Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Zamenik predsednika Skupštine je preminuo. Da li na narednoj skupštini može da se donese jedinstveno rešenje kojim će se konstatovati prestanak funkcije odbornika i prestanak funkcije zamenika predsednika skupštine ili je potrebno donositi dva posebna rešenja?
Izbor i prestanak funkcije odbornika i izbor na funkciju zamenika predsednika skupštine jedinice lokalne samouprave su dva odvojena pravna instituta regulisana zasebnim zakonima.
Naime, izbor odbornika regulisan je Zakonom o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, broj 14/22). Istim zakonom su uređena i pitanja u vezi sa prestankom te funkcije.
S druge strane, izbor zamenika predsednika lokalne skupštine regulisan je Zakonom o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon).
Iz činjenice da ove dve funkcije uređuju različiti zakoni proističe i činjenica da je prestanak ovih funkcija različito regulisan navedenim zakonima.
Tako je članom 67. stav 1. tačka 2) Zakona o lokalnim izborima propisano da odborniku prestaje mandat ako umre, članom 69. stav 1. istog zakona propisano da skupština donosi odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat odmah nakon što primi obaveštenje o razlozima za prestanak njegovog mandata, na sednici koja je u toku, odnosno na prvoj narednoj sednici, dok su odredbama člana 70. stav 1. i člana 71. st. 1. i 2. Zakona o lokalnim izborima propisana pravna sredstva protiv odluka skupštine kojom se konstatuje prestanak mandata, odnosno zbog propuštanja da se donese ta odluka.
S druge strane, na izbor i prestanak funkcije zamenika predsednika skupštine jedinice lokalne samouprave shodno se primenjuju odredbe člana 38. st. 3. i 4. Zakona o lokalnoj samoupravi o izboru i razrešenju predsednika skupštine, kako je to propisano članom 39. stav 2. istog zakona, pri čemu tim zakonom nije uređena pravna zaštita protiv odluka donetih povodom izbora ili prestanka funkcija kako predsednika skupštine, tako i zamenika predsednika skupštine.
Osim toga, treba ukazati na to da iz odredaba člana 38. st. 3. i 4. Zakona o lokalnoj samoupravi proističe da funkcije predsednika skupštine i zamenika predsednika skupštine prestaju isključivo razrešenjem, na predlog jedne trećine odbornika, čime pitanje prestanka funkcije predsednika skupštine, odnosno zamenika predsednika skupštine usled smrti pa i u slučaju podnošenja ostavke, ostaje potpuno pravno neuređeno.
Imajući navedeno u vidu, mišljenja smo da bi Skupština opštine Lebane trebalo da, prvo, donese odluku kojom će, u skladu sa članom 67. stav 1. tačka 2) i članom 69. stav 1. Zakona o lokalnim izborima doneti odluku kojom će konstatovati da je odborniku (koji je bio na funkciji zamenika predsednika Skupštine opštine) prestao odbornički mandat nastupanjem smrti. Potom bi, iako to zakonom nije definisano, Skupština opštine trebalo da, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, donese i odluku kojom konstatuje da je zameniku predsednika Skupštine opštine prestala ta funkcija takođe nastupanjem smrti.
Radi se o licu koje je zaposleno na određeno vreme i koristi porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta u trajanju od dve godine. Da li to lice ima pravo na godišnji odmor i za 2022. ili samo za 2021. godinu?
Članom 187. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Zaposlenom se u tom slučaju rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo. Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju okolnosti iz stava 1. ovog člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.
U skladu sa članom 68. istog zakona zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom. Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade. Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.
