Pitanja i odgovori

Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 68/2015, 81/2016 - odluka US i 95/2018) je prestao da se primenjuje, s obzirom na odredbe člana 35. ovog zakona, kojim je predviđena njegova primena do 31. decembra 2019. godine.

Odredbama člana 27e Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019) i to st. 34, 35, 36 i 37 je propisano sledeće:

„Korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2020. godine.

Izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.

Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih.

Izuzetno od stava 36. ovog člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva“.

Posebno ukazujemo na važenje Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava ("Sl. glasnik RS", br. 113/2013, 21/2014, 66/2014, 118/2014, 22/2015, 59/2015, 62/2019 i 50/2020). Pravni osnov za ovu Uredbu je upravo Zakon o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019).

Ovom uredbom bliže se uređuje postupak za pribavljanje saglasnosti:

1. za zasnivanje radnog odnosa sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta kod korisnika javnih sredstava, u smislu člana 27e stav 35. Zakona o budžetskom sistemu;
2. da ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po osnovu ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama kod određenog korisnika javnih sredstava, u smislu člana 27e stav 37. Zakona o budžetskom sistemu, bude veći od 10% od ukupnog broja zaposlenih kod tog korisnika;
3. za nastavljanje postupaka radi popunjavanja radnih mesta kod korisnika javnih sredstava koji su započeti, a nisu okončani do dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.

Zakonom o vojnom obrazovanju („Sl. glasnik RS“, br. 36/2018) i to članom 7. je propisano:

„Visoko vojno obrazovanje ostvaruje se školovanjem na strukovnim studijama i akademskim studijama prvog, drugog i trećeg stepena, u okviru obrazovno-naučnih polja, kao i kroz osnovna, primenjena i razvojna istraživanja u naučnim oblastima od značaja za odbranu i Vojsku Srbije.

Visoko vojno obrazovanje realizuje se integrisanjem obrazovne i naučnoistraživačke delatnosti radi stalnog unapređenja kvaliteta nastave i usavršavanja naučnoistraživačkog i stručnog rada od značaja za odbranu i Vojsku Srbije.

Vojne visokoškolske ustanove obavljaju i ekspertsko-konsultantsku delatnost, učestvuju u izradi nastavno-obrazovne literature, a mogu obavljati i druge poslove kojima se komercijalizuju rezultati naučnog i istraživačkog rada, pod uslovom da se navedenim delatnostima ne ugrožava kvalitet nastave i osnovna delatnost vojnih visokoškolskih ustanova“.

Prema odredbama istog Zakona  vojne visokoškolske ustanove su Univerzitet i fakultet. Univerzitet odbrane je samostalna visokoškolska ustanova koja obavlja delatnost visokog vojnog obrazovanja kroz studije prvog, drugog i trećeg stepena iz više naučnih oblasti u okviru obrazovno-naučnih polja, u skladu sa dozvolom za rad, osnivačkim aktom i Zakonom o visokom obrazovanju.

Vojna akademija je visokoškolska jedinica u sastavu Univerziteta odbrane koja izvodi studijske programe u skladu sa dozvolom za rad, programe usavršavanja i programe vojno stručnog osposobljavanja, u skladu sa osnivačkim aktom i ovim zakonom.

Medicinski fakultet VMA je visokoškolska jedinica u sastavu Univerziteta odbrane koja izvodi studijske programe u polju medicinskih nauka, u skladu sa dozvolom za rad, i programe vojno stručnog osposobljavanja u skladu sa osnivačkim aktom i zakonom.

Vojno stručno osposobljavanje, u smislu ovog zakona, podrazumeva programe obuke za rezervne oficire Vojske Srbije, kandidata za prijem u profesionalnu vojnu službu i stranih državljana. Dakle, u slučaju rezervnih oficira organizuje se stručno osposobljavanje, ali se sticanje zvanja rezervnog oficira ne može izjednačiti sa sticanjem visokog vojnog obrazovanja.

Odredbama Zakona o vojnim školama i vojnim naučnoistraživačkim ustanovama („Sl. list SRJ“, br. 80/94, 85/94 - ispr. i 74/99 i "Sl. list SCG", br. 44/2005), i to članom 12., koji je prestao da važi stupanjem na snagu Zakona o vojnom obrazovanju, je propisano:

„Visoka vojna škola, pored školovanja i usavršavanja iz člana 9. stav 1. ovog zakona, organizuje i školovanje za rezervne oficire Vojske Jugoslavije.

