Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Da li postoji mogućnost da se nameštenik koji je zaposlen na radnom mestu pomoćni radnik i koji ima završeno srednje obrazovanje - ekonomski tehničar a koji je zaposlen na neodređeno vreme u JLS trajno premesti na izvršilačko radno mesto - referent pisarnice čime dobija status službenika? Koja je procedura?
Članom 82. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisan redosled radnji pri popunjavanju radnih mesta, koji glasi:
„Pri popunjavanju izvršilačkog radnog mesta prednost ima premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega.
Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs.
Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto može da se popuni preuzimanjem službenika od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa.
Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs.
Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs.“
Dalje je članom 168. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano:
U slučaju donošenja novog pravilnika, svi službenici raspoređuju se na odgovarajuća radna mesta u istom zvanju.
Ako novim pravilnikom neka radna mesta budu ukinuta ili broj službenika smanjen, prekobrojni službenici raspoređuju se na druga odgovarajuća radna mesta u istom zvanju, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednja tri uzastopna ocenjivanja.
U slučaju promene pravilnika, ako neka radna mesta budu ukinuta ili broj službenika smanjen, prekobrojni službenici premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta u istom zvanju, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednja tri uzastopna ocenjivanja.
Ako odgovarajuće radno mesto ne postoji, u slučaju donošenja novog, odnosno promene pravilnika, prekobrojni službenik može, uz svoju saglasnost, biti raspoređen, odnosno premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj vrsti i stepenu stručne spreme, odnosno obrazovanja, a ako takvo radno mesto ne postoji, postaje neraspoređen.
Ako se službenik iz stava 4. ovog člana ne saglasi sa raspoređivanjem, odnosno premeštajem rukovodilac donosi rešenje o prestanku radnog odnosa.
Službeniku prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja o prestanku radnog odnosa.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja o raspoređivanju, odnosno premeštaju i rešenja kojim se utvrđuje da je službenik neraspoređen.
U slučaju donošenja novog, odnosno izmene pravilnika, službenik može biti raspoređen, odnosno premešten na radno mesto u neposredno višem zvanju ako ispunjava uslove za napredovanje iz člana 133e ovog zakona i druge uslove za rad na tom radnom mestu.
U postupku pripreme pravilnika, poslodavac pribavlja mišljenje reprezentativnog sindikata.
U slučaju donošenja novog pravilnika ili njegove izmene, a pre raspoređivanja ili premeštaja službenika na odgovarajuća radna mesta, može se sprovesti prethodna provera stručne osposobljenosti, znanja i veština.
Dakle, zakonom nije propisana mogućnost premeštaja odnosno raspoređivanja zaposlenog sa namešteničkog na radno mesto službenika. Međutim, nameštenik može da učestvuje na javnom konkursu za koji ispunjava uslove.
Za potrebe realizacije prekograničnog projekta IPA Srbija- Bugarska, opština je kao vodeći partner za članove projektnog tima angažovala zaposlene iz jedinice lokalne samouprave po modelu realnih troškova i bili bi angažovani na prekovremeni rad za potrebe projekta. Budući da su iz projekta obezbeđena sredstva za projektni tim, da li se prilikom definisanja dodatka za prekovremeni rad može pozvati na opredeljena sredstva po budžetu projekta koji je sastavni deo ugovora ili se mora držati Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave koji kaže da zaposleni koji po pismenom nalogu poslodavca radi duže od punog radnog vremena ima pravo na dodatak za prekovremeni rad u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%? U kolektivnom ugovoru konkretne opštine nije definisana ovakva situacija.
Članom 39. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da zaposleni koji po pismenom nalogu poslodavca radi duže od punog radnog vremena ima pravo na dodatak za prekovremeni rad u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%. Pretpostavljeni je dužan da izda pismeni nalog kojim obaveštava zaposlenog o obavezi da radi prekovremeno. Poslodavac je dužan da izvrši obračun i isplatu dodatka za prekovremeni rad prilikom isplate plate. Izuzetno, na zahtev zaposlenog, umesto dodatka za prekovremeni rad, zaposlenom se mogu omogućiti slobodni sati u narednom mesecu od meseca u kojem je obavljao prekovremeni rad, tako što za svaki sat prekovremenog rada ostvaruje sat i po vremena slobodno.
