Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Investitor je ishodovao lokacijske uslove, građevinsku doѕvolu, zatim je izmenio lokacijkse uslove i dobio rešenje o izmeni građevinske dozvole. Izmenom okolnosti, investitor bi odustao od izmene dozvole i izgradio objekat po prvoj dozvoli, koja je procedura sada a da iziskuje što manje troškova?
U ovakvoj situaciji, investitor ne može odustati od rešenja o izmeni građevinske dozvole.
Jedino što investitor može uraditi to je da podnese zahtev za izmenu lokacijskih uslova sa starim Idejnim rešenjem (koje mora biti usklađeno sa novim Pravilnikom kojim je regulisana sadržina tehničke dokumentacije) a potom i zahtev za izmenu građevinske dozvole i uz zahtev stari PGD koji mora biti usklađen sa izmenama Zakona o planiranju i izgradnji iz avgusta 2023. godine. Istovremeno, taj PGD mora biti usklađen sa novim Pravilnikom kojim je definisana sadržina tehničke dokumentacije.
Za izgradnju objekta Investitor mora izmestiti linijski podzemni TT vod. Kojim ugovorom to regulisati, ko plaća radove i projekte z izmeštanje, koji članovi zakona to regulišu?
Ukoliko je uslovima za projektovanje i priključenje imaoca javnog ovlašćenja – EPS Elektrodistribucija investitor obavezan da izvrši izmeštanje linijskog podzemnog TT voda, u tom slučaju investitor sa imaocem javnih ovlašćenja reguliše međusobne odnose u vezi izvođenja tih radova i troškova koji nastaju.
Obaveze investitora u vezi izgradnje nedostajuće infrastrukture regulisani su odredbama člana 86. i 135. Zakona o planiranju i izgradnji, Pravilnikom o postupku sprovođenje objedinjene procedure elektronskim putem i Uredbom o lokacijskim uslovima.
Fudbalski klub se obratio opštini za zahtevom za izgradnju tribina na svom fudbalskom stadionu. Zemljište na kom se nalazi stadion je u svojini Republike Srbije, dok je građevinska dozvola izdata na fudbalski klub. Može li opština i na koji način izgraditi tribine? Ukoliko opštin ne može izgraditi tribine, može li i na koji način obezbediti sredstva za gradnju istih?
Na osnovu člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“ br. 72/2009, ...., 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) građevinska dozvola se izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi, pored ostalog, dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu. Obzirom da je građevinska dozvola izdata na ime fudbalskog kluba, pretpostavka je da je fudbalski klub nosilac prava korišćenja na objektu.
Ukoliko investitor i finansijer nisu isto lice, članom 135a istog zakona uređeni su odnosi između investitora i finansijera prilikom izdavanja građevinske dozvole. Građevinska dozvola se izdaje na ime investitora i finansijera ako je uz zahtev za izdavanje priložen ugovor između investitora i finansijera, overen u skladu sa zakonom koji uređuje overu potpisa, u kome se investitor saglasio da nosilac prava i obaveze iz građevinske dozvole bude i finansijer. Finansijer odgovara za sve obaveze prema trećim licima, koje su posledica radnji koje preduzme u skladu sa ovlašćenjima koja su mu preneta ugovorom.
Zaključenjem ugovora i izdavanjem građevinske dozvole i na ime finansijera, smatra se da finansijer ima pravo pristupa zemljištu na kome se gradi predmetni objekat odnosno izvode radovi, kao i da to pravo može dalje preneti na izvođača radova u cilju izgradnje objekta odnosno izvođenja radova.
U ovom konkretnom slučaju radi se o ulaganju u objekat javne namene gde je fudbalski klub investitor, a opština može biti finansijer, ukoliko raspolaže budžetskim sredstvima za tu namenu. Odnosi investitora i finansijera se uređuju ugovorom između investitora i finansijera, na osnovu kojeg je potrebno izmeniti rešenje o građevinskoj dozvoli.
