napadana pravnim sredstvima. U tom smislu treba konstatovati da član 117. Zakona o izboru narodnih poslanika, koji uređuje ponavljanje glasanja, ne sadrži odredbu o pravnom sredstvu protiv rešenja o sprovođenju ponovnog glasanja.

Imajući navedeno u vidu, ističemo da žalba izjavljena Upravnom sudu protiv rešenja o sprovođenju ponovnog glasanja ne može da bude od uticaja na sprovođenje ponovnog glasanja, pogotovo što bi Upravni sud trebalo da tu žalbu odbaci kao nedozvoljenu.

Članom 35. Zakona o načinu određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 68/2015, 81/2016 - odluka US i 95/2018) predviđeno je da se ovaj zakon primenjuje do 31. decembra 2019. godine. 

S obzirom da je Uredba o internom konkursu (“Sl. glasnik RS”, br. 17/2016) bila doneta na osnovu člana 18. Zakona o načinu određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, to je i uredba prestala da važi 31. decembra 2019. godine i konkursi po ovoj uredbi se ne mogu sprovoditi.

Svi uslovi propisani članom 36. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika da bi se nekoj poslaničkoj grupi (dakle, ne odborničkoj grupi) priznalo pravo na predlaganje lica u stalni sastav biračkih odbora za izbore za narodne poslanike moraju da budu ispunjeni kumulativno, tako da ovo pravo ima grupa onih narodnih poslanika koji su zajedno izabrani sa iste izborne liste koja nije osvojila najmanje pet poslaničkih mandata, koliko je trenutno, u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, potrebno narodnih poslanika da bi se obrazovala poslanička grupa. Dakle, ti narodni poslanici će moći da učestvuju u predlaganju lica u biračke odbore pod uslovom da su samostalni narodni poslanici i da svi potpišu predlog za imenovanje lica u biračke odbore.

Pošto pominjete odbornike i odborničke grupe, pretpostavljamo da se vaše pitanje odnosi na lokalne izbore, na koji se primenjuje Zakon o lokalnim izborima, koji u članu 29. stav 5. na identičan način kao i Zakon o izboru narodnih poslanika uređuje pravo samostalnih odbornika na predlaganje lica u stalni sastav biračkih odbora za sprovođenje lokalnih izbora.

Član 29. stav 5. Zakona o lokalnim izborima, dakle, propisuje da se odborničkom grupom u smislu predlaganja člana biračkog odbora u stalnom sastavu smatra odbornik pojedinac ili grupa odbornika koja broji manje od onog broja odbornika koji je potreban za obrazovanje odborničke grupe:

1. ako su svi ti odbornici izabrani sa iste izborne liste;
2. ako izborna lista na kojoj su izabrani nije osvojila onoliko mandata koliko je potrebno za obrazovanje odborničke grupe;
3. ako niko od njih nije pristupio nekoj odborničkoj grupi;
4. ako su svi ti odbornici potpisali predlog za imenovanje člana, odnosno zamenika člana biračkog odbora u stalnom sastavu.

Imajući navedeno u vidu, pomenuta grupa od tri samostalna poslanika ne ispunjava zakonske uslove za predlaganje lica u biračke odbore, jer su izabrani sa izborne liste koja jeste osvojila dovoljan broj odborničkih mandata koji je potreban za obrazovanje odborničke grupe, tako da se ne mogu smatrati odborničkom grupom u smislu člana 29. stav 5. Zakona o lokalnim izborima, jer ne ispunjavaju uslov iz člana 29. stav 5. tačka 2) tog zakona. Ovo stoga što su, kako ste naveli, četiri odbornika izabrana sa iste izborne liste, dok je broj odbornika za obrazovanje odborničke grupe takođe četiri, dok pomenuta tačka 2) propisuje uslov da izborna lista sa koje su izabrani ti odbornici nije osvojila onoliko mandata koliko je potrebno za obrazovanje odborničke grupe.

Članom 12. Zakona o javnoj svojini („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 - dr. zakon, 108/2016, 113/2017, 95/2018 i 153/2020) propisano je da stvari u javnoj svojini koje koriste organi i organizacije Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u smislu ovog zakona, čine nepokretne i pokretne stvari i druga imovinska prava, koja služe za ostvarivanje njihovih prava i dužnosti.

Dalje, članom 18. stav 1. ovog zakona, propisano je da su nosioci prava javne svojine Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave (opština, odnosno grad), a stavom 5. istog člana, propisano je da mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave imaju pravo korišćenja na stvarima u javnoj svojini jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom i propisom, odnosno drugim aktom jedinice lokalne samouprave.

