Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Zanima me da li lokalna samouprava može da plati master studije zaposlenom kao vid dodatnog usavršavanja i obrazovanja. Član 123. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisuje da se zaposlenom može omogućiti dodatno obrazovanje ako je ono značajno za rad kod poslodavca, pa je moje pitanje da li se navedena odredba može primeniti i na master studije.
Članom 123. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023) predviđeno je da se službeniku može omogućiti dodatno obrazovanje značajno za rad kod poslodavca. Službenik koji će se dodatno obrazovati bira se na internom konkursu, a prednost ima službenik sa višim prosekom ocene u prethodne tri godine. Troškove dodatnog obrazovanja snosi poslodavac.
Dalje se u članu 124. istog zakona kaže da se prava i obaveze službenika koji se dodatno obrazuje uređuju ugovorom. Službenik ima pravo na mirovanje radnog odnosa ako dodatno obrazovanje zahteva privremeno odsustvo s rada. Po završenom dodatnom obrazovanju, službenik se premešta na nepopunjeno radno mesto razvrstano u najniže zvanje za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem. Službenik iz stava 3. ovog člana dužan je da u roku od šest meseci položi državni stručni ispit prema planu i programu za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem. Posle dodatnog obrazovanja službenik je obavezan da ostane na radu kod poslodavca najmanje dvostruko duže od trajanja dodatnog obrazovanja, inače je dužan da jednokratno nadoknadi poslodavcu sve troškove dodatnog obrazovanja.
Uredbom koja uređuje kriterijume za razvrstavanje radnih mesta i merila za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da radna mesta mogu biti razvrstana u zvanjima sa visokom školskom spremom (mlađi savetnik, savetnik, samostalni savetnik i viši savetnik) ako, između ostalog, ispunjavaju merilo po pitanju kvalifikacije – stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu.
Dakle, ukoliko je procena poslodavca da je za određeno radno mesto potrebno da zaposleni ima diplomu sa master studija određenog profila i ukoliko postoje sredstva u budžetu, službenicima se na internom konkursu može ponuditi dodatno obrazovanje u skladu sa zakonom.
Zaposleni je sistematizovan na radno mesto u zvanju nameštenika 4.vrste na kojem radi više od 5 godina. U međuvremenu je završio fakultet I stekao 240 ESPB bodova. Koje je sledeće zvanje koje može da dobije? Koji bi sledeći korak u pravnom smilsu bio potreban za dalje napredovanje,premeštaj ili konkurs?
Članom 187. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da se odredbe ovog zakona o premeštaju i raspoređivanju službenika shodno primenjuju na nameštenike. Rešenje o premeštaju, odnosno raspoređivanju nameštenika zamenjuje po sili zakona odgovarajuće odredbe ugovora o radu. Ako nameštenik odbije premeštaj, odnosno raspoređivanje, otkazuje mu se ugovor o radu. Namešteniku se otkazuje ugovor o radu kada usled promene unutrašnjeg uređenja kod poslodavca više ne postoji nijedno radno mesto na koje može biti premešten, odnosno raspoređen u skladu sa njegovom stručnom spremom. Nameštenik ne može da bude raspoređen, odnosno premešten na radno mesto službenika, osim ako nije izabrani kandidat na javnom konkursu za radna mesta službenika.
Članom 114. istog zakona predviđeno je da službenik može biti trajno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto, ako to nalažu organizacija ili racionalizacija poslova ili drugi opravdani razlozi, ako ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu i poseduje potrebne kompetencije. Ako se službenik premešta iz jednog u drugi organ, službu ili organizaciju u jedinici lokalne samouprave, rukovodioci tih organa, službi ili organizacija zaključuju pisani sporazum. Nakon zaključenog pisanog sporazuma iz stava 2. ovog člana rukovodilac organa, službe ili organizacije u koji se službenik premešta donosi rešenje o premeštaju. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Dakle, ukoliko organizacija ili racionalizacija poslova ili drugi opravdani razlozi nalažu i ukoliko je to radno mesto predviđeno kadrovskim planom i postoje obezbeđena sredstva u masi zarada, nameštenik se može trajno premestiti na radno mesto za koje ispunjava uslove.