Sredstva za izgradnju tribina potrebno je planirati Odlukom o budžetu opštine na ekonomskoj klasifikaciji 511-Zgrade i građevinski objekti i sprovesti postupak javne nabavke za radove i u skladu sa ugovorom o javnoj nabavci finansirati radove na izgradnji tribina. Iznosi izvršenih ulaganja za izgradnju tribina evidentiraju se u Glavnoj knjizi opštine na grupi konta 015- Nematerijalna imovina u pripremi, vanbilansno. Konačna vrednost izvršenih ulaganja u investiciju se, nakon pribavljanja upotrebne dozvole, prenosi iz poslovnih knjiga opštine (finansijera) u poslovne knjige fudbalskog kluba (investitora odnosno vlasnika objekta).
Član 37. stav 1. tačka 2) Zakona o sportu, uređuje da se za izgradnju, održavanje i opremanje sportskih objekata na teritoriji JLS obezbeđuju sredstva u budžetu JLS.
Ulaganja u izgradnju, održavanje i opremanje sportskih objekata su projekti od interesa za JLS, a prioritet imaju sportski objekti sa većom kategorijom u skladu sa Nacionalnom kategorizacijom sportskih objekata, objekti kojima se obezbeđuje veća regionalna pokrivenost (član 8. stav 2. Pravilnika o odobravanju i finansiranju programa kojima se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta (“Sl.glasnik RS” 64/16, 18/20, 77/22 i 15/23).
Ako fudbalski klub dobija sredstva putem konkursa za finansiranje redovnih aktivnosti odnosno godišnjeg programa, podsećamo da se jednoj organizaciji u oblasti sporta ne može odobriti više od 20% sredstava od ukupne sume sredstava budžeta JLS predviđenih za finansiranje programa iz oblasti sporta. Pomenuto ograničenje, koje je utvrđeno članom 138. stavom 4. Zakona o sportu, odnosi se na finansiranje programa sportskih udruženja. Projekti za izgradnju, održavanje i opremanje sportskih objekata koji se finansiraju sredstvima budžeta JLS ne podležu pomenutom ograničenju.
Da li se za izgradnju solarnih elektrana sa svim pratećim sadržajima: (panelima, trafostanicom, kućicom za nadzor) naplaćuju doprinosi za uređenje građevinskog zemljišta i po kojim parametrima? Da li postoji razlika ukoliko se iste grade na poljoprivrednom zemljistu, sto je Zakonom dozvoljeno, i na građevinskom zemljistu
Pojam solarnih parkova definisan je Zakonom o planiranju i izgradnji (član 2. stav 2. tačka 72), tako da je “solarni park prostorna celina - kompleks koja se sastoji od jedne ili više katastarskih parcela, odnosno objekata, na kojima su postavljeni solarni paneli na zemljištu ili na objektima, u skladu sa propisima na osnovu kojih je izdata energetska dozvola, sa pratećim objektima i infrastrukturom u njihovoj funkciji. Postavljanje solarnih panela se vrši bez promene namene zemljišta, osim u slučajevima kada je to propisano posebnim propisima;”. Istovremeno, članom 97. Zakona o planiranju i izgradnji utvrđeno je da se doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava za objekte javne namene u javnoj svojini, objekte komunalne i druge infrastrukture, proizvodne i skladišne objekte u funkciji proizvodnih objekata, podzemne etaže objekata visokogradnje (prostor namenjen za garažiranje vozila, podstanice, transformatorske stanice i razvodna postrojenja, ostave, vešernice i sl.), osim za delove podzemnih etaža koji se koriste za komercijalne delatnosti.
Imajući u vidu na specifičnosti izgradnje ovakvih kompleksa kod nas i nedovoljno iskustva, predlažemo da se u vezi sa postavljenim pitanjima ipak obratite resornom Ministarstvu, kako biste dobili nedviosmisleni odgovor u vezi sa obavezom plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta i načinom obračuna.
