Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Pravno lice DOO koje zapošljava osobe sa invaliditetom smatra da su oslobođeni plaćanja poreza na imovinu, saglasno članu 12. stav 1. tačka 1) Zakona o porezima na imovinu. Da li ispunjavaju uslove za oslobađanje saglasno prethodno navedenom članu 12. stav 1. tačka1)?
Pravilnikom o Spisku korisnika javnih sredstava utvrđuje se spisak korisnika javnih sredstava, u okviru kojeg su posebno evidentirani direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, javne agencije, organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama ili su kontrolisane od strane države, kao i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, na osnovu podataka Agencije za privredne registre, odnosno odgovarajućeg registra, kao i korisnici javnih sredstava koji nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, a pripadaju javnom sektoru.
Znači, lica koja pripadaju delu spiska koji se naziva: II Ostali korisnici javnih sredstava koji nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, su oni koji u polju Tip KJS imaju oznaku 7 – ostali KJS i ova pravna lica nisu uključena u sistem konsolidovanog računa trezora. Prema tome, navedena pravna lica ne mogu ostvariti pravo na poresko oslobođenje po osnovu člana 12. stav 1. tačka 1. Zakona o porezima na imovinu.
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 25, Bilten 6/2015.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Imajući u vidu da je u toku izrada Odluke o otpisu potraživanja po osnovu izvornih javnih prihoda za preduzeće koje je prodato u postupku privatizacije, koju treba da usvoji skupština JLS. Zapisnički je usaglašeno stanje sa 31.12.2018. godine. Da li zapisnik o usaglašenom stanju može potpisati šef Odseka JLS za lokalne javne prihode ili mora načelnik Opštinske uprave?
Zapisnik o usaglašenom stanju duga je poreski akt koji sačinjava LPA i u tom smislu taj zapisnik može da potpiše lice koje ima ovlašćenje da potpisuje sva akta koja izdaje LPA (rešenja, opomene i dr.).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ukoliko bi se menjala odluka o zonama, da li se ona donosi u periodu donošenja budžeta ili je njena izmena moguća u bilo kom trenutku u toku godine?
Prema odredbama člana 7a. stav 4. Zakona o porezima na imovinu jedinica lokalne samouprave dužna je da do 30. novembra tekuće godine objavi akte kojima se utvrđuju zone, najopremljenije zone, kao i koeficijenti za nepokretnosti u zonama, na način na koji se objavljuju njeni opšti akti, kao i svaku promenu tih akata.
U skladu sa odredbama člana 38b. Zakona o porezima na imovinu, porez na imovinu utvrđuje se za kalendarsku godinu primenom odluke kojom su određene zone (uključujući i najopremljenije zone) koja važi na dan 15. decembra tekuće godine.
Jedinica lokalne samouprave nije u obavezi da svake godine donosi novu odluku o zonama i najopremljenijim zonama na njenoj teritoriji, za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu za narednu godinu, već je dovoljno da postoji doneta odluka koja važi na dan 15. decembra tekuće godine, odnosno godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez.
Znači, jedinica lokalne samouprave može u toku 2019. godine (do 30. novembra) doneti Odluku o izmenama i dopunama Odluke o zonama, pri čemu se ona, za porez na imovinu, može primeniti za utvrđivanje poreza na imovinu za sledeću 2020. godinu i dalje.
Svaka promena odluke o određivanju zona nakon 30. novembra 2018. godine ne može se koristiti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2019. godinu, već od naredne, 2020. godine.
Zakonom o finansiranju lokalne samourpave, članom 7. propisano je da stope izvornih prihoda, kao i način i merila za određivanje visine lokalnih taksi i naknada utvrđuje skupština jedinice lokalne samouprave svojom odlukom, u skladu sa zakonom. Odluka iz stava 1. ovog člana donosi se nakon održavanja javne rasprave, a može se menjati najviše jedanput godišnje, i to u postupku utvrđivanja budžeta jedinice lokalne samouprave za narednu godinu. Izuzetno, odluka iz stava 1. ovog člana može se izmeniti i u slučaju donošenja, odnosno izmene zakona ili drugog propisa kojim se uređuju izvorni prihodi jedinice lokalne samouprave. Odluka se objavljuje na način na koji se objavljuju akti jedinice lokalne samouprave.