Službenica gradske opštine je sistematizovana na radnom mestu u zvanju mlađi saradnik sa 180 ESPB bodova i sa ukupno 3 godine iskustva u pomenutom zvanju ,sa najvišom ocenom prilikom ocenjivanja.U međuvremenu je završila fakultet i stekla diplomu sa 240 ESPB bodova. Upravi je upućen zahtev od strane ove službenice u kojem traži da se sagleda novonastala situacija i da joj se doedeli zvanje u skladu sa novim stepenom obrazovanja. Koje je sledeće zvanje koje može da dobije navedena službenica, a za koje prema zakonu ispunjava uslove ?
Shodno članu 133đ. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/16, 113/17, 113/17-dr. zakon, 95/18, 114/21 i 92/23) službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju neposredno više izvršilačko mesto je saradnik.
Za rad na poslovima u zvanju saradnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i najmanje tri godine radnog iskustva u struci.
Da li za zaposlene u Kabinetu Gradonačelnika postoji obaveza polaganja državnog stručnog ispita, obzirom da se radi o zaposlenima na određeno vreme?
Shodno članu 131. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS, br. 21/16, 113/17, 113/17-dr. zakon, 95/18, 114/21 i 92/23), službenik koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme dužan je da ima položen državni stručni ispit.
S tim u vezi, službenici koji zasnivaju radni odnos na određeno vreme nemaju dužnost da imaju položen državni stručni ispit.
Postovani, Komunalni inspector je polozio posebni ispit za trzisnog ispektora. Moje pitanje je da li on sada ima sve nadleznosti Trzisnog inspektora a tu podrazumevam clanove 54. i 55. Zakona o trgovini, odnosno da li ima nadleznosti da primeni I ove clanove u svom radu
Članom 46. Zakona o trgovini („Službeni glasnik RS“, broj 52/19) propisano je, između ostalog da inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrše Ministarstvo, preko tržišnih inspektora; jedinice lokalne samouprave, preko komunalnih inspektora u delu nadzora nad trgovinom ličnim nuđenjem, trgovinom iz člana 14. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona, izuzev kioska, kao i u pogledu isticanja i pridržavanja radnog vremena i isticanja podataka iz člana 32. st. 1-3. ovog zakona i drugi državni organi u skladu sa svojim delokrugom, prema posebnim propisima, da ove poslove jedinice lokalne samouprave obavljaju kao poverene poslove, kao i da komunalni inspektor koji obavlja ove poslove nadzora mora da ima položen ispit za inspektora, u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor i poseban stručni ispit za tržišnog inspektora.
U skladu sa ovom odredbom Zakona o trgovini (dalje u tekstu: Zakon), komunalna inspekcija, kao poveren posao, vrši nadzor nad:
- trgovinom u prenosivim prodajnim objektima, izuzev kioska i sa pokretnih sredstava i opreme (član 14. stav 1. tač. 2) i 3) Zakona),
- trgovinom ličnim nuđenjem (član 15. Zakona) i
- isticanjem poslovnog imena i drugih podataka propisanih zakonom i isticanjem i poštovanjem radnog vremena (član 32. st. 1-3. i član 33. Zakona).
Članom 51. Zakona utvrđena su ovlašćenja i dužnosti komunalnog inspektora tako što je propisano da u obavljanju poslova iz člana 46. stav 1. tačka 2) ovog zakona, komunalni inspektor ima ista ovlašćenja i dužnosti kao tržišni inspektor, u skladu sa ovim zakonom.