Kako se sprovodi postupka određivanja zemljišta za redovnu upotrebu i da li je potrebno da se šalje utvrđena površina zemljišta za redovnu uptrebu, utvrđena na osnovu elaborata geodetskih radova, na saglasnost Republičkoj direkciji za imovinu?
Postupak određivanja zemljišta za redovnu upotrebu se sprovodi u slučaju zahteva za ozakonjenje objekata na zemljištu u javnoj svojini. Nadležni organ za ozakonjenje određuje zemljište ispod objekta kao zemljište za redovnu upotrebu (stav 2.) i o tome vodi evidenciju (stav 3). Na ovaj način se fomira katastarska parcela koja ne mora da bude u saglasnosti sa planskim odredbama za parcelaciju. Zemljište ispod objekta se otuđuje sa ciljem da se omogući završetak procedure ozakonjenja. Vlasnik objekta ima 5 godina rok da pokrene postupak za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu kako bi eventualno formirao građevinsku parcelu u skladu sa važećim planom.
Koraci u proceduri su sledeći:
- Provera ispunjenosti ulova za ozakonjenje – sprovodi organizaciona jedinica za ozakonjenje objekata
- Organizaciona jedinica za ozakonjenje obaveštava vlasnika objekta da dostavi dokaz o vlasništvu na kat. parceli, sa poukom o mogućnostima sticanja zemljišta kroz čl.70.
- Vlasnik objekta podnosi zahtev za određivanje zemljišta za redovnu upotrebu.
- Služba za ozakonjenje preispituje formalnu ispravnost zahteva.
- Ako je vlasnik zemljišta JLS pristupa se izradi rešenja o prekidu postupka, a ako je vlasnik RS, prvo se pribavlja saglasnost Republičke Direkcije za imovinu na utvrđenu površinu.
- Rešenje o prekidu postupka ozakonjenja do rešavanja imovinsko-pravnih odnosa. Istim rešenjem određuje zemljište ispod objekta kao zemljište za redovnu upotrebu objekta na osnovu kopije plana i elaborata geodetskih radova.
- Rešenje se dostavlja vlasniku objekta, Pravobranilaštvu i službi za imovinsko pravne odnose, kao i Republičkoj direkciji za imovinu po potrebi.
- Vlasnik objekta formira katastarsku parcelu u RGZ.
- Donošenje odluke o otuđenju zemljišta neposrednom pogodbom i zaključenje kupoprodajnog ugovora – korak se sprovodi u imovinsko-pravnoj službi.
- Uknjižba vlasnika objekta u RGZ i dostava dokaza o vlasništvu na parceli službi za ozakonjenje.
- Donošenje rešenja o ozakonjenje.
Zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu i formiranje građevinske parcele – nakon 5 godina, najkasnije.
U konkretnom slučaju, od ključnog je značaja da li na predmetnoj parceli postoji izgrađen stambeni objekat i da li je i za stambeni objekat podnet zahtev za ozakonjenje. Iako Zakon o ozakonjenju kao ni član 70. Zakona o planiranju i izgradnji ne prave pitanje u vezi vrste objekata koji se ozakonjuje, s obzirom na to da formiranje građevinske parcele treba da bude konačni korak u proceduri, bilo bi poželjno formirati građevinsku parcelu koja će obuhvatiti stambeni i pomoćni objekat istog vlasnika.
Da li postoji zakonska regulativa za uklanjanje bespravno izgrađenih objekata? Da li dozvolu za uklanjanje može da podnese i lice koje nije vlasnik objekta, s obzirom da vlasnika nije moguće naći?
Postupak uklanjanja i bespravno sagrađenih i uknjiženih objekata regulisan je Zakonom o planiranju i izgradnji ('Sl. glasnik RS', br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023).
Postupak uklanjanja uknjiženog objekta regulisan je članovima 167.-170. Zakona o planiranju i izgradnji, a postupak izvršenje rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela članom 171. istog zakona.
