Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Iz Javnog komunalnog preduzeća, čiji je osnivač JLS izdvojen je deo preduzeća i osnovano je novo Javno komunalno preduzeće. Da li se zaposlenima koji su prešli u novo preduzeće, priznaje minuli rad za obračun plat koji su ostvarili u preduzeću iz koga su se izdvojili?
U članu 60. Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji Republike Srbije se kaže:
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to:
- za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice;
- za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice;
- za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice;
- za rad nedeljom - najmanje 10% od osnovice;
- po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu (u daljem tekstu: minuli rad) - najmanje 0,4% od osnovice.
Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrđenih u stavu 1. ovog člana, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao što je uvećanje zarade po osnovu rada u smenama.
Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Imajući u vidu navedene odredbe, mišljenja smo da će zaposleni u novom javnom komunalnom preduzeću imati pravo na minuli rad za godine rada provedene u radnom odnosu u prethodnom javnom preduzeću, kao i za sve ostale godine rada provedene u radnom odnosu.
Da li je procena potrebne podrške u nadležnosti IRK, kada su u pitanju odrasle osobe - redovni studenti (od 19 godina do 26 godina), ako u članu 1. Pravilnika stoji da se „odraslim, u smislu ovog Pravilnika, smatra lice koje stiče obrazovanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje obrazovanje odraslih“?
Na zahtev Poverenice za ravnopravnost, novim Pravilnikom nadležnost IRK je proširena i na odrasle, što se vidi iz samog naziva: Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom (“Sl. glasnik RS“, br. 80/18). U članu 1. stav 3. ovog Pravilnika stoji: Odraslim u smislu ovog pravilnika, smatra se lice koje stiče obrazovanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje obrazovanje odraslih.
Prema članu 8. Zakona o obrazovanju odraslih („Sl glasnik RS“, br. 55/13, 88/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 6/20 – dr. zakon) odrasli su:
- Odrasli koji stiču obrazovanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje osnovno obrazovanje, a prema programu za obrazovanje odraslih jesu lica starija od 15 godina.
- Odrasli koji stiču srednje obrazovanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje srednje obrazovanje, jesu lica starija od 17 godina.
- Odrasli, u smislu ovog zakona, jesu lica obuhvaćena aktivnostima obrazovanja odraslih, iz člana 7. tač 2)-5), a stariji su od 18 godina. (A to su samo lica koja se uključuju u odobrene programe Javno priznatih organizatora aktivnosti – JPOA).
U skladu sa navedenim, pojmom „odrasli“ nisu obuhvaćeni redovni studenti.
Koja uža organizaciona jedinica u okviru Opštinske uprave prema oblasti je nadležna za praćenje Zakona o planskom sistemu? Koja služba prema oblasti iz opštinske prave treba da pokrene inicijativu za izradu Plana razvoja opštine i srednjoročnog plana, i koja organizaciona jedinica je zadužena za praćenje ovih dokumenata?
Kod odgovora na ovo pitanje potrebno je na prvom mestu imati u vidu da Zakon o planskom sistemu niti podzakonska akta ne propisuju, tj. ne ukazuju eksplicitno na jednu užu organizacionu jedinicu uprave JLS koja bi bila nadležna za primenu Zakona, a u okviru toga i za izradu i praćenje sprovođenja Plana razvoja o srednjoročnog plana JLS. Precizira se uglavnom uloga skupštine JLS kod usvajanja ovih planskih dokumenata odnosno izveštaja o njihovom sprovođenju. Ovo stoga što Plan razvoja kao i srednjoročni plan jesu sveobuhvatni planski dokumenti na nivou JLS, za koje nadležnosti i odgovornosti imaju različiti oragni JLS i njihove uže organizacione jedinice.