Iz citiranih odredbi Zakona, može se zaključiti da komunalni inspektor koji je položio poseban stručni ispit za tržišnog inspektora ima ista ovlašćenja i dužnosti kao tržišni inspektor, podrazumevajući odgovarajuća ovlašćenja i dužnosti propisane čl. 54. i 55. Zakona o trgovini, ali samo u vršenju nadzora, tj. obavljanju poverenih poslova u skladu sa navedenim odredbama člana 14. stav 1. tač. 2) i 3), člana 15, člana 32. st. 1-3. i člana 33. Zakona. Primera radi, komunalni inspektor ne može izreći meru privremenog zatvaranja prodajnog objekta iz člana 55. ovog zakona jer ne vrši nadzor u prodajnom objektu, a prodajni objekat je u skladu sa članom 3. stav 1. tačka 3. Zakona, prostor koji čini jedinstvenu fizičku, funkcionalnu i tehničko-tehnološku celinu, trajnog ili privremenog građevinskog karaktera, opremljen na propisani način, koji je namenjen za obavljanje trgovine
Lice je od 2022. godine do maja 2025. godine bilo na položaju-zamenik načelnika Opštinske uprave. Nakon tog periodaa, a po sprovedenom javnom konkursu isto lice je u maju 2025. postavljeno za načelnika OPštinske uprave. Da li ovo lice ima obavezu da pohađa program obuke utvrđen za rukovodioce/lica na položaju, imajući u vidu da je prvi put postavljeno na pložaj 2022. godine?
Članom 99. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne smouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) između ostalog je predviđeno i da službenik na položaju može posle proteka vremena na koje je postavljen, biti ponovo postavljen na isti položaj bez javnog konkursa ako je pohađao program obuke utvrđen za službenike koji se prvi put postavljaju na položaj. Ako konkursni postupak za popunjavanje položaja nije pokrenut u roku iz člana 95. stav 3. ovog zakona, službenik se posle proteka vremena na koji je postavljen, postavlja na isti položaj bez javnog konkursa.
U članu 42. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br 92/2023) predviđeno je da se uslov u pogledu pohađanja obuke iz člana 20. ovog zakona za ponovno postavljenje na položaj ne odnosi na službenike koji su postavljeni na položaje pre početka primene ovog zakona.
Imajući u vidu gore navedeno, u ovom slučaju službenik na položaju nije dužan da pohađa program obuke utvrđen za službenike koji se prvi put postavljaju na položaj.
Jedinica lokalne samouprave izdaje odobrenja za obavljanje delatnosti taksi prevoza putnika u skladu sa Zakonom o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Grad Kraljevo, odnosno jedinica lokalne samouprave, u skladu sa pomenutim zakonom i Odlukom o taksi prevozu putnika na teritoriji grada Kraljeva, utvrđuje ispunjenost uslova za obavljanje navedene delatnosti i izdaje odobrenje, odnosno taksi dozvole za vozača i vozilo, sa periodom važenja do dve godine. Službena lica našeg Odeljenja suočavaju se sa problemom u vezi sa trenutnim statusom aktivnosti, odnosno pre svega sa radom privrednih subjekata i društava kojima je pretežna delatnost taksi prevoz. Naime, u periodu važenja odobrenja pojedini privredni subjekti se nalaze u stanju mirovanja. Kada u APR-u prijave mirovanje navedene delatnosti, u preglednom statusu su označeni kao aktivni. Takvi subjekti podnose zahteve ovom Odeljenju za izdavanje odobrenja, odnosno za utvrđivanje ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti taksi prevoza putnika, i to u vreme kada se nalaze u stanju mirovanja. Molimo Vas da nam date tumačenje i uputstvo za dalje konkretno postupanje u ovakvim slučajevima. U prilogu Vam dostavljamo izvod iz APR-a, iz kojeg se vidi da je preduzetnik u stanju mirovanja, a da je pred ovim nadležnim organom podneo zahtev za izdavanje odobrenja za obavljanje taksi prevoza.
