Pitanja i odgovori

Član 3. Zakona o zaposlenima u AP i JLS kaže da se pod zaposlenima, u smislu ovog zakona, smatraju funkcioneri koji na osnovu zakonom ili pokrajinskim propisom utvrđene obaveze ili ovlašćenja, imaju obavezu, odnosno koriste pravo da budu na stalnom radu (u daljem tekstu: zasnivaju radni odnos) radi vršenja dužnosti, službenici i nameštenici.

Funkcioner je izabrano, imenovano, odnosno postavljeno lice (osim službenika na položaju) u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno u organima gradske opštine, kao i u službama i organizacijama koje oni osnivaju prema posebnom propisu.

Službenik je zaposleno lice koje profesionalno obavlja stručne poslove iz nadležnosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ili sa njima povezanih opštih pravnih poslova, informatičkih, materijalno-finansijskih, računovodstvenih i administrativnih poslova. Službenik je zaposleno lice na izvršilačkom radnom mestu kao i na radnom mestu službenika na položaju.

Nameštenik je lice koje zasniva radni odnos radi obavljanja pratećih, pomoćno-tehničkih poslova u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave.

Iz navedenih odredbi može se zaključiti da se zaposleni u ustanovama koje osniva lokalna samouprava ne smatraju zaposlenima u smislu Zakona o zaposlenima u AP i JLS. Na radno-pravni status zaposlenih u ustanovama kulture primenjuje se Zakon o radu.

U članu 94. Zakona o radu predviđeno je sledeće:

“Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana.

Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.

Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.

Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog člana.

Otac deteta može da koristi pravo iz stava 3. ovog člana u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.

Otac deteta može da koristi pravo iz stava 4. ovog člana.

Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

Otac deteta može da koristi pravo iz stava 3. ovog člana u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.

Otac deteta može da koristi pravo iz stava 4. ovog člana.

Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.”

Članom 94a predviđeno je dalje da:

“Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete u ukupnom trajanju od dve godine.

Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece.

Zaposlena žena iz st. 1. i 2. ovog člana, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka dve godine od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz člana 94. stav 2. ovog zakona.

Otac deteta iz st. 1. i 2. ovog člana može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slučajevima i pod uslovima utvrđenim u članu 94. stav 5. ovog zakona, a pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u dužini utvrđenoj u stavu 3. ovog člana.”

S obzirom da se radi o odsustvu sa rada, odnosno privremenoj sprečenosti za rad, zaposlena ne bi mogla da obavlja druge poslove ili bude angažovana po osnovu ugovora.

Prekršajni nalog je pravni institut koji je u naš pravni sistem uveden Zakonom o prekršajima („Sl. glasnik RS“, broj 65/13). Zakon je stupio na snagu osmog dana od dana objavljivanja,  odnosno  2. avgusta 2013. godine, a primenjuje se od 1. marta 2014. godine, kada je prestao da važi raniji Zakon o prekršajima. Praktično, početkom primene navedenog zakona, otpočela je i primena odredbi o prekršajnom nalogu u praksi. 

Prema Zakonu o prekršajima, prekršajni nalog izdaje ovlašćeni organ, odnosno ovlašćeno lice, pod zakonom propisanim uslovima, ukoliko je prekršaj iz njegove nadležnosti. Pojam ovlašćenog organa, odnosno ovlašćenog lica određen je u članu 172. stav 2. Zakona o prekršajima. Koji je organ, odnosno ovlašćeno lice nadležno i ovlašćeno za izdavanje prekršajnog naloga utvrđuje se zakonom, podzakonskim aktom i lokalnom odlukom kojom se određena radnja kvalifikuje kao prekršaj. Drugi uslov za izdavanje prekršajnog naloga je da je zakonom ili drugim propisom od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu.

Dakle, inspektor JLS je mogao izdati prekršajni nalog od 1. marta 2014. godine, pod uslovom da je, ovlašćen i da je zakonom ili drugim propisom (odlukom JLS) za prekršaj iz njegove nadležnosti od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu. 

