Pitanja i odgovori

Zakon o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“, br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US i 1/2023 - odluka US) je izričito propisao koji objekti i pod kojim uslovima mogu biti predmet ozakonjenja, kao i koji organ vodi računa o ispunjenosti zakonom popisanih uslova za pokretanje i sprovođenje postupka ozakonjenja.

Postupak ozakonjenja, kako je to popisano odredbama člana 6. i 23. ovog zakona, može biti pokrenut:

1. za objekat za koji je podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, do 29. januara 2014. godine i koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, tako što se zahtevi i prijave za legalizaciju objekata podneti do 29. januara 2014. godine, smatraju zahtevima u smislu ovog zakona,
2. za objekat za koji je podnet zahtev u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole ("Službeni glasnik RS", br. 25/13, 145/14 i 96/15), za koji postupak nije pravnosnažno okončan,
3. za objekat za koji nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, a koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, za koji je nadležni građevinski inspektor doneo rešenje o rušenju, u skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", broj 96/15),
4. za objekat za koji nadležni građevinski inspektor nije doneo rešenje o rušenju, a vidljiv je na satelitskom snimku iz 2015. godine, tako što organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dostavi obaveštenje o vidljivosti objekta na satelitskom snimku organu nadležnom za vođenje postupka ozakonjenja, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Zakon o ozakonjenju objekata ne samo da je u svakom stavu kojim je propisao koji objekti mogu biti predmet ozakonjenja, naglasio da mora biti vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, već je u članu 6. stav 5. ponovo izričito naveo da je provera vidljivosti na satelitskom snimku obavezna za sve objekte koji su predmet ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom, a potom u članu 9. propisao da ispunjenje uslova propisanih u čl. 3, 5, 6. i 8. ovog zakona predstavlja uslov za nastavak postupka ozakonjenja.

Proveru postojanja objekata na satelitskom snimku sprovodi organ nadležan za poslove ozakonjenja objekata.

Članom 35. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da nadležni organ u postupku ozakonjenja koristi i evidenciju objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti u cilju vođenja grafičke baze objekata u postupku ozakonjenja, vršenja nadzora i plaćanja realizacije radova i učestvuje u održavanju te evidencije.

Ukoliko organ nadležan za poslove ozakonjenja ne može da utvrdi vidljivost objekta usled visoke vegetacije, oblaka, senki, može tražiti od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izdavanje obaveštenja o vidljivosti objekta na satelitskom snimku i u zavisnost od dobijenog odgovora doneti odluku o daljem toku postupka ozakonjenja, ali Zakon o ozakonjenju objekata nije propisao da se u postupku ozakonjenja, činjenica postojanja objekta, osim uvidom u satelitski snimak teritorije Republike Srbije iz 2015. godine i evidenciju objekata, može dokazati na druge načine.

Članom 43. stav 1. tačka 2. Zakona o ozakonjenju propisano je da će se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniti za prekršaj odgovorno lice u nadležnom organu uprave ako izda rešenje o ozakonjenju suprotno ovom zakonu.

Promena namene objekta predstavlja radove, za čije izvođenje, u redovnom postupku, organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole izdaje rešenje o odobrenju za izvođenje radova, na osnovu člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023).

Ukoliko su ovi radovi izvedeni bez izdatog odobrenja za izgradnju, oni mogu biti predmet ozakonjenja, u skladu i na način propisan odredbama Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US, 1/2023 - odluka US i 62/2023).

Postupak ozakonjenja, prema odredbama člana 12. Zakona o ozakonjenju objekata, nadležan je da sprovede onaj organ koji je prema zakonu kojim se uređuje izgradnja objekata ovlašćen da izdaje građevinsku dozvolu u redovnom postupku, a to je ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, po sprovedenom postupku, kada utvrdi da nezakonito izgrađeni objekat ispunjava propisane uslove za korišćenje i druge uslove propisane ovim zakonom.

Nadležni organ, najpre, utvrđuje ispunjenost prethodnih uslova, a to su stepen izgrađenosti (član 3.), koji objektu ne mogu biti predmet ozakonjenja (član 5.), koje je vreme izgradnje objekata (član 6.) i usklađenost sa važećim planskim dokumentom (član 8).

