Pitanja i odgovori

Članom 31. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika ("Sl. glasnik RS", br. 21/2015, 92/2020 i 123/2022) propisano je sledeće:

“Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu. Jubilarna nagrada isplaćuje se zaposlenom u godini kada navrši 10, 20, 30, 35 ili 40 godina rada ostvarenog u radnom odnosu.

Vreme provedeno na radu po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, o delu, o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, o dopunskom radu, kao i poseban staž osiguranja u skladu sa propisima PIO (npr. rođenje trećeg deteta, sportski staž, vreme za koje je osiguranik samostalno uplaćivao doprinose i sl.), kao i vreme obavljanja samostalne delatnosti se ne smatra radom u radnom odnosu.

Visina jubilarne nagrade iznosi:

1) pola prosečne plate - za 10 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,

2) jednu prosečnu platu - za 20 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,

3) jednu i po prosečnu platu - za 30 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,

4) dve prosečne plate - za 35 godina rada provedenih u radnom odnosu,

5) dve i po prosečne plate - za 40 godina rada provedenih u radnom odnosu.

Prosečna plata iz stava 4. ovog člana jeste plata iz člana 29. stav 3. ovog ugovora.”

Iz navedenih odredbi sledi da zaposleni u osnovnim školama, srednjim školama i domovima učenika ostvaruju pravo na jubilarnu nagradu kada navrše 10, 20, 30 ili 35 godina rada ostvarenog u radnom odnosu, pri čemu se za obračun ne uzimaju samo godine rada ostvarene kod poslodavca koji isplaćuje jubilarnu nagradu nego i vreme provedeno u radnom odnosu kod drugog poslodavca. 

Dakle, zaposlenom će se priznati i vreme provedeno u radnom odnosu u mesari.

Ova radna grupa nije obavezna ali se u praksi pokazalo kao neophodnost.

Da bi se u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu primenilo rodno odgovorno budžetiranje u postupku planiranja, sprovođenja i izveštavanja o budžetu JLS mora da stvori za to instiucionalne pretpostavke, izradi upustva i smernice i pomogne budžetskim korisnicima da rodn odgovorno budžetiranje primene na adekvatan način. Ovaj zadatak je pre svega na organu JLS zaduženom za finansije koje po Zakonu o budžetskom sistemu do 31. marta tekuće godine u saradnji sa mehanizmom za rodnu ravnopravnost donosi Plan za postupno uvođenje rodno odgovornog budžetiranja. Rodno odgovorno budžetiranje nije posao samo Odeljenja za finansije već u ovom poslu učestvuju svi budžetski korisnici, kao i lokalni mehanizam za rodnu ravnopravnost, i lokalna uprava. Praksa je takođe pokazala da je najefikasnije da se formira manja stalna radna grupa a koju čine pre svega predstavnik/ca Odeljenja za finansije, načelnik/ca JLS, i predstavnik/ca lokalnog mehanizma za rodnu ravnopravnost.  Ova manja stalna radna grupa onda planira šta će se naći u Planu za rodno odgovorno budžetiranje i formira omah kroz sam Plan i privremenu radnu grupu od budžetskih korisnika koji su obuhvaćeni Planom za rodno odgovorno budžetiranje.

Ova radna grupa se onda sastaje i započinje rad na primeni rodno odgovorno budžetiranja a koji uključuje izgradnju kapaciteta za prepoznavanje rodnih aspekata u budžetskim programima, rodne analize postojećih programa kao i povezivanje planova u 17 programa sa rodno odgovornim politikama, a što  i onda rezultiralo u pripremi rodno odgovornih mera koje bi se uključile u budžet kroz odgovarajuće ciljeve i indikatore. Ako se sa ovim akstivnostima krene u aprilu odmah po usvajanju Plana za postepeno uvođenje rodno odgovorno budžetiranja JLS će imati dovoljno vremena da se spremi za budžet za narednu godinu.

Ukoliko postoji funkcionalna grupu za programsko budžetiranje ta grupa bi mogla da svoj kapacitet izgradi i za rodno odgovorno budžetiranje. Na kraju, na samoj JLS je da odluči kako će pokrenuti ovaj proces. Ono što je sigurno jeste da bez toga primena ide jako teško.

