Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Kada je katastarska parcela kod RGZ-SKN upisana kao oblik svojine: mešovita svojina, sprovodi li se postupak eksproprijacije ili administrativni prenos nepokretnosti?
Postupak eksproprijacije se sprovodi kada je zemljište u privatnoj i javnoj svojini, a administrativni prenos kada se radi o zemljištu u državnoj i društvenoj svojini. Ustav RS ne poznaje mešovitu svojinu ali pretpostavljamo da se ovde radi o situaciji kada se parcela nalazi delom u privatnoj, a delom u državnoj svojini zbog čega se treba pozvati na oba instituta, odnosno u dispozitivu rešenja možete da navedete: „ekspropriše se, odnosno administrativno prenosi“.
Kad je u postupku ozakonjenja izgrađen objekat na opštinskoj parceli formiranoj ranije, da li se donosi rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu iako nije otvoreni stambeni blok? Da li se rešenjem o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu mogu rešiti imovinsko-pravni odnosi bez ugovora i da li se to rešenje može sprovesti u RGZ zajedno sa potvrdom o plaćanju?
U skladu sa članom 70. stav 10. tačka 2. Zakona o planiranju i izgradnji (ZPI) može se voditi postupak utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu ukoliko se radi o objektu za koji je podnet zahtev za ozakonjenje za koji je nadležni organ utvrdio da postoji mogućnost ozakonjenja. Ovaj postupak se u ovom slučaju može voditi i ako se radi o zemljištu u javnoj svojini. Ukoliko se radi o kat. parceli formiranoj u ranijem periodu, izveštaj organa nadležnog za poslove urbanizma treba da utvrdi da li tako formirana kat. parcela ispunjava ili ne ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a potom je potrebno postupiti u skladu sa članom 105. stav 6, 7. i 8. ZPI. Rešenjem o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta utvrđuje se koja površina pripada sopstveniku jednog objekta i utvrđuju se uslovi za formiranje građevinske parcele na kojoj se nalazi taj objekat i to rešenje predstavlja pravni osnov za otuđenje zemljišta u javnoj svojini neposrednom pogodbom.
Nije moguće samo na osnovu tog rešenja, bez zaključenog ugovora sa opštinom i bez dokaza o plaćenoj naknadi u smislu člana 105. ZPI izvršiti promenu vlasništva na zemljištu u javnoj evidenciji prava na nepokretnostima koju vodi RGZ.
Da li preduzeća čiji je osnivač gradska opština imaju obavezu prijave imovine preko Republičke direkcije za imovinu, ili to čini grad, kao njihov osnivač?
U skladu sa važećom Uredbom o evidenciji nepokretnosti u javnoj svojini, svi korisnici nepokretnosti u javnoj svojini dužni su da svom osnivaču dostavljaju elektronskim putem, putem aplikacije Registar nepokretnosti u javnoj svojini RS podatke o nepokretnostima koje koriste a iste su u javnoj svojini odgovarajućeg titulara (Republika, Opština/Grad ili Autonomna pokrajina).
U skladu sa Statutom određenog grada, sve nepokretnosti na teritoriji konkretnog grada na kojima, u skladu sa zakonom, svojinska ovlašćenja pripadaju gradu, nalaze se u javnoj svojini grada. To znači da preduzeće čiji je osnivač gradska opština određenog Grada koristi nepokretnosti u javnoj svojini Grada i iz tih razloga to preduzeće, u skladu sa odredbama Uredbe o evidenciji nepokretnosti u javnoj svojini, treba da dostavlja podatke o nepokretnostima koje koristi putem aplikacije Registar nepokretnosti u javnoj svojini.
Šta se podrazumeva pod službenom zgradom u smislu Zakona o javnoj svojini? Da li se službenom zgradom smatra pozorišna sala ili zgrada MUP -a koja je u javnoj svojini grada, a MUP i pozorište nisu uknjiženi kao korisnici u katastru?
Sve zgrade koje se koriste za smeštaj organa, organizacija, ustanova, JP i sl., čiji je osnivač JLS i služe obavljanju poslova iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave ili obavljanju poslova iz nadležnosti Republike, predstavljaju službene zgrade. Za pravni i svojinski status tih objekata nije bitno da li su stvarni korisnici upisani ili nisu upisani u katastru.
