Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
U kom roku je nadzirani subjekt dužan obavestiti inspektora o izvršenju naložene mere?
Članom 41. stav 1. ZoIN-a, propisano je da nadzirani subjekt dužan je da, u roku od osam dana od dana isteka roka za preduzimanje mera izrečenih rešenjem inspektora, obavesti inspekciju o izvršenju izrečenih mera, osim kada je rešenjem kojim su naložene hitne mere radi sprečavanja ili otklanjanja opasnosti po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu ili biljni ili životinjski svet određen kraći rok.
Međutim, ukoliko je posebnim zakonom ovo pitanje uređeno drgačije, primenjuje se poseban zakon, kao što je slučaj u članu 49. stav 3. Zakona o prevozu tereta...gde je ustanovljena obaveza lica odgovornog za prevoz u nadziranom subjektu da u roku od 24 časa od časa kada je protekao rok za otklanjanje nezakonitosti, pismeno obavesti inspektora da li su nezakonitosti otklonjene.
Da li žalba na rešenje doneto neregistrovanom subjektu ne odlaže izvršenje, iako je članom 164. Zakona o prevozu putnika propisano da žalba odlaže izvršenje rešenja, osim kada se radi o preduzimanju hitnih mera?
Članom 164. Zakona o prevozu putnika propisano da žalba odlaže izvršenje rešenja, osim u hitnim slučajevima. Članom 33. ZoIN, koji uređuje poseban postupak prema neregistrovanom subjektu, propisano je da žalba na rešenje kojim se neregistrovanom subjektu izriču mere, ne odlaže izvršenje.
Ako se ima u vidu član 4. stav 7. ZoIN-a, prema kome neposredna primena odredaba posebnih zakona ne može ni u kom slučaju isključiti ili ograničiti neposrednu primenu odredaba ovog zakona kojima se uređuju neregistrovani subjekti i postupanje prema neregistrovanim subjektima i da su inspekcije dužne da primenjuju odredbe ovog zakona kojima se uređuju neregistrovani subjekti i postupanje prema tim subjektima, zaključujemo da žalba na rešenje inspektora u oblasti drumskog prevoza putnika koje je doneto neregistrovanom subjektu ne odlaže izvršenje rešenja.
Što se tiče prava na žalbu na rešenje o tehničkom regulisanju saobraćaja nadležnog organa za poslove saobraćaja (slučaj kada su radovi na putu, pa se izdaje odobrenje na projekat privremene saobraćajne signalizacije), ispravno je žalbu uputiti Opštinskom veću ili Ministarstvu?
Ko je nadležan za nekategorisane puteve, ako ne inspektor za puteve? Kojim članom je to propisano?
Inspekcijski nadzor nad održavanjem i zaštitom nekategorisanih puteva vrši ovlašćeni lokalni inspektor. Zakon o putevima u članu 108. propisuje ovlašćenje nadležnog inspektora JLS u vršenju inspekcijskog nadzora nad zaštitom ulica i puteva. U istoj odredbi se ne navode nekategorisani putevi iz razloga što je članom 7. istog zakona propisano da JLS uređuje (što znači da donosi propis – odluku) kojom uređuje sva pitanja vezana za nekategorisane puteve, pa i inspekcijski nadzor.
Dakle, nije reč o tome da lokalni inspektor za puteve nije nadležan da vrši nadzor nad nekategorisanim putevima, već da je Zakon ovlastio JLS da to pitanje uredi svojom odlukom, na osnovu koje lokalni inspektor, kao jedino nadležan, vrši inspekcijski nadzor.
Ako put nije ucrtan u katastru, nije javni put, znači li to da inspektor nema nadležnost?
Prema članu 7. Zakona o putevima („Sl. glasnik RS“, 41/18 i 95/18-dr. zakon) nadležni organ JLS dužan je da donese odluku o utvrđivanju nekategorisanih puteva. Nadležni organ JLS može odlukom uvrstiti nekategorisani put u javni put u slučaju da su ispunjeni kriterijumi za kategorizaciju javnih puteva.
Činjenica da neki put nije upisan u katastru kao javni put, nekategorisani i sl i da se isti ne nalazi u svojini JLS nije od presudnog uticaja za postupanja nadležnog inspektora u konkretnoj situaciji ukoliko se na parceli koja je privatno vlasništvo de facto nalazi put.
Zakonom o putevima, članom 119. propisano je da: javni putevi, sa pripadajućim objektima i zemljištem, na kojem su izgrađeni do dana stupanja na snagu ovog zakona, upisaće se u javne knjige o evidenciji prava na nepokretnostima kao javna svojina Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave. Dakle, prema Zakonu o putevima upis se sprovodi po službenoj dužnosti od strane katastra, dok raniji vlasnik ima mogućnost da potražuje odgovarajuću naknadu u postupku prema zakonu kojim je regulisana eksproprijacija.
Kako inspektor da utvrdi prekomernu upotrebu puta bez brojanja saobraćaja?
Prekomerna upotreba puta kao jedna od mera za zaštitu puta, propisana je članom 61. Zakona o putevima. Osim definicije te mere, stavom 4. navedenog člana propisano je ovlašćenje ministra nadležnog za poslove saobraćaja da propiše metodologiju za utvrđivanje prekomerne upotrebe javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta. Međutim, prema našim saznanjima taj akt nije donet, te svako brojanje učešća teških teretnih vozila na javnom putu od strane inspektora, moglo bi se dovesti u pitanje.