U tom smislu je u okviru objavljenih Smernica za izradu Plana razvoja JLS predložen pristup koji podrazumeva uspostavljanje koordinacionih radnih tela, sa zadacima u pogledu pripreme i praćenja sprovođenja pre svega Plana razvoja JLS (a Smernice u određenoj meri referišu i na sličan način pristup kod srednjoročnih planova JLS). Smernice na koje upućujemo objavljene su na: https://rsjp.gov.rs/wp-content/uploads/Prirucnik-za-lokalnu-samoupravu-web_final-19.8.pdf
Napominjemo da Smernice nisu obavezujuće, ali da primenu istih preporučuje i Uredba o obaveznim elementima plana razvoja AP i JLS („Sl. glasnik RS“, br. 107/20). S tim u vezi, u odeljku 3. Smernica (str. 11), preporučujemo da obratite pažnju na objašnjenje shodno kojem predlog za izradu Plana razvoja JLS – skupštini JLS dostavlja Veće JLS kao nadležni državni organ. Dalje, preporučujemo da u odeljku 4. Smernica detaljno sagledate posebno sekciju 4.1 i sve podtačke koje su obuhvaćene (str.16-30), budući da su tu date instrukcije o pristupu organizaciji procesa, formalizovanju procesa (aktom skupštine JLS), sprovođenju konsultacija i učesnicima konsultacija, formiranju koordinacionog tima i tematskih radnih grupa, upravljanju izradom Plana razvoja JLS (još detaljnije o sastavu koordinacionog tima i tematskih RG, analizi zainteresovanih strana). Posebno upućujemo na Model rešenja o formiranju koordinacionog tima i tematskih radnih grupa za Plan razvoja JLS – koji je priložen u Aneksu 1. Smernica. dok je za sagledavanje celokupnog procesa posebno koristan Aneks 3. Smernica koji daje pregled mogućeg rasporeda aktivnosti i zaduženja na izradi Plana razvoja JLS. Za organizacionu postavku upućujemo takođe i na odeljak 4.6 Smernica u pogledu uspostavljanja okvira za sprovođenje, praćenje sprovođenja, izveštavanje i vrednovanje Plana razvoja JLS (str. 57-58.).
Opština je donela odluku da se porodiljama dodeljuje vaučer u određenom iznosu za opremanje novorođenčeta na osnovu podnetog zahteva. U realizaciji pomenute odluke došlo je do određenih problema, te da li se umesto vaučera može uplatiti gotovina ili se mora izmeniti odluka jer je u istoj striktno navedeno „vaučer“?
Za izradu propisa koje donosi Narodna skupština utvrđena su Jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa („Službeni glasnik RS“, br. 21/2010). Ovom metodologijom definisane su izmene i dopune propisa, odnosno svrha i obim izmena i dopuna kao i način vršenja izmena i dopuna propisa. Takođe, Metodologijom za izradu podzakonskih propisa („Službeni glasnik RS“, br. 75/2010 i 81/2010-ispravka), utvrđena su metodološka pravila za izradu podzakonskih propisa koje donosi Vlada Republike Srbije i organi državne uprave (ministarstva i posebne organizacije).
Međutim, za izradu propisa koje donose jedinice lokalne samouprave, ne postoji utvrđena metodologija, tako da prethodno navedeni propisi, kao i praktična znanja i iskustva jedinica lokalne samouprave, mogu poslužiti kao smernice prilikom donošenja propisa, kao i vršenja izmena i dopuna u propisima. (Preporučujemo i korišćenje Priručnika za izradu propisa lokalne samouprave – publikacija SKGO uz podršku SDC, dostupna na: http://www.skgo.org/storage/app/uploads/public/157/979/860/1579798605_Priruc%CC%8Cnik%20za%20izradu%20propisa%20LS%202020%20web[89134].pdf – relevantan je recimo odeljak 1.1. - Utvrđivanje potrebe za izradom nove odluke, odnosno izmenom ili dopunom važeće odluke. i sl.).
Izmene i dopune propisa vrše se kada lokalni propis treba uskladiti sa novom zakonskom regulativom, kao i sa izmenama u zakonskim i podzakonskim aktima ili izmenama u politici JLS u određenoj oblasti, kada je potrebno prilagoditi normativna rešenja stvarnim potrebama, a nije neophodno doneti novi propis, kada je potrebno otkloniti nepreciznost u važećoj odredbi propisa koja dovodi do različitog tumačenja i stvara teškoće u primeni norme, kada je potrebno urediti neko pravno pitanje za koje je postojao pravni osnov ali je propušteno da se uredi prilikom utvrđivanja osnovnog teksta propisa, kao i u drugim slučajevima kada se uoči potreba da se izvrši izmena ili dopuna važećeg propisa JLS. Ako se više od polovine članova osnovnog propisa menja, odnosno dopunjuje, treba doneti novi propis.