Napominjemo da prema članu 42. stav 1. Zakona o inspekcijskom nadzoru, inspektor ima ovlašćenje da, ako kod nadziranog subjekta otkrije nezakonitost koja je kažnjiva prema zakonu ili drugom propisu nadležnom pravosudnom organu podnosi krivičnu prijavu, prijavu za privredni prestup ili zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno izda prekršajni nalog.

U skladu sa članom 4. stav 3. ovog zakona propisano je da se Zakon o inspekcijskom nadzoru neposredno primenjuje u postupku inspekcijskog nadzora koji vrše organi državne uprave, kao i u postupku inspekcijskog nadzora koji, kao povereni posao državne uprave, vrše organi autonomnih pokrajina i organi jedinica lokalne samouprave, kao i da se ovaj zakon shodno se primenjuje u postupku inspekcijskog nadzora koji u poslovima iz svoje izvorne nadležnosti vrše organi autonomnih pokrajina i organi jedinica lokalne samouprave.

Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019 i 55/2020) propisano je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. 

Članom 150. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018 i 46/2019 - odluka US) propisano je da je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kome se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbeđuju sredstva za ovo osiguranje.

Imajući u vidu da Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje nemaju status državnih organa, organa autonomne pokrajine, odnosno organa lokalne samouprave, godine provedene u radnom odnosu u ovom subjektu se ne uzimaju u obzir prilikom određivanja prava na minuli po odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.

Zakonom o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016 i 95/2018 - autentično tumačenje) je propisano da se upravno izvršenje, u zavisnosti od predmeta izvršenja, može sprovesti: izvršenjem preko drugih lica, izvršenjem posrednom prinudom (putem novčanih kazni) i izvršenjem neposrednom prinudom.

Izvršenje posrednom prinudom (putem novčanih kazni) sprovodi se kada organ koji sprovodi izvršenje želi da prinudi izvršenika da ispuni obaveze izricanjem novčane kazne, ako izvršenje preko drugog lica nije moguće ili nije pogodno da se postigne svrha izvršenja.

Novčana kazna koja se izriče rešenjem može ponovo da se izrekne sve dok izvršenik ne ispuni obaveze iz rešenja.

Fizičkom licu se novčana kazna izriče u rasponu od polovine prosečne mesečne zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu do dve prosečne godišnje zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnoj godini, prema podacima organa nadležnog za poslove statistike, a pravnom licu – u rasponu od polovine njegovih mesečnih prihoda do deset procenata njegovih godišnjih prihoda koje je ostvario u Republici Srbiji u prethodnoj godini.

Podatak o prosečnoj mesečnoj zaradi koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu komunalni inspektor može dobiti na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, a podatak o mesečnom i godišnjem prihodu pravnog lica na sajtu Agencije za privredne registre (finansijski izveštaji).

Komunalni inspektor novčanu kaznu može da izriče iznova sve dok izvršenik ne ispuni obaveze iz rešenja.

Novčane kazne izrečene u izvršenju rešenja posrednom prinudom izvršava javni izvršitelj, u skladu sa propisima kojima se uređuje izvršenje i obezbeđenje (član 41. st. 5. i 6. Zakona o inspekcijskom nadzoru).

Poseban kolektivni ugovor za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 3/2022) predviđa u članu 31. između ostalog da zaposleni ima pravo na isplatu jubilarne nagrade, i to: (1) za 10 godina rada provedenog u radnom odnosu, jedna plata; (2) za 20 godina rada provedenog u radnom odnosu, dve plate; (3) za 30 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri plate; (4) za 35 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri i po plate i (5) za 40 godina rada provedenog u radnom odnosu, u visini podtačke (4).

Iz navedenih odredbi proizilazi da se pravo na jubilarnu nagradu ostvaruje za sve godine provedene u radnom odnosu, bez obzira na poslodavca. Prethodni Poseban kolektivni ugovor za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 106/2018 i 144/2020“), koji je važio do 30. decembra 2021. godine, predviđao je istu odredbu u pogledu godina rada za koje se računa jubilarna nagrada, sa jedinom razlikom što nije predviđao jubilarnu nagradu za 40 godina rada.

