Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Upotrebna dozvola može se izdati i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, na rizik i odgovornost investitora. Po presudi upravnog suda poništena je građevinska dozvola i predmet je vraćen na ponovni postupak. Šta se dešava sa upotrebnom, da li se ona poništava pre izdavanja nove ili po pravnosnažnosti nove dozvole?
Prema odredbama člana 158. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se upotrebna dozvola izdaje na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona.
Konačnost rešenja o građevinskog dozvoli je nastupila ukoliko je drugostepeni organ potvrdio rešenje prvostepenog organa, i na osnovu takvog rešenja je moguće doneti upotrebnu dozvolu i to je u redu. Rešenje o građevinskoj dozvoli nije postalo pravosnažno jer je pokrenut upravni spor pred Upravnim sudom.
Međutim, kako je Upravni sud poništio rešenje drugostepenog organa i pretpostavljamo spise predmeta vratio prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje isti je u obavezi da postupi prema rešenju drugostepenog organa i presudi Upravnog suda i donese novo na zakonu zasnovano rešenje.
Novo rešenje biće osnov da se izdavanje nove upotrebna dozvola pod uslovom da se izvrši prijava radova i rešenje postane pravosnažno.
Mišljenja smo da imajući u vidu da je otpao osnov donošenja upotrebne dozvole (građevinska dozvola je poništena) da se i rešenje o upotrebnoj dozvoli mora poništiti po službenoj dužnosti od strane postupajućeg organa.
Nakon donošenja nove građevinske dozvole, uz ostale dokaze pokrenuti postupak za donošenje nove upotrebne dozvole sa pozivom na novu građevinsku dozvolu.
Da li su predmet Zakona o ozakonjenju i objekti za koje je u ranijem postupku izdata građevinska dozvola, ali je prilikom izvođenja radova od iste odstupljeno? Na koji način se obračunava taksa za te objekte? Da li se naplaćuje samo za taj deo koji je bespravno izgrađen, prekoračenjem dozvole?
Najpre je potrebno utvrditi da li je za predmetni objekat moguće izdati rešenje o izmeni građevinske dozvole, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Ukoliko to nije moguće, primenjuje se Zakon o ozakonjenju objekata (član 4. St 3).
U oba slučaja, imajući u vidu da je prilikom izdavanja prvog rešenja o građevinskoj dozvoli investitor izmirio potrebne naknade i takse, biće naplaćena taksa samo u odnosu na razliku korisne površine dograđenog dela objekta (potkrovlje). Visina takse za ozakonjenje se utvrđuje na osnovu Izveštaja o zatečenom stanju objekta koji prilaže podnosilac zahteva, u kome je navedena korisna površina i namena objekta koji je predmet ozakonjenja.
Reč je o ozakonjenju objekta koji delom u površini od 6 m2 pada na parcelu koja je u javnoj svojini opštine, u pitanju je ulica koja je isto u javnoj svojini opštine, a koja je deo državnog puta (IIa). Pribavljenja je saglasnost upravljača javnog puta. Šta je potrebno da se pribavi od dokumenata da bi se nastavio postupak ozakonjenja objekta? Da li je moguće ozakonjenje ovakvih objektata? Kako postupiti kad deo objekta, koji treba ozakoniti, u površini od 10 m2 pada na parcelu na kojoj je kao nosilac prava državne svojine upisana Republika Srbija, korisnik opština? Šta je potrebno pribaviti i da li je moguće ozakonjenje ovakvog objekta?
U skladu sa članom 5. Zakona o ozakonjenju objekata, predmet ozakonjenja ne mogu biti objekti izgrađeni na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes i koji su u obaveznoj javnoj svojini u skladu sa odredbama drugih posebnih zakona.
Shodno navedenom, u svim navedenim slučajevima neophodno je utvrditi namenu parcele u skladu sa urbanističkim planom. Ukoliko je zauzeće nelegalno izgrađenim objektom na zemljištu koje je planom utvrđeno kao javna namena, mišljenja smo da postupak ozakonjenja nije moguć. Ukoliko se radi o ostalom zemljištu u svojini Republike Srbije ili opštine, organ uprave po zahtevu stranke može sprovesti postupak određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta.
