Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Da li je za učenika koji se školuje po IOP2 potrebno novo mišljenje IRK da bi učenik bio oslobođen pohađanja drugog stranog jezika?
Članom 4. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, tačka (3) navedeno je da je Mišljenje IRK obavezno za: „donošenje individualnog obrazovnog plana (IOP2), koji podrazumeva prilagođavanje ciljeva, sadržaja i načina ostvarivanja programa nastave i učenja i ishoda obrazovno-vaspitnog rada, odnosno izmena plana nastave i učenja,“
Dakle, kada se IRK složi sa predlogom da je učeniku potrebno prilagođavanje nastavnog procesa po IOP2, ona je svojim mišljenjem potvrdila da je za učenika potrebno prilagođavanje ciljeva, sadržaja i načina ostvarivanja programa nastave i učenja i ishoda obrazovno-vaspitnog rada.
Kada se IRK složi sa predlogom, kao što je u Vašem primeru, da se iz IOP2 isključi drugi strani jezik, onda se u svom mišljenju izjasnila da je potrebna izmena plana nastave i učenja za tog učenika.
Ova druga mere je restriktivnija i povlači za sobom dodatna pitanja vezana za fond časova i organizaciju radnog dana za tog učenika i treba je posebno razmatrati i jasno navesti da li se mišljenje IRK odnosi i na izmenu nastavnog plana.
Da li i na koji način JLS može od svojih sredstava da izvrši popravku protivgradne lansirne stanice kako bi se stavila u rad?
Zakon o odbrani od grada („Sl. glasnik RS“, br. 54/2015) u članu 16. navodi da Republika Srbija finansira mreže lansirnih stanica i angažovanje izvršilaca za delovanje na gradonosne oblake-strelce na lansirnim stanicama odnosno da se sredstva za finansiranje sistema odbrane od grada obezbeđuju u budžetu Republike Srbije. Samim tim, JLS nemaju pravo da finansiraju navedeno i nažalost, mislimo da za sada ne postoji način da lokalne samouprave sufinansiraju ili finansiraju protivgradne strelce, dok je ovakav Zakon na snazi.
Da li su osnovne škole za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom dužne da pružaju dodatnu podršku (logopedski, defektološki tretman) koju interresorna komisija navede u mišljenju kao dodatnu podršku, a u skladu sa članom 89. stav 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja?
Način pružanja dodatne podrške od strane škola za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom regulisan je Pravilnikom o o kriterijumima i standardima pružanja dodatne podrške u obrazovanju dece, učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u vaspitnoj grupi, odnosno drugoj školi i porodici ("Službeni glasnik RS", broj 70/2018).
Škola za obrazovanje učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i ustanova koja ima decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom (u daljem tekstu: pružalac dodatne podrške) pruža dodatnu podršku u skladu sa raspoloživim kapacitetima i to:
1) detetu, učeniku i odraslom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom tokom nastave ili aktivnosti u odeljenju ili grupi, a izuzetno pojedinačno;
2) roditelju, drugom zakonskom zastupniku, odnosno licu koje neposredno brine o detetu kroz savetodavni rad ili obuku;
3) zaposlenom kroz različite vidove stručnog usavršavanja;
4) ustanovi prilikom planiranja, programiranja i organizacije rada u sprovođenju inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja.
Ustanova pružalac dodatne podrške ostvaruje dodatnu podršku u skladu sa raspoloživim kapacitetima. Raspoloživi kapaciteti se, između ostalog, odnose na lica za pružanje dodatne podrške. Lica za pružanje dodatne podrške, u smislu ovog pravilnika, jesu zaposleni u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u školama za obrazovanje učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Škola za obrazovanje učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom dužna je da prijavi raspoložive kapacitete za pružanje dodatne podrške, za narednu školsku godinu do 15. avgusta nadležnoj školskoj upravi i to podrazumeva da prikažu ukupan procenat angažovanja u pružanju dodatne podrške. Škola pružalac usluge procenat angažovanja prikazuje u odnosu na slobodan procenat koji pojedini zaposleni imaju do 100% a u skladu sa Pravilnikom o normi časova neposrednog rada sa učenicima nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika u školi i koji predstavlja zakonski osnov za izradu rešenja o angažovanju tokom školske godine.