Članom 6. Zakona o ozakonjenju objekata je propisano da predmet ozakonjenja objekta može biti objekat koji je izgrađen pre 27. novembra 2015. godine.

U skladu sa tim, postupak ozakonjenja za ove objekte može biti iniciran na više načina, pa tako predmet ozakonjenja mogu biti objekti za koje je podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, do 29. januara 2014. godine i koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, objekti za koje nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, a koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, za koji je nadležni građevinski inspektor doneo rešenje o rušenju, u skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", broj 96/15), objekti za koje građevinski inspektor nije doneo rešenje o rušenju iz stava 3. ovog člana, a vidljivi su na satelitskom snimku iz 2015. godine, kao i objekti za koje je podnet zahtev u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole ("Službeni glasnik RS", br. 25/13, 145/14 i 96/15), za koje postupak nije pravnosnažno okončan.

Vreme kupovine parcele nije od uticaja na pokretanje postupka ozakonjenja, jer su predmet ozakonjenja bespravno izvedeni građevinski radovi, u odnosu na koje se ocenjuje ispunjenost uslova za sprovođenje postupka ozakonjenja.

Kada utvrdi ispunjenost prethodnih uslova, organ nadležan za spovođenje postupka ozakonjenja, utvrđuje postojanje odgovarajućeg prava iz člana 10. ovog zakona, a potom, ukoliko su svi ovi uslovi ispunjeni, nastavlja postupak ozakonjenja pribavljanjem dokumentacije iz člana 11. ovog zakona.

U skladu sa odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada (član 16.), stambena zajednica ima status pravnog lica. Samim tim, u pravnom prometu, stambena zajednica može se pojaviti i kao investitor. Nadziđivanje stambene zgrade u smislu Zakona o stanovanju i održavanju zgarda (član 9.) je jedan vid raspolaganja zajedničkim delovima zgrade. O raspolaganju zajedničkim delovima zgrade vlasnici posebnih delova odlučuju u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na rad i odlučivanje stambene zajednice. Potrebna većina glasova za donošenje odluke o raspolaganju propisana je članom 44. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. U Odluci skupštine stambene zajednice o raspolaganju (nadziđivanju) treba da bude navedeno i koje lice je zaduženo za podnošenje zahteva za odobrenje za izgradnju, i za potpisivanje ugovora o izvođenju radova sa izvođačem i slično, s tim što u ovom konkretnom slučaju, ne postoji ugovor o prenosu prava svojine između skupštine stambene zajednice i investitora (član 9. stav 3.) jer je stambena zajednica donela odluku da bude investitor.

Pod delatnostima iz domena zajedničke komunalne potrošnje podrazumevaju se delatnosti kod kojih nije moguće utvrditi krajnjeg (individualnog) korisnika, pa ih zbog toga, u ime i za račun svih građana, privrednih i drugih subjekata, od vršioca naručuje jedinica lokalne samouprave. Novac za te namene, obzirom da nema krajnjeg korisnika niti druge mogućnosti za finansiranje, obezbeđuje se u budžetu jedinice lokalne samouprave.

U zajedničku komunalnu potrošnju spada ukupno 5 komunalnih delatnosti:

1) obezbeđivanje javnog osvetljenja;

2) održavanje ulica i puteva;

3) održavanje čistoće na površinama javne namene;

4) održavanje javnih zelenih površina;

5) delatnost zoohigijene.

U istu grupu komunalnih delatnosti suštinski spadaju i poslovi vezani za održavanje sistema kišne kanalizacije koji su formalno gledano deo delatnosti „prečišćavanja i odvođenja atmosferskih i otpadnih voda“, a koja kada se posmatra u celini, najvećim delom spada u komunalne delatnosti kod kojih se može utvrditi krajnji korisnik.

U praksi, većina naših lokalnih samouprava je i pre nego što je izvršena dopuna Zakona sa članom 29b), pozicije budžeta vezane za zajedničku komunalnu potrošnju planirala na osnovu odgovarajućeg programa radova, ali je bilo i slučajeva kada su ove pozicije budžeta planirane paušalno i bez detaljnije razrade. Smisao i svrha člana 29b) je da se promoviše novi pristup gde budžetska sredstva mogu da se obezbeđuju samo ako su prethodno detaljno sagledane potrebe i planiran način na koji se te potrebe mogu zadovoljiti. To je inače prilagođeno logici izrade programskih budžeta koji su počevši još od 2015. godine zamenili nekadašnje „linijske“ budžete.