Mišljenja smo da bi u utvđivanje prekomerne upotrebe puta, i s tim u vezi, utvrđivanje obaveze u vidu naknade ili dr. obaveze lica koje izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji ili obavlja privrednu delatnost čija priroda zahteva tako izvršene prevoze bila u nadležnosti upravljača ili opštinskog organa za saobraćaj, što ne isključuje ovlašćenje inspekcije da preduzme mere u cilju dovođenja puta u ispravno stanje, kada sa sigurnošću utvrdi uzročno posledičnu vezu između oštećenja puta i učešća teških teretnih vozila.
Na državnom putu koji se prolazi kroz naselje odnosno poklapa se sa ulicom, ko održava kanal? Nije za potrebe naselje, već za potrebe puta, i ko vrši nadzor, opštinski ili republički inspektor?
Prema našem mišljenju, u datom slučaju održavanje kanala je u nadležnosti upravljača državnog puta, odnosno u nadležnosti republičkog inspektora, kada je reč o inspekcijskom nadzoru. Članom 72. stav 2. ZoP propisano je da dodatne elemente objekte i opremu državnog puta kroz naselje, izgrađene za potrebe naselja održava JLS.
Koliko možemo vremenski da zadržimo vozilo u kontroli? Da li postoji ograničenje?
Prema članu 21. stav 5. ZoIN, inspektor se stara o tome da vršenjem svojih ovlašćenja ne ometa redovan proces rada, odnosno obavljanja delatnosti i vršenja aktivnosti nadziranog subjekta.
Načelo delotvornosti i ekonomičnosti postupka, propisano članom 9. ZUP-a, između ostalog propisuje da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja.
Saglasno navedenim odredbama, inspektor je u vršenju inspekcijskog nadzora zadržava vozilo u kontroli onoliko koliko je nužno za potpuno i pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja.
Pitanjem se korektno ukazuje na objektivne teškoće u vršenju inspekcijskog nadzora nad prevozom, i, s tim u vezi, na otežano nalaženje mere između zahteva da se nadzirani subjekt ne remeti u procesu rada, s jedne strane, i zahteva postupka da se izvedu svi dokazi potrebni za utvrđivanje činjenica, s druge strane.
U slučaju da je nadzirani subjekat ima registrovnu pretežnu delatnost 4941 - drumski prevoz tereta, u trenutku nadzora obavlja prevoz tereta za sopstvene potrebe, da li mora imati u vozilu izvod licence za obavljanje javnog prevoza? Sta je potrebno ako je bez tereta, a izjavljuje da u tom trenutku obavlja prevoz za sopstvene potrebe?
Ako imamo u vidu član 37. Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju kojim je propisano da pri obavljanju javnog prevoza tereta u teretnom vozilu domaćeg prevoznika mora da se nalazi original izvoda licence za prevoz, ako je to predviđeno ovim zakonom...., proizilazi da za prevoz za sopstvene potrebe u vozilu ne mora da ima izvod licence, ako ispunjava uslove iz člana 3. stav 1. tačka 2)-6)
Ako je bez tereta, nije dovoljno izjava da obavlja prevoz za sopstvene potrebe, već to mora dokazati, u suprotnom, smatramo da treba da poseduje izvod licence za obavljanje javnog prevoza tereta, za koji je i registrovan.
U slučaju da lokalna samouprava ne donese program kojim se ograničava broj taksi vozila, broj vozila se utvrđuje prema formuli navedenoj u zakonu. Da li je obaveza lokalne samouprave da donese akt kojim se potvrđuje broj vozila dobijen formulom npr. broj stanovnika/600, ili inspektor može usvojiti taj broj kao ograničavajući broj vozila, samo na osnovu Zakona?
Članom 94. Zakona o prevozu putnika, propisan je način na koji jedinica lokalne samouprave utvrđuje dozvoljeni broj vozila za obavljanje taksi prevoza, u slučaju kada ne donese program, propisan istim članom. Zakonom nije izričito predviđeno donošenje posebnog akta, ali mišljenja smo da bi na osnovu uslova i merila propisanih zakonom, taj broj trebalo odrediti aktom nadležnog organa.
Kada se najranije može polagati ispit za inspektora (da li mora proći neki vremenski period od 6 meseci ili postoji mogućnost i ranije)?
Prema članu 47. ZoIN, lice na probnom radu koje je radni odnos zasnovalo na radnom mestu inspektora na neodređeno vreme i lice koje je zasnovalo radni odnos na radnom mestu inspektora na neodređeno vreme, a nema položen ispit za inspektora, polaže ispit za inspektora u roku od šest meseci od dana zasnivanja radnog odnosa. Ako ne položi ispit za inspektora u utvrđenom roku, prestaje mu radni odnos.
Saglasno navedenim odredbama, dužni ste ispit za inspektora položiti u roku od šest meseci od dana zasnivanja radnog odnosa, pa samim tim, ispit ste dužni prijaviti pre isteka roka od šest meseci. Za bliže informacije o terminima za polaganje ispita može se pogeldati zavanična internet stranica MDULS.
Na osnovu kog člana i Zakona je preduzetnik (taksi prevoznik) u obavezi da promenu prijavi nadležnom opštinskom organu?
Članom 88. stav 11. ZOPP, propisano je da je taksi prevoznik dužan da opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, odnosno upravi nadležnoj za poslove saobraćaja, prijavi prekid obavljanja delatnosti u roku od dva dana od dana prijave u registru privrednih subjekata. Postupanje suprotno ovoj odredbi predviđeno je kao prekršaj članom 169. stav 1. tačka 26. i st. 2. i 3. navedenog Zakona.