Članom 27. i 65. Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) definisani su organi jedinice lokalne samouprave (opštine odnosno grada): skupština opštine/grada, predsednik opštine/gradonačelnik, opštinsko/gradsko veće i opštinska/gradska uprava.

Uzimajući u obzir navedene zakonske odredbe mišljenja smo da u finansijskim planovima mesnih zajednica ne treba planirati izdatke na ekonomskoj klasifikaciji 511 – Zgrade i građevinski objekti. Sva ulaganja u zgrade i građevinske objekte koje koriste mesne zajednice treba planirati u okviru razdela direktnog korisnika budžetskih sredstava opštinske/gradske uprave, kao nosioca prava javne svojine i kao organa nadležnog za sprovođenje investicija i to planiranjem posebnog projekta u okviru programa čijem cilju doprinosi taj konkretan projekat.

Izdatke na ekonomskoj klasifikaciji 512 – Mašina i oprema, mesne zajednice mogu planirati, s tim što se mora obezbediti da se prilikom nabavke istih, vodi računa o primeni odredaba Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019), odnosno o primeni načela ovog zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke u slučajevima kada vrednost nabavke dobara ne prelazi prag do kojeg se ovaj zakon ne primenjuje. Takođe, ukoliko planira nabavku mašina ili opreme, potrebno je obezbediti da mesna zajednica kao indirektni korisnik budžetskih sredstava vodi pravilnu pomoćnu knjigu osnovnih sredstava i da je ista usaglašena sa glavnom knjigom opštinske/gradske uprave kao direktnog korisnika.

Nesporno je da je odredbama čl. 16. i 17. Zakona o komunalnoj miliciji, između ostalog, propisano ovo što je navedeno u pitanju.

Međutim, članom 3. stav 4. ovog zakona propisano je da načelnik komunalne milicije i komunalni milicionari (u daljem tekstu: pripadnici komunalne milicije), u obavljanju poslova iz delokruga komunalne milicije, imaju posebna ovlašćenja utvrđena ovim zakonom, uključujući i ovlašćenja za upotrebu određenih sredstava prinude.

Takođe, čanom 35. određeno je da komunalni milicionar, pored uslova predviđenih propisima iz člana 34. ovog zakona (na prava i dužnosti iz radnog odnosa komunalnih milicionara primenjuju se propisi koji uređuju prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno), mora da ispunjava i posebne uslove, i to da:

1. ima psihofizičku sposobnost potrebnu za obavljanje poslova komunalne milicije koju utvrđuje Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova i izdaje lekarsko uverenje o tome na način predviđen za proveru psihofizičke sposobnosti policijskih službenika;
2. ne postoje bezbednosne smetnje za obavljanje poslova komunalnih milicionara;
3. ima položen ispit za komunalnog milicionara (u daljem tekstu: ispit);
4. ima stečeno najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju i najmanje jednu godinu radnog iskustva u struci.

Iz ovih zakonskih odredbi jasno je da i načelnik komunalne milicije mora da ispunjava ove posebne uslove, odnosno potrebno je da ima psihofizičku sposobnost potrebnu za obavljanje poslova komunalne milicije (uverenje), da prođe bezbedonosnu proveru i da ima položen ispit za komunalnog milicionara kojem predhodi stručno osposobljavanje za obavljanje poslova komunalnih milicionara.

Da bi polagao ispit za komunalnog milicionara, kandidat za komunalnog milicionara, kao i načelnik komunalne milicije, u skladu sa odredbama Pravilnika o stručnom osposobljavanju za obavljanje poslova komunalnih milicionara („Službeni glasnik RS“, broj 148/20), potrebno je da se stručno osposobi za obavljanje poslova komunalnog milicionara koje se sprovodi po Programu stručnog osposobljavanja za obavljanje poslova komunalnog milicionara, koji sprovodi ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za sistem lokalne samouprave.

Stručno osposobljavanje za obavljanje poslova komunalnog milicionara sprovodi se radi osposobljavanja kandidata za komunalnog milicionara za zakonito i efikasno obavljanje poslova i primenu ovlašćenja komunalne milicije, a provera stručne osposobljenosti kandidata za komunalnog milicionara sprovodi se radi utvrđivanja da li je kandidat za komunalnog milicionara, u skladu sa programom stručnog osposobljavanja za obavljanje poslova komunalnog milicionara, stekao znanja i veštine neophodne za obavljanje poslova, odnosno primenu ovlašćenja komunalne milicije.

JLS ne može da osniva pravno lice koje nije turisticka organizacija, vec ako ne osniva turisticku organizaciju onda može da poveri to nekoj vec osnovanoj sluzbi, privrednom društvu odnosno pravnom licu koje se bavi tim poslovima.