Za većinu jedinica lokalnih samouprava izrada propisanog godišnjeg programa radova neće iziskivati previše dodatnog angažovanja. One će nastaviti da planiraju obim i kvalitet delatnosti iz domena zajedničke komunalne potrošnje na način kako su to do sada i radile, dok će samo one JLS koje nisu imale takvu praksu, morati da ubuduće detaljnije planiraju i popisuju poslove na vršenju komunalnih delatnosti iz domena zajedničke komunalne potrošnje.

Bez obzira na numeraciju koja na to može navesti, član 29b) ni na koji način nije povezan sa članom 29 Zakona o komunalnim delatnostima ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011, 104/2016, 95/2018 i 94/2024). Radi se o dve potpuno različite oblasti regulisanja, koje su odvojene i nazivom odeljaka ova dva dela Zakona.

Članom 29. data je mogućnost jedinicama lokalne samouprave da korisnicima komunalnih usluga slabijeg materijalnog položaja i/ili koji su u stanju određene socijalne potrebe, delimično ili u celini subvencioniše račune za komunalne usluge. Tu se radi isključivo o komunalnim delatnostima kod kojih je moguće utvrditi krajnjeg korisnika kojima se ispostavljaju računi za komunalne usluge (voda, kanalizacija, smeće, grejanje…), a JLS odobrava subvencije jednom broju domaćinstava (korisnika) koji ispunjavaju uslove za to. Bitno je naglasiti da se, bez obzira na tokove novca, ovde i formalno i suštinski radi o subvenciji prema fizičkim licima, a ne o kapitalnoj ili tekućoj subvenciji prema komunalnom preduzeću.

Kod zajedničke komunalne potrošnje kod koje se krajnjim korisnicima nikakvi računi ni ispostavljaju, nema smisla da se bilo kome odobrava subvencija. Ove usluge su po svojoj prirodi dostupne svima.

U skladu sa članom 68. Zakona o planiranju i izgradnji, ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik, kao i obrazovanje većeg broja građevinskih parcela prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti odnosno planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, vrši se na osnovu elaborata geodetskih radova. Elaborat geodetskih radova izrađuje se u skladu sa propisima o državnom premeru i katastru.

U skladu sa članom 80. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja („Sl. glasnik RS“, br. 32/2019), ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, kao i spajanje susednih parcela istog vlasnika vrši se na predlog zainteresovanog lica, uz saglasnogsr vlasnika a na osnovu elaborata geodetskih radova.

U skladu sa članom 81. istog Pravilnika, elaborat geodetskih radova sadrži tekstualni i grafički deo. Tekstualni deo elaborata geodetskog obeležavanja sadrži:

1) pravni i planski osnov;

2) potvrdu nadležnog organa da katastarska parcela u javnoj svojini koja se pripaja susednoj parceli ne ispunjava uslove za posebnu građevinsku parcelu, kao i da je manje površine od parcele kojoj se pripaja;

3) saglasnost nadležnog organa da je građevinska parcela u skladu sa uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, u skladu sa podzakonskim aktom kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje.

U smislu člana 81. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja, u postupku izrade Elaborata geodetskih radova, nadležni organ će izdati saglasnost da je građevinska parcela formirana u skladu sa uslovima utvrđenim u planskom dokumentu. Ukoliko planski dokument nije donet, organ će izdati saglasnost da je parcela formirana u skladu sa Pravilnikom o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju. Takođe, ukoliko se radi o delu javne parcele koji se pripaja privatnoj parceli, nadležni organ izdaje potvrdu da katastarska parcela u javnoj svojini ne ispunjava uslov za građevinsku parcelu i da je manje površine od parcele kojoj se pripaja.

Imajući u vidu da se radi o elaboratu  geodetskih radova, koji se izrađuje u skladu sa propisima o državnom premeru i katastru, nadležni organ JLS ne izdaje potvrdu ovog dokumenta niti proverava ispunjenost licenci za izradu ove vrste dokumenata.

