Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Koliko vremena od izdavanja naloga može proći od punovažnosti do slanja sudiji? Koji je maksimalni rok (jedna ili dve godine)?
Zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka uređena je članom 84. Zakona o prekršajima, a zastarelost izvršenja kazne, članom 85. istog zakona.
Prema članu 84. st. 1. i 7. ZOP, prekršajni postupak ne može se pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, kao i da pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost. Stavom 8. istog člana je propisano da se ove odredbe shodno primenjuju na zastarelost pokretanja i vođenja postupka za izdavanje prekršajnog naloga.
Prema članu 85. st. 1. i 6., izrečena kazna i zaštitna mera ne mogu se izvršiti ako je od dana pravnosnažnosti presude protekla jedna godina, kao i da izvršenje kazne odnosno zaštitne mere zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za izvršenje kazne, odnosno zaštitne mere. Navedenim članom Zakona, nije predviđena shodna primena odredbi tog zakona na zastarelost izvršenja prekršajnog naloga, kao što je to slučaj sa zastareloću pokretanja i vođenja postupka za izdavanje prekršajnog naloga, ali se prema stavu Odeljenja sudske prakse Prekršajnog apelacionog suda, odredba člana 85. stav 1. ZOP treba analogno primenjivati i na izvršenje kazni izrečenih konačnim i izvršnim prekršajnim nalozima, jer bi u suprotnom ova kažnjena lica bila dovedena u neravnopravan položaj u odnosu na lica kojima su kazne izrečene pravnosnažnim presudama.
Neplaćeni prekršajni nalog, po proteku roka od osam dana, inspektor odmah dostavlja prekršajnom sudu da izrečenu novčanu kaznu unese u registar i sprovede postupak izvršenja u skladu sa zakonom, pri čemu je dužan nalog snabdeti konstatacijom konačnosti i zabeleškom da novčana kazna nije plaćena (član 328). U ovom trenutku inspektor ne konstatuje činjenicu izvršnosti, jer nema saznanje da li je ta činjenica nastupila, budući da se zahtev za sudsko odlučivanje podnosi neposredno prekršajnom sudu.
Kako od dana izvršnosti prekršajnog naloga počinju da teku rokovi zastarelosti izvršenja prekršajnog naloga, inspektor se ne može rukovoditi računanjem roka zastarelosti od izvršnosti prekršajnog naloga, jer mu je taj podatak nepoznat.
Stoga, budući da je nepoznato da li je podnet zahtev za sudsko odlučivanje (u kom slučaju može doći do pokretanja prekršajnog postupka), odnosno da li je nalog izvršan, nalog treba dostaviti sudu, bez odlaganja, a najkasnije pre isteka godinu dana, opreza radi, od dana učinjenog prekršaja.
Da li postoji konkretna instrukcija i uputstvo vezano za evidencije izdatih prekršajnih naloga?
Da li je za vršenje inspekcijskog nadzora kod neregistrovanog privrednog subjekta (kada se to utvrdi na licu mesta) neophodno doneti i primeniti poseban pravni okvir, odnosno posebna zakonska rešenja, kao i prilagođene kontrolne liste kao i pravila za upravljanje rizicima? Da li uopšte i treba utvrđivati i procenjivati rizike ?
Kada je u pitanju neregistrovani subjekt, prema njemu se primenjuje poseban postupak, propisan članom 33. ZIN. Kod njega se ne vrši postupna ocena stpena rizika (primenom kriterijuma), već se riziku bez upuštanja u dalju procenu rizika neposredno dodeljuje određeni stepen rizika (kritičan ili visok).
Da li republička inspekcija može da naloži JLS donošenje akata o proceni rizika?
Ko pokreće inicijativu za usaglašavanje odluka JLS sa zakonom i da li za to postoje sankcije?