U skladu sa napred navedenim, obzirom da je lokalna samouprava propisala da se porodiljama za opremanje novorođenčeta dodeljuje vrednosni vaučer, mišljenja smo da nije moguće isplatiti gotovinu umesto vaučera, iako su prilikom realizacije nastale okolnosti koje stvaraju teškoće u primeni. Ove okolnosti predstavljaju razloge zbog kojih treba pristupiti izmeni postojeće odluke u smislu da se umesto vaučera porodiljama dodeljuju sredstva u utvrđenom iznosu.
Na koji način se vrši obračun plata zaposlenih u mesnim zajednicama, obzirom da se na njihov radnopravni status primenjuje Zakon o radu, a Zakon o zaposlenima u AP i JLS se ne primenjuje na mesne zajednice?
Članom 76. Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 – dr. zakon i 47/18) je propisano da mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave ima svojstvo pravnog lica u okviru prava i dužnosti utvrđenih statutom i odlukom o osnivanju.
Članom 77. istog zakona se propisuje da opština, odnosno grad pruža pomoć mesnoj zajednici u obavljanju administrativno-tehničkih i finansijsko-materijalnih poslova. Za obavljanje određenih poslova iz nadležnosti opštinske uprave, odnosno gradskih uprava, posebno u vezi sa ostvarivanjem prava građana, može se organizovati rad opštinske uprave u mesnim zajednicama, a poslove, način i mesto njihovog vršenja određuje predsednik opštine na predlog načelnika opštinske uprave, odnosno načelnika gradskih uprava.
Dakle, mesna zajednica je posebno pravno lice. Jedinica lokalne samouprave pruža pomoć mesnoj zajednici u obavljanju administrativno-tehničkih i finansijsko-materijalnih poslova, a lica koja su zasnovala radni odnos u mesnoj zajednici nisu zaposleni u opštinskoj odnosno gradskoj upravi.
Najzad, članom 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je konkretno propisano da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na zaposlene u privrednim društvima, preduzećima, ustanovama, javnim agencijama, mesnim zajednicama, fondovima i fondacijama koje osniva nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, prema posebnom propisu.
Shodno svemu gore navedenom, zaposleni u mesnoj zajednici ostvaruju svoju zaradu od sredstava mesne zajednice kao poslodavca, uz primenu Zakona o radu i uslova koji su predviđeni konkretnim ugovorom o radu, odlukama Opštine i finansijskom planu mesne zajednice, a to nije predmet propisa kojim se uređuju plate zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave odnosno podzakonskih akata i time utvrđenih osnovica za obračun i isplatu plate. Konkretan propis koji uređuje osnovicu za obračun zarade u mesnim zajednicama ne postoji već se primenjuju navedeni propisi.
Da li se u radni staž za jubilarnu nagradu u Opštinskoj upravi može računati (pridodati) i radni staž sekretara u mesnoj zajednici?
U skladu sa članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS pravo na jubilarnu nagradu ostvaruju zaposleni u JLS za navršenih 10, 20 30, 35 ili 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvario pravo iz radnog odnosa.
S obzirom na to da mesna zajednica nije organ JLS, već oblik mesne samouprave i kao tavka posebno pravno lice, a takođe imajući u vidu i član 1. stav 4 Zakona o zaposlenima u AP i JLS koji kaže da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na zaposlene u privrednim društvima, preduzećima, ustanovama, javnim agencijama, mesnim zajednicama, fondovima i fondacijama koje osniva nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, prema posebnom propisu te stoga zaposleni u mesnim zajednicama nisu službenici, radni staž ostvaren u mesnoj zajednici ne računa se u staž za jubilarnu nagradu u smislu odredbi PKU za zaposlene u JLS.