Danas u JLS postoji mnogo primera da objekte u javnoj svojini JLS koristi, bez naknade Poreska uprava, RGZ ili MUP. To ne znači da svojina na tim objektima pripada Republici. Objekti su u svojini JLS.
U skladu sa Zakonom o javnoj svojini koji je sada na snazi, JLS može davati na korišćenje, sa ili bez prava upisa korišćenja kod RGZ, samo organima, mesnim zajednicama, organizacijama, ustanovama, JP/JKP čiji je osnivač. Najčešće se u skladu sa danas važećim Zakonom o javnoj svojini nepokretnosti u javnoj svojini JLS daju na korišćenje JP/JKP ili ustanovama sa pravom upisa korisništva kod RGZ.
Da li u skladu sa Zakonom o javnoj svojini može da se prenese ostalo neplodno zemljište i poljoprivredno za koje se Ministarstvo poljoprivrede izjasnilo da faktički nije poljoprivredno jer se nalazi u građevinskom reonu iz javne svojine RS u javnu svojinu opštine? Takođe, Republička direkcija za imovinu se izjasnila da je nadležna samo za prenos upisanog građevinskog zemljišta. Šta raditi u tom slučaju?
U konkretnom slučaju radi se o poljoprivrednom zemljištu u građevinskom reonu sela što je određeno Prostornim planom. Na ovom zemljištu se planira izgradnja javnog objekta - postrojenja za preradu otpadnih voda. Ne postoji planski dokument nižeg reda koji bi utvrdio namenu tog zemljišta. Ovo zemljište nije obuhvaćeno Godišnjim programom zapštite i unapređenja poljoprivrednog zemljišta odnosno isto se ne može davati u zakup ili na korišćenje trećim licima u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, tako da Ministartvo za poljoprivred nije nadležno za davanje bilo kakvih saglasnosti ili za raspolaganje ovim zemljištem.
Iz tih razloga, imajući u vidu ono što je navedeno u obaveštenju Ministarstva poljoprivrede od 08.04.2021.godine, koje je dostavljeno SKGO, a naročito činjenicu da je nalazom poljoprivrednog inspektora da se predmetno zemljište faktički ne koristi u poljoprivredne svrhe, potrebno je obratiti se Vladi RS preko Republičke direkcije za imovinu i pokrenuti postupak za pribavljanje predmetnog zemljišta u javnu svojinu opštine.
Radi se o situaciji gde je stranka uredno primila zahtev za izjašnjenje o predlogu za eksproprijaciju, ali se nije izjasnila u zakonskom roku, a nakon toga doneto je rešenje o eksproprijaciji koje je pokušano da se dostavi stranci u postupku, ali se povratnica vratila organu sa naznakom da je primalac preminuo. Da li se u tom slučaju postupak može nastaviti?
Da li postoje specifičnosti u vezi sa sprovođenjem postupka eksproprijacije i postupka utvrđivanja naknade kada je na parceli koja je predmet eksproprijacije upisano lice kao držalac?
Kako se sprovodi postupak obaveštavanja radi usmene javne rasprave ukoliko su suvlasnici nepokretnosti na parceli koja je predmet eksproprijacije svi u inostranstvu?
Postavlja se Punomoćnik za prijem obaveštenja shodno čl. 69. st. 2. Zakona o opštem upravnom postupku, a eventualno u smislu čl. 48. st. 3. ZUP-a može im se postaviti privremeni zastupnik ako radnja ne trpi odlaganje, a stranka i njen zakonski zastupnik ovlašćeni predstavnik ili punomoćnik ne mogu biti blagovremeno pozvani da prisustvuju radnji, odnosno u ovom slučaju usmenoj javnoj raspravi.
Kako treba da postupi prvostepeni organ kada je u pitanju susvojina, a jedan suvlasnik istakne zahtev za eksproprijaciju preostalog dela nepokretnosti, a ostali suvlasnici su preminuli?
Kako zahtev za eksproprijaciju preostalog dela nepokretnosti moraju podneti svi suvlasnici u ovom slučaju organ je u obavezi da proveri da li preminuli suvlasnici imaju zakonske naslednike i da li su pokrenuti i okončani ostavinski postupci pa u zavisnosti od toga da oceni da li će prekinuti postupak dok se ne okonča ostavina ili nastaviti ukoliko je ostavinski postupak okončan.