Postupak uklanjanja uknjiženog objekta može se pokrenuti po službenoj dužnosti i na zahtev zainteresovanog lica. Ako je zainteresovano lice koje podnosi zahtev za uklanjanje vlasnik objekta, u skladu sa odredbama člana 168. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi projekat rušenja sa tehničkom kontrolom; dokaz o svojini na objektu; uslove, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).
Ukoliko je podnosilac zahteva za uklanjanje uknjiženog objekta neko drugo zainteresovano lice, koje nije vlasnik objekta, takva predstavka se smatra samo inicijativom za pokretanje postupka, a podnosilac inicijative nema svojstvo stranke u postupku koji se može pokrenuti na osnovu te inicijative, te se takav postupak pokreće po službenoj dužnosti.
U postupku uklanjanja uknjiženog objekta učestvuju organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva i nadležni građevinski inspektor.
Članom 167. stav 1. Zakonom o planiranju i izgradnji je propisano da će organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva odobriti rešenjem, po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, za koji utvrdi da je usled dotrajalosti ili većih oštećenja ugrožena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja.
Dakle, organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva je organ kome zainteresovano lice podnosi zahtev za uklanjanje objekta ili koji ovaj postupak pokreće po službenoj dužnosti i organ koji u toku vođenja postupka utvrđuje činjenično stanje potrebno za donošenje odluke i vrši procenu stanja objekta, odnosno njegovog dela.
Članom 167. stav 1. Zakonom o planiranju i izgradnji je propisano da pre donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana, nadležni građevinski inspektor donosi rešenje o zabrani korišćenja, odnosno upotrebe objekta.
Članom 169. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da ako nadležni organ jedinice lokalne samouprave utvrdi da se neposredna opasnost za život i zdravlje ljudi, susedne objekte i za bezbednost saobraćaja može otkloniti i rekonstrukcijom objekta, odnosno njegovog dela, o tome obaveštava vlasnika objekta, radi preduzimanja potrebnih mera u skladu sa zakonom.
To znači da organ koji vodi postupak uklanjanja objekta, a to je prema odredbama člana 167. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva, na osnovu procene stanja objekta može doneti odluku da objekat ukloni, kao i da nije potrebno uklanjanje objekta, već da se neposredna opasnost za život i zdravlje ljudi, susedne objekte i za bezbednost saobraćaja može otkloniti i rekonstrukcijom objekta, odnosno njegovog dela, u kom slučaju donosi rešenje, na osnovu odredaba člana 167. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim odobrava rekonstrukciju objekta u smislu stava 1. ovog člana i utvrđuje rok u kome se radovi na rekonstrukciji moraju završiti.
Članom 167. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da će, ako se rekonstrukcija objekta ne završi u utvrđenom roku nadležni organ naložiti, odnosno odobriti rešenjem, po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.
Ako organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva, pak, na osnovu procene stanja objekta, utvrdi da se neposredna opasnost za život i zdravlje ljudi, susedne objekte i za bezbednost saobraćaja ne može otkloniti i rekonstrukcijom objekta, odnosno njegovog dela, odmah donosi rešenje kojim odobrava uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, na osnovu člana 167. i 168. Zakona o planiranju i izgradnji.
Ukoliko je postupak pokrenut po službenoj dužnosti i odnosi se na objekat čije uknjižene vlasnike je nemoguće pronaći, njima se, u skladu sa odredbama člana 48. Zakona o opštem upravnom postupku, rešenjem postavlja privremeni zastupnik. Članom 48. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku je propisano da organ rešenjem postavlja stranci privremenog zastupnika. Između ostalog, i ako radnju treba preduzeti prema stranci čije prebivalište ili boravište nije poznato, a nema punomoćnika - sve pod uslovom da je stvar hitna, a postupak mora da se sprovede.