Da li je pravilno postupljeno i ima li smetnji za sprovođenje izbornih radnji u slučaju novoformirane izborne komisije, obzirom da je formirana 3 dana posle raspisivanje izbora, dok je mandat prethodne izborne komisije istekao?
Zakon o lokalnim izborima ne zabranjuje imenovanje izborne komisije nakon raspisivanja izbora, tako da u tom pogledu nema smetnji da nov sastav izborne komisije sprovede izborni postupak. Isti zakon, takođe, ne sadrži obavezu imenovanja novog sastava izborne komisije pre isteka mandata prethodnog sastava izborne komisije, niti uopšte utvrđuje rokove za imenovanje izbornih komisija, tako da ni sa tog aspekta ne bi trebalo da bude sporno imenovanje izborne komisije po isteku mandata prethodne.
U skladu sa iznetim, dokle god rešenje o imenovanju izborne komisije nije poništeno od strane Upravnog suda, u slučaju podnošenja žalbe u skladu sa članom 14. stav 11. Zakona o lokalnim izborima, nova izborna komisija je dužna da sprovodi sve propisane radnje neophodne za zakonito sprovođenje raspisanih izbora za odbornike.
Članom 2 stav 1. Zakona o lokalnim izborima predviđeno je da se odbornici biraju na 4 godine, a članom 56. stavom 1. istog zakona da mandat odbornicima počinje da teče danom potvrđivanja mandata. U konkretnom slučaju to znači da mandat odbornicima Skupštine grada traje do 02. juna 2021. godine. Da li konstitutivna sednica skupštine, nakon održanih lokalnih izbora 28. marta 2021. godine, može biti održana i pre 02. juna 2021. godine?
Članom 56. stav 3. Zakona o lokalnim izborima propisano je da „konstitutivnu sednicu skupštine saziva predsednik skupštine iz prethodnog saziva u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora“.
Druga okolnost od ključnog značaja za održavanje konstitutivne sednice novog saziva skupštine opštine/grada sadržana je u odredbi člana 87. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi, kojom je propisano da
„ako se u jedinici lokalne samouprave ne sprovedu izbori za odbornike ili ako se posle sprovedenih izbora ne konstituiše skupština u skladu sa ovim zakonom u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora, Vlada imenuje privremeni organ iz člana 86. stav 4. ovog zakona koji obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave“.
Ovo su, dakle, ključni parametri u okviru kojih treba da se kreće predsednik uslovno rečeno „odlazeće“ lokalne skupštine, prilikom odlučivanja o sazivanju konstitutivne sednice novog skupštinskog saziva nakon predstojećih izbora 28. marta ove godine. Shodno citiranim zakonskim odredbama, datum konstituisanja aktuelnog saziva lokalne skupštine nije od uticaja na odluku o datumu održavanja konstitutivne sednice novog saziva.
Činjenica je da je nepisani javni praktično-politički interes da se lokalni izbori održe istoga dana u najvećem broju jedinica lokalne samouprave, gde god je to objektivno moguće, bez obzira na datume konstituisanja svakog pojedinačnog lokalnog parlamenta. Zato su i zakonske odredbe tako postavljene da ne vezuju striktno konstituisanje skupštine za istek mandata aktuelnog saziva, što u praksi dovodi do toga da se neki lokalni parlamenti konstituišu pre, a neki po isteku tog mandatnog perioda.
Bez obzira na to što nije u pitanju isti nivo vlasti, niti su isti propisi koji regulišu izbore za narodne poslanike Narodne skupštine, vredi ukazati na činjenicu da je Prva sednica Narodne skupštine nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 6. maja 2012. godine održana 31. maja iste godine, iako je prethodni saziv Narodne skupštine bio konstituisan 11. juna 2008. godine, što znači da je mandat odlazećeg saziva praktično bio „skraćen“ za 11 dana.