Prema tome, ni ovim zakonom nije uslovljeno da se odluka o zonama koja se donosi u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu i koristi za utvrđivanje poreza na imovinu mora donositi sa usvajanjem budžeta.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je obveznik lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru, po osnovu prometa većem od 50 000 000,00 dinara koja radi od 2014. godine, a do ove godine nije zaduživan ovom obavezom. Na zahtev LS, obveznik je nadležnom Odseku podneo prijave za utvrđivanje lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru, za poslednjih 5 godina, počev od 2015. godine. Doneto je rešenje o retroaktivnom utvrđivanju zaduženja za navedene godine, ali je sporno zaduženje za 2015. godinu, iz razloga što navedeni obveznik u 2014.godini nije imao ostvaren prihod veći od 50 000 000,00 dinara a i registrovan je krajem 2014. godine, ali je zato počev od 2015.godine, ostvarivao veći prihod. Da li obveznik može biti zadužen za lokalnu komunalnu taksu za 2015. godinu, u kojoj je imao prihod veći od 50 000 000,00 dinara, s tim da mu je prihod u prethodnoj 2014. godini, bio u manjem iznosu od 50 000 000,00 dinara?
Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisano je u članu 15a. da preduzetnici i pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u mala pravna lica (osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje cementa; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka), a imaju godišnji prihod do 50.000.000,00 dinara, ne plaćaju lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru (u daljem tekstu: firmarina).
Pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u srednja pravna lica, kao i preduzetnici i mala pravna lica koja imaju godišnji prihod preko 50.000.000,00 dinara (osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje cementa; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka), firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do dve prosečne zarade.
Članom 6. Zakona o računovodstvu propisano je da se pravna lica, u smislu ovog zakona, razvrstavaju se na mikro, mala, srednja i velika, u zavisnosti od prosečnog broja zaposlenih, poslovnog prihoda i prosečne vrednosti poslovne imovine utvrđenih na dan sastavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja u poslovnoj godini.
Razvrstavanje u skladu sa propisanim kriterijumima vrši pravno lice samostalno na dan sastavljanja finansijskih izveštaja i dobijene podatke koristi za narednu poslovnu godinu. Novoosnovana pravna lica razvrstavaju se na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za poslovnu godinu u kojoj su osnovani i broja meseci poslovanja, a utvrđeni podaci koriste se za tu i narednu poslovnu godinu.
S obzirom da se za utvrđivanje firmarine za 2015. godinu koriste podaci o razvrstavanju iz finansijskog izveštaja za 2014. godinu, smatramo da bi se i podaci o ostvarenom prihodu morali posmatrati tako da se koriste podaci iz 2014. godine.
Korišćenje podataka o ostavrenom prihodu iz 2015. godine za utvrđivanje firmarine za 2015. godinu, značilo bi da se nijednom obvezniku obaveza po osnovu firmarine ne bi mogla utvrditi u toku 2015 godine, već tek nakon usvajanja finansijskog izveštaja (sredinom 2016. godine).
Prema tome, nema osnova da se ovom obvezniku utvrdi firmarina za 2015. godinu samo zbog toga što se utvrđivanje takse vrši retroaktivno, a postoje saznanja o prihodu za 2015. godinu, koji je korišćen i kao osnov za utvrđivanje firmarine za 2016. godinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreska prijava prolazi validaciju, ali u jednom od Podpriloga površina građevinskog zemljišta je 222m², provereno je na portalu geoSrbija i nije u pitanju granična parcela i poreski obveznik je vlasnik zemljišta 1/1. Da li da se šalje obaveštenje i da se traži od poreskog obveznika da ne podnosi Podprilog za zemljište manje do 10 ari, ili se ipak knjiži PPI-1?
Povodom ovog slučaja, obaveza je da se proknjiži poreska prijava koja je formalno i matematički ispravna. To što ste je na portalu geo Srbija provreno i utvrđeno da je zemljište manje od 10 ari i da nije predmet oporezivanja, faktički znači da su preduzete radnje koje prethode postupku poreske kontrole. Na osnovu tog podatka, može se pozvati poreski obveznik u postupak poreske kontrole kako bi se utvrdile sve činjenice od značaja za postojanje poreske obaveze za predmetno zemljište. Može se desiti da je ta parcela deo zemljišta koje predstavlja fizičku celinu veću od 10 ari, pri čemu je samo obveznik podneo poseban podprilog za taj deo zemljišta. U svakom slučaju u postupku poreske kontrole mogu se razjasniti sve činjenice.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Od kako su uvedene prosečne cene nije bilo prometa za šumsko zemljište u prvoj zoni, a sada se desilo da nema prometa u zoni 3, pa prosečna cena ne može da se računa primenom prosečne cene u najopremljenijoj zoni i koeficijenta. Kako se postupa u tom slučaju?