Rešenje kojim je naloženo uklanjanje uknjiženog objekta, odnosno njegovog dela, za koji je utvrđeno da je usled dotrajalosti ili većih oštećenja ugrožena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja, ukoliko ga u rešenjem ostavljenom roku nije dobrovoljno izvršio vlasnik objekta, kao izvršenik, nakon donošenja rešenja o izvršenju, prinudnim putem sprovodi prvostepeni organ koji je doneo rešenje, u skladu sa odredbama člana 197. Zakona o opštem upravnom postupku i skladu sa članom 171. Zakona o planiranju i izgradnji.
Uslovi koje mora ispuniti privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji vrši uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, propisan je članom 170. Zakona o planiranju i izgradnji.
Usled velikog broja predmeta i kašnjenja u sistemu, a obrađivač na izdavanju dozvola je samo jedan, molim za pomoć u vezi predmeta (već sam poslala pitanje ali ga za svaki slučaj opet dostavljam). Unapred zahvalna. Građevinska dozvola je izmenjena usled promene investitora a zatim je podnet zahtev za upotrebnu dozvolu. Podnosilac zahteva za upotrebnu dozvolu je novi investitor i jedini dokument gde se on pominje je Prilog 7 Izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova iz glavne sveske projekta izvedenog objekta da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju. Ostala tehnička dokumentacija glasi na starog investitora. Da li je neophodno da celokupna dokumentacija glasi na novog investitora, ili može kroz neku izjavu/saglasnost ili drugi akt investiora da se uvaži dokumentacija koja glasi na starog investitora?
Potrebno je napraviti razliku između ove dve vrste projekta: projekat za izvođenje i projekat izvedenog objekta.
Ako je investitor priložio Projekat Izvedenog Objekta, na tom projektu treba da stoji ime novog investitora.
Ali ako je priložen Projekat za Izvođenje (sa izjavom Prilog 7) onda taj PZI može biti sa imenom starog investitora samo će novi investitor potpisati izjavu - Prilog 7.
Lokacija na kojoj se planira gradnja vinarije je vinogradarski reon odnosno poljoprivredno zemljište. Da bi se izdala dozvola, parcela mora ispunjavati uslov za građevinsku dozvoli i mora se graditi na građevinskom zemljištu. Kako odraditi prenamenu, da li je dovoljno urbanističkim planom?
Uslov za prenamenu je usvajanje odgovarajućeg planskog dokumenta. U skladu sa članom 43. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, zahtev za promenu namene poljoprivrednog zemljišta može podneti vlasnik, odnosno korisnik poljoprivrednog zemljišta kojem je odgovarajućim planskim dokumentom planirana druga namena, a koje se do privođenja planiranoj nameni koristi za poljoprivrednu proizvodnju.
Dakle, nakon usvajanja odgovarajućeg plana, biće moguće izdati dozvolu za izgradnju objekata, a uslov za izdavanje građevinske dozvole biće i plaćanje naknade za prenamenu poljoprivrednog u građevinsko zemljište, što je predmet posebnog postupka.
Građevinska dozvola je izmenjena usled promene investitora a zatim je podnet zahtev za upotrebnu dozvolu. Podnosilac zahteva za upotrebnu dozvolu je novi investitor i jedini dokument gde se on pominje je Prilog 7 Izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova iz glavne sveske projekta izvedenog objekta da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju. Ostala tehnička dokumentacija glasi na starog investitora. Da li je neophodno da celokupna dokumentacija glasi na novog investitora, ili može kroz izjavu/saglasnost ili drugi akt investiora da se uvaži dokumentacija koja glasi na starog investitora?
Potrebno je napraviti razliku između ove dve vrste projekta: projekat za izvođenje i projekat izvedenog objekta. Ako je investitor priložio Projekat Izvedenog Objekta, na tom projektu treba da stoji ime novog investitora. Međutim, ako je priložen Projekat za Izvođenje (sa izjavom Prilog 7) onda taj Projekat za izvođenje može biti sa imenom starog investitora samo će novi investitor potpisati izjavu - Prilog 7
Po članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji izdato je Rešenje o odobrenju za adaptaciju sistema klimatizacije i ventilacije u fabrici za pakovanje vodom. Da li je za ovakvu vrstu radova (adaptaciju) potrebna polisa osiguranja prema trećem licu, s obzirom da u konkretnom slucaju treće lice ne postoji?