Školovanje za rezervne oficire traje onoliko vremena koliko iznosi vojni rok lica upućenog u školu za rezervne oficire.

Kandidati za rezervne oficire su lica sa stečenim visokim obrazovanjem“.

Dakle, shodno odredbama ovog Zakona, koje su u međuvremenu prestale da važe, uslov za kandidata za rezervnog oficira je da je već reč o licu sa stečenim visokim obrazovanjem.

Shodno zakonskim odredbama okončanje programa škole rezervnih oficira ne može da bude izjednačeno sa sticanjem visoke stručne spreme.

 Mišljenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.pdf

Zakon o opštem upravnom postupku u članu 48. ostavlja mogućnost da se u postupcima koji su hitni i gde se radnje moraju preduzeti, da se licu nepoznatog prebivališta ili boravišta postavi privremeni zastupnik kome se daju ovlašćenja za postupanje u postupku sve dok se stranka, njen zakonski zastupnik ili punomoćnik ne pojave. 

Pritom Zakon o opštem upravnom postupku ne precizira ko može imati svojstvo privremenog zastupnika, i da li to mora biti lice iz reda advokata, tako da je dosadašnja praksa u postupanju prvostepenih organa bila da se takvim strankama za privremenog zastupnika postavi i službeno lice u organu, s tim da to lice ne sme biti ovlašćeno za donošenje (potpisivanje) samog rešenja u konkretnom upravnom postupku, odnosno da ne radi u svojstvu obrađivača konkretnog predmeta. S tim u vezi za privremenog zastupnika možete postaviti službeno lice, diplomiranog pravnika koji je angažovan u lokalnoj samoupravi, pod uslovom da ne učestvuje ni u jednoj fazi konkretnog postupka. Rešenje o postavljenju se mora objaviti na oglasnoj tabli.

Zatim, pitanje troškova postupka, u koje spada i nagrada privremenog zastupnika kao i ko snosi troškove postupka takođe je regulisano u zakonu. Jasno nam je da stranke same snose troškove radnji koje preduzimaju, dok organ snosi redovne troškove postupka. Međutim, u slučaju da postavite privremenog zastupnika u predmetu koji se tiče vraćanja oduzete imovine troškove postavljenja privremenog zastupnika snosićete sami, tako da ukoliko rešite da postavite privremenog zastupnika važno je da za privremenog zastupnika postavite službeno lice u okviru organa, na način kako je objašnjeno u prethodnom stavu, gde će nagrada biti daleko manja u odnosu na troškove angažovanja advokata.

U konkretnom predmetu vraćanja poljoprivrednog zemljišta ima potrebe postavljati privremenog zastupnika stranci čije prebivalište ili boravište nije poznato, neophodno je posmatrati dve situacije. Prva situacija je da li je stranka nepoznatog prebivališta jedini naslednik ranijeg vlasnika, dok je druga situacija da li se radi o suvlasniku, odnosno da li su adrese ostalih suvlasnika poznate organu. U prvoj situaciji, ako se radi o jedinom nasledniku ranijeg vlasnika, preporuka je da se postavi privremeni zastupnik takvom licu, do trenutka pojavljivanja pred organom.

U drugoj situaciji ako se radi o suvlasniku gde su adrese ostalih suvlasnika poznate organu potrebno je nastaviti postupak i doneti rešenje bez postavljanja privremenog zastupnika jer se prema odredbama člana 15. Uredbe za sprovođenje Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda („Službeni glasnik RS”, br. 41/91, 44/91 - ispravka, 4/92, 8/97 - US, 103/03 – US) propisuje da ako zaostavština nije raspravljena, a nije sporno da su podnosioci zahteva jedini naslednici i koji deo svaki od njih nasleđuje, komisija će odlučiti o vraćanju zemljišta prema njihovim naslednim delovima.

S tim u vezi stranka koja nije prisutna neće izgubiti pravo da srazmerno svom naslednom delu ostvari pravo na povraćaj, tako da u tom slučaju dovoljno je da se rešenje objavi na oglasnoj tabli organi i nije neophodno da se postavlja privremeni zastupnik i prave troškovi za organ u postupku.

Mišljenja smo da ne postoji zakonska zabrana da odbornik konkuriše na radnom mesto u upravi opštine u kojoj je odbornik, obzirom da do okončanja konkursnog postupka, i još 15 dana do stupanja na rad, može da podnese ostavku na mesto odbornika i to navede u svojoj prijavi.