Stranka traži od opštine da joj se isplati naknada za faktičku eksproprijaciju parcele na kojoj je prema tvrdnji stranke pre više decenija izgrađena ulica. Da li je taj zahtev prema lokalnoj samoupravi opravdan, s obzirom na okolnost da na parceli nije izgrađena ulica već državni put IIa reda koji inače prema odredbama Zakona o putevima nije u svojini jedinice lokalne samouprave, a inače predmetni državni put ni do današnjeg dana nije upisan u javne knjige, već se parcela kod katastra tretira kao neizgrađeno zemljište? S druge strane, da li stranci pripada naknada za celu površinu zemljišta ili samo za taj deo na kojem je izgrađen državni put IIa reda?
Naknadu za faktičku eksproprijaciju određuje nadležni sud i to rešenje je osnov za isplatu naknade. To znači da stranku treba uputiti da se obrati nadležnom sudu koji će doneti rešenje i istim obavezati bilo jedinicu lokalne samouprave ili korisnika eksproprijacije da istu isplati. Površinu parcele koja je zauzeta i obveznika plaćanja naknade odrediće sud.
Kako upisati objekat (vodovod) koji je izgrađen na više katastarskih parcela i u dve katastarske opštine?
Pravila upisa sadržana su u Zakonu o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova i u Praivlniku o katastarskom premeru. Potrebno je geodetski snimiti svaku deonicu vodovoda u okviru jedne katastarske opštine i preko ovlašćene geodetske organizacije podneti zahtev RGZ nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti za evidentiranje u katastru vodova.
Dobijeno je rešenje Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kojim se odbija zahtev za zaštitu prava, koji je podnesen pre isteka roka za podnošenje ponuda. Da li naručilac treba da objavi Rešenje Republičke komisije za zaštitu prava na Portal i koliko se produžava rok za podnošenje ponuda, nema nikakvih izmena konkursne dokumentacije?
Zakonom o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/19; u daljem tekstu: ZJN) nije propisano za koliko je naručilac dužan da produži rok za podnošenje ponuda posle donošenja rešenja o odbijanju zahteva za zaštitu prava od strane Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Naručilac ima diskreciono pravo da odredi dodatni primereni rok za podnošenje ponuda. Svakako su istekli rokovi za osporavanje sadržine konkursne dokumentacije i podnošenje zahteva na istu, te ni o tom segmentu ne treba voditi računa u ovoj fazi.
Svakako je obaveza da se produži rok za podnošenje ponuda i da se obaveste svi učesnici u postupku o donetoj odluci Republičke komisije, u smislu člana 227. stav 6. ZJN. To se može učiniti putem dokumenta koji se kreira na samom Portalu javnih nabavki.
Naime, u kartici predmeta javne nabavke, u delu „Procesi“ u padajućem meniju odabira se „Ispravka postupka“, te se na odgovarajućem mestu označava da se nastavlja postupak koji je zadržan nakon podnetog zahteva za zaštitu prava, kao i da se menja osnovni oglas i konkursna dokumentacija, budući da je rok za podnošenje ponuda sastavni deo svih tih delova dokumentacije o nabavci. Vrši se izmena roka za podnošenje ponuda i navodi se da naručilac nastavlja postupak javne nabavke nakon donošenja rešenja Republičke komisije kojim je odbijen podneti zahtev za zaštitu prava, na odgovarajućem mestu na Portalu. Biće kreiran tekst „Ispravka-obaveštenje o izmenama ili dodatnim informacijama“ kao poseban dokument koji se zatim objavljuje na Portalu javnih nabavki. Na osnovu tog dokumenta svi zainteresovani privredni subjekti će videti novi rok za podnošenja ponuda, kao i da je razlog produženja doneta odluka Republičke komisije kojom je odbijen zahtev za zaštitu prava.
Dakle, naručilac obaveštava sve učesnike u postupku o donetoj odluci Republičke komisije na napred opisani način, ali ne objavljuje rešenje Republičke komisije - to je obaveza Republičke komisije, koja, nakon dostavljanja strankama, objavljuje doneto rešenje na Portalu javnih nabavki i svojoj internet stranici, u skladu sa odredbom člana 227. stav 5. ZJN.