Pitanja i odgovori

Članom 8. Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja ostvaruju udruženja propisano je da rukovodilac organa obrazuje konkursnu komisiju za svaki konkurs posebno. Rukovodilac organa je predsednik opštine ili gradonačelnik i on to čini rešenjem o obrazovanju komisije. Rešenje se objavljuje na internet stranici opštine ili grada.

Konkursna komisija može imati tri ili pet članova, s tim da je preporuka da jedan član u slučaju tročlane komisije (dva u slučaju petočlane) bude predstavnik stručne javnosti.

Modelom odluke koji je izradila SKGO predviđeni su sledeći uslovi: da je udruženje registrovano u skladu sa zakonom kojim se uređuje status i rad udruženja; da se ciljevi udruženja ostvaruju u oblasti u kojoj se program realizuje; da je udruženje registrovano najmanje šest meseci, odnosno godinu dana ako konkuriše za iznos preko 500 hiljada dinara; da se radi o udruženju koje je direktno odgovorno za pripremu i izvođenje programa; da udruženje nije u postupku likvidacije, stečajnom postupku ili pod privremenom zabranom obavljanja delatnosti.

U praksi je čest slučaj da se predviđaju i dodatni uslovi, npr. da udruženje u poslednje dve godine pravnosnažnom odlukom nije kažnjavano za prekršaj ili privredni prestup u vezi sa njegovom delatnošću ili da je registrovano ili deluje na teritoriji JLS. Nije opravdano definisati kao uslov za prijavu na konkurs da je sedište organizacije u konkretnoj JLS koja raspisuje konkurs.

Prema članu 7. Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja ostvaruju udruženja, javni konkurs ne može trajati manje od 15 dana. Obaveštenje o raspisanom javnom konkursu mora biti vidljivo sve vreme trajanja konkursa na internet stranici JLS.

Članom 6. Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja ostvaruju udruženja propisani su obavezni elementi konkursa, a to su: koje su to srodne oblasti odnosno srodna oblast od javnog interesa; ko može biti učesnik konkursa; rok za podnošenje prijava; obim sredstava koji se dodeljuje; pregled konkursne dokumentacije koju je potrebno dostaviti, uz popunjen obrazac programa; trajanje programa; bliža merila i dopunski kriterijumi na osnovu kojih se vrednuju prijavljeni programi.

Članom 6. Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja ostvaruju udruženja propisano je da nadležni organ raspisuje javni konkurs. Modelom odluke preporučuje se da to predsednik opštine, odnosno gradonačelnik donosi odluku, odnosno raspisuje javni konkurs za finansiranje projekata od javnog interesa. Kada su JLS u pitanju, praksa je veoma različita. Ima JLS u kojima javni konkurs raspisuje veće, dok u nekima to čini uprava. Opredeljenje je utemeljeno u činjenici da je predsednik opštine ili gradonačelnik izvršni organ koji je odgovoran za izvršenje budžeta i u ime JLS zaključuje ugovor sa OCD i sprovođenju projektnih aktivnosti.

Nakon usvajanja Odluke o budžetu, prema članu 4. Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja ostvaruju udruženja JLS ima obavezu donošenja godišnjeg plana raspisivanja javnih konkursa. JLS je u obavezi da svoj godišnji plan objavi na svojoj zvaničnoj internet stranici. Uredba ostavlja prostor da svaka JLS dodatno precizira koji nadležni organ usvaja, odnosno donosi godišnji plan raspisivanja javnih konkursa. Modelom odluke predviđeno je da izvršni organ JLS odgovoran za izvršenje budžeta utvrđuje godišnji plan raspisivanja javnih konkursa. Izvršni organ JLS u ovom smislu definisan je statutom JLS i može biti opštinsko, odnosno gradsko veće ili predsednik opštine, odnosno gradonačelnik, u skladu sa odlukom o budžetu. Takođe, Modelom odluke predviđeno je da se godišnji plan utvrđuje na osnovu predloga organizacionih jedinica, odnosno gradskih uprava nadležnih za oblasti koje će biti predmet javnih konkursa, a sve u skladu sa odlukom o budžetu.

Zakon o udruženjima definiše program od javnog interesa kroz širok spektar oblasti (socijalna zaštita, boračko-invalidska zaštita, zaštita lica sa invaliditetom, društvena briga o deci, zaštita interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije i izbeglica, podsticanje nataliteta, pomoć starima, zdravstvena zaštita, zaštita i promovisanje ljudskih i manjinskih prava, obrazovanje, nauka, kultura, informisanje, zaštita životne sredine, održivi razvoj, zaštita životinja, zaštita potrošača, borna protiv korupcije, kao i humanitarni programi). Zakon istovremeno ukazuje na fleksibilan pristup i daje mogućnosti da i drugi programi u kojima udruženje isključivo i neposredno sledi javne potrebe budu prepoznati kao programi od javnog interesa.

Inače, pojam javnog interesa definisan je brojnim zakonima.