Članom 73. istog zakona je dalje propisano da se godišnji odmor koristi jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa ovim zakonom. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine. Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova. Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
Vlada Republike Srbije donela je Zaključak 05 broj 131-2240/2022 koji je preporučila poslodavcima na teritoriji Republike Srbije da zaposlenima koji, zbog prirode posla u vanrednim okolnostima usled epidemije zarazne bolesti COVID-19 ili zbog privremene sprečenosti za rad usled oboljenja od zarazne bolesti COVID-19 ili zbog određivanja izolacije/kućne izolacije u skladu sa zakonom, nisu iskoristili pripadajući godišnji odmor za 2021. godinu omoguće da taj odmor započnu i iskoriste u 2022. godini ili da prvi deo, u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno, iskoriste zaključno sa 31. decembrom 2022. godine, a preostali deo zaključno sa 30. junom 2023. godine.
Porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta nisu slučajevi odsustva obuhvaćeni navedenim Zaključkom Vlade RS da bi se moglo omogućiti zaposlenoj (koja se vraća sa porodiljskog odsustva ili odsustva radi nege deteta nakon 30. juna) da koristi odmor za 2021. godinu zaključno sa 31. decembrom 2022. godine, te smatramo da u ovom konkretnom slučaju zaposlenoj pripada samo odmor za 2022. godinu, u skladu sa članom 73. stav 4. Zakona o radu.
Ukoliko zamenik predsednika opštine podnese ostavku na mesto zamenika predsednika opštine i zahtev za dodelu odborničkog mandata, a predsednica Skupštine bude izabrana na mesto zamenice predsednika opštine, da li se smatra da je njeno odborničko mesto upražnjeno pa se postupa po članu 74 Zakona o lokalnim izborima i odbornički mandat dodeljuje u ovom slučaju bivšem zameniku predsednika opštine ili se postupa po članu 72. i mandat dodeljuje sledećem kandidatu sa izborne liste?
Članom 74. Zakona o lokalnim izborima propisano je da odbornik kojem je mandat prestao pošto je izabran na funkciju predsednika opštine, zamenika predsednika opštine ili člana opštinskog veća može po prestanku te funkcije podneti zahtev da mu se ponovo dodeli mandat u istom sazivu skupštine ako postoji upražnjeno odborničko mesto koje pripada njegovoj izbornoj listi.
U konkretnom slučaju, predsednici Skupštine opštine je izborom na funkciju zamenika predsednika opštine prestao mandat odbornika u Skupštini opštine, kako je to propisano članom 43. stav 5. Zakona o lokalnoj samoupravi, što znači da je njeno odborničko mesto postalo upražnjeno i sada je na opštinskoj izbornoj komisiji da to mesto popuni.
Pošto je navdeno da postoji zahtev bivšeg zamenika predsednika opštine da mu se ponovo dodeli odbornički mandat u istom sazivu skupštine, opštinska izborna komisija treba da, primenom člana 74. Zakona o lokalnim izborima, podnosiocu zahteva dodeli mandat koji je prestao novoizabranom zameniku predsednika opštine, naravno pod uslovom da su i podnosilac tog zahteva i novoizabrani zamenik predsednika opštine izabrani za odbornike sa iste izborne liste, kako je to propisano članom 74. Zakona o lokalnim izborima.
Kod korisnika javnih sredstava u 2021. godini radni odnos na neodređeno vreme je prestao jednom zaposlenom. Da li u 2022. godini isti ima pravo da zaposli jedno lice na neodređeno vreme bez traženja saglasnosti Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava?
U skladu sa članom 27k Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020 i 118/2021) između ostalog je predviđeno da u periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno je da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Izuzetno od stava 1. ovog člana, telo Vlade iz stava 1. ovog člana može jednim aktom dati saglasnost novoosnovanom korisniku javnih sredstava na broj lica koji taj korisnik može primiti u radni odnos na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u kalendarskoj godini u kojoj je osnovan. Zapošljavanje iz st. 1. i 2. ovog člana može se realizovati ukoliko korisnik javnih sredstava ima obezbeđena sredstva za plate, odnosno zarade, sa pripadajućim porezom i doprinosima za novozaposlene, kao i pod uslovima i u skladu sa procedurama predviđenim posebnim propisima.