Članom 5. Pravilnika o normi časova neposrednog rada sa učenicima nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika u školi je tačno navedeno da pored neposrednog rada nastavnik ima ostale obaveze koje su jasno struktuirane. Takođe članom 7. je propisana kategorija ostalih poslova. Nastavniku može da se rasporedi najviše 26 časova neposrednog rada nedeljno ali samo u situaciji kada on zamenjuje/preuzima časove drugog nastavnika jer konkusom nije obezbedio nastavnik koji ispunjava propisane uslove.
S obzirom da su škole pružaoci usluge u obavezi da prijave raspoložive kapacitete, informaciju o istom možete dobiti od nadležne školske uprave.
Da li je za raspisivanje javnog poziva o dodeli bespovratnih sredstava za ekonomsko osnaživanje žena i mladih potrebno usvajanje Programa lokalno ekonomskog razvoja JLS?
Nije potrebno usvajanje Programa lokalnog ekonomskog razvoja da bi se raspisao javni poziv za podsticaje. Za sada, ne postoji zakonska obaveza. Svakako da ekonomsko osnaživanje mladih i žena može da bude deo Programa lokalnog ekonomskog razvoja ukoliko se JLS odluči da ga izradi, a u međuvremenu može se raspisari samo javni poziv. Kada se bude radio Program lokalnog ekonomskog razvoja, ovamera može se planirati u Programu kao mera razvoja preduzetništva, a kroz javni poziv će se definisati da je za žensko preduzetništvo.
Kako je u pitanju državna pomoć male vrednosti nema se posebna obaveza prijavljivanja de minimis pomoći, ali je potrebno, da se javni poziv, uredi u skladu sa Uredbom o pravilima i uslovima za dodelu pomoći male vrednosti.pdf
Da li preporučene mere interresorne komisije iz člana 4. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom moraju biti u vezi sa merama dodatne podrške koje se realizuju na osnovu mišljenja interresorne komisije?
Postupanje interresorne komisije zavisiti od toga da li je određena usluga, odnosno mera podrške, uspostavljena u lokalnoj zajednici ili na nekom drugom nivou.
Ukoliko u JLS (ili na republičkom nivou) postoji uređena procedura kako se neka usluga ostvaruje i ukoliko se ne navodi da je potrebno priložiti mišljenje IRK, smatramo da je suvišno pokretati postupak za pribavljanje mišljenja IRK, već korisnika treba direktno uputiti na ustanovu gde to pravo može da ostvari.
Ukoliko je pravo na finansiranje troškova rekreativnih nastava i ekskurzija u definisano kroz Odluku o pravima i uslugama iz oblasti socijalne zaštite opštin“, onda nema potrebe da se za ostvarivanje mere dodatne podrške: obezbeđivanje sredstava za finansiranje troškova rekreativne nastave i ekskurzije koje organizuje obrazovna ustanova škola ili roditelj obraćaju interresornoj komisiji.
U slučaju da ne postoji mehanizam kojim se ova (ili neka druga mere dodatne podrške iz druge grupe mera koje predlaže IRK) ostvaruje, onda je mišljenje interresorne komisije jedini put da se ostvare prava na dodatnu podršku za drugu grupu mera: Preporučene mere dodatne podrške na osnovu procene Komisije.
Zbog toga je veoma važno da, kada dobije zahtev, interresorna komisija u okviru svog mišljenja objedini sve mere podrške na koju dete, učenik ili odrasli imaju pravo, kako bi se izbeglo da se za svaku pojedinačnu meru ponovo podnosi zahtev IRK-u. Pored procene potreba za dodatnom podrškom, važno je da se uzme u obzir i situacija u pogledu dostupnosti pojedinih usluga.
Da li član Komisije za sprovođenje postupka raspodele sredstava kulturno-umetničkim društvima i udruženjima u oblasti podsticanja amatersko-kulturnog i umetničkog stvaralaštva, može da bude i član kulturnih društava i udruženja koji učestvuju na raspisanom konkursu i da li se to smatra sukobom interesa?