Pravni status udruženja prvenstveno je određen članom 36. Zakona o udruženjima ("Sl. glasnik RS”, br. 51/2009, 99/2011 – dr. zakon i 44/2018 – dr. Zakon), koji, pored ostalog, reguliše način sticanja imovine udruženja i propisuje da udruženje može da stiče imovinu od članarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u novcu i naturi), od finansijskih subvencija, ostavina, kamate na uloge, zakupnine, dividendi i na druge načine dozvoljene zakonom. Odredbe Zakona o udruženjima shodno se primenjuju i na dodelu sredstava udruženjima iz budžeta autonomne pokrajine i lokalne samouprave, odnosno jedinica lokalne samouprave, što je bliže regulisano njihovim propisima.

Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:

“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:

1. Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
2. Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3. Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4. Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5. Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.

Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.

U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.

Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava

Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.

Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.

Prethodnim poslodavcem u smislu napred navedenog stava 3. smatraju se poslodavci (nezavisno od organizacionog oblika) od kojih je organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave po osnovu zakona ili drugih opštih akata mogao da preuzme poslove i zaposlene, što je u svakom konkretnom slučaju dužan da ceni organ koji odlučuje o pravu na jubilarnu nagradu.

Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:

“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:

1. Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
2. Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3. Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4. Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5. Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.

Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.

U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.

Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava

Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.

Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.

Iz navedenih odredbi proizilazi da se u staž za jubilarnu nagradu računaju samo godine rada u državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, te zaključujemo da se godine rada u privatnom sektoru ne računaju u staž za jubilarnu nagradu.

Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:

“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:

1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,

2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,

3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,

4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,

5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.

Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.

U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.

Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.

Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.

Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.

Kako škola nije državni organ, niti organ autonomne pokrajini ni jedinice lokalne samouprave, to radno iskustvo se neće računati u staž za jubilarnu nagradu.

Kada poslodavac neposredno angažuje lica po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ima obavezu da ga prijavi na penzijsko i zdravstveno osiguranje i da za sve vreme angažovanja uplaćuje doprinose i porez na dohodak. Pod vremenom angažovanja smatra se efektivno vreme u kome je to lice obavljalo ugovorene poslove. To praktično znači da bi u svakom slučaju prekida obavljanja poslova trebalo izvršiti odjavu sa penzijskog i invalidskog osiguranja tog lica i ponovo ga prijaviti kada nastavi sa vršenjem ugovorenih poslove.

S obzirom da ovom konkretnom slučaju ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslove praktično nije proizvodio dejstvo u odnosu na ugovorne strane – naručioca i izvršioca posla – taj ugovor bi trebalo staviti van snage. U ovim slučajevima jedinstvena prijava u CROSO se jedino može stornirati da bi se izbeglo plaćanje doprinosa za dane za koje je tekla prijava, za šta je predviđen rok do kraja dana (do 24h) u kom je prijava podneta. Kako je rok za storniranje istekao potrebno je obratiti se jednoj od organizacija obaveznog socijalnog osiguranja za prevazilaženje ove situacije.

Prvo, moramo da ogradimo i napomenemo da se Zakon o lokalnim izborima ne primenjuje na izbore za savete mesnih zajednica. Naime, članom 1. ovog zakona propisano je da se njime uređuje izbor i prestanak mandata odbornika skupština jedinica lokalne samouprave.

Dalje, članom 74. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi je propisano da se postupak izbora saveta i drugih organa mesne zajednice (kao oblika mesne samouprave), utvrđuju aktom o osnivanju mesne zajednice, a u skladu sa statutom opštine, odnosno grada.

Ukazujemo, takođe, da je članom 74. stav 4. propisano da se izbori za savet mesne zajednice sprovode po pravilima neposrednog i tajnog glasanja na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava, u skladu sa aktom o osnivanju.

Shodno navedenom, odgovor koji možemo da pružimo ne zasniva se na odgovarajućoj odluci skupštine vaše jedinice lokalne samouprave, već proističe iz odredbi Zakona o lokalnim izborima, zbog čega ovo mišljenje treba uzeti u obzir uslovno.

Naime, Zakon o lokalnim izborima ne propisuje zabranu za kandidata za odbornika da potpiše izjavu o podršci bilo izbornoj listi na kojoj je kandidat, bilo nekoj drugoj izbornoj listi. Međutim, činjenica je da se, prema Zakonu o lokalnim izborima, podrška potpisom ne daje konkretnom kandidatu za odbornika, već samoj izbornoj listi, dok samo broj potrebnih izjava zavisi od broja kandidata na izbornoj listi. Imajući navedeno u vidu, odgovor na drugo pitanje ne može se pronaći u Zakonu o lokalnim izborima.

Što se prvog pitanja tiče, moglo bi se izvesti tumačenje da jedan kandidat može da podrži kandidaturu drugog kandidata, s obzirom na to da iz odredbi Zakona o lokalnim izborima ne proističe zabrana kandidata za odbornike da podrže podnošenje neke druge izborne liste.