Ukoliko postoji više podnetih zahteva za ozakonjenje objekata koji su delom izgrađeni na površinama javne namene, najbolji način je pristupiti izmeni ili izradi odgovarajućeg urbanističkog plana (PGR ili PDR) kojim bi se, u skladu sa faktičkim stanjem, izvršilo razdvajanje javnog i ostalog zemljišta. Nakon usvajanja takvog plana bilo bi, verujemo, omogućeno ozakonjenje većeg broja objekata koji su delom izgrađeni na površinama javne namene.
Da li opština, kao imalac javne svojine na posebnom delu, ima obavezu da učestvuje u troškovima održavanja i upravljanja zgradom?
U članu 63. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada („Sl. glasnik RS“, br. 104/2016 i 9/2020 - dr. zakon) je propisano da su vlasnici posebnih delova zgrade dužni da učestvuju u troškovima održavanja zajedničkih delova zgrade i zemljišta za redovnu upotrebu zgrade i upravljanja zgradom.
Ukoliko je Jedinica lokalne samouprave vlasnik posebnog dela zgrade (stana, poslovnog prostora), ona ima prava i obaveze jednako kao i ostali vlasnici posebnih delova, vezano za upravljanje i održavanje zgrade, kako je to definisano u članovima 12-14, 15. i članu 60. pomenutog Zakona. U tom smislu, JLS je dužna i da učestvuje u troškovima održavanja i upravljanja zgradom, u skladu sa Odlukom koju donosi skupština konkretne stambene zajednice.
Koliki je iznos takse za ozakonjenje poslovnog prostora od 120 metara kvadratnih u stambeno-poslovnoj zgradi koja se ozakonjuje na osnovu člana 34. stav 10. Zakona o ozakonjenju, taksa za ozakonjenje se utvrđuje na osnovu člana 34. stav 13?
Članom 33. Zakona o ozakonjenju objekata (“Sl. glasnik RS”, br. 96/2015, 83/2018 i 81/2020 - odluka US) utvrđeno je da se za sve objekte u postupku ozakonjenja plaća taksa za ozakonjenje, pre izdavanja rešenja o ozakonjenju.
Član 34. st. 10. istog Zakona propisuje da kada je predmet ozakonjenja stambena ili stambeno poslovna zgrada koja se sastoji od više posebnih fizičkih delova (stanova, poslovnog prostora, garaža i dr.) za koju se ne može utvrditi investitor, ali postoje podneti zahtevi za ozakonjenje posebnih delova u skladu sa ovim zakonom, nadležni organ donosi rešenje o ozakonjenju stambene zgrade, koje obavezno sadrži specifikaciju svih posebnih delova zgrade. Za ovaj slučaj, u istom članu (stav 13) je propisano da se taksa za ozakonjenje ne plaća za zgradu, već se određuje i naplaćuje prilikom ozakonjenja svakog posebnog dela zgrade.
U članu 33. stav 8. utvrđeno je da se za komercijalne objekte do 500 m2 plaća taksa za ozakonjenje u iznosu od 250.000 dinara.
Vezano za konkretno pitanje, mišljenja smo da ukoliko nadležni organ Opštinske uprave donosi rešenje o ozakonjenju stambeno poslovnog objekta koji se sastoji od više posebnih delova, a čiji je investitor nepoznat, može primeniti odredbe člana 34. stav 10. i stav 13., a da će prilikom donošenja rešenja o ozakonjenju svakog od posebnih delova utvrditi iznos visine takse u skladu sa Zakonom, a u zavisnosti od površine i namene svakog posebnog dela.
Da li se kod ozakonjenje nezakonito izgrađenog objekta na parceli na kojem postoji legalna više porodična stambena zgrada može primeniti član 42. stav 1. tačka 13) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada pa se kao saglasnost za ozakonjenje može pribaviti Odluka skupštine stambene zajednice doneta 2/3 većinom, ili se pak za ozakonjenje ovog objekta mora pribaviti saglasnost svih suvlasnika na parceli, u ovom slučaju svih vlasnika posebnih delova ove legalne zgrade?
Zakonom o stanovanju i održavanju stambenih zgrada („Sl. glasnik RS“, br. 104/2016 i 9/2020 - dr. zakon), članom 42. taksativno su pobrojane nadležnosti Skupštine stambene zajednice.
Prema odredbama Zakona, Skupština stambene zajednice se stara o svim pitanjima koja se odnose na održavanje, uređenje i korišćenje zgrade i zajedničkih delova zgrade, stim da prema odredbama Zakona nema ovlašćenje da odlučuje o pitanjima izvan ovog opsega.