Vođenje i ažuriranje jedinstvenog biračkog spiska predstavlja materiju Zakona o jedinstvenom biračkom spisku („Službeni glasnik RS“, br. 104/09 i 99/11).

Zakon o jedinstvenom biračkom spisku u članu 9. (Rešenja na kojima se zasnivaju promene u biračkom spisku) propisuje:

• da svaka promena u biračkom spisku mora da se zasniva na odgovarajućem rešenju: rešenju o upisu birača u birački spisak, rešenju o brisanju birača iz biračkog spiska ili na rešenju o izmeni, dopuni ili ispravci neke činjenice o biraču (stav 1);
• da se rešenje na kome se zasniva promena u biračkom spisku donosi po službenoj dužnosti ili na zahtev građana, a na osnovu podataka u matičnim knjigama, drugim službenim evidencijama i javnim ispravama i da se o tim rešenjima vodi evidencija prema propisima o kancelarijskom poslovanju (stav 2). 

Zakon o lokalnim izborima ne sadrži odredbe o čuvanju izbornog materijala, tako da se na ovo pitanje shodno primenjuju odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika, kako je to propisano članom 8. Zakona o lokalnim izborima.

Tako je članom 53. Zakona o izboru narodnih poslanika (Čuvanje izbornog materijala nakon završetka izbora) propisano:

• da se glasački listići, kontrolni listovi i izvodi iz biračkog spiska čuvaju godinu dana od dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora;
• da se ostali izborni materijal i dokumentacija u vezi sa sprovođenjem izbora čuva u skladu sa propisima kojima se uređuje čuvanje arhivske građe i dokumentarnog materijala.

U skladu sa navedenim, a imajući u vidu da postupanje sa rešenjima koja se donose u postupku vođenja odnosno ažuriranja Jedinstvenog biračkog spiska nije posebno regulisano izbornim zakonodavstvom, upućujemo na to da se na rokove čuvanja navedenih rešenjaprimenjuju propisi kojim je uređeno kancelarijsko poslovanje organa jedinica lokalne samouprave.

Članom 79. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018, i 114/2021) predviđeno je da se radno mesto može popuniti kad se ispune dva uslova: da je radno mesto predviđeno Pravilnikom i da je njegovo popunjavanje predviđeno Kadrovskim planom za tekuću godinu. Kad se oba uslova ispune, načelnik uprave, odnosno rukovodilac organa, službe ili organizacije odlučuje da li je potrebno da se radno mesto popuni.

Članom 125. istog zakona predviđeno je da je pripravnik lice koje poslodavac prima u radni odnos na određeno vreme radi osposobljavanja za samostalan rad u struci, odnosno samostalno obavljanje posla. Poslodavac može zasnovati radni odnos sa pripravnikom ukoliko postoji slobodno radno mesto u skladu sa Kadrovskim planom i ukoliko lice sa kojim zasniva takav radni odnos ima obrazovanje koje je propisano kao uslov za rad na tom radnom mestu. 

U članu 94. istog zakona se kaže da se javni konkurs sprovodi radi popunjavanja radnih mesta službenika i nameštenika, kao i za prijem pripravnika.

Uredba o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 95/2016 i 12/2022) u uvodnim odredbama kaže da se ovom uredbom uređuje sprovođenje internog i javnog konkursa za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta službenika, javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta službenika na položaju, nameštenika, kao i za prijem pripravnika u organima autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave i gradskih opština, kao i za popunjavanje navedenih radnih mesta u službama i organizacijama koje osniva nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine u smislu člana 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.

Naposletku, član 3. stav 1. iste uredbe kažu da rukovodilac organa, službe i organizacije u kojoj se radno mesto popunjava, donosi rešenje o popunjavanju radnog mesta sprovođenjem internog, odnosno javnog konkursa, vodeći računa o tome da su ispunjeni svi zakonski uslovi u pogledu dopuštenosti popunjavanja radnog mesta, dok u stavu 2. kaže da rešenje o popunjavanju položaja donosi organ nadležan za postavljenje lica na položaj, odnosno lice koje je nadležno da u skladu sa posebnim propisom predloži kandidata za postavljenje na položaj. 

Dakle, imajući sve navedeno u vidu, smatramo da se i u slučaju javnog konkursa za prijem pripravnika donosi rešenje o popunjavanju radnog mesta.

Pitanja u vezi sa mesnim zajednicama, kao oblikom mesne samouprave, uređena su čl. 72. do 77. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“,  129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon).