Član 85. Zakona o lokalnoj samoupravi, kao jedan od osnova za raspuštanje skupštine opštine/grada, prepoznaje situaciju u kojoj „skupština ne zaseda duže od tri meseca“.

Članom 34. stav 1. istog zakona propisano je da „sednicu skupštine opštine saziva predsednik skupštine, po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca“.

Imajući navedeno u vidu, citiranu odredbu člana 85. Zakona o lokalnoj samoupravi treba tumačiti tako da se ona odnosi na situaciju u kojoj je skupština opštine/grada neaktivna i ne sastaje se po bilo kom osnovu, s obzirom na to da Zakon „traži“ da skupština zaseda, ne precizirajući po kom osnovu tj. po kom pitanju.

S tim i vezi, treba uzeti u obzir činjenicu da Zakon o lokalnoj samoupravi ne razlikuje sednice skupštine po hitnosti postupka, već jedino po tome da li je sazvana na inicijativu samog predsednika skupštine ili na zahtev ovlašćenih predlagača iz člana 34. stav 2. Zakona.

Shodno navedenom, trenutak od kojeg se računa rok od tri meseca nakon kojeg se može raspustiti skupština opštine jeste dan okončanja poslednje sednice skupštine opštine/grada, bez obzira na razlog i osnov održavanja te sednice.

Članom 133đ Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice. 

Dalje je član 133e predviđeno da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.

Zakon o zaposlenima u AP i JLS ne predviđa institut vanrednog napredovanja. S obzirom da se ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje za naredno napredovanje potrebno da je ponovo ispune uslovi predviđeni članom 133e u smislu ispunjenja uslova, proteka vremena i ocena.

Uredbom o naknadi troškova i otpremnine državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RS“, br. 98/2007 - prečišćen tekst, 84/2014, 84/2015 i 74/2021) predviđeno je da do stupanja na snagu propisa kojima će se urediti prava po osnovu rada u organima lokalne samouprave, izabrana, postavljena i imenovana lica i zaposleni u organima lokalne samouprave ostvaruju pravo na naknadu troškova a zaposleni i pravo na otpremninu shodnom primenom odredaba ove uredbe.

Članom 51. iste Uredbe predviđeno je da državnom službeniku ili namešteniku koji odlazi u penziju isplaćuje se otpremnina u visini 125% od plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što ona ne može biti niža od dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate.

U ovom konkretnom slučaju utvrdiće se visina dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike kao minimum koji će se isplatiti kao otpremnina zaposlenom prilikom odlaska u penziju. Zatim, potrebno je utvrditi visinu 125% od plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina za svakog pojedinačnog zaposlenog kome će radni odnos prestati zbog odlaska u penziju i ukoliko taj iznos prelazi iznos dve prosečne zarade u Republici Srbiji tom zaposlenom će se isplatiti veći iznos, ukoliko ne prelazi ni kod jednog zaposlenog, isplatiće se dve prosečne zarade u Republici Srbiji.

Članom 79. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je sledeće: 

“Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:

1. odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka; 
2. upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva; 
3. privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. ovog zakona;
4. izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca;
5. izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere - vrati na rad kod poslodavca.

Prava iz st. 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.”

U skladu sa članom 192. istog Zakona o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje u pravnom licu - nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste.

Prema članu 22. stav 3. Zakona o javnim preduzećima („Sl. glasnik RS“, br. 119/2012, 116/2013 - autentično tumačenje i 44/2014 - dr. zakon) direktor javnog preduzeća je javni funkcioner u smislu zakona kojim se reguliše oblast vršenja javnih funkcija. Članom 26. istog Zakona određeno je između ostalog da direktor javnog preduzeća:

1) predstavlja i zastupa javno preduzeće;

2) organizuje i rukovodi procesom rada;

3) vodi poslovanje javnog preduzeća;

4) odgovara za zakonitost rada javnog preduzeća;

5) predlaže dugoročni i srednjoročni plan poslovne strategije i razvoja i odgovoran je za njihovo sprovođenje;

6) predlaže godišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja i odgovoran je za njegovo sprovođenje;

7) predlaže finansijske izveštaje;

8) izvršava odluke nadzornog odbora;

9) bira izvršne direktore;

10) bira predstavnike javnog preduzeća u skupštini društva kapitala čiji je jedini vlasnik javno preduzeće;

11) zaključuje ugovore o radu sa izvršnim direktorima, u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi;

12) donosi akt o sistematizaciji;

13) vrši druge poslove određene zakonom, osnivačkim aktom i statutom javnog preduzeća.