Pitanje ozakonjenja bespravno izgrađenog objekta na parceli koja je u suvlasništvu više lica, nije u domenu rada i odlučivanja organa kakav je Skupština stambene zajednice, niti se o istom može odlučivati bilo kakvom većinom članova Skupštine iz razloga jer se ne radi o odlučivanju na nivou stambene zgrade gde svako ima pravo na jedan glas po modelu (stan/glas).
Zakonom o planiranju i izgradnju je regulisano da svaki vlasnik posebnog dela (posebne stambene jedinice) ima pravo na zemljištu i da je udeo tih lica u srazmeri sa površinom koju poseduju u odnosu na ukupnu površinu objekta.
U konkretnom slučaju investitor koji namerava da ozakoni nelegalno sagrađeni objekat na zemljištu koje je u vlasništvu više lica mora isto da pribavi, odnosno da isto otkupi od vlasnika posebnih delova jer će samo na takav način steći svojinu na zemljištu podobnu za ozakonjenje bespravno sagrađenog objekta.
Da li zahtev za konverziju prava korišćenja u pravo svojine, na zemljištu katastarske parcele može podneti samo jedan od sukorisnika, bez saglasnosti drugih sukorisnika? Da li je sukorisniku zainteresovanom za konverziju neophodna saglasnost sukorisnika koji mu je ranije prodao deo katastarske parcele, iako je u kupoprodajnom ugovoru navedeno da je prodavac saglasan da se kupac može uknjižiti i bez dodatne prodavčeve saglasnosti?
Prema odredbama Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu („Sl. glasnik RS“, br. 64/15 i 9/20) odredbe ovog zakona se primenjuju na izgrađeno i neizgrađeno građevinsko zemljište.
Dakle, predmet konverzije je zemljište koje može biti u jednom ili drugom režimu.
Ukoliko je u vašem slučaju predmet konverzije izgrađeno građevinsko zemljište u tom slučaju se mora primeniti odredba člana 5. stav 3. koja glasi: Kada je na jednoj katastarskoj parceli izgrađeno više objekata različitih vlasnika, pre podnošenja zahteva za konverziju, sprovodi se postupak za razvrgnuće sukorisničke zajednice propisan članom 106. Zakona o planiranju i izgradnji.
Dakle, u ovom slučaju neophodno je da se sudskim putem, ili ugovorom ustanovi kome pripada koji deo i u kojoj površini istog objekta, odnosno da se u skladu sa članom 106. Zakona o planiranju i izgradnji izvrši tzv. razvrgnuće sukorisničke zajednice.
U slučaju da je predmet konverzije neizgrađeno građevinsko zemljište ne zahteva se posebna saglasnost svih sukorisnika na parceli jer će i nakon konverziji svi zadržati iste udele koje su imali i ranije stim da će režim svojine sa državna svojina RS-pravo korišćenja preći u privatnu svojinu.
Dovoljno je da se drugi sukorsinici pridruže zahtevu za konverziju.
Ono što se pretpostavlja jeste da udeli budu opredeljeni.
Na kraju, pitanje uknjižbe koju na kraju pominjete se odnosi na uobičajenu formulaciju kupoprodajnog ugovora (clausula intabulandi) koja stoji u svakom kupoprodajnom ugovoru koji za predmet ima nepokretnost, da se kupac može uknjižiti u katastru kao vlasnik bez prisustva prodavca.
Dakle, saglasnost prethodnog vlasnika svakako nije potrebna, ali je za postupanje organa potrebno da se sukorisnik pridruži zahtevu za konverziju.
Da li se rešenje o zatvaranju gradilišta i rešenje o vraćanju u prvobitno stanje donose istovremeno sa zapisnikom o inspekcijskim nadzoru, obzirom da nadzirni subjekat izvodi radove bez rešenja o građevinskoj dozvoli, odnosno rešenja po čanu 145. Zakona o planiranju i izgradnji?
Zakonom o inspekcijskom nadzoru ustanovljena je obaveza svake inspekcije da u svojoj oblasti nadzora vrši nadzor nad neregistrovanim subjektima i da primenjuje zakonom propisane mere, pri čemu su pravila postupka prema tim subjektima uređena normama izričitog karaktera. Inspekcijski nadzor nad neregistrovanim subjektima uređuju i posebni zakoni saglasno oblasti nadzora, s tim što se primena odredaba ZIN-a ne može isključiti posebnim zakonom koji uređuje posebnu oblast nadzora.