Budžetski korisnici koji su obuhvaćeni Planom postupnog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja kroz program/programske aktivnosti – mogu i treba da sami osmisle ciljeve i indikatore i predlože ih u nacrtu finansijskog plana koji dostavljaju službi budžeta.

Pri formulisanju programskih informacija, a posebno ciljeva i indikatora za merenje učinka javne uprave za sve nivoe programske strukture, neophodno je da lokalne samouprave prilagode programske informacije sopstvenom kontekstu umesto da koriste listu ciljeva za programe i programske aktivnosti i listu uniformnih indikatora koja nije obavezujuća. To znači da pri formulisanju ciljeva JLS treba da nastoje da primene ciljeve iz postojećih opštih i sektorskih planskih dokumenata u skladu sa metodologijom programskog budžetiranja i neophodnom vezom koju srednjoročno planiranje stvara između planskih dokumenata i budžeta, a kod formulisanja pripadajućih indikatora da vode računa o njihovoj merljivosti u skladu sa raspoloživim podacima u odgovarajućim oblastima. Isto važi i za urodnjene programske informacije.

Postupno uvođenje rodno odgovornog budžetiranja sprovodi se u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i Zakonom o rodnoj ravnopravnosti kod budžetskih korisnika na svim nivoima vlasti.

 Obaveza postupnog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja i način njegove realizacije, utvrđene su Uputstvom za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti, koje se ogledaju u donošenju Plana postupnog uvođenja RoB od strane nadležnog organa za poslove finansija, sa jedne strane, odnosno uvođenja urodnjenih ciljeva i indikatora kod planom opredeljenih programa. Rodni indikator je pokazatelj za praćenje postizanja cilja programa ili programske aktivnosti koji u sebi ima definisanu rodnu komponentu. Za svaki utvrđeni rodni indikator potrebno je navesti baznu i ciljane vrednosti i te vrednosti u potpunosti moraju da odgovaraju samoj definiciji indikatora (indikator koji se razvrstava po polu, logički zahteva ciljane vrednosti koje su razložene prema polu). Izrada („osmišljavanje“) rodno odgovornih ciljeva i indikatora je obaveza budžetskih korisnika koji su planom postupnog uvođenja obuhvaćeni.

Solidarna pomoć nije isto što i naknada troškova, odnosno pravo zaposlenog (ili njegove porodice) da mu poslodavac refundira određeni novčani iznos, ekvivalentan trošku koji je zaposleni/član porodice bio dužan da snosi u određenoj životnoj situaciji. Upravo je ta razlika vidljiva u citiranim odredbama članova od 51. do 53. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019, 55/2020 i 51/2022). Jasno je da se u slučaju čl. 52. i 53. radi o pravu na naknadu troška vezanog za pogrebne usluge, u skladu sa cenovnikom pogrebnog preduzeća, odnosno u iznosu koji je utvrđen tim cenovnikom. 

Povodom istog događaja (smrt zaposlenog) isti kolektivni ugovor propisuje i pravo porodice na "pomoć za slučaj smrti zaposlenog", najviše do visine tri prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike. Ovde se radi o pomoći porodici zaposlenog po osnovu solidarnosti, a iznos ove pomoći nije vezan za bilo kakav konkretan trošak, niti je za ostvarivanje prava neophodno da članovi porodice dostavljaju dokaze o troškovima koje su snosili. Odnosno, povodom istog događaja, radi ostvarivanja prava na naknadu troška neophodno je dostaviti i račun javnog komunalnog preduzeća iz koga proizilazi da je troškove pogrebnih usluga snosio član porodice (ukoliko bi troškove snosilo drugo lice, pravo na naknadu troška ne bi postojalo). Sa druge strane, za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć, pored činjenice smrti zaposlenog potreban je samo dokaz da pravo ostvaruje lice koje se smatra članom porodice zaposlenog (značenje izraza "član porodice" utvrđuje sâm kolektivni ugovor). 

U smislu navedenog, jasno je da se radi o ostvarivanju različitih prava, pod uslovima koji su propisani kolektivnim ugovorom.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti propisuje obavezu organa javne vlasti (i poslodavaca), koji imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica da svojim godišnjim planom/programom rada odrede posebne mere za ostvarivanje i unapređivanja rodne ravnopravnosti u svom radnom okruženju (član 15. st. 1. Zakona o rodnoj ravnopravnosti). Saglasno tome, svaki organ JLS, a ne samo Opštinska/Gradska uprava, pod uslovom da ima više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica, u obavezi je da svojim godišnjim planom/programom rada odredi posebne mere. Te posebne mere su ciljane mere koje organ JLS preduzima radi ostvarivanja i unapređivanja rodne ravnopravnosti, a koje će to konkretne mere biti, zavisi od prethodne ocene stanja u vezi sa položajem žena i muškaraca u organu. Plan kojim su utvrđene mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti donosi rukovodilac organa JLS. 