U ovom konkretnom slučaju, s obzirom da je jednom licu prestao radni odnos u 2021. godini, korisnik javnih sredstava će imati mogućnost da zaposli jedno lice u 2022. godine, ako nije bilo nijednog novozaposlenog na neodređeno vreme u 2021. godini. U tom slučaju od jednog prestanka radnog odnosa nema umanjenja za novozaposlene i 70% u odnosu na to je 0,7, što se zaokružuje na 1.
Od odbornika je zatražena je informacija o licima koja su dobila sporove za naknadu štete od ujeda pasa. Da li se takava informacija sme dostaviti odbornicima Skupštine opštine?
Informacije o imenima advokata koja su zastupali osobe kojima su isplaćene odštete za ujede pasa lutalica (npr. za neki određeni period, ukoliko je to traženo) u sudskim i vansudski poravnanjima, kao i visini nakande koja im je isplaćena, treba da budu dostupne javnosti. Ovo iz razloga što se tražene informacije odnose na advokate i u vezi su sa obavljanjem advokatske službe, odnosno sa bavljenjem advokaturom, koja je nezavisna i samostalna služba pružanja pravne pomoći fizičkim i pravnim licima. Takođe se radi o naknadama isplaćenim na ime pružene pravne pomoći koja sredstva su isplaćena iz javnih sredstava tj. iz budžeta opštine, pa tražene informacije treba da budu dostupne javnosti, a ispunjen je uslov iz odredbe člana 14. tačka 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja za izuzetak od prava na privatnost.
Međutim, informacije o licima kojima su isplaćene odštete za ujede pasa lutalica u sudskim i vansudskim poravnanjima treba uskratiti.
Naime, članom 2. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je da je informacija od javnog značaja, u smislu ovog zakona, infromacija kojim raspolaže organ javne valsti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određeno dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.
Odredbom člana 5. Zakona propisano je da svako ima pravo da mu se infromacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.
Članom 8. stav 1. navedenog zakona propisano je da se prava iz ovog zakona mogu izuzetno podvrći ograničenjima propisanim ovim zakonom ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na ustavu i zakonu, dok je stavom 2. istog člana propisano da se nijedna odredba ovog zakona ne sme tumačiti na način koji bi doveo do ukidanja nekog prava koje ovaj zakon priznaje ili do njegovog ograničenja u većoj meri od one koja je propisana u stavu 1. ovog člana.
Odredbom člana 14. istog zakona predviđeno je da organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako bi time povredio pravo na privatnost, pravo na ugled ili koje drugo pravo nekog lica, osim u slučajevima iz tač. 1, 2. i 3. navedenog člana, odnosno ako se radi o slučaju da je lice u odnosu na koje se traži infromacija na to pristalo; ako se radi o ličnosti, pojavi i događaju od interesa za javnost, a naročito ako se radi o nosiocu državne ili političke funkcije i ako je informacija važna s obzirom na funkciju koje to lice vrši; ili ako se radi o licu koje je svojim ponašanjem, naročito u vezi s privatnim životom, dalo povoda za traženje informacije.
Dakle, na osnovu svih ovih odredbi zakona, možemo zaključiti da, nije neophodno štititi imena advokata imajući u vidu da je obim privatnosti tih lica uži u odnosu na „obične građane“. Dostupnost ostalih podataka o ovim licima (npr. privatne adrese, JMBG i sl.) bi bilo protivno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, zbog čega ti podaci treba prethodno da se zaštite pre nego što se imena učine dostupnim. Takođe, dostupnost informacija o licima kojima su isplaćene odštete za ujede pasa, ne može biti opšteg karaktera, jer bi njihova dostupnost u svojstvu informacije od javnog značaja, na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, mogla ozbiljno ugroziti pravo na privatnost, odnosno zaštitu ličnih podataka tih lica, na koje se odnosi, pri čemu nisu ispunjeni uslovi za primenu izuzetaka propisani članom 14. istog zakona.