Prema članu 33. Zakona o inspekcijskm nadzoru, neregistrovani subjekt je nadzirani subjekt koji obavlja delatnost ili vrši aktivnost, a nije upisan u odgovarajući registar koji vode Agencija za privredne registre ili drugi organ ili organizacija nadležni za upis osnivanja pravnog lica i drugog subjekta (na primer, registar ustanova, koji vodi nadležni privredni sud), kada je upis u ovaj registar propisan kao uslov za obavljanje delatnosti ili vršenje aktivnosti i nad njim se vrši inspekcijski nadzor i prema njemu se primenjuju odredbe ovog zakona. U inspekcijskom nadzoru nad subjektom upisanim u osnovni registar koji obavlja određenu delatnost ili vrši određenu aktivnost, a nije upisan u odgovarajući posebni registar ili evidenciju koju vodi drugi nadležni organ ili organizacija ili to čini bez saglasnosti nadležnog organa ili organizacije (dozvola, odobrenje, rešenje, mišljenje, uverenje, licenca, sertifikat, akreditacija, potvrda, ovlašćenje, akt o saglasnosti, akt o uslovima i dr.) ili bez prijave nadležnom organu ili organizaciji, kada su ovaj upis, saglasnost ili prijava propisani kao uslov za obavljanje te delatnosti ili vršenje te aktivnosti, inspekcija prema tom subjektu ima i vrši sva ovlašćenja i dužnosti koje ima i vrši prema neregistrovanom subjektu. To znači da je ZIN, u smislu inspekcijskog nadzora i pravnih posledica, izjednačio neregistrovane subjekte (one koji nisu upisani u osnovni registar) i subjekte koji su upisani u osnovni registar, ali nisu upisani u odgovarajući poseban registar ili evidenciju ili obavljaju delatnost ili vrše aktivnost bez saglasnosti nadležnog organa ili bez prijave nadležnom organu.
Inspekcijski nadzor nad neregistrovanim subjektom vrši se prema planu inspekcijskog nadzora, ali i kad nije predviđen planom inspekcijskog nadzora, bez obaveštenja o predstojećem inspekcijskom nadzoru, bez izdavanja naloga za inspekcijski nadzor i u granicama predmeta koje inspektor utvrđuje tokom trajanja inspekcijskog nadzora.
Rešenje o merama za otklanjanje nezakonitosti, zabrane obavljanja delatnosti ili vršenja aktivnosti i zaplene dokumentacije i drugih predmeta koji su neregistrovanom subjektu poslužili za nezakonito obavljanje delatnosti ili vršenje aktivnosti donosi se odmah pošto inspektor otkrije neregistrovani subjekt. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
U nastavku su primeri neregistrovanih subjekata iz delokruga građevisnke inspekcije:
- Investitor koji gradi objekat bez građevinske dozvole, odnosno bez rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, odnosno suprotno lokacijskim uslovima, građevinskoj dozvoli i tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je građevinska dozvola izdata ili potvrdi o prijavi radova;
- Investitor koji nastavi sa izvođenjem radova i posle donošenja rešenja o njihovoj obustavi;
- Investitor, odnosno vlasnik objekta koji uklanja objekat bez rešenja o dozvoli za uklanjanje objekta;
- Pravno lice ili preduzetnik koji izrađuju tehničku dokumentaciju za izgradnju objekta, odnosno izvođenje radova a nisu registrovani – nisu upisani u osnovni registar, ili jesu upisani u osnovni registar, ali ne ispunjavaju sledeće uslove: imaju zaposlene, odnosno radno angažovane licencirane inženjere, odnosno licencirane arhitekte upisane u registar licenciranih inženjera, arhitekata i prostornih planera u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona, sa odgovarajućim stručnim rezultatima; jesu u skladu sa uslovima propisanim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona upisani u registar za izradu tehničke dokumentacije koji vodi ministarstvo nadležno za poslove planiranja i izgradnje u skladu sa zakonom;
- Privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, odnosno lice koje izvodi građevinske radove i/ili gradi objekat, a nisu registrovani – nisu upisani u osnovni registar, ili jesu upisani u osnovni registar, ali ne ispunjavaju sledeće uslove: imaju zaposlene, odnosno radno angažovane licencirane izvođače radova upisane u registar licenciranih izvođača sa stručnim rezultatima; imaju odgovarajuće stručne rezultate; poseduju rešenje o ispunjenosti uslova za građenje odgovarajuće vrste objekata, odnosno izvođenje odgovarajuće vrste radova na tim objektima; upisani su u odgovarajući registar za građenje odgovarajuće vrste objekata, odnosno izvođenje odgovarajućih radova na tim objektima;
- Lice koje vrši stručni nadzor nad izgradnjom objekta koje ne ispunjava uslove propisane zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova ili ispunjava te uslove, ali je zaposleno u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili kod preduzetnika koji ne ispunjavaju zakonom propisane uslove, odnosno ne poseduju rešenje o ispunjenosti uslova za izradu tehničke dokumentacije ili izvođenje radova na toj vrsti objekata.