Kada je reč o evidenciji o ostvarivanju rodne ravnopravnosti, svaki organ JLS dužan je da evidentira podatke o zaposlenima i radno angažovanim licima, i to na Obrascu br. 1, koji je utvrđen Pravilnikom o vođenju evidencije i izveštavanju o ostvarivanju rodne ravnopravnosti („Službeni glasnik RS“, broj 67/2022 ).

U krug zaposlenih saglasno čl. 3. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 21/2017, 113/2017 - dr. zakon, 95/ 2021), spadaju funkcioneri koji na osnovu zakonom ili pokrajinskim propisom utvrđene obaveze ili ovlašćenja, imaju obavezu, odnosno koriste pravo da budu na stalnom radu, odnosno zasnivaju radni odnos radi vršenja dužnosti, kao i službenici i nameštenici. Saglasno tome, svi koji su na stalnom radu u organu, odnosno koji su zasnovali radni odnos u organu radi vršenja dužnosti ulaze u sastav zaposlenih u organu, u odnosu na koje se vodi evidencija i na Obrascu br. 1. podnosi izveštaj nadležnom ministarstvu, u skladu sa Pravilnikom o vođenju evidencije i izveštavanju o ostvarivanju rodne ravnopravnosti („Službeni glasnik RS“, broj 67/2022).  

U krug radno angažovanih lica spadaju, saglasno članovima 197-202. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), lica koja obavljaju rad van radnog odnosa, po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu, ugovora o stručnom osposobljavanju i usavršavanju ili ugovora o dopunskom radu. 

Što se tiče lica zaduženog za rodnu ravnopravnost, njega je dužan da odredi svaki organ javne vlasti koji ima više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica (čl. 64. st 1. Zakona o rodnoj ravnopravnosti). To podrazumeva i odgovarajuću izmenu i dopunu akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta. 

Lice zaduženo za rodnu ravnopravnost u Opštinskoj/Gradskoj upravi imenuje rukovodilac Opštinske/Gradske uprave.

Članom 10. Zakona o putevima propisano je da delatnost upravljanja opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima, koji nisu deo državnog puta I i II reda, može da obavlja javno preduzeće, odnosno društvo kapitala čiji je jedini vlasnik jedinica lokalne samouprave, kao i drugo društvo kapitala i preduzetnik, kome je nadležni organ jedinice lokalne samouprave poverio obavljanje delatnosti upravljanja opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.

Dakle, upravljač puta ne može da bude uprava, pa samim tim delatnost upravljanja opštinskim putevima ne može da obavlja uprava gardske opštine, već se ta delatnost može poveriti javnom preduzeću, odnosno društvu kapitala ili preduzetniku u skladu sa propisima koji uređuju javno privatno partnerstvo i koncesije.

U krug planskih akata kojima se ostvaruje i unapređuje rodna ravnopravnost spadaju i godišnji planovi i programi rada organa javne vlasti, odnosno poslodavaca. Imajući u vidu da su organi u JLS zapošljavaju, odnosno radno angažuju lica za obavljanje poslova, oni su i poslodavci i po tom osnovu su dužni da ispunjavaju zakonske obaveze kao i svaki drugi poslodavac. 

Saglasno tome, Zakon o rodnoj ravnopravnosti propisuje obavezu organa javne vlasti i poslodavaca kojim imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica da svojim godišnjim planovima/programima rada odrede posebne mere za ostvarivanje i unapređivanja rodne ravnopravnosti u svom radnom okruženju (član 15. st. 1. ZRR). 

Ove mere mogu, dakle, biti utvrđene u okviru planova/programi, kao njegov poseban deo (odeljak). Zakon, međutim, ne isključuje mogućnost donošenja posebnog pravnog akta kojim će se propisati mere za ostvarivanje i unapređivanje ravnopravnosti. Takav akt može nositi naziv „Plan mera za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti“ i biti usvojen po proceduri koja se primenjuje prilikom usvajanja godišnjih planova/programa rada.