Ako nije utvrđena prosečna cena šumskog zemljišta u najopremljenijoj zoni u tom slučaju treba koristiti knjigovodstvenu vrednost zemljišta u poslovnim knjigama poreskog obveznika na dan 31.12.2018. godine, u smislu člana 7a. stav 6. Zakona o porezima na imovinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
EPS je podneo poresku prijavu koja prolazi validaciju, u okviru Priloga-1 ima 744 Podpriloga, ali svi su za poslovni prostor, nije podnet ni jedan Podprilog za zemljište. Da li u toj situaciji da se proknjiži PPI-1, a onda u postupku kontrole da se utvrdi da li je bilo nepravilnosti?
Poreska prijava koja prolazi matematičku i formalnu validaciju treba da bude proknjižena. To što je utvrđeno da poreska prijava ne sadrži podprilog za zemljište može da bude samo predmet poreske kontrole i eventualnog utvrđivanja nepravilnosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupiti u slučaju kada PPI-1 prolazi validaciju, ali je unet pogrešan predmet oporezivanja npr. kao predmet oporezivanja stoji pravo korišćenja građevinskog zemljišta preko 10 ari, a vrsta nepokretnosti je poslovni prostor?
U slučaju da je u podprilogu uneta pogrešna vrsta nepokretnosti, to se smatra suštinskom,a ne formalnom ili matematičkom greškom koju validacija može da utvrdi. Potrebno je da ili telefonom obavestite obveznika da sam podnese izmenjenu poresku prijavu i tako ispravi svoju grešku ili da u postupku poreske kontrole utvrdite tačne činjenice i vrstu nepokretnosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Škola je podnela PPI-1 i Priloge-2, ali je u pojedinim Prilozima 2 uneta pogrešna zona, umesto zona 4 uneto je seosko područje. Da li je potrebno poslati obaveštenje da se greška ispravi, ili se može proknjižiti PPI-1, obzirom da je porez 0?
Podatak o zoni treba da bude tačan, ali u ovom slučaju to ne utiče na visinu poreza na imovinu i neće nikada uticati jer je škola budžetski korisnik i ima poresko oslobođenje. U ovoj situaciji, preporuka je da se pozovu telefonom ili da im se pošalje mejl i da se tom prilikom obaveste o uočenoj grešci, kako bi sledeće godine u poresku prijavu uneli tačan podatak.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je preduzeće čiji je oblik organizovanja D.O.O, a prema podacima iz APR-a ima delatnost "Ostala trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama". Preduzeće se, između ostalog, bavi i prodajom nafte. Da li se preduzeće može zadužiti lokalnom komunalnom taksom za isticanje firme na poslovnom prostoru (pošto postoji nekoliko dokaza da vrši prodaju nafte na našoj teritoriji)?
Prema Zakonu o finansiranju lokalne samouprave lokalne komunalne takse mogu se uvoditi za isticanje firme na poslovnom prostoru.
Prema članu 15a. ovog zakona, pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u velika, srednja i mala pravna lica, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i preduzetnici, a obavljaju delatnosti bankarstva, osiguranja imovine i lica, proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte, proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima, proizvodnje cementa, poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga, elektroprivrede, kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka, firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do deset prosečnih zarada.
Članom 16. zakona propisano je da je firma, u smislu ovog zakona, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. Ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća samo za jednu firmu. Za svaku firmu istaknutu van poslovnog objekta plaća se taksa za svaku istaknutu firmu.
Član 17. zakona propisuje da jedinica lokalne samouprave može utvrditi lokalne komunalne takse u različitoj visini zavisno od vrste delatnosti, površine i tehničko-upotrebnih karakteristika objekata, veličine pravnog lica u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i po delovima teritorije, odnosno u zonama u kojima se nalaze objekti, predmeti ili vrše usluge za koje se plaćaju takse.
Član 18. zakona propisuje da se aktom skupštine jedinice lokalne samouprave, kojim se uvodi lokalna komunalna taksa, utvrđuju obveznici, visina, olakšice, rokovi i način plaćanja lokalne komunalne takse.