Članom 74. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je, između ostalog, sledeće:

- aktom o osnivanju mesne zajednice, u skladu sa statutom opštine, odnosno grada, utvrđuju se poslovi koje vrši mesna zajednica, organi i organizacija rada organa, način odlučivanja kao i postupak izbora saveta i drugih organa mesne samouprave, zaštita prava u toku izbora i druga pitanja od značaja za rad mesne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave (stav 1);

- savet mesne zajednice je osnovni predstavnički organ građana na području mesne samouprave (stav 3);

- izbori za savet mesne zajednice sprovode se po pravilima neposrednog i tajnog glasanja na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava, u skladu sa aktom o osnivanju (stav 4);

- izbore za savet mesne zajednice raspisuje predsednik skupštine opštine, odnosno grada (stav 5).

Članom 76b istog zakona propisano je sledeće:

- savet mesne zajednice može se raspustiti ako: 1) savet ne zaseda duže od tri meseca; 2) ne izabere predsednika saveta u roku od mesec dana od dana održavanja izbora za članove saveta mesne zajednice ili od dana njegovog razrešenja, odnosno podnošenja ostavke; 3) ne donese finansijski plan u roku određenom odlukom skupštine opštine, odnosno skupštine grada (stav 1);

- odluku o raspuštanju saveta mesne zajednice donosi skupština opštine, odnosno skupština grada na predlog nadležnog organa opštine, odnosno grada koji vrši nadzor nad zakonitošću rada i akata mesne zajednice (stav 2);

- predsednik skupštine opštine, odnosno predsednik skupštine grada, raspisuje izbore za savet mesne zajednice, u roku od 15 dana od stupanja na snagu odluke o raspuštanju saveta mesne zajednice, s tim da od datuma raspisivanja izbora do datuma održavanja izbora ne može proteći više od 45 dana (stav 3);

- do konstituisanja saveta mesne zajednice, tekuće i neodložne poslove mesne zajednice obavljaće poverenik opštine koga imenuje skupština opštine, odnosno skupština grada, istovremeno sa donošenjem odluke o raspuštanju saveta mesne zajednice.

Na osnovu citiranih zakonskih odredbi, a povodom Vaših pitanja, može se zaključiti sledeće:

- Zakonom o lokalnoj samoupravi nije definisano trajanje mandata saveta mesne zajednice, niti u kom roku predsednik skupštine opštine raspisuje izbore za savet mesne zajednice (videti član 74. stav 5. Zakona o lokalnoj samoupravi) što bi, dakle, trebalo da bude uređeno aktom skupštine opštine o osnivanju mesne zajednice, u skladu sa članom 74. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi, tako da se ne može govoriti o tome da u nekom konkrenom slučaju nisu ispoštovani zakonski rokovi oko isteka mandata saveta mesne zajednice;

- Zakon o lokalnoj samoupravi ne poznaje institut vršioca dužnosti predsednika saveta mesne zajednice, već institut poverenika opštine iz člana 76b stav 4. Zakona, koji se postavlja u slučaju raspuštanja saveta mesne zajednice;

- Zakon o lokalnoj samoupravi ne prepoznaje mogućnost neraspisivanja izbora za savete mesnih zajednica, samim tim ni posledice propuštanja predsednika skupštine opštine da izvrši svoju nadležnost da raspiše te izbore, pa i po tom pitanju treba konsultovati akt o osnivanju mesne zajednice ili statut opštine.

Član 40. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018, 114/2021) kaže da je službenik dužan da o svom dodatnom radu obavesti poslodavca. Službenik može, uz pismenu saglasnost poslodavca, van radnog vremena da radi za drugog poslodavca ako dodatni rad nije zabranjen posebnim zakonom ili drugim propisom, ako ne stvara mogućnost sukoba interesa ili ne utiče na nepristrasnost rada službenika. Dalje se u članu 41. istog zakona kaže da saglasnost za dodatni rad službenika daje poslodavac. Saglasnost poslodavca nije potrebna za dodatni naučnoistraživački rad, objavljivanje autorskih dela i rad u kulturno-umetničkim, humanitarnim, sportskim i sličnim udruženjima. Poslodavac može zabraniti rad iz stava 2. ovog člana ako se njime onemogućava ili otežava rad službenika, šteti ugledu poslodavca, odnosno stvara mogućnost sukoba interesa ili utiče na nepristrasnost rada službenika. O dodatnom radu službenika na položaju odlučuje organ nadležan za njegovo postavljenje.

U pogledu mogućnosti za dodatnim radom službenika, treba spomenuti i odredbe člana 202. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), kao opšteg propisa o radu, koje kažu da zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena. Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada. Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.