Uzimajući u obzir navedene odredbe možemo konstatovati da nije moguće na neki drugi način obračunati prekovremeni rad od načina i postupka predviđenog kolektivnim ugovorom.
Kako postupati u slučaju kada se prijava na osiguranje i pravo na platu kod novog poslodavca (u pitanju je opština), ne poklapaju, jer se prijava na obavezno socijalno osiguranje nije mogla izvšiti pre odjave kod prethodnog poslovadavca?
Shodno članu 12. Zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja ("Sl. glasnik RS", br. 95/2018 i 91/2019) registracija osiguranika i osiguranih lica u Centralni registar vrši se podnošenjem jedinstvene prijave u elektronskom obliku od strane podnosioca jedinstvene prijave.
Jedinstvena prijava podnosi se najkasnije pre stupanja zaposlenog i drugog radno angažovanog lica na rad, odnosno u roku od tri radna dana od dana početka obavljanja delatnosti, odnosno od dana prestanka zaposlenja, prestanka obavljanja poslova ili obavljanja delatnosti, odnosno od dana nastale promene u toku osiguranja. Dan prijema jedinstvene prijave u Centralnom registru smatra se danom prijema jedinstvene prijave u svim organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.
Međutim, članom 5a Uredbe o sadržini, obrascu i načinu podnošenja jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, jedinstvenim metodološkim principima i jedinstvenom kodeksu šifara za unos podataka u jedinstvenu bazu centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja ("Sl. glasnik RS", br. 54/2010, 124/2012 i 119/2013) je propisano da ukoliko u postupku prihvatanja i registracije prijave u svojoj bazi, utvrdi da za osiguranika ne postoji odjava sa prethodnog osiguranja, a novi osnov osiguranja isključuje prethodni, Centralni registar će prijavu primiti, registrovati, i izvršiti programsku odjavu sa prethodnog osiguranja, prema osnovu osiguranja, propisanom jedinstvenim kodeksom šifara. Programska odjava dostavlja se organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, a Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republički fond za zdravstveno osiguranje su dužni da u skladu sa važećim propisima utvrde datum odjave sa osiguranja, koji mora da prethodi datumu koji je naveden u registrovanoj jedinstvenoj prijavi kao dan početka osiguranja, sa izuzetkom postojanja više prijava sa nepunim radnim vremenom, ukoliko je prijava kod novog poslodavca podneta za nepuno radno vreme.
Naknadno podnetom odjavom od strane obveznika podnošenja ili organizacije obaveznog socijalnog osiguranja sa tačno utvrđenim datumom prestanka osiguranja, programska odjava zamenjuje se ispravnom odjavom sa obaveznog socijalnog osiguranja i unosi u jedinstvenu bazu podataka Centralnog registra.
Da li je moguće i na koji način izvršiti premeštaj/raspoređivanje službenika sa radnog mesta koje je razvrstano npr.u zvanje mlađi savetnik na upražnjeno radno mesto u zvanju savetnik u skladu sa potrebama posla, ako je službenik koji obavlja poslove u zvanju mlađi savetnik zasnovao radni odnos na neodređeno vreme (nije pripravnik) u upravi npr. 2019., nakon sprovedenog javnog konkursa i nije ocenjivan jer nije u prethodnom periodu bio u radnom odnosu u državnom organu, odnosno jedinici lokalne samouprave već je radio u javnom preduzeću ili privredi?
Članom 20. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS, broj 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - dr. zakon, 95/18 – dr. zakon, 86/19 – dr. zakon) je propisano službenik ima pravo da napreduje u službi sticanjem višeg zvanja utvrđenog ovim zakonom i sticanjem višeg platnog razreda utvrđenih zakonom kojim se uređuju plate zaposlenih u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave”.
Članom 82. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave se propisuje:
“Pri popunjavanju izvršilačkog radnog mesta prednost ima premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega.
Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs.
Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto može da se popuni preuzimanjem službenika od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa.
Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs.
Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs.”