Zakon o prevozu putnika u drumskom prevozu definiše pojmove:
- taksi prevoznik je privredno društvo ili preduzetnik kome je u skladu sa odredbama ovog zakona odobreno obavljanje taksi prevoza;
- taksi vozač je fizičko lice koje upravlja taksi vozilom i obavlja taksi prevoz kao preduzetnik ili kao zaposleni kod preduzetnika ili privrednog društva.
Taksi prevoz obavlja se na osnovu rešenja o odobravanju taksi prevoza koje izdaje opštinska, odnosno gradska uprava, odnosno uprava nadležna za poslove saobraćaja. Odobrenje se izdaje privrednom društvu ili preduzetniku koji u registru privrednih subjekata ima registrovanu pretežnu delatnost "taksi prevoz" i koji ispunjava uslove u pogledu sedišta, vozača, vozila i poslovnog ugleda. Na osnovu mišljenja i iskustvu kolega iz drugih JLS, privrednom društvu ili preduzetniku koji nema aktivan status u APR-u ne može se izdati odobrenje o taksi prevozu.
Poštovani, kakvo rešenje se donosi za zaposlenog na određeno vreme do povratka odsutnog radnika, u slučaju kada je zaposleni na određeno vreme postavljen na funkciju? Da li se donosi rešenje o mirovanju radnog odnosa ili rešenje o prestanku radnog odnosa na određeno vreme?
Članom 79. Zakonom o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog: 1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka; 2) upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva; 3) privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. ovog zakona; 4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca; 5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci. Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere - vrati na rad kod poslodavca. Prava iz st. 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.
Članom 70. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 141/2021) predviđenno je da se radni odnos može zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme): 1) radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka; 2) zbog privremeno povećanog obima posla, koji postojeći broj zaposlenih ne može da izvrši, najduže na šest meseci u toku jedne kalendarske godine; 3) na radnim mestima u kabinetu izabranog lica u organu autonomne pokrajine, najduže dok traje dužnost tog izabranog lica; 4) na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika grada Beograda, predsednika Skupštine grada Beograda, najduže dok traje dužnost tih lica; 5) na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika, predsednika opštine ili predsednika gradske opštine, najduže dok traje dužnost tih izabranih lica (pomoćnici gradonačelnika, odnosno predsednika opštine kao i druga lica koja zasnivaju radni odnos na radnim mestima u kabinetu); 6) radi učešća u pripremi ili realizaciji određenog projekta, najduže do završetka projekta; 7) radi obuke pripravnika, za vreme trajanja pripravničkog staža; 8) radi zamene službenika koji je postavljen za vršioca dužnosti, dok traje njegova dužnost; 9) radi zamene službenika kome miruje radni odnos zbog obavljanja pripravničkog staža. Radni odnos na određeno vreme zasniva se bez оbaveze sprovođenja internog ili javnog konkursa, izuzev radnog odnosa na određeno vreme radi obuke pripravnika koji se zasniva nakon sprovedenog javnog konkursa, u skladu sa ovim zakonom i ako je potreba zapošljavanja prikazana u kadrovskom planu. Radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, izuzev pripravniku, kad položi državni stručni ispit.
Imajući u vidu sve navedeno i s obzirom da je trajanje rada na određeno vreme unapred određeno sa razlogom zapošljavanja lica na određeno vreme, smatramo da nema osnova da se takvom licu utvrdi pravo na mirovanje radnog odnosa, naročito imajući u vidu da je period na koji se lice bira, imenuje ili postavlja na funkciju najčešće duži od perioda na koji je zasnovan radni odnos na određeno vreme.
Potrebna nam je instrukcija u vezi određivanja koeficijenta zaposlenom sa V stepenom stručne spreme (visokokvalifikovani radnik), koji je raspoređen na radno mesto: „vozač“, zvanje: nameštenik IV vrste, u skladu sa Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima.