Da li opštinski komunalni inspektor koji ima stečeno više obrazovanje, a kom je sistematizacijom radnih mesta predviđeno da vrši inspekcijski nadzor nad sprovođenjem Zakona o trgovini, mora da ima položen poseban stručni ispit za tržišnog inspektora?
Stavom 4. Zakona o trgovini („Sl. glasnik RS”, broj 52/19), propisano je da “Lice koje obavlja poslove tržišnog inspektora mora da ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, odnosno druge uslove određene zakonom koji uređuje prava i dužnosti državnih službenika, drugim propisom i aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Мinistarstvu, kao i položen ispit za inspektora, u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor i poseban stručni ispit za tržišnog inspektora”.
Stavom 6. Zakona o trgovini propisano je da komunalni inspektor koji obavlja poslove poverene tim zakonom, mora da ima položen ispit za inspektora, u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor i poseban stručni ispit za tržišnog inspektora.
Stepen stručne spreme komunalnog inspektora navedenim zakonom nije decidno propisan, što stvara nedoumice s obzirom na uslove koje u pogledu stepena stručne spreme za komunalnog inspektora opštine propisuje Zakon o komunalnim delatnostima.
Polazeći od toga da komunalni inspektor u vršenju nadzora nad primenom Zakona o trgovini u okviru poverenog delokruga ima ista ovlašćenja i dužnosti kao tržišni inspektor, prema našem mišljenju, može se zaključiti da i komunalni inspektor mora ispunjavati uslove u pogledu stepena stručne spreme, propisane za tržišnog inspektora, tačnije, za lice koje obavlja poslove tržišnog inspektora.
Budući da se pitanje odnosi na “tumačenje” pojedinih odredaba Zakona o trgovini, napominjemo da merodavno mišljenje o primeni ovih odredaba može dati ministarstvo nadležno za poslove trgovine u skladu sa članom 80. Zakona o državnoj upravi.
Pitanje koje se odnosi na donošenje rešenja o polaganju ispita uređeno je Pravilnikom o programu i načinu polaganja posebnog stručnog ispita za tržišnog inspektora („Sl. glasnik RS“, broj 59/11) koji se primenjuje do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz Zakona o trgovini („Sl.glasnik RS“, broj 52/19).
Članom 8. navedenog pravilnika, o zahtevu za polaganje posebnog stručnog ispita za tržišnog inspektora odlučuje ministar rešenjem koje se dostavlja podnosiocu zahteva. Prema našem mišljenju ta odredba i dalje važi s obzirom da nije u suprotnosti sa odredbama sada važećeg Zakona o trgovini.
S obzirom da se važećim Zakonom o lokalnim izborima ne zahteva pribavljanje pisane saglasnosti kandidata za odbornika da prihvata mandat, da li to znači da OIK obavezno dodeljuje, a skupstina opštine potvrđuje mandat odbornika, prvom sledećem kandidatu za odbornika kome nije dodeljen mandat, bez obzira na to da li on prihvata/ne prihvata mandat za odbornika? Da li je u slučaju iz člana 74. Zakona o lokalnim izborima, neophodno pribaviti i izjavu kandidata za odbornika kojem bi bio dodeljen mandat kao sledećem kandidatu za odbornika po redosledu sa iste izborne liste (u smislu člana 72. stav 1. navedenog zakona)?
Što se tiče prvog dela pitanja, odredbe čl. 72. i 73. novog Zakona o lokalnim izborima, koje regulišu popunjavanje upražnjenih odborničkih mesta u skupštini opštine/grada, više ne propisuju obavezu pribavljanja saglasnosti kandidata za odbornika pre dodele odborničkog mandata.
To znači da izborna komisija donosi rešenje kojim se mandat dodeljuje prvom sledećem kandidatu na izbornoj listi, vodeći, pri tome, jedino računa o tome da li je odbornik kome je prestao mandat izabran sa koalicione izborne liste ili sa izborne liste političke stranke odnosno grupe građana.