Dakle, poštovanjem redosleda radnji za popunjavanje radnih mesta premeštaj predstavlja prvu mogućnost, ali ne i obavezu, za razliku od sledeće radnje i to internog konkursa, što predstavlja obavezni korak.
Međutim, ni premeštaj, ni interni konkurs kao radnje za popunjavanje radnih mesta ne dovode same po sebi do sticanja višeg zvanja, a s obzirom na odredbe čl. 84. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave:
“Na internom konkursu mogu da učestvuju službenici zaposleni na neodređeno vreme kod poslodavca koji oglašava interni konkurs.
Pravo učešća na internom konkursu imaju službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava”.
Najzad, članom 133e Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano sledeće:
„Rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu.
Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se".
Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje“.
Iz navedenog se dolazi do zaključka da je moguće raspoređivanje na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu odnosno kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar", a što se u konkretnom slučaju nije dogodilo, te time nisu ni ostvareni uslovi za raspoređivanje na neposredno više izvršilačko radno mesto.
Da li Skupština opštine odluku kojom se utvrđuje prestanak mandata odbornika dostavlja na dalju nadležnost Izbornoj komisiji nakon sednice skupštine na kojoj je doneta, pa tek onda Izborna komisija donosi rešenje o dodeli mandata novom kandidatu za odbornika ili Izborna komisija može da donese rešenje o dodeli mandata novom kandidatu za odbornika i pre nego što mu se utvrdi prestanak mandata?
Izborna komisija može da pristupi popuni upražnjenog odborničkog mesta tek pošto skupština opštine, u skladu s članom 46. stav 3. odnosno stav 6. Zakona o lokalnim izborima, utvrdi da je nekom odborniku prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran i o tome dostavi zvanično obaveštenje izbornoj komisiji.
Apsolutno je neprihvatljivo, a i pravno nemoguće, da izborna komisija donese rešenje o dodeli mandata novom odborniku, pre nego što zvanično obaveštena od strane skupštine opštine da je doneta odluka kojom je utvrđen prestanak mandata nekom odborniku. Tek po dobijanju takvog obaveštenja, izborna komisija stiče pravni osnov da postupa na način propisan članom 48. Zakona o lokalnim izborima i sprovede postupak popune upražnjenog odborničkog mesta.
U slučaju kada načelnik uprave podnese ostavku, da li zamenik načelnika uprave menja načelnika u smislu čl. 56 stav 2 Zakona o zaposlenima u autnomomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, u periodu od 3 meseca kada postoji obaveza raspisivanja javnog konkursa za postavljenje načelnika uprave? Da li Veće donosi posebno rešenje kojim se ovlašćuje zamenik načelnika uprave da obavlja sve poslove iz nadležnosti načelnika uprave, sa svim pravima, obavezama i odgovornostima do postavljenja načelnika uprave po javnom konkursu?
Članom 56. stav 2. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da ukoliko nije postavljen načelnik uprave, kao ni njegov zamenik, do postavljenja načelnika uprave, kao i kada načelnik uprave nije u mogućnosti da obavlja dužnost duže od 30 dana, Veće može postaviti vršioca dužnosti - službenika koji ispunjava utvrđene uslove za radno mesto službenika na položaju, koji će obavljati poslove načelnika uprave, najduže na tri meseca, bez sprovođenja javnog konkursa. Dalje se kaže da ukoliko službenik na položaju nije postavljen, javni konkurs za popunjavanje položaja se oglašava u roku od 15 dana od postavljenja vršioca dužnosti. U slučaju da se javni konkurs ne okonča postavljenjem na položaj, status vršioca dužnosti može se produžiti najduže još tri meseca. Po isteku roka iz st. 1, 2. i 4. ovog člana postavljeni službenik se raspoređuje na radno mesto na kome je bio raspoređen do postavljenja.
U ovom konkretnom slučaju mišljenja smo da nema mesta primeni člana 56 Zakona o zaposlenima u AP i JLS iz razloga što se vršilac dužnosti postavlja u slučaja kada ni načelnik ni zamenik načelnika nisu postavljeni, što ovde nije slučaj.