Član 12. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta nameštenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 88 /2016 ) navodi šta je neophodno da radno mesto bude razvrstano u četvrtu vrstu kao i da na sledeći način ispunjava merila:
- složenost poslova – rutinski, zanatski i drugi prateći poslovi u kojima se primenjuju utvrđene metode rada i stručne tehnike i koji uglavnom podrazumevaju korišćenje tehničkih sredstava, poput mašina, alata i slično;
- samostalnost u radu – samostalnost u radu ograničena je redovnim nadzorom rukovodioca i njegovim opštim i pojedinačnim uputstvima za rešavanje složenijih metodoloških i tehničkih problema;
- odgovornost – odgovornost za pravilnu primenu utvrđenih metoda rada i stručnih tehnika, što može da uključi i odgovornost za rukovođenje;
- poslovna komunikacija – kontakti pretežno unutar organa da bi se primala i davala uputstva za rad;
- kompetentnost – stečeno srednje obrazovanje u trogodišnjem ili četvorogodišnjem trajanju, odnosno III ili IV stepen stručne spreme ili stečeno specijalističko obrazovanje.
Član 4. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim oragnima ("Sl. glasnik RS", br. 44/2008 - prečišćen tekst, 2/2012, 113/2017 - dr. zakon, 23/2018, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon, 19/2025 - dr. zakon i 39/2025) između ostalog navodi i da za obračun i isplatu plata zaposlenih u državnim organima primenjuju se sledeći koeficijenti:
- 8.74 za referenta i daktilografa.
Koeficijenti iz stava 1. ovog člana koriste se isključivo radi određivanja koeficijenata za obračun i isplatu plata zaposlenih u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, i to tako što se koeficijent za daktilografa primenjuje za poslove nameštenika četvrte vrste.
Član 5. iste Uredbe između ostalog propisuje da koeficijent iz čl. 2 . i 4. ove uredbe, za imenovana i postavljena lica i zaposlene u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave uvećava, po osnovu složenosti i odgovornosti poslova, za dodatni koeficijent i to:
u organima opština– 3,15 – za nameštenika četvrte vrste.
Dakle, za nameštenike četvrte vrste u u organima, službama i organizacijama opština i gradova primenjuje se osnovni koeficijent 8,74 koji se uvećava za dodatni koeficijent u visini 3,15.
Postovani! Ucestvovao sam na javnom konkursu za popunjavanje izvrsilackog radnog mesta Saobracajni inspektor. Po sprovedenom javnom konkursu utvrdjena je rang lista gde smo ja i jos jedan kandidat imali isti broj bodova. Nacelnik uprave je ipak odavrao kandidata koji nema polozen strucni ispit za rad u drzavnim organima kao ni ispit za inspektora, za razliku od mene joji imam oba polozena ispita i trenutno sam zaposlen u republickoj inspekciji. Poznato mi je da oba pomenuta ispita ne daju prednost za zaposljavanje ali u poredjenju nas dva kandidata sa istim brojem bodova smatram da je prednost ipak pripadala meno, drugi kandidat je clan partije kojoj pripada i nacelnik uprave. Molim za vase misljenje u vezi opisanog slucaja.
Članom 11. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS, br. 21 /16 , 113/17, 113/17-dr. zakon , 95/18, 114/21 i 92/23, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da oglas o javnom konkursu za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta, pored podataka iz stava 1. ovog člana, sadrži i podatak o tome da položen državni stručni ispit nije uslov, niti prednost za zasnivanje radnog odnosa i da je probni rad obavezan za lica koja ranije nisu zasnivala radni odnos u organu, službi ili organizaciji, odnosno državnom organu.
Član 106. Zakona definisano je da je rukovodilac dužan da u roku od 15 dana od dana prijema liste kandidata donese rešenje o prijemu u radni odnos kandidata koji je sa najboljim rezultatom ispunio merila propisana za izbor.