Izborna komisija, dakle, ne mora da traži saglasnost kandidata kome treba da se dodeli mandat, već to radi automatski, i to u roku od dva dana od dana kada je skupština opštine/grada donela odluku kojom je konstatovan prestanak mandata prethodnom odborniku, kako je to propisano članom 72. stav 1. Zakona o lokalnim izborima. Volja kandidata, dakle, u slučaju popune upražnjenog odborničkog mesta je irelevantna i on, u slučaju da ne želi da bude odbornik, na raspolaganju ima mogućnost podnošenja ostavke nakon što mu se mandat potvrdi od strane skupštine opštine/grada.
Očigledno je da je novim Zakonom o lokalnim izborima postupak popune mandata predviđen kao hitan, radi što bržeg uspostavljanja uslova za rad skupštine u punom kapacitetu i bez pribavljanja saglasnosti novog odbornika.
Ovakvo rešenje olakšava rad lokalnih izbornih komisija, jer je prethodno zakonsko rešenje, koje je propisivalo obavezu pribavljanja saglasnosti, ostajalo nedorečeno u situaciji u kojoj kandidat ne bi dostavio potrebnu saglasnost ili bi dostavio negativnu izjavu o nedavanju te saglasnosti.
Povodom drugog dela pitanja, koji se odnosi na član 74. Zakona o lokalnim izborima i ponovno dodeljivanje mandata odborniku kojem je mandat prestao pošto je izabran na funkciju gradonačelnika/predsednika opštine, zamenika gradonačelnika/zamenika predsednika opštine ili člana gradskog veća/člana opštinskog veća, mandat se dodeljuje pod dva uslova propisana zakonom, a to je da, prvo, postoji zahtev lica kojem je prestala neka od navedenih funkcija da mu se ponovo dodeli odbornički mandat u istom sazivu skupštine i, drugo, da postoji upražnjeno odborničko mesto koje pripada izbornoj listi sa koje je izabrano to lice. Dakle, nikakve druge saglasnosti bilo kog lica, pa ni kandidata kojem bi mandat bio dodeljen da nije podnet zahtev za ponovno dodeljivanje mandata, nisu zakonom predviđene, tako da nisu ni potrebne da bi izborna komisija ponovo dodelila odbornički mandat na osnovu člana 74. Zakona o lokalnim izborima pod navedenim uslovima.
Kod popunjavanja radnog mesta u zvanju mlađi savetnik, na osnovu javnog konkursa, da li se može smatrati da kandidat koji je radio na određeno vreme na radnom mestu sa VSS-240 ESPB bodova i ima godinu dana radnog iskustva u struci (bez obavljanja pripravničkog staža na osnovu konkursa), ispunjava uslove konkursa vezano za radno iskustvo?
Članom 63. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) propisano je da za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona.
Prema tome, na poslove u zvanju mlađi savetnik može da se zaposli lice koje pored uslova u pogledu obrazovanja ispunjava i uslov da ima završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod tog poslodavca.
Član 126. istog zakona kaže da svojstvo pripravnika može steći lice koje nije bilo u radnom odnosu, odnosno na radu van radnog odnosa, kao i lice koje je provelo na radu vreme kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž s tim stepenom obrazovanja. Vreme provedeno u radnom odnosu kod drugog poslodavca ne uračunava se u pripravnički staž ukoliko poslovi koje je to lice obavljalo ne odgovaraju stepenu i vrsti stručne spreme za koji se pripravnički staž sprovodi. Pripravnik zasniva radni odnos na određeno vreme, posle sprovedenog javnog konkursa. Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako je nakon sprovedenog javnog konkursa za obavljanje pripravničkog staža primljeno lice koje je službenik u radnom odnosu na neodređeno vreme kod poslodavca, službenik se raspoređuje na radno mesto na kojem se obavlja pripravnički staž u statusu pripravnika, do okončanja trajanja pripravničkog staža. Službeniku iz stava 4. ovog člana, za vreme obavljanja pripravničkog staža miruju prava i obaveze iz radnog odnosa u organu, službi ili organizaciji u kojem je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.