Podnet je zahtev za uvid u matičnu knjigu. Podnosilac je već vršio uvid u taj upis. Podnosi novi zahtev za isti upis. Pri prvom uvidu nije hteo da potpiše zapisnik. Saglasno Zakonu o matičnim knjigama i uputstvu o vođenju matičnih knjiga šta će biti pravni osnov za donošenje rešenja o odbijanju zahteva na osnovu ZUP-a?
Zakon o matičnim knjigama („Sl. glasnik RS“, br. 20/2009, 145/2014 i 47/2018) u članu 41. predviđa: „Uvid u matične knjige, kao i spise na osnovu kojih je izvršen upis u matične knjige, dozvoliće se licu na koje se ti podaci odnose, supružniku, krvnom srodniku u pravoj liniji i licu koje je u drugom stepenu krvnog srodstva u pobočnoj liniji, usvojitelju ili staratelju“. Dalje, u istom članu navodi se da dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje može izvršiti uvid u matičnu knjigu rođenih, kao i spise na osnovu kojih se vrši upis u matičnu knjigu rođenih, a koji se odnose na njegovo poreklo. Posle novog upisa činjenice rođenja usvojenika pravo uvida u matičnu knjigu rođenih za dete imaju samo dete i usvojitelji deteta, na način utvrđen zakonom koji uređuje oblast porodičnopravne zaštite. Posle upisa podatka o promeni pola, pravo uvida u matičnu knjigu rođenih i spise za lice koje je promenilo pol, imaju samo lice koje je promenilo pol, dete i roditelji tog lica, kao i nadležni organi za vršenje poslova iz svoje nadležnosti u skladu sa zakonom.
U članu 42. navodi se da se rešenje o odbijanju zahteva za uvid u matične knjige, odnosno spise na osnovu kojih je izvršen upis donosi u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Zaključuje se, da ukoliko se radi o licu koje nije ovlašćeno da vrši uvid u matične knjige, odnosno da vrši uvid u spise na osnovu kojih je izvršen upis, nadležni organ će rešenjem odbiti ovakav zahtev. Na postupak izdavanja i forme rešenja, eventualna redovna i vanredna pravna sredstava i sl. primeniće se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku.
Zaposleni je radio 18 godina u javnom preduzeću čiji je osnivač opština. Nakon toga je ugovorom o preuzimanju prešao u gradsku upravu i tu radi poslednje tri godine. Priznat mu je minuli rad od 21 godine, a kada je podneo zahtev za jubilarnu nagradu, usmeno je odbijen da ne ispunjava uslov. Da li je zaposleni imao ili nije imao pravo na jubilarnu nagradu?
Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinici lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019 i 55/2020) detaljnije su regulisana prava i obaveze zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave. Pitanje dodatka za vreme provedeno u radnom odnosu je regulisano članom 36. i isti predviđa da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u:
- državnom organu,
- organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji.
Dalje je ugovoreno da se pravo na minuli rad ostvaruje i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene.
Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
Pravo na minuli rad u skladu sa ovim članom, ostvaruju zaposleni počev od 22. marta 2019. godine.
Pravo zaposlenih u JLS na jubilarnu nagradu je regulisano članom 50. istog kolektivnog ugovora i podrazumeva da zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Dalje je ugovoreno da zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom.
Prethodnim poslodavcem u smislu napred navedenog člana 50. stav 3 smatraju se poslodavci (nezavisno od organizacionog oblika) od kojih je organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave po osnovu zakona ili drugih opštih akata mogao da preuzme poslove i zaposlene, što je u svakom konkretnom slučaju dužan da ceni organ koji odlučuje o pravu na jubilarnu nagradu.
Ukoliko su ispunjeni navedeni uslovi zaposlenom će se priznati pravo na minuli rad i jubilarnu nagradu za godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca. Dakle, ako je zaposlenom prethodno već priznato pravo na naknadu za vreme provedeno na radu (minuli rad) onda je logično da mu se prizna i pravo na jubilarnu nagradu, jer je isti osnov i nije moguće zamisliti da mu se jedno pravo prizna, a drugo da se uskrati.