U skladu sa članom 57. Zakona o zaposlenima u AP i JLS izvršilačka radna mesta jesu sva radna mesta koja nisu položaji, uključujući i radna mesta rukovodilaca unutrašnjih organizacionih jedinica. Neposredni rukovodilac je službenik koji rukovodi unutrašnjom organizacionom jedinicom u kojoj je sistematizovano radno mesto. Aktom kojim se sistematizuju radna mesta utvrđuju se i samostalna izvršilačka radna mesta koja su izvan unutrašnjih organizacionih jedinica i nadležnost rukovodioca za nadzor nad radom na ovim izvršilačkim radnim mestima.

Dalje, u skladu sa članom 21. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave radna mesta rukovodilaca užih unutrašnjih jedinica (načelnici odeljenja, šefovi odseka, rukovodioci grupa i drugi) mogu da se razvrstaju u zvanja višeg savetnika, samostalnog savetnika, saradnika i višeg referenta. Radno mesto rukovodioca uže unutrašnje jedinice ne može biti razvrstano u zvanje niže od zvanja ostalih radnih mesta u njoj.

Uzimajući sve u obzir, radno mesto koordinatora nije rukovodeće radno mesto.

Za deo pitanja koji se odnosi na funkciju Predsednika sportskog saveza opštine, ujedno i zvaničnog zastupnika, odgovornog lica – može se smatrati rukovodećim mestom.

Zakon o lokalnim izborima nije dao konkretne smernice za imenovanje sekretara izborne komisije i njegovog zamenika, osim obaveze da budu imenovani iz reda diplomiranih pravnika.

U praksi, rešenje ovog pitanja bi trebalo da bude uređeno poslovnikom skupštine JLS, u delu koji se odnosi na način obrazovanja komisija i drugih radnih tela lokalne skupštine u skladu sa članom 36. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi.

Ukoliko poslovnik ne pruža odgovarajuće rešenje, primereno bi bilo da seketara i zamenika sekretara izborne komisije predloži rukovodstvo skupštine JLS, odnosno predsednik skupštine. U tom smislu bi trebalo konsultovati i statut JLS, u delu kojim su utvrđeni poslovi koje obavlja predsednik skpštine, u smislu člana 38. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi.

Shodno čl. 9. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS, broj 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - dr. zakon, 95/18 – dr. zakon, 86/19 – dr. zakon) funkcioner ne sme da koristi rad kod poslodavca u cilju uticanja na ostvarivanje svojih prava ili prava s njime povezanih lica. Na određivanje kruga povezanih lica i na prijem poklona primenjuju se propisi kojima se uređuje sprečavanje sukoba interesa.

Odredbama čl. 39. do 46. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je regulisano sprečavanje sukoba interesa službenika, uz navode da se shodno primenjuju i na nameštenike, ali ne i na funkcionere.

Sukob interesa i nespojivost poslova sa vršenjem javne funkcije su regulisani odredbama Zakona o sprečavanju korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 35/2019 i 88/2019).

Članom 41. Zakona o sprečavanju korupcije je predviđeno da je sukob interesa situacija u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje javne funkcije.

Članom 42. istog Zakona je propisano:

„Javni funkcioner je dužan da, prilikom stupanja na dužnost i tokom vršenja javne funkcije, bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana, pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima.

Javni funkcioner je dužan da prekine postupanje u predmetu u kojem postoji sumnja u sukob interesa, izuzev ako postoji opasnost od odlaganja.

Agencija daje mišljenje o tome da li postoji sukob interesa u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja javnog funkcionera“.

Na osnovu člana 45. javni funkcioner koji u trenutku stupanja na javnu funkciju obavlja drugi posao ili delatnost dužan je da u roku od 15 dana od dana stupanja na javnu funkciju obavesti Agenciju o obavljanju tog posla ili delatnosti.

Agencija, po prijemu obaveštenja, utvrđuje da li se obavljanjem posla, odnosno delatnosti ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije.

Ako utvrdi da se obavljanjem posla, odnosno delatnosti ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije, Agencija donosi odluku kojom određuje rok, koji ne može biti duži od 60 dana, u kojem je javni funkcioner dužan da prestane sa obavljanjem tog posla, odnosno delatnosti.