Ukoliko se za potrebe formiranja većeg broja parcela izrađuje plan parcelacije/preparcelacije, u tom slučaju nadležni organ postupa u skaldu sa čl. 65-67. Zakona o planiranju i izgradnji, proverava usklađenost projekta parcelacije/preparcelacije sa planskim dokumentom i izdaje potvrdu u roku od 10 dana. U tom postupku nadležni organ proverava i da li je projekat preparcelacije izradilo odgovarajuće privredno društvo i  da li je priložena licenca stručnog lica odgovarajuće (urbanističke struke).

Član 47. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara propisano je da se naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta ne plaća u slučaju gradnje ili rekonstrukcije porodične stambene zgrade poljoprivrednog domaćinstva u cilju poboljšanja uslova stanovanja članova domaćinstva ili u slučaju prirodnog razdvajanja poljoprivrednog domaćinstva najviše do 200 m2 stambenog prostora. Takođe, istim članom Zakona je propisano da se naknada ne plaća u slučaju izgradnje ekonomskih objekata koji se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, a vlasniku je poljoprivreda osnovna delatnost.

Oslobađanje od plaćanja naknade predviđeno je za stambene zgrade poljoprivrednog domaćinstva do 200 m2 stambenog prostora i za ekonomske objekte u funkciji primarne poljopivredne proizvodnje uz uslov da je vlasniku poljoprivreda osnovna delatnost.

Nadležni organ za poslove poljoprivrede je u obavezi da vodi postupak, i da na osnovu priložene dokumentacije utvrdi da li postoje mogućnosti za oslobađanje od plaćanja naknade za promenu namene.

Takođe, Zakonom o poljoprivrednom zemljištu zabranjeno korišćenje poljoprivrednog zemljišta u nepoljoprivredne svrhe (član 22. Zakona) a članom 83. stav 1. tačka 8) dato je ovlašćenje poljoprivrednoj inspekciji da vrši kontrolu da li se poljoprivredno zemljište prve, druge, treće, četvrte i pete katastarske klase koristi u nepoljoprivredne svrhe.

Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) je regulisan postupak izgradnje objekata, kao skupa radnji koji obuhvata: prethodne radove, izradu i kontrolu tehničke dokumentacije, pripremne radove za građenje, građenje objekta i stručni nadzor u toku građenja objekta.

Građenje objekta vrši se na osnovu građevinske dozvole i tehničke dokumentacije, pod uslovima i na način utvrđen Zakonom o planiranju i izgradnji, kako je to propisano članom 110. ovog zakona.

Članom 175. stav 1. tačka 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, te da je ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno građevinskoj dozvoli i potvrdi o prijavi radova, kako je to propisano članom 176. stav 1. tačka 1. istog zakona.

Zakonom o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US, 1/2023 - odluka US i 62/2023) omogućeno je ozakonjenje bespravno izgrađenih objekata koji su vidljivi na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Svi objekti izgrađeni bez izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli ili rešenja o odobrenju izvođenja radova posle 27. novembra 2015. godine nisu predmet ozakonjenja u skladu sa odredbama ovog Zakona o ozakonjenju objekata i nadležni građevinski inspektor za te objekte donosi rešenje o rušenju, koje je izvršno danom donošenja, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, kako je to propisano članom 6. stav 9. Zakona o ozakonjenju objekata.

Ne postoji mogućnost ozakonjenja ovih bespravno izvedenih radova primenom odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, izdavanjem lokacijskih uslova i građevinske dozvole za bespravno izvedene građevinske radova.

Ovako izvedeni radovi mogu biti samo predmet inspekcijskog nadzora građevinskog inspektora, koji će rešenjem naložiti njihovo uklanjanje.

Rešenjem o produženju važenja prve građevinske dozvole, nadležni organ je imao mogućnost da u smislu člana 140. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji produži važenje ne za dve godine, kako je to navedeno u rešenju, već za pet godina računajući od dana pravnosnažnosti rešenja o izmeni građevinske dozvole iz 2022. godine.

Smatramo da bi u ovom slučaju imalo mesta, da nije podnet i novi zahtev za izmenu lokacijskih uslova zbog promena u toku izgradnje/primedbe drugostepenog organa po prigovoru, da se produži važenje rešenja o izmeni građevinske dozvole još za dve godine u smislu člana 140. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, pod uslovom da je zahtev za produženje važnosti podnet pre isteka roka utvrđenog u stavu 3. dispozitiva rešenja iz 2022. godine.