Da li je urbanističkim planom moguće utvrditi koje zemljište će biti građevinsko zemljište i da li se poljoprivredno zemljište može pretvoriti u građevinsko, i nakon toga izraditi projekat parcelacije u cilju sprovođenja u katastar tih parcela?
Zakon o planiranju i izgradnji u članu 11. definiše planske dokumente. U skladu sa stavom 3. član 11, urbanistički planovi su:
- Generalni urbanistički plan;
- Plan generalne regulacije;
- Plan detaljne regulacije.
S druge strane, član 13. Zakona o planiranju i izgradnji definiše urbanističko-tehničke dokumente, među kojima je i urbanistički projekat.
Članom 60. i 61. Zakona bliže se uređuju razlozi kada se pristupa izradi urbanističkog projekta. Član 61. definiše da se urbanističkim projektom za urbanističko-arhitektonsku razradu lokacije može utvrditi promena i precizno definisanje planiranih namena u okviru planom definisanih kompatibilnosti, u skladu sa kapacitetima infrastrukture u okviru kapaciteta koji su opredeljeni planskim dokumentom, prema proceduri za potvrđivanje urbanističkog projekta utvrđenoj ovim zakonom. Promena i precizno definisanje planiranih namena je dozvoljena kada je planom predviđena bilo koja od kompatibilnih namena.
U konkretnom slučaju, ukoliko je Prostornim planom opštine definisano da je za bliže definisanje namena parcela neophodno izraditi plan nižeg reda, onda je potrebno pristupiti izradi urbanističkog plana (definisanih članom 11. Zakona o planiranju i izgradnji).
U svakom slučaju, opštinska Komisija za planove će dati stručno mišljenje o opravdanosti izrade planskog dokumenta odnosno urbanističkog projekta, ceneći odredbe plana višeg reda – prostornog plana JLS.
Koji organ Opštinske uprave, građevinski inspektor ili Odeljenje za građevinarstvo je nadležan za donošenje rešenja o uklanjanju objekta kada je u pitanju dotrajalost objekta, a zahtev je podnela stranka?
Članom 167. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva odobriti rešenjem, po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, za koji utvrdi da je usled dotrajalosti ili većih oštećenja ugrožena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja. Pritom, u stavu 2. istog člana propisano je da se rešenje može izdati ako je nadležni građevinski inspektor prethodno doneo rešenje o zabrani korišćenja, odnosno upotrebe objekta, dok je u stavu 3. propisano da se rešenje može izvršiti ako su prethodno rešena pitanja smeštaja korisnika objekta (osim u slučaju kada se uklanjanje objekta odobrava na zahtev vlasnika koji taj objekat koristi).
Članom 169. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da ako nadležni organ jedinice lokalne samouprave utvrdi da se neposredna opasnost za život i zdravlje ljudi, susedne objekte i za bezbednost saobraćaja može otkloniti i rekonstrukcijom objekta, odnosno njegovog dela, o tome obaveštava vlasnika objekta, radi preduzimanja potrebnih mera u skladu sa zakonom. Rešenjem kojim se odobrava rekonstrukcija objekta u smislu stava 1. ovog člana utvrđuje se rok u kome se radovi na rekonstrukciji moraju završiti. Ako se rekonstrukcija objekta ne završi u utvrđenom roku nadležni organ će naložiti, odnosno odobriće rešenjem, po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.
Što se tiče izvršenja rešenja građevinskih inspektora, podsećamo da je Zakonom o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016 i 95/2018 - autentično tumačenje – član 193. stav 1.) propisano da izvršenje rešenja sprovodi organ koji je doneo prvostepeno rešenje i to po izdatom rešenju o izvršenju. Troškove izvršenja snosi izvršenik, o čemu se po završetku izvršenja donosi dopunsko rešenje, kako je to propisano članom 196. stav 5. ovog zakona.