Član 148. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji predviđa obavezu investitora ili izvođača radova da uz prijavu radova, pored ostale dokumentacije, dostavi i polisu osiguranja od štete prema trećim licima koja može nastati prilikom izvođenja određenih građevisnkih radova.
Kako se u konrketnom slučaju radi o izvođenju radova radi adaptacije sistema klimatizacije i ventilacije u fabrici za pakovanje vode, to bi u konkretnom slučaja treća lica bila sva lica koja se slučajno ili namerno nađu u blizini mesta izvođenja radova i pretrpe eventualnu štetu od izvođenja radova.
Stoga je potrebno da se uz prijavu radova nakon pravnosnažnosti rešenja iz člana 145. Zakona, dostavi navedena polisa osiguranja.
Da li je dovoljno dostaviti izveštaj veštaka geodetske struke da su temelji postavljeni u urađeni u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom ili je potrebno dostaviti i izveštaj veštaka geodetske struke da su temelji postavljeni u urađeni u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom i izveštaj nadležnog građevinskog invpektora da je objekat završten u konstruktivnom smislu?
Član 158. Zakona o planiranju i izgradnji detaljno uređuje postupak za izdavanje upotrebne dozvole. U stavu 5. ovog člana pobrojana je dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.
Stav 6. ovog člana propisuje da nadležni organ neće izdati upotrebnu dozvolu za objekat za koji u skladu sa zakonom nisu podnete izjave o završetku temelja i završetku objekta u konstruktivnom smislu, do pribavljanja uredne dokumentacije.
Stavom 7. ovog člana je propisano da ukoliko se utvrdi da nedostaje izjava o završetku temelja i/ili završetku objekta u konstruktivnom smislu urednom dokumentacijom, u smislu stava 6. ovog člana smatra se i naknadno dostavljeni izveštaj veštaka geodetske struke da su temelji postavljeni i urađeni u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, odnosno izveštaj nadležnog građevinskog inspektora da je objekat završen u konstruktivnom smislu.
Shodno gore navedenom, mišljenje Stručne službe SKGO je da nadležni organ treba da primeni stav 6. člana 158. i da može izdati upotrebnu dozvolu tek nakon dostavljanja oba dokumenta (izjava veštaka da su temelji postavljeni u skladu sa dozvolom i izveštaj inspektora da je objekat završen u konstruktivnom smislu).
Da li organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole ima pravo da od podnosioca zahteva za izdavanje građevinske dozvole zahteva da dostavi i rešenje o saglasnosti na Plan upravljanja otpadom odnosno da odbaci zahtev zbog formalnih nedostataka jer nije priloženo rešenje o saglasnosti na Plan upravljanja otpadom, a koje rešenje bi onda podnosilac zahteva priložio uz usaglašeni zahtev za izdavanje građevinske dozvole?
U postupcima u kojima se odobrava izgradnja objekata pored Zakona o planiranju i izgradnji primenjuju se i drugi zakonski i podzakonski akti koji su od značaja za projektovanje i izgradnju objekata.
Član 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure iako sadrži taksativno nabrojanu dokumentaciju koja se dostavlja uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole ne može derogirati obaveze utvrđene drugim zakonima i podzakonskim aktima koji se primenjuju u oblasti izgradnje objekata.
Mišljenje Stručne službe SKGO je smo da sve zahteve za izdavanje građevinske dozvole koji su podneti posle dana stupanja na snagu Uredbe o načinu i postupku upravljanja otpadom od građenja i rušenja („Sl. glansik RS“, br. 93/2023 i 94/2023-ispravka) podnosilac zahteva treba uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole da priloži Plan upravljanja otpadom shodno članu 6. stav 3. gore navedene Uredbe.