Narednim članom 46. Zakona o sprečavanju korupcije je predviđeno da javni funkcioner ne može da obavlja drugi posao ili delatnost za vreme vršenja javne funkcije koji zahtevaju rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad. Izuzetno javni funkcioner može da se bavi naučnoistraživačkim radom, nastavnom, kulturno-umetničkom, humanitarnom i sportskom delatnošću, bez saglasnosti Agencije, ako time ne ugrožava nepristrasno vršenje i ugled javne funkcije. Prihode od ovih poslova, odnosno delatnosti, javni funkcioner je dužan da prijavi Agenciji. Agencija može, na zahtev javnog funkcionera, da da saglasnost za obavljanje i drugih poslova, odnosno delatnosti. Uz zahtev javni funkcioner dostavlja pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju. Državni službenik na položaju dužan je da, uz zahtev, dostavi saglasnost neposredno pretpostavljenog.

Shodno članu 48. javni funkcioner čija javna funkcija zahteva zasnivanje radnog odnosa u organu javne vlasti, za vreme vršenja javne funkcije, ne može da osnuje privredno društvo, odnosno javnu službu, niti da započne obavljanje samostalne delatnosti, u smislu zakona kojim se uređuje preduzetništvo.

Javni funkcioner čija javna funkcija zahteva zasnivanje radnog odnosa, rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad u organu javne vlasti, ne može biti zastupnik ili član organa pravnog lica u privatnoj svojini, niti vršiti upravljačka prava.

Najzad, na osnovu člana 49. Zakona o sprečavanju korupcije javni funkcioner ne sme da bude član organa udruženja, niti njegov zastupnik, ako između javne funkcije i članstva u organu udruženja ili zastupanja udruženja postoji odnos zavisnosti ili drugi odnos koji ugrožava ili bi mogao da ugrozi njegovu nepristrasnost ili ugled javne funkcije ili ako je zakonom ili drugim propisom zabranjeno da javni funkcioner bude član organa određenog udruženja.

U skladu sa članom 85. stav 1. tačka 1) Zakona o ugostiteljstvu („Službeni glasnik RS“ broj 17/19) privremeno zabrani obavljanje ugostiteljske delatnosti pravnom i fizičkom licu koje ugostiteljsku delatnost obavlja, a nije registrovalo privrednu delatnost u odgovarajući registar, skrećemo pažnju na odredbe člana 80. stav 8. istog zakona, kojim je propisano da inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona vrši jedinica lokalne samouprave preko ovlašćenih inspektora u delu kojim se uređuje:

• obavljanje ugostiteljske delatnosti pružanja usluga smeštaja u kućama, apartmanima, sobama, stanovima i drugim prostorima za koje nije izdato rešenje o kategorizaciji;
• ispunjenost propisanih uslova i načina obavljanja ugostiteljske delatnosti u objektima domaće radinosti, seoskom turističkom domaćinstvu i hostelu;
• ispunjenost propisanih uslova u pogledu uređenja i opremanja ugostiteljskog objekta, koji se odnose na odvođenje dima, pare i mirisa, kao i drugih neprijatnih emisija, u delu koji jedinica lokalne samouprave bliže uređuje svojim aktom (član 26. stav 1. ovog zakona);
• ispunjenost propisanih uslova u pogledu uređenja i opremanja ugostiteljskog objekta u kojima se emituje muzika ili izvodi zabavni program, a kojima se obezbeđuje zaštita od buke, u delu koji jedinica lokalne samouprave bliže uređuje svojim aktom (član 26. stav 2. ovog zakona);
• ispunjenost propisanih tehničkih i drugih uslova u ugostiteljskom objektu, koji se nalazi u stambenoj zgradi, kao i način obavljanja ugostiteljske delatnosti, u zavisnosti od načina usluživanja i vrste usluga koje se pretežno pružaju u tom ugostiteljskom objektu, u delu koji jedinica lokalne samouprave bliže uređuje svojim aktom (član 26. stav 3. ovog zakona);
• boravišne takse (naplata i uplata, isticanje u računu i dr.);
• ispunjenost uslova i rokova usaglašenosti ugostiteljskih objekata sa aktom iz člana 77. ovog zakona;
• isticanje i pridržavanje propisanog radnog vremena u ugostiteljskom objektu.

Ovlašćeni inspektori jedinica lokalne samouprave imaju prava, dužnosti i ovlašćenja turističkog inspektora utvrđena ovim zakonom koja se odnose na njihovu oblast inspekcijskog nadzora.