Dalje treba napomenuti da je članom 56. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano da načelnik opštinske uprave može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost, te u skladu sa tim zamenik načelnika uprave, za vreme dok se ne postavi načelnik uprave, crpi ovlašćenja za rukovođenje upravom iz samog zakona.
Da li dobijena saglasnost za novo zapošljavanje na neodređeno vreme kod korisnika javnih sredstava može da se iskoristi do kraja tekuće godine u kojoj je dobijena, ili je i u tekućoj godini ograničena na 90 dana od dana dobijanja saglasnosti do dana pokretanja postupka za prijem u radni odnos?
Članom 27k stav 1. Zakona o budžetskom sistemu predviđeno je da je u periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.
Stavom 7. istog člana predviđeno je da će se aktom Vlade bliže urediti postupak za pribavljanje tih saglasnosti.
Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava koja se primenjuje od 01. januara 2021. godine. Članom 7. navedene Uredbe predviđeno je da saglasnosti Komisije dobijene u tekućoj kalendarskoj godini mogu se realizovati u narednoj kalendarskoj godini, ukoliko od dana davanja saglasnosti do dana pokretanja postupka za prijem novozaposlenih u skladu sa zakonom nije proteklo više od 90 dana. Dalje se kaže da broj lica za koja je dobijena saglasnost Komisije za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, odnosno u radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika u prethodnoj kalendarskoj godini računa se u ograničenje od 70%, u smislu člana 27k stav 1. Zakona, u tekućoj kalendarskoj godini. Ako broj lica iz stava 2. ovog člana prelazi procenat od 70%, korisnik javnih sredstava ne treba da ponovo pribavlja saglasnost Komisije za taj broj u tekućoj kalendarskoj godini.
Ceneći navedene odredbe zaključujemo da dobijena saglasnost važi u tekućoj godini, a može se realizovati i u narednoj kalendarskoj godini ukoliko od dana davanja saglasnosti do dana pokretanja postupka za prijem novozaposlenih u skladu sa zakonom nije proteklo više od 90 dana.
Zaposlena je iskoristila 19 dana godišnjeg odmora za 2020. godinu, a po rešenju ima 25 radnih dana godišnjeg odmora za 2020. godinu. Krajem 2020. godine otvara bolovanje – održavanje trudnoće, što znači da će početi sa radom tek u 2022. godini. Da li zaposlena ima pravo da u 2022. godini iskoristi i ostatak godišnjeg odmora iz 2020. godine ili ima pravo samo da iskoristi godišnji odmor za 2021. godinu, koji naravno nije ni započela u 2021. godini zbog porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta?
Pravo na godišnji odmor zaposlenog i njegova dužina utvrđuju se u skladu sa članovima od 68. do 70. Zakona o radu, dok su merila za utvrđivanje godišnjeg odmora određena članom 17. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
Korišćenje godišnjeg odmora u načelu je uređenjo članom 73. Zakona o radu u kome se kaže da se godišnji odmor koristi jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa ovim zakonom. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine. Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova. Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
Iz navedenih odredbi sledi da u konkretnom slučaju godišnji odmor za 2021. godine zaposlena će moći da iskoristi do 30. juna 2022. godine, a nakon tog perioda samo odmor iz 2022. godine. Što se godišnjeg odmora iz 2020. godine tiče pravo da ga koristi zaposlena gubi nakon 30. juna 2021. godine.
Da li postoje uslovi za davanje saglasnosti od strane načelnika Opštinske uprave za dodatni rad službenika, u slučaju kada matičar za matično područje (zaposleni u Opštinskoj upravi) podnese zahtev za davanje saglasnosti za dodatni rad koji podrazumeva obavljanje administrativno-tehničkih poslova predsednika Saveta Mesne zajednice?
Članom 40. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da je službenik dužan da o svom dodatnom radu obavesti poslodavca. Službenik može, uz pismenu saglasnost poslodavca, van radnog vremena da radi za drugog poslodavca ako dodatni rad nije zabranjen posebnim zakonom ili drugim propisom, ako ne stvara mogućnost sukoba interesa ili ne utiče na nepristrasnost rada službenika.
