Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
U budžetu opštine planiraju se subvenicije za javno komunalno preduzeće, za mere ekonomskog razvoja i ruralnog razvoja. Koji je ukupan iznos subvencija koji se može opredeliti u budžetu kako pojedinačno (subvencije za javna preduzeća i za nefinanijska preduzeća) i ukupnom iznosu svih subvencija? Ima li ograničenja i koji propis to definiše?
Praktično ne postoje ograničenja u pogledu ukupnog iznosa subvencija koje se daju iz budžeta jedinica lokalnih samouprava. Međutim, kada je u pitanju davanje subvencija javnim preduzećima, treba imati u vidu član 61. Zakona o javnim preduzećima („Sl. glasnik RS“, br. 15/2016 i 88/2019), odnosno da javno preduzeće koje koristi ili će koristiti sredstva iz budžeta (subvencije, garancije ili druga sredstva) dužno je za ta sredstva predloži poseban program. Ovaj poseban program sadrži namenu i dinamiku korišćenja sredstava i smatra se donetim kada na njega saglasnost da nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
Takođe, treba imati u vidu i član 36a stav 3 Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) kojim je utvrđeno da ukoliko odluka o budžetu lokalne vlasti bude suprotna smernicama iz Uputstva za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti u delu kojim se lokalnoj vlasti daju smernice za planiranje ukupnog obima prihoda, mase sredstava za plate, broja zaposlenih i subvencija u odluci o budžetu, ministar može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica, do momenta dok se odluka o budžetu ne uskladi sa Uputstvom. Dosadašnjim Uputstvima za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti, kada su u pitanju subvencije nije bilo ograničenja po pitanju iznosa subvencija, već je samo navedeno da prilikom njihovog planiranja i njihove namene treba imati u vidu sve propise koji se tiču državne pomoći. Zakon o kontroli državne pomoći ("Sl. glasnik RS", br. 73/19) u članu 3. prepoznaje subvencije kao državnu pomoć, s tim da se u članu 6 navode uslovi kada naknada za obavljanje usluge od opšteg ekonomskog interesa ne predstavlja državnu pomoć gde se mogu podvesti i javna preduzeća kojima je poverena obaveza obavljanja određene usluge od opšteg ekonomskog interesa, kada su korisnici subvencije za obavljanje tih usluga. Treba imati u vidu i da su usvojene dve nove Uredbe koje se tiču pravila za dodelu državne pomoći u obliku naknade za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa prilikom određivanja visine naknade koja se dodeljuje za obavljanje ovih usluga.
http://www.kkdp.gov.rs/doc/propisi/Uredba-de-minimis-opsti-ekonomski-interes.pdf
http://www.kkdp.gov.rs/doc/propisi/Uredba-opsti-ekonomski-interes.pdf
Kako rešiti po predlogu za eksproprijaciju, ako je vlasnik nepokretnosti privredno društvo (doo) koje je u likvidaciji? Da li se i takvo preduzeće može smatrati ranijim sopstvenikom i da li se prema njemu sprovodi postupak?
Da li je ispravno doneti rešenje o eksproprijaciji po Zakonu o posebnim postupcima radi realizacije infstrukturnih objekata od posebnog značaja za RS u skladu sa odredbama ZUP-a koje regulišu ličnu dostavu i uredan poziv a stranka ne pristupi na raspravu budući da se pozivi šalju na obrascu S7?
Ispravno je postupiti u skladu sa odredbama ZUP-a jer to proizilazi iz člana 1. Zakona o posebnim postupcima radi realizacije infrastrukturnih projekata od posebnog značaja za RS kojim je propisano da ako ovim zakonom nije drugačije određeno primeniće se između ostalog Zakon o opštem upravnom postupku.
Da li u predlogu mora biti preciziran i objekat ako postoji na parceli ili je dovoljno parcela budući da na izvodu iz LN se jasno vidi da postoji objekat?
Da li je u postupku dovoljno neovereno ovlašćenje uz ličnu kartu budući da i sam zakon propisuje izjašnjenje pisanim putem?
Da li je ispravno licima sa prebivalištem u inostranstvu zbog hitnosti postupka postaviti privremenog zastupnika bez pokušaja pozivanja?
Kako pristupiti i kome isplatiti naknadu ukoliko je na parceli upisana RS državna svojina, ali i fizička lica sa pravom korišćenja?
Šta sa licima koja su upisana u katastar bez adrese i matičnog broja, a nema ih u matičnim knjigama rođenih, kako sprovesti postupak?
Potrebno je pojašnjenje o postupku eksproprijacije kada je na parceli upisano fizičko lice kao držalac - oblik svojine privatna. Da li se i prema njemu sprovodi postupak ili samo prema vlasniku?
Ko snosi troškove privremenog zastupnika, i da li se vrši deeksproprijacija posle dve godine u slučaju neprivođenja nameni?
Troškovi postavljanja privremenog zastupnika spadaju u troškove eksproprijacije koje snosi korisnik eksproprijacije shodno članu 33. Zakona o eksproprijaciji. Rokovi za poništaj pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji (deeksproprijacija) propisani su članom 36. Zakona o eksproprijaciji. Taj rok ne može biti kraći od 3 godine od dana zaključenja sporazuma o naknadi (stav 3. člana 36. Zakona o eksproprijaciji) ili 6 godina u slučaju eksproprijacije za potrebe eksploatacije mineralnih sirovina (stav 5. istog člana zakona).
Kako rešiti po predlogu za eksproprijaciju, ako je vlasnik nepokretnosti privredno društvo (doo) koje je u likvidaciji? Da li se i takvo preduzeće može smatrati ranijim sopstvenikom i da li se prema njemu sprovodi postupak?
Kada je katastarska parcela kod RGZ-SKN upisana kao mešovita svojina, sprovodi li se postupak eksproprijacije ili administrativni prenos nepokretnosti?
Postupak eksproprijacije se sprovodi kada je zemljište u privatnoj i javnoj svojini, a administrativni prenos kada se radi o zemljištu u državnoj i društvenoj svojini. Ustav Republike Srbije ne poznaje mešovitu svojinu, ali pretpostavljamo da se ovde radi o situaciji kada se parcela nalazi delom u privatnoj, a delom u državnoj svojini zbog čega se treba pozvati na oba instituta, odnosno u dispozitivu rešenja može se navesti: „ekspropriše se, odnosno administrativno prenosi“.