Iz napred navedenog, zaključuje se da ovlašćeni inspektori jedinica lokalne samouprave imaju pravo i dužnost da u skladu sa članom 85. stav 1. tačka 1) privremeno zabrane obavljanje delatnosti samo u okviru poverenih poslova, u vrstama objekta soba, apartman, kuća, hostel, a ne u svim vrstama ugostiteljskih objekata.

Napred navedeno ne isključuje obavezu inspektora jedinica lokalne samouprave da u objektima za koje nisu nadležni, a utvrdili su da isti nisu registrovani u skladu sa zakonom, sačine zapisnik i proslede ga republičkoj turističkoj inspekciji.

Članom 12. stav 1. tačka 11) Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, propisano je da odredbe ovog zakona naručioci ne primenjuju na nabavke od naručilaca ili grupe naručilaca koji su nosioci isključivog prava na osnovu kojeg jedini mogu da obavljaju određenu delatnost na određenom geografskom području i koje im je dodeljeno ili proizlazi iz zakona, podzakonskog akta ili pojedinačnog akta. 

Dakle, ovaj izuzetak podrazumeva kao uslov da je prethodno naručiocu od koga se nabavljaju dobra, usluge ili radovi, dodeljeno isključivo pravo na osnovu kojeg jedini mogu da obavljaju određenu delatnost na određenom geografskom području i koje im je dodeljeno ili proizlazi iz zakona, podzakonskog akta ili pojedinačnog akta.

Iz navedenog proizilazi da ova odredba Zakona nije osnov za dodelu isključivog prava javnom preduzeću, već je za primenu ovog izuzetka potrebno da je prethodno javnom preduzeću dodeljeno isključivo pravo koje je dodeljeno ili proizlazi iz zakona, podzakonskog akta ili pojedinačnog akta.

Ipak, ukazujemo da je dodela prava na obavljanje komunalne delatnosti uređena Zakonom o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“, br. 88/2011, 104/2016 i 95/2018). Tako je članom 5. stav 1. ovog zakona propisano da komunalnu delatnost mogu obavljati javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt, dok je članom 9. stav 3. istog zakona propisano da se poveravanje obavljanja komunalne delatnosti vrši na osnovu odluke skupštine jedinice lokalne samouprave o načinu obavljanja komunalne delatnosti i ugovora o poveravanju, osim kada se osniva javno preduzeće. Članom 9. stav 7. je propisano da se na postupak poveravanja obavljanja komunalne delatnosti čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta jedinice lokalne samouprave, odnosno čije se finansiranje obezbeđuje u celosti ili delimično naplatom naknade od korisnika komunalnih usluga, primenjuju odredbe zakona kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.

Iz navedenih odredaba Zakona o komunalnim delatnostima proizilazi da se poveravanje obavljanja komunalne delatnostima može „rezervisati“ za javno preduzeće, u skladu sa ovim zakonom.

Članom 33. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) je propisano da je službenik je dužan da, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca, radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove, zbog privremeno povećanog obima posla, zamene odsutnog službenika ili u slučaju da na određeno radno mesto nije raspoređen nijedan službenik.

Vrstu i trajanje navedenih poslova određuje neposredni rukovodilac pismenim nalogom, uz napomenu da je reč o najduže na 30 radnih dana u periodu od šest meseci.

Prema tome,  službenik je dužan da, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta, za koje ispunjava uslove i to najduže 30 radnih dana, zbog privremeno povećanog obima posla, zbog zamene odsutnog državnog službenika ili u slučaju da to radno mesto nije popunjeno, s tim da neposredni rukovodilac u pismenom nalogu određuje vrstu poslova koje je službenik dužan da radi, što znači da je trajanje poslova privremenog karaktera i ograničeno je najduže na 30 radnih dana.

Cilj navedene odredbe Zakona o zaposlenima u AP i JLS je da se poslovi drugog radnog mesta, odnosno poslovi koji nisu u opisu radnog mesta službenika kome se daje pismeni nalog da ih obavlja, obavljaju privremeno, odnosno najduže 30 radnih dana i to samo u slučaju kada je obavljanje tih poslova neophodno zbog privremeno povećanog obima posla ili zbog zamene odsutnog državnog službenika, odnosno kada niko nije raspoređen na tom radnom mestu. S tim u vezi, mišljenja smo da je kontinuirano ponavljanje naloga pretpostavljenog za obavljanje istih poslova a koji nisu u opisu radnog mesta službenika u ponovljenom roku od 30 radnih dana u suprotnosti sa odredbom člana 33. Zakona.