U skladu sa članom 41. istog zakona saglasnost za dodatni rad službenika daje poslodavac. Saglasnost poslodavca nije potrebna za dodatni naučnoistraživački rad, objavljivanje autorskih dela i rad u kulturno-umetničkim, humanitarnim, sportskim i sličnim udruženjima, a ovaj rad poslodavac može zabraniti ako se njime onemogućava ili otežava rad službenika, šteti ugledu poslodavca, odnosno stvara mogućnost sukoba interesa ili utiče na nepristrasnost rada službenika. O dodatnom radu službenika na položaju odlučuje organ nadležan za njegovo postavljenje.
Što se tiče posla za koji se traži saglasnost za dodatni rad od značaja je spomenuti član 77. Zakona o lokalnoj samoupravi koji u stavu 2. kaže da opština, odnosno grad pruža pomoć mesnoj zajednici u obavljanju administrativno-tehničkih i finansijsko-materijalnih poslova. S tim u vezi uprava bi na prvom mestu trebalo da obezbedi obavljanje ovih poslova od strane zaposlenih u upravi.
Dalje je važno istaći da za obavljanje stručnih i drugih poslova za potrebe mesne zajednice, mesna zajednica može da zaposli lice koje zasniva radni odnos u mesnoj zajednici, u skladu sa zakonom, odlukama Opštine i finansijskom planu mesne zajednice. U finansijskom planu mesne zajednice se posebno navodi razlog za zapošljavanje, da li je potrebno zapošljavanje lica na neodređeno ili određeno vreme ili putem drugog oblika radnog angažovanja, kao i ukupno potreban iznos sredstava za plate. Odluku o prijemu zaposlenog donosi Savet mesne zajednice. Na radnopravni položaj, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u mesnoj zajednici primenjuju se odredbe Zakona o radu.
S obzirom da je članom 199. Zakona o radu, između ostalog, predviđeno da poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla, smatramo da je zaključenje ugovora o delu sa opisom posla koji je naveden u pitanju suprotan ovim odredbama jer se ne radi o poslovima van delatnosti poslodavca.
Ukoliko mesna zajednica ima potrebe i finansijskih sredstava da angažuje lice za obavljanje stručnih ili drugih poslova i u pitanju je službenik uprave zaposlen sa punim radnim vremenom adekvatnija forma angažovanja bi bila putem ugovora o dopunskom radu. Članom 202. Zakona o radu predviđeno je da zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem najviše do jedne trećine punog radnog vremena. Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada. Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.
Kako postupiti u situaciji kada uredno obavešteno službeno, fizičko i drugo lice nije prisutno u zakazanom terminu inspekcijskog nadzora, da li inspektor u tom slučaju sastavlja zapisnik o inspekcijskom nadzoru, nalaže mere, uz stavljanje napomene o neprisustvu nadziranog subjekta, ili zbog neodazivanja inspekcijskom nadzoru samo podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka?
Obaveštenje o predstojećem inspekcijskom nadzoru, kao pravilo, uspostavljeno je članom 17. Zakona o inspekcijskom nadzoru, prema kome inspektor u pisanom obliku, najkasnije tri dana pre početka nadzora, obaveštava nadziranog subjekta o predstojećem nadzoru. Istim članom (stav 4), data je mogućnost otpočinjanja inspekcijskog nadzora bez obaveštavanja nadziranog subjekta, kada postoje zakonom propisani razlozi.
Dužnost obaveštavanja o predstojećem inspekcijskom nadzoru daje pravo nadziranom subjektu da bude upoznat sa vremenom i predmetom nadzora i, s tim u vezi, daje mu se mogućnost da se pripremi za inspekcijski nadzor (priprema dokumentacije, predmeta nadzora i dr.).
S druge strane, prema članu 20. stav 5. Zakona o inspekcijskom nadzoru, kada je uredno obavešten o predstojećem inspekcijskom nadzoru, nadzirani subjekat dužan je da bude prisutan na mestu vršenja nadzora, osim ako postoje naročito opravdane okolnosti koje ga u tome sprečavaju, o čemu je dužan da blagovremeno na podesan način obavesti inspekciju.