Član 127. istog zakona dalje kaže da pripravnički staž za pripravnike sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, traje jednu godinu. Pripravnički staž za pripravnika sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine, traje devet meseci. Pripravnički staž za pripravnike sa stečenim srednjim obrazovanjem u četvorogodišnjem trajanju, traje šest meseci. Pripravniku koji iz opravdanih razloga odsustvuje s rada duže od jednog meseca produžava se pripravnički staž onoliko koliko je trajalo odsustvo. Za vreme trajanja pripravničkog staža pripravnik ostvaruje prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa u skladu sa zakonom.
Dakle, ukoliko je lice provelo najmanje godinu dana u radnom odnosu na poslovima koji odgovaraju stepenu i vrsti stručne spreme za koji se pripravnički staž sprovodi, njemu se ne može utvrditi svojstvo pripravnika, te s toga se može smatrati da ima završen pripravnički staž i ispunjava uslove predviđene za zvanje “mlađi savetnik”.
Da li je, nakon donošenja rešenja o raspoređivanju zaposlenih po novom Pravilniku o sistematizaciji radnih mesta sa kompetencijama, potrebno novim rešenjima utvrđivati koeficijente za zaposlene kojima je u prethodnom periodu posebnim rešenjem utvrđen koeficijent, a u pitanju je novo radno mesto ili je promenjen naziv radnog mesta ili se rešenje donose samo ako se menjaju dodatni koeficijenti ili uvećanja koeficijenta?
Članom 170. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da se akt, kojim se odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima službenika iz radnog odnosa, donosi u formi rešenja, saglasno zakonu kojim se uređuje opšti upravni postupak, i ima karakter upravnog akta, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Ukoliko neki element postojećeg rešenja o određivanju koeficijenta nije u saglasnosti sa novim rešenjem o raspoređivanju, potrebno je doneti novo rešenje o određivanju koeficijenta, s obzirom na njihovu formalnu povezanost. U ovoj slučaju bi mogla da se razmotri i varijanta u kojoj bi se jednim rešenjem vršilo raspoređivanje ili premeštaj, utvrđivanje zvanja i određivanje koeficijenta.
Da li se privremeno povećanje obima posla, koji postojeći broj zaposlenih ne može da izvrši, odnosi na povećan obim posla na popunjenom radnom mestu ili povećan obim posla u Upravi (zasnivanje radnog odnosa zbog privremeno povećanog obima posla u slučaju da se radi o slobodnom/upražnjenom radnom mestu u upravi)?
Članom 70. stav 1 tačka 2) Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da se radni odnos može se zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme) zbog privremeno povećanog obima posla, koji postojeći broj zaposlenih ne može da izvrši, najduže na šest meseci u toku jedne kalendarske godine. Pretpostavka je, u ovom slučaju, da se radi o situaciji u kojoj se lice prima u radni odnos na određeno vreme na radno mesto koje je popunjeno, a na kom se povećao obim posla, jer i sama odredba zakona kaže da postojeći broj zaposlenih ne može da izvrši taj posao. U slučaju upražnjenog radnog mesta, trebalo bi ući u proceduru za trajno popunjavanje radnog mesta, iz razloga što zakon u članu 69. kaže da se radni odnos u jedinici lokalne samouprave zasniva, po pravilu, na neodređeno vreme.
Da li lice koje ima stečeno srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju i ima više od pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca, a koje se dodatno doškolovalo u toku radnog odnosa na neodređeno vreme i steklo visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, može da napreduje u više izvršilačko radno mesto?
Članom 63. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) propisano je da za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona.
Prema tome, na poslove u zvanju mlađi savetnik može da se zaposli lice koje pored uslova u pogledu obrazovanja ispunjava i uslov da ima završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod tog poslodavca.
Na osnovu člana 133e Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu.
Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se".
Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.