Međutim, ukoliko postoji potreba da se poslovi na određenom radnom mestu obavljaju u periodu dužem od 30 radnih dana, Zakon predviđa mogućnost zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme kao i mogućnost primene instituta privremenog i trajnog premeštaja.

Naime, članom 70. st. 1.i 2. zakona predviđeno je da se radni odnos može zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme) zbog privremeno povećanog obima posla, koji postojeći broj zaposlenih ne može da izvrši, najduže na šest meseci u toku jedne kalendarske godine.

Dalje, članom 114. zakona predviđeno je da službenik može da bude trajno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto, ako to nalažu organizacija ili racionalizacija poslova ili drugi opravdani razlozi, dok je članom 115. zakona predviđeno da službenik može da bude privremeno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto zbog zamene odsutnog službenika ili povećanog obima posla, pri čemu zadržava sva prava na svom radnom mestu. Privremeni premeštaj traje najduže jednu godinu, posle čega službenik ima pravo da se vrati na radno mesto na kome je radio pre premeštaja.

Prema tome, obavljanje poslova radnog mesta na kome je došlo do povećanog obima posla ili kada je obavljanje poslova tog radnog mesta neophodno jer je službenik, koji je raspoređen na tom radnom mestu privremeno odsutan ili kada niko nije raspoređen na tom radnom mestu moguće je po pismenom nalogu pretpostavljenog najduže 30 radnih dana, a nakon tog perioda, u cilju daljeg obavljanja poslova tog radnog mesta, na kome postoji potreba, moguće je primeniti druge institute koje Zakon o zaposlenima u AP i JLS predviđa.

Što se samog dodatka tiče, shodno članu 41. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019 i 55/2020) ako po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca zaposleni radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta zbog privremeno povećanog obima posla ili poslove odsutnog zaposlenog, ima pravo na dodatak za dodatno opterećenje na radu. Treba ukazati da dodatak za prekovremeni rad isključuje dodatak za dodatno opterećenje na radu.

Dodatak za dodatno opterećenje od najmanje 10 radnih dana mesečno iznosi 4% osnovne plate, odnosno 5% osnovne plate ako zaposleni zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice.

Dodatak za dodatno opterećenje od najmanje 20 radnih dana mesečno iznosi 8% osnovne plate, odnosno 10% osnovne plate ako zaposleni zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice.

Dakle, ukoliko je u konkretnom slučaju reč o tome da je pismenim nalogom rukovodioca naloženo zaposlenoj da pored svojih, rešenjem određenih poslova, radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta i to poslove odsutnog zaposlenog, zaposlena ima pravo na dodatak za dodatno opterećenje na radu.

Treba dodati i da je pravo na dodatak za dodatno opterećenje na radu za zaposlene u lokalnoj samoupravi uvedeno Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u JLS („Sl. Glasnik RS“, br. 38/19 i 55/20), koji je stupio na snagu 31.05.2019. godine.

Shodno članu 54. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) službenik kome je prestao rad na položaju iz razloga utvrđenih članom 51. tač. 1), 2) i 10) ovog zakona ima pravo da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove.

Dakle, službenik na položaju koje je prestao rad na položaju iz razloga proteka vremena na koje je postavljen, podnošenja pismene ostavke ili ukidanja položaja ima pravo da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove. S obzirom da je u konkretnom slučaju Kadrovskim planom i Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji predviđeno upražnjeno radno mesto time se stiču oba, kumulativno postavljena, uslova za ostvarivanje navedenog prava.

Članom 187. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) je propisano sledeće:

„Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.

Zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.

Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju okolnosti iz stava 1. ovog člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa“.

Institut posebne zaštite od otkaza ugovora o radu, predviđen članom 187. Zakona o radu, ne utiče odnosno ne ograničava ostvarivanje prava službenika kome je prestao rad na položaju iz razloga utvrđenih članom 51. tač. 1), 2) i 10) Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove.

Usled navedenog, potrebno je postupiti po podnetom zahtevu službenika kome je prestao rad na položaju, iz razloga podnete ostavke, da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove, u za to predviđenom roku.

Za ostvarenje navedenog prava nije od značaja da li je reč o licu koje je pre postavljenja na položaj bilo u radnom odnosu u opštinskoj upravi ili van opštinske uprave.