Radi sprečavanja eventualnih zloupotreba prava u postupku (odugovlačenje postupka, onemogućavanje nadzora i sl.), zakonodavac je predvideo i pravne posledice u slučaju da nadzirani subjekt, uredno obavešten, neopravdano, ne bude prisutan na mestu vršenja nadzora, koje se ogledaju u ovlašćenju inspektora da inspekcijski nadzor vrši u prisustvu službenog ili drugog lica koje se zatekne na mestu vršenja inspekcijskog nadzora (član 20 stav 6).
Dakle, inspektor u datoj situaciji u prisustvu službenog ili drugog lica koje se zatekne na mestu vršenja inspekcijskog nadzora, vrši inspekcijski nadzor, preduzima radnje i zavisno od okolnosti konkretnog slučaja, utvrđuje činjenice koje su od značaja za odlučivanje u toj stvari, sačinjava zapisnik o inspekcijskom nadzoru i preduzima propisane mere, kada se za to steknu uslovi.
Istovremeno, inspektor, prema članu 56. st. 9-12. Zakona o inspekcijskom nadzoru, protiv nadziranog subjekta koji ne bude prisutan na mestu vršenja inspekcijskog nadzora, pod uslovima iz člana 20. stav 5. Zakona, podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Da li zaposleni koji u oktobru 2020. godine ostvaruje pravo na starosnu penziju jer puni 65 godina života, ima pravo na jubilarnu nagradu za 35 godina rada kod poslodavca a čije pravo bi ostvario u decembru 2020. godine?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
- Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
- Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
- Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
- Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
- Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.
Imajući u vidu navedene odredbe, konkretno odredbe citiranog stava 4 člana 50. PKU, kao i član 163. stav 1 tačka 1) Zakona o zaposlenima u AP i JLS koji kaže da službeniku prestaje radni odnos po sili zakona danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja, mišljenja smo na lice nema pravo na jubilarnu nagradu pre dana kada navršava 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu.
Imajući u vidu odredbe Zakona o budžetskom sistemu (Sl. glasnik RS 54/09... 149/20) i nove Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava (Službeni glasnik RS 159/2020), da li se bez posebne saglasnosti, a u slučaju nemogućnosti primene člana 27k Zakona o budžetskom sistemu koji se onosi na prijem do 70 % ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos u prethodnoj kalendarskoj godini, može preuzeti zaposleni iz iste jedinice lokalne samouprave (npr. uprave druge gradske opštine ili uprave grada)?
U članu 27k Zakona o budžetskom sistemu se, između ostalog, kaže da je u periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Izuzetno od stava 1. ovog člana, telo Vlade iz stava 1. ovog člana može jednim aktom dati saglasnost novoosnovanom korisniku javnih sredstava na broj lica koji taj korisnik može primiti u radni odnos na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u kalendarskoj godini u kojoj je osnovan. Zapošljavanje iz st. 1. i 2. ovog člana može se realizovati ukoliko korisnik javnih sredstava ima obezbeđena sredstva za plate, odnosno zarade, sa pripadajućim porezom i doprinosima za novozaposlene, kao i pod uslovima i u skladu sa procedurama predviđenim posebnim propisima.
Uredba o postupku pribavljanja saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava u članu 2. kaže da saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava i za lica utvrđena članom 27k Zakona o budžetskom sistemu daje Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava (u daljem tekstu: Komisija) obrazovana Odlukom o obrazovanju Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava ("Službeni glasnik RS", br. 113/13, 23/17 i 25/18), u sastavu utvrđenom tom odlukom i posebnim rešenjima. Sastav Komisije objavljuje se na internet stranici Vlade i ažurira se po potrebi, u slučaju bilo kakve izmene.
Za razliku od ranije važećih propisa o novom zapošljavanju i dodatnom radnom angažovanju u trenutno važećim odredbama Zakona o budžetskom sistemu i Uredbi o postupku pribavljanja saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava preuzimanje iz drugog organa nije izuzeto od obaveze pribavljanja saglasnosti za novo zapošljavanje. Naime, ukoliko bi u tekućoj godini zaposleni trebalo da bude preuzet iz autonomne pokrajine, druge lokalne samouprave ili državnog organa i da to zapošljavanje prelazi procenat od 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), korisnik javnih sredstava bi morao da traži saglasnost komisije za to zapošljavanje.