U slučaju usvajanja novog zahteva za izemenu lokacijskih uslova koji je podnet pre zahteva za novo produženje građevinske dozvole, uslediće i novi zahtev za izmenu rešenja o izmeni građevinske dozvole i donošenjem novog rešenja o izmeni građevinske dozvole i drigo rešenje o izmeni građevinske dozvole više neće važiti (kao što je donošenjem tog rešenja prestala da važi prva građevinska dozvola), već će se novo rešenje o izmeni smatrati novom građevinskom dozvolom.

Kako je stranka pre poslednjeg zahteva za produženje važenja građevinske dozvole prvo podnela zahtev za izmenu lokalcijskih uslova (zbog promena nastalih u toku izgradnje/postupanje po primedbama drugostepenog organa po prigovoru) taj zahtev je „stariji“ i o njemu prvo treba nadležni organ da odluči odnosno da izda nove lokacijske uslove ukoliko su za to ispunjeni zakonom predviđeni uslovi.

Treba prekinuti postupak po podnetom zahtevu za novo produženje građevinske dozvole zbog potrebe rešavanja prethodnog pitanja (primeniti odredbe o prekidu postupka iz ZUP-a) i uz obrazloženje da se o njemu ne može odlučiti dok se prethodno ne odluči o ranije podnetom zahtevu – zahtevu za izmenu lokacijskih uslova, a potom i o novom zahtevu za izdavanje građevinske dozvole.

Ukoliko budu izmenjeni Lokacijski uslovi i stranka podnese zahtev za izmenu rešenja o izmeni građevinske dozvole iz 2022. godine, tada će se doneti novo rešenje o izmeni građevinske dozvole koje ima karakter nove građevinske dozvole i tom prilikom može se primeniti član 140. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji i odrediti rok o d 5 godina zavaženje građevinske dozvole.

U tom slučaju, nastaviće se prekinuti postupak po zahtevu od 17.05.2024. godine i odbiće se taj zahtev kao neosnovan, uz obrazloženje da je novim rešenjem o izmeni građevinske dozvole određen novi rok za važenje građevinske dozvole.

Odredbe Zakona o planiranju i izgradnji o važenju građevinske dozvole po usmenim preporukama Ministarstva ne treba rigorozno primenjivati, naročito kada se radi o objektima koji su znatno izgrađeni (prijava radova, potvrđeni temelji i konstrukcija) i iz tih razloga, Stručna služba SKGO predlaže da se postupi na napred navedeni način.

U slučaju izdavanja različitih lokacijskih uslova investitor ima pravo samo da „bira“ lokacijske uslove na osnovu kojih će podneti zahtev za građevinsku dozvolu.

Nije moguće izdati dva različita rešenja o građevinskoj dozvoli za istu katastarsku parcelu istovremeno.

Zakonom o planiranju i izgradnji, koji je lex specialis u odnosu na ZUP, nije predviđena ni mogućnost poništavanja građevinske dozvole u slučaju podnošenja zahteva za novu građevinsku dozvolu.

Zakon o planiranju i izgradnji jedino poznaje mogućnost izmene građevinske dozvole iz razloga predviđenih u članu 142. stav 1. Zakona.

U ovom konkretnom slučaju, mišljenje Stručne službe SKGO je da je moguće u postupku izmene građevinske dozvole po članu 142. Zakona o planiranju i izgradnji tražiti izmenu u skladu sa drugim izdatim lokacijskim uslovima i uz obavezu izrade novog PGD (obavezno dostaviti i te druge lokacijske uslove sa svim UPP).

Ukoliko se u tom postupku utvrdi neka nesaglasnost u pogledu zahteva za izmenu građevinske dozvole i dostavljenog PGD sa ranije izdatim Lokacijskim uslovima (drugim izdatim Lokacijskim uslovima), nadležni organ može odbiti zahtev za izmenu građevinske dozvole i uputiti investitora da pribavi nove Lokacijske uslove. I tada postupak ide iz početka.