Akcioni plan jedinice lokalne samouprave u smislu člana 13. Zakona o rodnoj ravnopravnosti („Sl. glasnik RS“, br. 52/21) je lokalni strateški dokument kojim se utvrđuju aktivnosti u cilju razvoja i unapređenja rodne ravnopravnosti za određeni period. 

Prema Zakonu o planskom sistemu Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 30/18) akcioni plan je dokument javne politike najvišeg nivoa detaljnosti, kojim se razrađuju strategija ili program, u cilju upravljanja dinamikom sprovođenja mera javnih politika koje doprinose ostvarivanju posebnih ciljeva strategije, odnosno programa. Akcioni plan se, po pravilu, usvaja za period primene strategije, odnosno programa koji razrađuje  i ne može biti kraći od godinu dana. 

Takođe, članom 23. stav 5. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije propisano je da prilikom izrade planskih dokumenata jedinice lokalne samouprave treba voditi računa o njihovoj usklađenosti sa planskim dokumentima donetim na republičkom nivou i nivou autonomne pokrajine na čijoj se teritoriji nalaze, vodeći računa o izvornim nadležnostima jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine u domenu planiranja, propisanih Ustavom i zakonom.

Članom 38. stav 3. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije propisano je da dokument javnih politika jedinice lokalne samouprave usvaja skupština jedinice lokalne samouprave, osim ako je drugačije propisano posebnim zakonom, te shodno tome, mišljenja smo da akcioni plan za unapređenje rodne ravnopravnosti usvaja skupština JLS.

Članom 13. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Sl. glasnik RS", br. 10/2013, 142/2014, 103/2015 i 101/2016), propisano je da organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da utvrđuju mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike za područje teritorije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, osim direktnih plaćanja, a koja se ne odnose na regrese za troškove skladištenja u javnim skladištima i regrese za reproduktivni materijal i to samo za veštačko osemenjavanje, kao i mere politike ruralnog razvoja za područje teritorije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Sredstva za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja obezbeđuju se u budžetu  jedinice lokalne samouprave i koriste se u skladu sa programom podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja. Program podrške donosi nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz prethodnu saglasnost ministarstva. Podrška sprovođenju poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja u jedinicama lokalne samouprave ne može biti u suprotnosti sa nacionalnim programima donetim u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj.

Članom 13. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Sl. glasnik RS", br. 10/2013, 142/2014, 103/2015 i 101/2016), propisano je da organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da utvrđuju mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike za područje teritorije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, osim direktnih plaćanja, a koja se ne odnose na regrese za troškove skladištenja u javnim skladištima i regrese za reproduktivni materijal i to samo za veštačko osemenjavanje, kao i mere politike ruralnog razvoja za područje teritorije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Sredstva za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja obezbeđuju se u budžetu  jedinice lokalne samouprave i koriste se u skladu sa programom podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja. Program podrške donosi nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz prethodnu saglasnost ministarstva. Podrška sprovođenju poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja u jedinicama lokalne samouprave ne može biti u suprotnosti sa nacionalnim programima donetim u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj.

Dakle, sredstva za subvencije za poljoprivrednike, odnosno podsticaje u poljoprivredi, jedinica lokalne samouprave planira i realizuje na osnovu Programa podrške podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za svaku budžetsku godinu, na koji prethodnu saglasnost daje nadležno ministarstvo, a donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.  U odluci o budžetu, sredstva koja se opredeljuju za realizaciju ovog Programa razvrstavaju se u okviru Programa 5-Poljoprivreda i ruralni razvoj, programska aktivnost 0101-0002 Mere podrške ruralnom razvoju, funkcionalna klasifikacija 421-Poljoprivreda, a konkretno subvencije za poljoprivrednike razvrstavaju se na ekonomsku klasifikaciju 454-Subvencije privatnim preduzećima (obzirom da se subvencije dodeljuju registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima).

Članom 36. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017, 113/2017 - dr. zakon i 49/2021), propisano je da aktivna politika zapošljavanja predstavlja sistem mera i aktivnosti usmerenih ka povećanju zaposlenosti i smanjenju nezaposlenosti.