Da bi zadužili obveznika firmarinom, a po osnovu obavljanja delatnosti trgovina naftom, nije dovoljno da se poseduju analitičke kartice NIS-a, računi i evidencije, već da je pre svega Odlukom o lokalnim komunalnim taksama propisano da se taksa plaća na osnovu delatnosti koju obveznik faktički obavlja, bez obzira na pretežnu delatnost. Zatim, potrebno je da postoji dokaz da je obveznik istakao naziv ili ime koje upućuje na to da obavlja delatnost na predmetnom poslovnom prostoru ili da obveznik podnese prijavu u kojoj to navodi. Dakle, da bi firmarina bila utvrđena mora da postoji pravni osnov u odluci jedinice lokalne samouprave, ali i dokaz da je naziv pravnog lica faktički istaknut na poslovnom prostoru koji koristi.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Može li preduzetnik da podnese PPI-1 za deo nepokretnosti gde je proizvodni pogon (npr. u pitanju je hala od 3000m2 koja je proizvodni pogon, a upravna zgrada je 500 m2). Da li se u tom slučaju podnose dve prijave odnosno jedna za pogon, a druga za upravnu zgradu?
Odredbama člana 4. Zakona o porezima na imovinu definisan je pojam poreskog obveznika. Obveznik poreza na imovinu je pravno i fizičko lice (koje vodi, odnosno koje ne vodi poslovne knjige), koje je na nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije imalac prava, korisnik ili držalac, u skladu sa članom 2. stav 1. Zakona o porezima na imovinu.
Obveznicima koji vode poslovne knjige u smislu oporezivanja porezom na imovinu, godišnji porez na imovinu utvrđuje se samooporezivanjem na obrascu poreske prijave PPI-1 do 31.03. svake sledeće poreske godine sa utvrđenim porezom za tu godinu, i to su:
- pravna lica koja vode poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije;
- nerezidentna pravna lica – za nepokretnosti za koje poresku obavezu ispunjava ogranak tog lica
- preduzetnik koji vodi poslovne knjige – za imovinu koju je evidentirao u svojim poslovnim knjigama, osim preduzetnika koji porez na dohodak građana plaća na paušalno utvrđen prihod;
- drugo lice koje vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije, osim preduzetnika koji vodi poslovne knjige u odnosu na imovinu koja nije evidentirana u njegovim poslovnim knjigama.
Obveznikom koji vodi poslovne knjige smatra se, recimo i:
- fizičko lice koje obavlja promet dobara ili pružanje usluga u Srbiji, pa je po tom osnovu obveznik PDV i obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti (preduzetnik) i vodi poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji - za nepokretnosti koje su evidentirane u njegovim poslovnim knjigama;
- fizičko lice koje ostvaruje prohode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno prihode od prodaje poljoprivrednih i šumarskih proizvoda, koje je obveznik PDV, preduzetnik je i dužan je da vodi poslovne knjige - za nepokretnosti koje su evidentirane u njegovim poslovnim knjigama;
- fizičko lice koje ostvaruje prohode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno prihode od prodaje poljoprivrednih i šumarskih proizvoda, koje je nosliac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisanoog u registar, koje se opredelilo da ima svojstvo preduzetnika pa vodi poslovne knjige - za nepokretnosti koje su evidentirane u njegovim poslovnim knjigama.
S druge strane fizičko lice koje ostvaruje prihod od poljoprivrede a nema status preduzetnika, nema ni obavezu da vodi poslovne knjige, pa stoga nema ni obavezu samooporezivanja za nepokretnosti za koje je obveznik poreza na imovinu.
Obveznici poreza na imovinu koji ne vode poslovne knjige, podnose poresku prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu na obrascu PPI-2, a porez na imovinu utvrđuje rešenjem nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost za koju se utvrđuje porez, i to su:
- fizičko lice koji ostvaruje prihode od samostalne delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana koji porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod;
- drugo lice koje ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije;
- preduzetnik koji vodi poslovne knjige za imovinu koja nije evidentirana u njegovim poslovnim knjigama.
Prema navedenom, pre svega potrebno je da se utvrdi da li poreski obveznik (preduzetnik) vodi poslovne kniige u skadu sa propisima Republike Srbije (pri čemu nije paušalno oporezovan), a zatim i da li su predmetne nepokretnosti evidentirane u njegovim poslovnim knjigama. U tom slučaju, porez se utvrđuje samooporezivanjem, utvrđivanjem poreza na imovinu na obrascu PPI-1.