Što se ugovora o delu tiče, član 199. stav 1 Zakona o radu kaže da poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Iz navedenog proističe da se ugovor o delu ne može zaključiti za poslove koji su sistematizovani kod poslodavca.

Svi navedeni oblici angažovanja su oblici angažovanja službenika kao fizičkog lica. U skladu sa odredbama člana 42. stav 1 Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave službenik ne sme da bude osnivač privrednog društva, preduzeća, javne službe, niti da se bavi preduzetništvom.

Međutim, po pitanju mogućnosti stvaranja sukoba interesa konkretnog dodatnog rada, poslodavac će u postupku davanja saglasnosti ceniti sve okolnosti i činjenice tog slučaja koje su od uticaja na mogućnost stvaranja sukoba interesa. Samo po sebi, angažovanje službenika u javnom preduzeću ne stvara sukob interesa.

Interni konkurs za angažovanje akreditovanih realizatora za tematske celine u oblastima stručnog usavršavanja, kao način angažovanja realizatora, uređen je članom 17. Uredbe o akreditaciji, načinu angažovanja i naknadama realizatora i sprovodilaca programa stručnog usavršavanja u javnoj upravi. U njemu se kaže sledeće:

„Angažovanje realizatora programa obuke za tematske celine oblasti stručnog usavršavanja za koju su akreditovani vrši se putem internog konkursa i to Nacionalna akademija za programe obuke koje ona sprovodi, a drugi korisnici za programe obuke koje samostalno sprovode. 

Na internom konkursu ispituje se i ocenjuje model plana obuke za tematsku celinu oblasti stručnog usavršavanja za koju se vrši angažovanje, koji podnosi akreditovani realizator.

Interni konkurs za angažovanje realizatora za pojedinačne tematske celine oblasti stručnog usavršavanja sprovodi se najmanje jednom godišnje. 

Interni konkurs pokreće se pozivom koji se dostavlja elektronskim putem realizatorima koji su akreditovani u Nacionalnoj akademiji i upisani u Stalnu listu predavača i drugih realizatora programa obuka prema oblasti stručnog usavršavanja za koju se vrši angažovanje. 

Interni konkurs naročito sadrži podatke o oblasti stručnog usavršavanja i tematskoj jedinici, broju potrebnih realizatora i broju planiranih obuka po tematskoj jedinici.

Rok za podnošenje prijava akreditovanih realizatora je 15 dana, od dana pokretanja internog konkursa. 

Za programe obuke koji se ne finansiraju iz budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine, budžeta jedinice lokalne samouprave ili finansijskog plana drugih organa i organizacija iz člana 2. stav 1. Zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, o načinu i uslovima angažovanja akreditovanih realizatora samostalno odlučuje korisnik programa stručnog usavršavanja.“

Nakon bodovanja modela obuke, koji vrši komisija koju je formirao rukovodilac organa u jedinici lokalne samouprave, redosled angažovanja akredtiovanih realizatora je sledeći (čl. 20 Uredbe):

„Akreditovani realizator koji je ostvario najveći broj bodova u tematskoj celini stiče pravo prvenstva prilikom angažovanja za realizatora obuke.

Ako više akreditovanih realizatora ima isti broj bodova, prednost prilikom angažovanja imaju realizatori iz reda državnih službenika, odnosno zaposlenih u organima autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave. 

U slučaju sprečenosti realizatora da se odazove pozivu za angažovanje, poziva se naredni akreditovan realizator sa utvrđene rang liste. 

Ako akreditovani realizator prvi put učestvuje u internom konkursu njegovo angažovanje se vrši na osnovu vrednovanja modela plana obuke, modela plana koučinga, odnosno modela mentorskog programa i/ili simulacije predavanja, a na svakom sledećem internom konkursu i na osnovu vrednovanja prethodno sprovedenih obuka, vodeći računa o ravnomernom angažovanju svih akreditovanih realizatora za oblast stručnog usavršavanja za koju se vrši angažovanje.“

Dakle, ukoliko je lice zaposleno u opštinskoj upravi akreditovano kao realizator u oblasti stručnog usavršavanja i kao takav dobije poziv za učestvovanje u internom konkursu, on se može prijaviti bez obzira što je zaposlen u toj opštinskoj upravi, jer su svi akreditovani realizatori ravnopravni u postupku internog konkursa u skladu sa članom 17. Uredbe, a takođe može biti i izabrana za realizaciju programa obuke ako ostvari najveći broj bodova. Jedino ograničenje u ovom pogledu je što to lice ne može ujedno biti i član komisije koja ocenjuje model obuke u postupku internog konkursa.