U Članu 70. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS” broj 107/23) propisano je da ako po osnovu postignutih rezultata dva ili više kandidata imaju isti broj bodova, rangiranje se obavlja prema dodatnim kriterijumima. U slučaju da je u oglasu o konkursu navedeno da postoji potreba za zapošljavanjem pripadnika nacionalnih manjina koji su nedovoljno zastupljeni među zaposlenima ili su se na konkurs prijavila lica koja imaju prednost prilikom zapošljavanja u skladu sa posebnim zakonom, prvi dodatni kriterijum za rangiranje kandidata koji imaju isti broj bodova je pripadnost nacionalnoj manjini i prednost prilikom zapošljavanja u skladu sa posebnim propisima. Kandidat koji se dobrovoljno izjasnio o pripadnosti nacionalnoj manjini u prijavi ili je lice koje ima prednost prilikom zapošljavanja u skladu sa posebnim propisima, rangira se prvi u odnosu na druge kandidate koji imaju isti broj bodova. Ako više kandidata koji imaju isti broj bodova pripada nacionalnoj manjini ili ima prednost u skladu sa posebnim zakonom, prednost na rang listi u odnosu na druge jednako vrednovane kandidate, ima kandidat kome su sa više bodova vrednovane ponašajne kompetencije (drugi dodatni kriterijum), u slučaju jednakog bodovanja ponašajnih kompetencija prednost ima kandidat koji je sa više bodova vrednovan na posebnim funkcionalnim kompetencijama (treći dodatni kriterijum), a u slučaju jednakog prethodnog bodovanja prednost ima kandidat koji je sa više bodova vrednovan na proceni motivacije (četvrti dodatni kriterijum). U ostalim slučajevima u kojima ima više kandidata koji imaju isti broj bodova, za prednost na listi kandidata u odnosu na druge kandidate sa jednakim najboljim rezultatom, primenjuje se drugi, treći i četvrti dodatni kriterijum.
Na osnovu navedenog jasno je da položen državni stručni ispit nije uslov, niti prednost za zasnivanje radnog odnosa, ali da je neophodno uzeti u obzir primenu navedenih dodatnih kriterijuma za prednost na listi kandidata u odnosu na druge kandidate sa jednakim najboljim rezultatom.
Da li član opstinskog veca treba biti primljen u radni odnos ukoliko je podneo zahtev za prijem u radni odnos, i da li je po zakonu da se na isti zahtev ne odgovori i podnosilac zahteva ostane kao clan veca na honorarnom radu, dok su svi drugi clanovi opstinskog veca primljeni u radni odnos?
Članom 45. Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) i to stavom 9. je propisano da članovi opštinskog veća mogu biti na stalnom radu u opštini. Dakle, ovim je data mogućnost, ali ne i obaveza. Odluka rukovodstva je da li će član veća biti u radnom odnosu ili ne i ne postoji zakonska obaveza da se to i realizuje.
Odbor za administrativno-mandatna pitanja Skupštine opštine doneo je rešenje kojim priznaje pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije, funkcioneru koji je razrešen podnošenjem neopozive ostavke i koji je starosni penzioner u momentu razrešenja i u momentu podnošenja zahteva (član 14. Zakona o zaposlenima u ap i jls). Ovu odluku smatramo nezakonitom, jer su članovi Odbora imali sve relevantne informacije o predmetbom slučaju i upozoreni su da se mora odbiti zahtev. Na koji zakonit način možemo da poništimo ovo nezakonito rešenje o priznavanju prava?
Pre davanja odgovora na ovo pitanje poželjno je da znamo kakvo je uputstvo o pravnom sredstvu. U slučaju da je reč o rešenju protiv koga se može pokrenuti upravni spor postoje dve mogućnosti, ali uz ispunjavanje zakonom predviđenih uslova. To su ponavljanje postupka shodno čl. 176-182. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016, 95/2018 - autentično tumačenje i 2/2023 - odluka US), odnosno poništavanje konačnog rešenja shodno čl. 183. istog zakona. Ovim odredbama je navedeno u kojim slučajevima može doći do jednog odnosno do drugog ishoda.