Postoji i mogućnost da poreski obveznik (preduzetnik) vodi poslovne knjige, a nepokretnost nije evidentirao u svojim poslovnim knjigama, u kom slučaju podnosi poresku prijavu na obrascu PPI-2, za svaku nepokretnost pojedinačno.
Dakle, vrsta poreske prijave za porez na imovinu fizičkog lica koje ima registrovanu delatnost i koji je preduzetnik (a nije paušalac), zavisi od toga da li je imovina evidentirana u poslovnim knjigama preduzetnika.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li obveznik (pravno lice DOO) koji ispunjava uslov iz Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga, može da dobije rešenje o odlaganju plaćanja poreskog duga uz otpis kamate 50%, ako je poznato da se nad jedinom nekretninom koja je u privatnoj svojini tog pravnog lica sprovodi prodaja (izvršenje) duži niz godina i ukoliko on sada izvrši upis hipoteke na toj nekretnini u visini 120% iznosa dugovanog poreza?
Prilikom opredeljivanja sredstva obezbeđenja naplate dugovanog poreza u postupku odlaganja dugovanog poreza od dužnika se zahteva sredstvo obezbeđenja naplate iz koga se najefikasnije može naplatiti dugovani porez za slučaj da se dužnik ne pridržava rokova iz rešenja/sporazuma o odlaganju plaćanja dugovanog poreza.
Ukoliko se od obveznika ne može obezbediti efikasno sredstvo obezbeđenja naplate, odnosno ako predložena sredstva obezbeđenja, kao ni dostupna sredstva obezbeđenja nisu efikasna, donosi se rešenje gde se u obrazloženju rešenja navode razlozi zbog kojih se raspoloživa sredstva ne prihvataju kao sredstvo obezbeđenja naplate. Protiv rešenja kojim se ne prihvata raspoloživo sredstvo obezbeđenja naplate poreski obveznik može izjaviti žalbu drugostepenom organu.
Ukoliko se dugovani porez obvezbeđuje hipotekom na nepokretnosti poreskog obveznika, osim procene tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti u postupku odlučivanja o kavalitetu predloženog sredstva obezbeđenja potrebno je da poreski obveznik dostavi i prepis Lista nepokretnosti, pri čemu se u teretnom „G“ listu nalaze upisani tereti na toj nepokretnosti.
Veoma je važno za efikasnost naplate da potraživanje bude obezbeđeno hipotekom prvog reda, jer ukoliko nije tako prilikom prodaje predmetne nepokretnosti pre svega moraju se namiriti potraživanja poverioca koji su upisani pre vas. U tom slučaju prilikom odlučivanja mora se sagledati odnos između procenjene tržišne vrednosti nepokretnosti i već upisanih potraživanja, odnosno da li ćete nakon namirenja poverioca koji su upisani pre vas moći da naplatite i vaše potraživanje.
Ukoliko se već sprovodi „izvršenje“ na predmetnoj nepokretnosti pretpostavka je da je već neko od poverilaca upisao založno pravo.
Zahtev za upis izvršne vansudske hipoteke na nepokretnosti a saglasno odredbama čl. 14,15. Zakona o hipoteci, vrše poverioci.
Primena odredbe člana 74. ZPPPA stav 3. kada se dugovani porez obezbeđuje sredstvima iz stava 2. tačka 1), 2) i 4) ovog člana sredstva obezbeđenja ne mogu biti manja od 120% visine dugovanog poreza čija se naplata obezbeđuje, se različito tumači od strane javnih beležnika kod kojih se overava založna izjava. Dakle, procenjena tržišna vrednost nepokretnosti i pokretnih stari koje se daju za obezbeđenje plaćanja ne može biti manja od 120%, a založno pravo se upisuje u visini dugovanog poreza.
U članu 88. ZPPPA „pravni efekti zaloge“ uređeno je da posle dostavljanja rešenja iz člana 87. stav 1. tačke 1) i 2) ovog zakona, poreskom obvezniku nije dozvoljeno da raspolaže predmetima prinudne naplate na kojima je zaloga, odnosno hipoteka ustanovljena.
Ukoliko poreski obveuznik ipak otuđi predmetnu nepokretnost skrećemo pažnju i na odredbe člana 175. ZPPPA koje uređuju postupanje prema poreskim obveznicima koji ugrožavaju naplatu. Uzimajući u obzir da se radi o poreskim krivičnim delima u pitanju je ugrožavanje naplate, obaveza je da se dopisom obavesti Poreska uprava, Poreska policija i da se prilože raspoloživi dokazi u svrhu vođenja daljeg postupka.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.