Generalno, postoje dve mogućnosti:
- Može, s tim da se izuzme član žirija u vezi sa glasanjem oko svog udruženja,
- Ne može, jer je član žirija aktivan u ovoj oblasti gde postoje i druga potencijalno konkurenta udruženja, što u raspodeli svih opredeljenih sredstava otvara mogućnost žalbe ostalim predstavnicima za pristrasnost po pitanju visine dodeljenih sredstava, odnosno o subjektivnom/pristrasnijem odlučivanju o drugim udruženjima istog ili različitog tipa delovanja.
Zbog postojanja mogućnosti žalbe aplikanata na ceo postupak izbora gde je učestvovao član žirija koji je čak i bio izuzet zbog sukoba interesa zbog aktivnog članstva u udruženju koje je apliciralo – preporuka je da se izaberu ekspertski članovi žirija koji ni na koji način nisu povezani sa udruženjima kojima je namenjen konkurs.
Takođe, u nekim postojećim praksama, članovi žirija potpisuju izjave o integritetu, kojom izjavljuju da ni na koji način nisu povezani sa aplikantima.
Potrebno tumačenje čl. 8. st. 3. Pravilnika o načinu organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju ("Sl. glasnik RS" br.66/2018), u smislu da li izabrani lekar u svom mišljenju o sprečenosti deteta da pohađa nastavu u školi sa očekivanom dužinom sprečenosti, može da navede i duži period od jedne školske godine, ukoliko se radi o detetu sa veoma teškom ometenošću?
Prema članu 8. Pravilnika o načinu organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju („Sl. glasnik RS“ br. 66/18), za učenike kojima je za duži period potrebno organizovati kućnu nastavu pored mišljenja lekara potrebno je i mišljenje interresorne komisije. S obzirom na propisani rok od 40 dana koji ima IRK da donese mišljenje, mišljenje interresorne komisije školi može biti dostavljeno naknadno.
Na početku svake školske godine, škola Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja podnosi zahtev da joj se odobri organizovanje kućne nastave za određenog učenika za tu školsku godinu. Kao prateću dokumentaciju uz ovaj zahtev, škola dostavlja mišljenje lekara i mišljenje interresorne komisije (u slučaju da je organizovanje kućne nastave neophodno za duži vremenski period).
U zavisnosti od zdravstvenog statusa učenika, interresorna komisija može doneti mišljenje o sprečenosti pohađanja nastave u školi za period od nekoliko meseci, do kraja školske godine, ili za duži vremenski period (do kraja obrazovnog ciklusa ili npr. do završetka osnovne škole). Očekuje se da mišljenje lekara i mišljenje interresorne komisije bude usaglašeno u pogledu dužine sprečenosti učenika za pohađanje nastave.
Ukoliko je u mišljenju interresorne komisije navedeno da je za učenika potrebno organizovati kućnu nastavu duže od jedne školske godine, škola će svaki put pri podnošenju zahteva Ministarstvu priložiti kopiju postojećeg mišljenja interresorne komisije, dakle nije potrebno da se donosi novo mišljenje.
Da li je JLS obavezna da snosi troškove dnevnica nastavnika koji vode učenike na takmičenja u skladu sa članom 26. stav 3. tačka 1) Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika koji propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za vreme provedeno na službenom putu u zemlji, imajući u vidu da škola organizuje prevoz do mesta održavanja takmičenja?
U skladu sa članom 189. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da se u budžet JLS obezbeđuju sredstva i za druge tekuće rashode ( koja podrazumeva i sredstva za učešće na takmičenjima). Da bi sredstva bila opredeljena, neophodno da škola svojim finansijskim planom predvidi sredstva za troškove prevoza, smeštaja i ishrane učesnicima takmičenja. Ukoliko na takmičenju nije obezbeđena ishrana, u zavisnosti od vremena provedenog na takmičenju zaposleni dobija sredstva na ime ishrane, preko 12 sati pun iznos, ispod 12 sati pola iznosa, a učenik polovinu od iznosa nastavnika. Ukoliko je obezbeđen pun pansion, nastavnik ima 20% od dnevnice, a učenik nema refundaciju troškova.