Zakonom o lokalnim izborima, u članu 26. propisano je da zbirna izborna lista sadrži lična imena svih kandidata proglašenih izbornih lista. S tim u vezi, da li predlagač izbornih lista za lokalne izbore, prilikom predlaganja kandidata za odbornike skupštine opštine/grada može pored imena i prezimena kandidata za odbornike navesti i njihov nadimak po kojem su oni prepoznatljivi u sredini u kojoj žive ili koji koriste? Da li je navođenje nadimaka kandidata za odbornike skupštine opštine/grada smetnja za proglašenje takve izborne liste od strane opštinske/gradske izborne komisije? Ukoliko nije smetnja da se navedu nadimci kandidata za odbornike na izbornoj listi, da li onda shodno članu 26. Zakona o lokalnim izborima prilikom utvrđivanja zbirne izborne liste takva lista treba da sadrži pored ličnih imena svih kandidata za odbornike svih proglašenih izbornih lista i nadimke tih lica?
Članom 26. stav 1. Zakona o lokalnim izborima propisano je da „Zbirnu izbornu listu utvrđuje izborna komisija i ona sadrži sve izborne liste, sa ličnim imenima svih kandidata i podacima o godini rođenja, zanimanju i prebivalištu.“.
Članom 342. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/05, 72/11 - dr. Zakon i 6/15) propisano je da se lično ime sastoji od imena i prezimena.
Stavom 2. istog člana navedenog zakona propisano je da se lično ime upisuje u matičnu knjigu rođenih.
Prema tome, u Zbirnoj izbornoj listi ne može se navoditi nadimak kandidata, već isključivo njegovo lično ime (ime i prezime), onako kako je upisano u zvaničnim dokumentima koje su izdali nadležni organi i koji se, u skladu sa članom 19. stav 2. Zakona o lokalnim izborima, dostavljaju uz izbornu listu.
Navođenje nadimka u izbornoj listi koju izbornoj komisiji podnosi učesnik na izborima ne može da predstavlja nedostatak koji bi bio smetnja za proglašenje izborne liste, u smislu člana 25. stav 2. Zakona o lokalnim izborima. U slučaju da za nekog kandidata na izbornoj listi bude naveden i nadimak, izborna komisija treba da taj nadimak zanemari, odnosno ne uvrsti u Zbirnu izbornu listu.
Da li se nad zaposlenim mogu kumulativno sprovoditi disciplinske mere (i za težu i za lakšu povredu dužnosti iz radnog odnosa), po oba pravosnažna rešenja o disciplinskim merama, odnosno novčane kazne od 30% njegove osnovne plate za mesec u kome je novčana kazna izrečena u trajanju od 6 meseci i novčana kazna od 20% njegove osnovne plate, za mesec u kome je novčana kazna izrečena ili se disciplinske mere tj. novčane kazne ne mogu sabirati, te teža disciplinska mera konzumira lakšu disciplinsku meru?
Članom 145. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) je propisano:
„Za lakše povrede dužnosti iz radnog odnosa službeniku može da se izrekne novčana kazna do 20% njegove osnovne plate, za mesec u kome je novčana kazna izrečena.
Za teže povrede dužnosti iz radnog odnosa službeniku može da se izrekne:
1) novčana kazna od 20% do 30% njegove osnovne plate za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do šest meseci;
2) određivanje nižeg koeficijenta u rasponu do početka neposredno nižeg platnog razreda, koji ne može biti niži od početnog koeficijenta zvanja čije poslove službenik obavlja, prema zakonu kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;
3) zabrana napredovanja od četiri godine;
4) premeštaj na radno mesto u neposredno niže zvanje uz određivanje koeficijenta prema zakonu kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;
5) prestanak radnog odnosa.
Novčana kazna izvršava se administrativnim putem“.
U konkretnom slučaju ne može doći do konzumiranja disciplinske mere za počinjenu lakšu povredu radne dužnosti disciplinskom merom za počinjenu težu povredu radne dužnosti. Institut izricanja jedinstvene kazne odnosno odmeravanja jedinstvene kazne za dela u sticaju je prisutan u Zakoniku o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014 i 35/2019) i ne može se primeniti na disciplinsku odgovornost utvrđenu sprovođenjem odredbi Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.