Kako se radi o potrebi usaglašavanja lokalnih odluka sa zakonom, obaveza je organizacione jedinice u čijem delokrugu je praćenje stanja u oblasti koja je uređena određenom odlukom, da pristupi izradi nove/izradi izmena i dopuna propisa, što ne isključuje mogućnost podnošenja inicijative od strane zainteresovanih subjekata. Inicijativu za usaglašavanje odluka može podneti i inspekcija.
Nadzor nad primenom zakonskih odredbi kojima je uređena određena oblast, što uključuje i ralizaciju dužnosti organa da donesu i usklade podzakonske i druge propise vrši nadležno ministarstvo, koje se, uobičajeno, pored inspekcijskog nadzora određuje u odredbama zakona kojima se uređuje nadzor nad primenom zakona.
Koji je pravni okvir za kontrolisanje uređenja privatnih parcela (npr. zarasla parcela, košenje trave i sl.)?
Članom 4. stav 4. Zakona o komunalnim delatnostima, propisano je da radi korišćenja, čuvanja i održavanja sredstava za obavljanje komunalnih delatnosti, održavanja čistoće i zaštite životne sredine, opšte uređenosti naselja, spoljnog izgleda objekta i uređenosti površina, jedinica lokalne samouprave može da propiše opšte uslove održavanja komunalnog reda i mere za njihovo sprovođenje.
Na osnovu datog ovlašćenja, JLS može da propiše uslove za održavanje reda na određenim površinama, što podrazumeva i površine koje nisu javne, naročito kada te površine graniče ili su vidljive sa javnih površina.
Kakav je postupak sa kioscima većim od 10,5 m2?
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Sl.glasnik RS“ broj 83/18), izmenjen je član 146. osnovnog zakona. Navedenim izmenama u stavu 2, definisan je pojam manjih montažnih objekta tako što je precizirano da su to objekti montažno demontažnog tipa, i to isključivo kiosci do 10,5 m², bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar koji se postavlja i uklanja na osnovu programa koji donosi jedinica lokalne samouprave na period od najduže deset godina.
Prema stavu 1. istog člana postavljanje i uklanjanjanje manjih montažnih objekata uređuje i obezbeđuje JLS, što znači da su JLS u obavezi da svoje odluke kojima su uredile ova pitanja usklade sa zakonom, što podrazumeva i uređenje statusa objekata koji su postavljeni u skladu sa do tada važećim propisima (zakon o odluke JLS), a prekoračuju površinu ili na drugi način odstupaju od zakonske definicije.
Da li se u JLS postavljaju uređaji za sprečavanje odvođenja vozila sa javnih površina i ko postavlja te uređaje? Da li se postavljanjem uređaja za sprečavanje vozila sa javnih površina uskraćuju druga prava ustavom zagarantovana?
Članom 34. stav 1.tačka 11) Zakona o komunalnim delatnostima, propisano je ovlašćenje komunalnog inspektora da naloži rešenjem uklanjanje, odnosno premeštanje vozila, kao i postavljanje uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila sa površina javne namene ako su ostavljena protivno propisima. Ovlašćenje je sadržano i u odlukama JLS kojima je uređena komunalna delatnost „upravljanje javnim parkiralištima“ (Beograd, Niš i dr.)Mere uklanjanja, odnosno premeštanje vozila, kao i postavljanje uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila, ovlašćen je da nalaže i preduzima i komunalni milicionar, prilikom ostvarivanja nadzora i kontrole parkiranja u skladu sa članom 278. stava 2. tačka 12. ZOBS, na osnovu tog zakona, podzakonskih propisa (Pravilnik o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima i vođenju obaveznih evidencija o primeni posebnih mera i ovlašćenja "Službeni glasnik RS", br. 69/10, 78 /11, 31/13, 37 / 13 - ispravka, 85 /14, 98 /16 – US) i propisa JLS.
Prema tome, ovlašćenje za preduzimanje mere postavljanje uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila, u skladu sa navedenim zakonima, imaju komunalni inspektor i komunalni milicionar, s tim što se bliži uslovi i način preduzimanja ove mere propisuje i odlukom JLS.