Srednja škola se obratila jedinici lokalne samopurave dopisom u kome izveštava da učenik prvog razreda srednje škole, ne pohađa redovnu nastavu i ima veliki broj neregulisanih izostanaka iz škole. Roditelji se ne odazivaju pozivima škole. U ovakvim situacijama, koja je nadležnost jedinice lokalne samouprave?
U članu 84. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koja reguliše odgovornost roditelja u vezi sa redovnim pohađanjem nastave propisano je da roditelj:
- odmah, a najkasnije u roku od 48 sati od momenta nastupanja sprečenosti učenika da prisustvuje nastavi o tome obavesti školu;
- pravda izostanke učenika, najkasnije u roku od osam dana od dana prestanka sprečenosti učenika da prisustvuje nastavi odgovarajućom lekarskom ili drugom relevantnom dokumentacijom.
U skladu sa članom 22. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji reguliše odgovornost za upis i redovno pohađanje nastave, Škola je dužna da obavesti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika o učeniku koji neredovno pohađa ili je prestao da pohađa nastavu, najkasnije dva dana od dana prestanka pohađanja nastave.
Ako roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik po prijemu obaveštenja ne obezbedi da u roku od tri dana učenik nastavi redovno da pohađa nastavu ili ne obavesti školu o razlozima izostajanja učenika, škola odmah obaveštava jedinicu lokalne samouprave i nadležnu ustanovu socijalne zaštite.
U skladu sa članom 194. istog zakona novčanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik za povredu obaveze iz člana 84. tj. kada roditelj u propisanom roku ne opravda izostajanje učenika.
Škola je postupila u skladu sa Zakonom i obavestila jedinicu lokalne samouprave. Jedinica lokalne samouprave treba da obavesti ustanovu socijalne zaštite koja u skladu sa svojim nadležnostima sprovodi dalje mere.
Da li dom učenika i studenski dom treba da budu evidentirani kao nekategorisan objekat JLS i da li treba da unose korisnike usluge smeštaja preko CIS-a?
Domove učenika i studenata, kao ustanove, treba posmatrati dvojako:
- Kada smeštaj i uslugu ishrane pružaju samo svojim korisnicima – npr. Studentski grad (zatvorenog tipa) – tada se oni ne smatraju ugostiteljima i ne podležu propisima iz te oblasti.
- Kada smeštaj i uslugu ishrane pružaju i trećim licima – npr. Studentski grad (otvorenog tipa) – koji u periodima viška kapaciteta (uobičajeno u letnjem periodu) posluju kao prenoćište – upisani su u eTuristu i vode evidenciju korisnika usluge smeštaja preko tog sistema. Oni tada obavljaju ugostiteljsku delatnost koji moraju da upišu u Privredni sud.
Kao ustanova, bez obzira da li obavljaju neku privrednu delatnost oni se registruju u Privrednom sudu.
Centar za pružanje usluga socijalne zaštite osim dnevnog boravka dece, mladih sa smetnjama u razvoju, pruža uslugu socijalne zaštite personalni asistent, pomoć u kući i lični pratilac deteta, i zahteva da član interresorne komisije bude iz reda zaposlenih. Da li se u konkretnom slučaju radi o sukobu interesa?
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Službeni glasnik RS", broj 80 od 24. oktobra 2018.) u članu 5. uređuje ko su članovi interresorne komisije:
„Stalni članovi Komisije su: predstavnik sistema zdravstvene zaštite (pedijatar, odnosno specijalista opšte medicine za odraslog); predstavnik obrazovno-vaspitnog sistema (stručni saradnik psiholog u predškolskoj ustanovi, osnovnoj ili srednjoj školi); predstavnik sistema socijalne zaštite (stručni radnik na poslovima socijalne zaštite) i defektolog odgovarajućeg profila. Stalni članovi Komisije imaju najmanje tri godine radnog iskustva u struci.
Povremeni član Komisije je lice koje dobro poznaje dete, učenika i odraslog, utvrđuje se za svakog pojedinačno iz reda predstavnika predškolske ustanove, odnosno škole koju pohađa dete, učenik i odrasli, ili predstavnika zdravstvene zaštite (izabrani lekar, lekar specijalista, stručni saradnik zdravstvene ustanove) ili predstavnika socijalne zaštite (stručni radnik iz ustanove socijalne zaštite, voditelj slučaja, predstavnik ustanove socijalne zaštite u koju je dete, učenik ili odrasli smešten i dr.), a na osnovu predloga, odnosno saglasnosti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog.