Članom 37. ovog zakona propisano je da osnovni dokumenti javnih politika u oblasti aktivne politike zapošljavanja jesu Strategija zapošljavanja i Akcioni plan za sprovođenje Strategije koje usvaja Vlada, na predlog Ministarstva. Izveštavanje o rezultatima sprovođenja dokumenata iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje planski sistem. Akcioni plan u skladu sa članom 3. stav 1. tačka 1. pored elemenata utvrđenih propisima kojima se uređuje planski sistem, sadrži i mere aktivne politike zapošljavanja.

Dalje, član 41. ovog zakona propisuje da nadležni organ lokalne samouprave može, po pribavljenom mišljenju lokalnog saveta, usvojiti lokalni planski dokument u oblasti zapošljavanja u skladu sa propisima kojima se uređuje planski sistem. Ukoliko je formiran lokalni savet za područje više lokalnih samouprava, nadležni organi lokalnih samouprava mogu, po pribavljenom mišljenju lokalnog saveta, sporazumom usvojiti lokalni planski dokument u oblasti zapošljavanja za područje tih lokalnih samouprava. Lokalni planski dokument u oblasti zapošljavanja mora biti u saglasnosti sa nacionalnom Strategijom i Akcionim planom, a lokalni planski dokument u oblasti zapošljavanja za lokalne samouprave na teritoriji autonomne pokrajine i sa pokrajinskim planskim dokumentom u oblasti zapošljavanja. Izrada i izveštavanje o rezultatima sprovođenja navedenih dokumenta vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje planski sistem.

Sredstva u Programu 3-Lokalni ekonomski razvoj, u okviru programske aktivnosti 1501-0002 mere aktivne politike zapošljavanja, potrebno je planirati u odluci o budžetu u skladu sa Lokalnim akcionim planom zapošljavanja, kao i za namene utvrđene u tom planu i rasporediti ih na odgovarajuće ekonomske klasifikacije (aproprijacije/pozicije). S tim u vezi, napominjemo da je u skladu sa ranijim preporukama za pripremu odluka o budžetu, sredstva za ovu programsku aktivnost treba planirati na funkcionalnoj klasifikaciji 412-Opšti poslovi po pitanju rada, odnosno na ekonomsku klasifikaciju 464- Dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (464141-Tekuće dotacije Nacionalnoj službi za zapošljavanje), obzirom da mere aktivne politike zapošljavanja JLS sprovode u saradnji sa matičnom filijalom Nacionalne službe za zapošljavanje.

Članom 2. stav 1. tačka 31) Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020 i 118/2021) definisano je da je aproprijacija,  od strane skupštine lokalne vlasti, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti, dato ovlašćenje nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti, za trošenje javnih sredstava do određenog iznosa i za određene namene za budžetsku godinu. 

Iz navedenog se može zaključiti da se subvencije za poljoprivrednike, mogu izvršavati samo sa aproprijacija planiranih u odluci o budžetu jedinice lokalne samouprave za ove namene, odnosno planiranih u okviru Programa 5-Poljoprivreda i ruralni razvoj, a u skladu sa usvojenim Programom podrške poljoprivredne politike i ruralnog razvoja. Dakle, ne mogu se izvršavati rashodi na ime subvencija poljoprivrednicima sa pozicije/aproprijacije planirane u odluci o budžetu u okviru programa 3-Lokalni ekonomski razvoj (kako je u pitanju navedeno, u vašoj odluci je to pozicija 103), obzirom da se u ovaj program ne raspoređuju sredstva za te namene.

U pogledu obezbeđivanja sadnog materijala za poljoprivrednike, odnosno o delu pitanja koji se odnosi na način zaključenja ugovora sa dobavljačem (u ovom slučaju Institutom koji proizvodi sadni materijal) i koji bi u nakon uplate u ovoj budžetskoj godini, poljoprivrednicima isporučili sadni materijal u narednoj godini, upućujemo vas na odredbe člana 54. Zakona o budžetskom sistemu, kojima je u stavu 1. propisano da obaveze koje preuzimaju direktni, odnosno indirektni korisnici budžetskih sredstava i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje moraju odgovarati aproprijaciji koja im je odobrena za tu namenu u toj budžetskoj godini. Stavom 13. istog člana propisano je da preuzete obaveze i sve finansijske obaveze iz ovog člana moraju biti izvršene isključivo na principu gotovinske osnove sa konsolidovanog računa trezora, osim ako je zakonom, odnosno aktom Vlade predviđen drugačiji metod. 