Član 52. istog Zakona kaže da se vršilac dužnosti direktora može imenovati do imenovanja direktora javnog preduzeća po sprovedenom javnom konkursu. Period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine. Isto lice ne može biti dva puta imenovano za vršioca dužnosti direktora. Vršilac dužnosti direktora mora ispunjavati uslove za imenovanje direktora javnog preduzeća iz člana 25. ovog zakona. Vršilac dužnosti ima sva prava, obaveze i ovlašćenja koja ima direktor javnog preduzeća.

U skladu sa navedenim direktor javnog preduzeća odlučuje o pravima i obavezama zaposlenih u javnom preduzeću, a o pravu na mirovanje radnog mesta u ovom konkretnom slučaju odlučiće vršilac dužnosti direktora, bez obzira što odlučuje o tom pravu za sebe.

Član 7. stav 1 Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, koji govori o sadržini oglasa o internom konkursu, kaže da se u oglasu o internom konkursu za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta navode podaci o: organu, organizaciji ili službi, uslovima za rad na radnom mestu, mestu rada, stručnoj osposobljenosti, znanjima i veštinama, naročito iz oblasti znanja i veština koje su za to radno mesto utvrđene u okviru posebnih funkcionalnih kompetencija, koje se ocenjuju u izbornom postupku i načinu njihove provere, roku u kome se podnose prijave na interni konkurs, imenu i prezimenu lica zaduženog za davanje obaveštenja o internom konkursu, adresi na koju se podnose prijave, datumu oglašavanja, dokazima koji se prilažu uz prijavu, mestu, danu i vremenu kada će se obaviti provera stručne osposobljenosti, znanja i veština kandidata u izbornom postupku.

Član 13. stav 1 iste Uredbe, koji govori o sadržini oglasa o javnom konkursu, kaže da oglas o javnom konkursu sadrži podatke o: radnom mestu preuzete iz Pravilnika i uslovima za zaposlenje na radnom mestu kao i stručnoj osposobljenosti, znanjima i veštinama, naročito iz oblasti znanja i veština koje su za to radno mesto utvrđene u okviru posebnih funkcionalnih kompetencija, koje se ocenjuju u izbornom postupku i načinu njihove provere, roku u kome se podnose prijave na javni konkurs, telefon i ime osobe zadužene za davanje dodatnih obaveštenja o javnom konkursu, adresi na koju se prijave podnose kao i podatke o dokazima koji se podnose i pribavljaju uz prijavu.

Iz navedenih odredbi proizilazi da je preduslov za raspisivanje oglasa internog i javnog konkursa da se odrede kompetencije za radno mesto za koje se raspisuju ovi oglasi, u skladu sa Zakonom o zaposlenima u AP i JLS i Uredbom o određivanju kompetencija za rad službenika u organima AP i JLS.

U skladu sa članom 47. stav 5 Zakona o zaposlenima u AP i JLS radna mesta službenika, uslovi za rad na njima, potrebne kompetencije i broj službenika određuju se Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Kompetencije za radno mesto utvrđene u obrascu kompetencija čine sastavni deo pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, u skladu sa članom 35. Uredbe o određivanju kompetencija za rad službenika u organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave.

Članom 133đ Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.

Dalje je član 133e predviđeno da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.

S obzirom na navedeno, kada lice ispunjava uslove za napredovanje a radno mesto na koje se trajno premešta ili raspoređuje je rukovodeće radno mesto u neposredno višem zvanju u odnosu na zvanje u kojem službenik trenutno, radi se o jednom napredovanju.