Povremenog člana Komisije određuje predsednik Komisije. Obaveštenje o izboru povremenog člana predsednik Komisije donosi u pismenoj formi i dostavlja izabranom povremenom članu i njegovom poslodavcu.“
Dakle, ne postoji pravni osnov koji bi obavezivao organ jedinice lokalne samouprave da stalnog član komisije za procenu potreba za dodatnom podrškom bira iz redova pružalaca usluga socijalne zaštite, dok je osnovni kriterijum za povremenog člana komisije da dobro poznaje dete/učenike i različit je za svako dete/učenika.
Za oblast socijalne zaštite to je stručni radnik na poslovima socijalne zaštite.
Pravilnik o stručnim poslovima u socijalnoj zaštiti ("Službenom glasniku RS", br. 1/2012 od 11.1.2012. ) u članu 5. navodi ko obavlja stručne poslove u socijalnoj zaštiti:
„Osnovne stručne poslove socijalne zaštite, u zavisnosti od karakteristika i potreba korisničke grupe, obavljaju stručni radnici: socijalni radnik, psiholog, pedagog, andragog, defektolog i specijalni pedagog, koji imaju licencu za obavljanje osnovnih poslova u socijalnoj zaštiti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje socijalna zaštita“
Prema ovom pravilniku, pravnik ne obavlja osnovne stručne poslove u socijalnoj zaštiti, te ne može biti član interresorne komisije.
Prema Zakonu o rodnoj ravnopravnosti propisana je obaveza donošenja plana i programa o ostvarivanju rodne ravnopravnosti u preduzeću, kao i obaveza podnošenja izveštaja Ministarstvu do 15.01.za predhodnu godinu. Da li se ova obaveza odnosi na dostavljanje izveštaja Ministarstvu za 2021. godinu, imajući u vidu da plan i program o rodnoj ravnopravnosti ulazi u deo plana programa poslovanja?
Zakon o rodnoj ravnopravnosti (u daljem tekstu: ZRR) propisuje obavezu organa javne vlasti i poslodavaca da svojim godišnjim planovima/programima utvrde mere za ostvarivanje rodne ravnopravnosti (član 16. ZRR).
Kada je reč o izveštavanju o realizaciji mera za ostvarivanje rodne ravnopravnosti utvrđenih godišnjim planom/programom, ZRR propisuje da je taj izveštaj sastavni deo godišnjeg izveštaja o realizacija plana/programa rada (čl. 18. st. 1. ZRR). U pogledu dužnosti obaveštavanja nadležnog ministarstva, ZRR zakon propisuje dve opcije: prava opcija odnosi se na način obaveštavanja ministarstva u situaciji kada je godišnji izveštaj o realizaciji plana/programa učinjen dostupnim javnosti (objavljivanjem u službenom glasilu ili na internet stranici). U tom slučaju nadležnom ministarstvu dostavlja se obaveštenje o usvajanju izveštaja i o glasilu, odnosno internet stranici na kojoj je izveštaj objavljen. Druga opcija odnosi se na način obaveštavanja ministarstva kada godišnji izveštaji o realizaciji plana/programa nije javno dostupan. U tom slučaju ministarstvu se upućuje obaveštenje o usvajanju izveštaja o realizaciji godišnjeg plana/ programa, uz koje se dostavlja i izvod iz godišnjeg izveštaja o realizaciji plana/programa, u delu koji se odnosi na ostvarivanje rodne ravnopravnosti. I u jednom i u drugom slučaju rok za dostavljanje obaveštenja nadležnom ministarstvu je 30 dana od dana usvajanja godišnjeg izveštaja.
Obaveštenje o realizaciji mera za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, koje su sastavni deo godišnjih planova/programa rada, treba dostaviti nadležnom ministarstvu nakon što je godišnji plan/program realizovan. Imajući u vidu datum stupanja na snagu ZRR, kao i zakonske rokove za usvajanje godišnjih planova/programa, može se očekivati da će se prvi izveštaj odnositi na realizaciju mera utvrđenih planom/programom za 2022. godinu.