Razumemo da JLS namerava da poveća pravednost i obezbedi jednake šanse za svu decu sa teritorije opštine, posebno decu iz ruralnih oblasti, u skladu sa čl 189. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i da obezbedi prevoz ili nadoknadu troškova prevoza svoj deci i učenicima koji su uključeni u obavezno obrazovanje i vaspitanje. 

U skladu sa nedležnostima, JLS vrši nabavka usluge prevoza na osnovu dostavljenih relacija od strane škola odakle učenici putuju. U praksi, ukoliko nema već uspostavljene relacije, JLS moze da istu uključi prilikom raspisvanja nabavke usluge prevoza. Postoji mogućnost da JLS dotira prevoznicima sredstva za prevoz nerentabilnih linija. 

Takođe, JLS može donošenjem određenog akta, npr. Pravilnika o dodatnoj finansijskoj podršci porodici sa decom, definiše na koji način bi se ostvarilo navedeno pravo, npr.da se refundiraju troškove prevoza roditeljima od mesta stanovanja do mesta prvog autobuskog stajališta, i sl i da definiše kriterijum kojima se rukovodi u odobravanju ove ili neke slične mere.

JLS ne može da osniva pravno lice koje nije turisticka organizacija, vec ako ne osniva turisticku organizaciju onda može da poveri to nekoj vec osnovanoj sluzbi, privrednom društvu odnosno pravnom licu koje se bavi tim poslovima.

Angažovanje pedagoškog asistenta za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom regulisano je Pravilnikom o pedagoškom asistentu i andragoškom asistentu („Službeni glasnik RS“, broj 87/2019). 

Članom 3. regulisano je da „pedagoški asistent za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u ustanovi, u skladu sa njihovim razvojnim, obrazovnim i socijalnim potrebama i pomoć nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u nastavnim i vannastavnim aktivnostima u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška i sarađuje sa roditeljima“.

Članom 4. regulisano je da „pedagoški asistent za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u obrazovno-vaspitnom procesu u ustanovi i posebno kod prevazilaženja fizičkih, komunikacijskih i socijalnih barijera, u skladu sa individualnim obrazovnim planom dva (u daljem tekstu: IOP2). Dodatna podrška i pomoć se odnose između ostalog na:

1) pružanje pomoći u izradi zadataka, odnosno podrške u učenju i motivisanju na učenje i učešće u vannastavnim aktivnostima, kao i podršku u komunikaciji u ustanovi;

2) pružanje pomoći u ovladavanju asistivnom tehnologijom i njenom korišćenju;

3) pružanju pomoći i podrške kod uključivanja u vaspitnu grupu, odnosno odeljenje, naročito u periodu tranzicije;

4) pomoć u razvijanju pozitivnog stava dece i učenika u odnosu na decu i učenike kojima je potrebna dodatna podrška;

5) pomoć radi osiguravanja bezbednosti dece i učenika tokom boravka u ustanovi, trajanja nastave u prirodi ili ekskurzije“.

Citirana odredba stava 8 u članu 4. „u skladu sa individualnim obrazovnim planom dva (u daljem tekstu: IOP2)“ bliže određuje da se podrška od strane pedagoškog asistenta ostvaruje u skladu sa potrebama koje su iskazane u pedagoškom profilu ili personalizovanom programu nastave i učenja koji je takođe sastavni deo i IOP1 i plana prilagođavanja kroz plan prilagođavanja.

Potrebno je naglasiti da pedagoški asistent za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom nije personalizovana usluga već pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u ustanovi, u skladu sa njihovim razvojnim, obrazovnim i socijalnim potrebama i pomoć nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u nastavnim i vannastavnim aktivnostima u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška i sarađuje sa roditeljima.

Ovaj Pravilnik je stupio na snagu 20.12.2019. godine, ali odredbe koje se odnose na pedagoškog asistenta za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom počinju da se primenjuju nakon početka primene akata Vlade kojima se uređuju katalog radnih mesta i koeficijenti za obračun i isplatu plata za tog asistenta. 

Važno je naglasiti da su bliži uslovi koje obrazovna ustanova treba da ispuni da bi dobila pedagoškog asistenta regulisana članom 16a Pravilnika o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 73/2016, 45/2018, 106/2020 i 115/2020).