Stoga, službenik koji je naknadno stekao odgovarajuće visoko obrazovanje (240 ESPB) i ima najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st.1. i 2. Zakona može biti premešten, odnosno raspoređen na radno mesto u zvanju mlađeg savetnika ukoliko ispunjava propisane uslove za rad na tom radnom mestu kao i uslove za napredovanje iz člana 133e Zakona i pod uslovom da je to radno mesto neposredno više izvršilačko radno mesto u odnosu na radno mesto na kom je službenik radio do premeštaja, odnosno raspoređivanja.
S tim u vezi, u konkretnom slučaju, imajući u vidu da se radi o zaposlenom koji radi na radnom mestu sa srednjom školskom spremom, a koji je naknadno stekao odgovarajuće visoko obrazovanje (240 ESPB) i ima najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. Zakona, isti može da nastavi rad na radnom mestu na kome se obavljaju poslovi u zvanju mlađeg savetnika, ako po osnovu javnog konkursa bude primljen na radno mesto na kom se obavljaju poslovi u tom zvanju.
Da li zamenik predsednika opštine po prestanku funkcije, koji je podneo zahtev za priznavanje prava na platu nadležnom skupštinskom radnom telu, ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije, shodno članu 14. stav 1. Zakona o zaposlenima u AP I JLS, s obzirom da se radi o licu koje ima 66 godina života i nikada nije podnosio zahtev za ostvarivanje prava na bilo koju vrstu penzije?
U skladu sa članom 14. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018, 114/2021) funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije. Pravo iz stava 1. ovog člana može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu funkcioner stiče pravo na penziju. Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Funkcioner pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu radnog odnosa u trenutku prestanka funkcije. Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana, po zahtevu funkcionera, utvrđuje nadležni organ, odnosno radno telo iz člana 4. ovog zakona.
Zahtev iz stava 5. ovog člana funkcioner može uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, s tim što pravo iz stava 3. ovog člana ostvaruje počev od narednog dana od dana prestanka funkcije. Funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije, odnosno danom prestanka obaveze vršenja dužnosti, odnosno nakon proteka roka iz st. 1–3. ovog člana, za funkcionere koji ostvaruju pravo na naknadu plate po prestanku funkcije.
Član 19. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (“Sl. glasnik RS”, br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - odluka US, 86/2019, 62/2021 i 125/2022) kaže da osiguranik stiče pravo na starosnu penziju: 1) kad navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja ili 2) kad navrši 45 godina staža osiguranja.
Članom 82. istog zakona predviđeno je da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju kod fonda, dok je članom 82a predviđeno da se pravo na starosnu penziju, prevremenu starosnu penziju ostvaruje posle prestanka osiguranja. Prestankom osiguranja u smislu stava 1. ovog člana smatra se i raniji prestanak osiguranja, ako se lice u trenutku podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na starosnu ili prevremenu starosnu penziju nalazi u osiguranju, pod uslovom da je taj zahtev podnet pre isteka roka od šest meseci od dana ponovnog stupanja u osiguranje. Prestankom osiguranja u smislu stava 1. ovog člana za osiguranika koji istovremeno ispunjava uslove za osiguranje po više osnova smatra se prestanak osiguranja po osnovu koga je prioritetno osiguran u skladu sa članom 10. ovog zakona. Izuzetno od stava 1. ovog člana, osiguranici iz člana 12. stav 1. tačka 1) ovog zakona koji obavljaju delatnost u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad privatnih preduzetnika, osiguranici iz člana 14. stav 5. ovog zakona i osiguranici koji su izabrana, imenovana ili postavljena lica, kao i lica koja su hranitelji u skladu sa zakonom, pravo na starosnu penziju ili prevremenu starosnu penziju mogu ostvariti ispunjenjem uslova za sticanje prava na starosnu penziju ili prevremenu starosnu penziju.
U ovom konkretnom slučaju, imajući sve navedeno u vidu, smatramo da lice imati pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca po prestanku funkcije, s tim što će mu to pravo prestati ukoliko pre isteka roka od tri meseca ostvari pravo na penziju.