Zakon o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016, 95/2018 - autentično tumačenje i 2/2023 - odluka US) je članom 16. i 136. definisano je da je rešenje upravni akt kojim organ, neposredno primenjujući propise iz odgovarajuće upravne oblasti, odlučuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke. Dispozitiv rešenja, saglasno odredbama člana 141. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku, sadrži kratku i jasnu odluku, a u posebne tačke unosi se rok, uslov ili nalog. Rešenje potpisuje ovlašćeno službeno lice koje ga donosi, odnosno rukovodilac organa, kako je to propisano odredbama člana 141. stav 7. istog zakona.

Ukoliko nadzirani subjekat je sprovede nalog iz rešenja, ono postaje izvršno, što se konstatuje rešenjem o izvršenju, a obavezu njegovog prinudnog sprovođenja ima prvostepeni organ koji je doneo rešenje i to kroz jedan od tri oblika upravnog izvršenja koji su definisani Zakonom o opštem upravnom postupku. Da li će se rešenje prvostepenog organa sprovesti izvršenjem preko drugih lica, izvršenjem posrednom prinudom (putem novčanih kazni) ili izvršenjem neposrednom prinudom, zavsi od čega se sastoji izvršenikova obaveza.

U konkretnom slučaju, ovo znači da je građevinski inspektor rešenje doneo kao ovlašćeno službeno lice, u ime prvostepenog organa, koji ima obavezu da doneto rešenje i prinudno sprovede, ukoliko je nalog iz rešenja građevinskog inspektora bio takav da zahteva upravno izvršenje. Prestanak radnog odnosa građevinskom inspektoru, zbog odlaska u penziju, ne utiče na zastarevanje obaveza izvršenika. Ni Zakonom o opštem upravnom postupku, ni Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) nije propisano zastarevanje obaveze izvršenika, utvrđene rešenjem građevinskog inspektora.

Zakonom o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018) propisani su članom 53. posebni slučajevi odgovornosti službenih lica, tj. da je inspektor i službenik ovlašćen za vršenje inspekcijskog nadzora posebno odgovoran ako u vršenju inspekcijskog nadzora ne preduzme, ne predloži ili ne odredi mere ili radnje za koje je ovlašćen, te da povrede radnih dužnosti iz stava 1. ovog člana predstavljaju teže povrede radne dužnosti.

Što se tiče stanara koji ometaju izvršenje rešenja, oni imaju obavezu da omoguće sprovođenje izvršenja rešenja građevinskog inspektora. Članom 61a Zakona o inspekcijskom nadzoru propisana je kazna za lica koja onemogućavaju ili otežavaju sprovođenje upravnog izvršenja.

Osim toga, vlasnik posebnog dela, odnosno vlasnik samostalnog dela zgrade, dužan je da dozvoli prolaz kroz svoj poseban, odnosno samostalni deo zgrade ili njegovu upotrebu na drugi primeren način ako je to nužno za popravku, odnosno održavanje drugog dela zgrade ili ispunjenje druge zakonske obaveze, kako je to propisano članom 14. stav 1. tačka 6. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 104/2016 i 9/2020 - dr. zakon).

Nakon sprovedenih radova, vlasnik posebnog, odnosno samostalnog dela zgrade koji je dužan da dozvoli prolaz kroz svoj poseban deo zgrade ili njegovu upotrebu na drugi primeren način u skladu sa tačkom 6) stav 1. ovog člana ima pravo da zahteva da njegov posebni, odnosno samostalni deo zgrade bude vraćen u stanje u kome se nalazio pre nego što je dozvolio prolaz ili njegovu upotrebu, odnosno ima pravo na naknadu štete koja je pričinjena prolazom ili upotrebom na posebnom, odnosno samostalnom delu zgrade.

Prema važećim Uputstvima koja primenjuje Republički geodetksi zavod, promena kulture zemljišta se vrši po dobijanju upotrebne dozvole.

Ukoliko se ne radi o rekonstrukciji mosta koji je izgrađen u skladu sa zakonom, za novu izgradnju potrebno je pribaviti saglasnost od Republike Srbije, ali i od JP Srbijavode (ukoliko se gradi i na vodnom zemljištu).

 Saglasnost Republike Srbije pribavlja se u postupku pred Direkcijom za imovinu Republike Srbije.