Kada su u pitanju rešenja građevinskih inspektora, ona se prinudno sprovode preko drugih lica, jer se izvršenikova obaveza sastoji od radnje koju može preduzeti i drugo lice, što je u skladu sa odredbom člana 197. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku. Članom 197. stav 2. ZUP-a je propisano da organ koji sprovodi izvršenje rešenjem može naložiti izvršeniku da položi iznos koji je potreban za podmirenje troškova izvršenja, a da se obračun naknadno sačini.
Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon i 9/2020) je članom 171, koji se odnosi na sva rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, doneta na osnovu ovog zakona, takođe, propisano da troškovi izvršenja inspekcijskog rešenja padaju na teret izvršenika. Ovim članom propisano je i to da će se, ako izvršenik sam ne sprovede izvršenje rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, rešenje izvršiti preko privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika, u skladu sa ovim zakonom, a na teret izvršenika. Troškovi izvršenja inspekcijskog rešenja padaju na teret budžeta nadležnog organa, do naplate od izvršenika.
Zakon o planiranju i izgradnji je dao mogućnost i zainteresovanim licima da, ukoliko nadležni organ nema potrebna sredstva za izvršenje inspekcijskog rešenja, mogu obezbediti troškove izvršenja do naplate od strane izvršnog dužnika.
Jedno lice je istovremeno rukovodilac Odeljenja i inspektor zaštite životne sredine, a obavlja i poslove procene uticaja na životnu sredinu. Da li to lice ima pravo da bude član ili predsednik Tehničke komisije?
Članom 22. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, br. 135/2004 i 36/2009) propisano je ko sve može biti imenovan za člana Tehničke komisije, a ko ne može.
Shodno tome, stavom 1. navedenog člana propisano je da nadležni organ najkasnije u roku od deset dana od dana prijema zahteva za saglasnost obrazuje tehničku komisiju za ocenu studije o proceni uticaja.
Predsednik tehničke komisije imenuje se iz reda zaposlenih ili postavljenih lica u nadležnom organu, dok se za članove tehničke komisije mogu imenovati lica sa visokom stručnom spremom odgovarajuće struke, odnosno smera i odgovarajućim stručnim rezultatima, iz reda:
1) zaposlenih ili postavljenih lica u nadležnom organu;
2) zaposlenih ili postavljenih lica u zainteresovanim organima i organizacijama;
3) nezavisnih stručnjaka.
Stavom 2. navedenog člana propisano je da članovi tehničke komisije ne mogu biti lica koja su:
1) učestvovala u izradi studije o proceni uticaja koja je predmet ocene;
2) osnivači pravnog lica ili preduzetnik koji je izradio studiju o proceni uticaja ili zaposleni kod tih lica;
3) osnivači ili zaposleni kod nosioca projekta;
4) bračni drugovi, krvni srodnici do četvrtog stepena srodstva i srodnici po tazbini do drugog stepena srodstva lica navedenih u tač. 1) do 3);
4a) zaposlena kao inspektori, odnosno lica koja vrše inspekcijski nadzor nad projektom za koji je izrađena studija o proceni uticaja.
Dakle, imajući u vidu odredbe člana 22. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, lice koje je zaposleno kao inspektor zaštite životne sredine, ne može biti imenovano za člana Tehničke komisije.
Postupak za ozakonjnje stambenog objekta koji delom izlazi na ulicu, a misli se na određivenje zemljišta ispod objekta i utvrđivanje, tj. da li se prvo u urbanizmu određuje deo koji izlazi na put?
U skladu sa Zakonom o ozakonjenju objekata (čl. 5.) predmet ozakonjenja ne može biti objekat koji je izgrađen na postojećoj ili planiranoj površini javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes i koji su u obaveznoj svojini u skladu sa odredbama drugih posebnih zakona. U tom smislu, ukoliko je predmetni objekat delom izgrađen na postojećoj ili planiranoj ulici, takav objekat ne može biti predmet ozakonjenja.
Moguće je pristupiti izmenama i dopunama planskog akta tako što bi se izmenila regulaciona linija ulice (ukoliko je to moguće) i tek nakon toga preispitati ovaj zahtev za ozakonjenje objekta.