Deo pitanja koje se odnosi na „uskraćivanje ustavom zagarantovanih prava“ postavljanjem uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila, spada u domen ocene ustavnosti i zakonitosti opštih akata (167. Ustava Republike Srbije).
S tim u vezi, upućujemo na REŠENJE Ustavnog suda.docx IUo-286/2014 od 24.05.2018. godine, koja se odnosi na predmetnu materiju,
Subjekat je registrovan za obavljanje delatnosti pranja automobila - perionica, a u sklopu kompleksa objekta postoji i lokal koji služi za prihvat mušterija koje čekaju završetak usluge i služi se i naplaćuje piće. Da li je potrebno tražiti ili eventualno na zapisnik dati nalog da se nadzirani subjekat dopunski registruje u APR za obavljanje delatnosti usluge posluživanja pića ili se smatra neregistrovanim?
U opisanom slučaju se radi o pružanju ugostiteljske usluge, a na sva pitanja vezana za tu delatnost primenjuje se Zakon o ugostiteljstvu ("Sl. glasnik RS", broj 17/19). Pitanja vezana za registraciju ogranka, odnosno izdvojenog mesta propisana su članom 5. navedenog zakona. Inspekcijski nadzor nad primenom Zakona u ovom slučaju vrši republički turistički inspektor. Mišljenja smo da u konkretnom slučaju treba sačiniti zapisnik i proslediti ga nadležnoj inspekciji (republičkoj turističkoj inspekciji).
Kada je ugostiteljska delatnost upisana u APR, ali za postavljanje letnje bašte nije ishodovano odobrenje nadležnog organa, da li se taj subjekat smatra za neregistrovanog?
Da, ugostitelj koji obavlja ugostiteljsku delatnost u bašti za čije postavljanje nije izdato odobrenje nadležnog organa, jeste subjekt koji se u smislu člana 33. stav 2. ZIN-a, izjednačava sa neregistrovanim subjektom, jer za preduzetu aktivnost nema javnu saglasnost (odobrenje), tim pre što je bašta, manji montažni objekat privremenog karaktera, koji se postavlja isključivo u funkciji ugostiteljske delatnosti koja se obavlja u ugostiteljskom objektu.
Da li je obavezno da se stavi pečat na zapisnik o inspekcijksom nadzoru?
Zakon o opštem upravnom postupku i Zakon o inspekcijskom nadzoru ne propisuju pečat organa kao obavezan element zapisnika. U Pravilniku o opštem obrascu zapisnika o inspekcijskom nadzoru („Sl.glasnik RS“, broj 81/15), takođe nije predviđen pečat organa kao obavezan element zapisnika.
Za razliku od navedenih propisa, članom 2. Zakona o pečatu državnih i drugih organa (“Službeni glasnik RS“, broj 101/07), propisano je da se pečatom potvrđuje autentičnost javne isprave i drugog akta kojim državni i drugi organi i imaoci javnih ovlašćenja odlučuju ili službeno opšte sa drugim organima, pravnim licima i građanima. Kako nadzor nad primenom ovog zakona vrši upravna inspekcija, pretpostavljamo da je upravni inspektor njegovom primenom naložio stavljanje pečata na zapisnik inspektora, što ćete, naravno, ispoštovati.
Smatramo da bi mišljenje o primeni navedenih zakonskih propisa, radi ujednačenog postupanja, trebalo da dā Koordinaciona komisija, što podrazumeva i faktičko pitanje, kako inspektor obezbeđuje pečat prilikom vršenja terenskog inspekcijskog nadzora i sačinjavanja i uručenja zapisnika nadziranom subjektu na licu mesta.
Šta uraditi u slučaju prekoračenja roka za donošenje rešenja po predlogu nadležnog inspektora za vršenje uviđaja u stambenom prostoru?