Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li službenici (zaposleni) u JLS (gradska opština) mogu biti ustupljeni po bilo kom osnovu na određeni period da rade za drugi državni organ, bilo na nivou lokalne samouprave ili republičkog organa?
Ustupanje zaposlenih, kao kategorija, nije prisutna u odredbama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave odnosno propisima koji regulišu radno-pravnu materiju lokalnih samouprava.
S druge strane, odredbama člana 6. stav 1. istog Zakona predviđeno da se na prava i dužnosti funkcionera i službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom primenjuju opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za jedinice lokalne samouprave, kao i kolektivni ugovor kod poslodavca. Prema tome, Zakon o radu („Sl.glasnik RS“ br: 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 i 13/17 – odluka US), predstavlja lex generalis i supsidijarno se primenjuje u pogledu svih pitanja koja nisu uređena Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
S tim u vezi ističemo da je članom 174. stav 1. Zakona o radu predviđeno da zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu dana. Takođe, zaposleni može, uz svoju saglasnost, u slučajevima iz stava 1. ovog člana i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca i duže od godinu dana, dok traju razlozi za njegovo upućivanje. Zaposleni sa poslodavcem kod koga je upućen na rad zaključuje ugovor o radu na određeno vreme i po isteku roka na koji je upućen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio.
Prema tome, imajući u vidu da institut upućivanja službenika nije uređen Zakonom o zaposlenima u AP i JLS, u konkretnom slučaju u pogledu pitanja koje se odnosi na privremeno upućivanje službenika iz jednog organa jedinice lokalne samouprave u drugi organ/službu/organizaciju ili u drugu jedinicu lokalne samouprave na odgovarajuće radno mesto, moguće je primeniti člana 174. Zakona o radu, a sve saglasno članu 6. stav 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. O upućivanju službenika u drugi organ/službu/organizaciju ili u drugu jedinicu lokalne samouprave potrebno je da se prethodno sporazumeju rukovodioci tih organa, a naknadno da se donese odgovarajući akt o upućivanju konkretnog službenika.
Koji je krajnji rok dat lokalnim samoupravama za formiranje žalbene komisije Zakonom o zaposlenima u AP i jedinicama LS. Po zakonu do 01.12.2016. godine sve LS su dužne da izvrše sve organizacione i tehničke pripreme za implementaciju Zakona, izuzev odredbe članova 172-183 i člana 192. tačka 4. o žalbenoj komisiji. Članom 173. stav 2. propsiano je da "Žalbena komisija će se obrazovati do početka primene ovog zakona". Da li je to osmi dan od objavljivanja Zakona o zaposlenima u AP i jedinicama LS u Službenom glasniku RS ili je to 01.12.2016 godine?
Članom 173. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) propisano je da žalbenu komisiju obrazuje veće i da se žalbena komisija ima obrazovati do početka primene ovog zakona.
Istim članom je predviđeno da do obrazovanja žalbene komisije, odlučivanje o žalbi službenika nastavlja da obavlja Veće.
Najzad, članom 203. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je predviđeno da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a da se primenjuje od 1. decembra 2016. godine, osim odredaba čl. 116-122, koje se odnose na stručno usavršavanje, kao i odredaba čl. 172-183. i člana 192. tačka 4) o žalbenoj komisiji i odredaba čl. 188-191. kojima su uređena pitanja u vezi sa ljudskim resursima, a koje se primenjuju narednog dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Dakle, odredbe koje se odnose na žalbenu komisiju su trebale da počnu da se primenjuju od osmog dana od dana objavljivanja Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Ispitivanjem tržišta neposredno pre pokretanja postupka javne nabavke radova, utvrđeno je da je došlo do skoka cena materijala i usluga na tržištu, pa samim tim procenjena vrednost nabavke prevazilazi iznos iz usvojenog plana nabavki. Da li je moguće i na koji način, promeniti (povećati) procenjenu vrednost (bez rebalansa budžeta), neposredno pre ili prilikom pokretanja postupka javne nabavke ako postoje sredstva u okviru istog programa, koja nisu realizovana ranije sklopljenim ugovorima (vrednost ugovora je manja od procenjene vrednosti)?
Članom 88. stav 4. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da se izmenom i dopunom plana javnih nabavki smatra planiranje nove javne nabavke, izmena predmeta javne nabavke i povećanje procenjene vrednosti javne nabavke za više od 10%.
Dalje je stavom 6. ovog člana propisano da naručilac može da pokrene postupak javne nabavke ako je nabavka predviđena u godišnjem planu javnih nabavki.
Imajući u vidu navedene odredbe Zakona, proizilazi da ovaj zakon ne predviđa uslovljavanje izmene plana javnih nabavki prethodno izvršenom izmenom finansijskog plana, odnosno rebalansom budžeta.
Svakako, imajući u vidu odredbe Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020), a pre svega odredbe člana 54. ovog zakona, kojima je u stavu 1. propisano da obaveze koje preuzimaju direktni, odnosno indirektni korisnici budžetskih sredstava i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje moraju odgovarati aproprijaciji koja im je odobrena za tu namenu u toj budžetskoj godini (sa izuzecima dalje uređenim odredbama ovog člana), potrebno je da naručilac ima planirana finansijska sredstva za namenu sprovođenja postupka javne nabavke.
Ukoliko naručilac ima odobrena sredstva za namenu sprovođenja javne nabavke, a koja se mogu obezbediti i sredstvima u okviru istog programa ako ona nisu prethodno realizovana, te ukoliko je ovakva uvećana procenjena zasnovana na istraživanju tržišta koja procena je važeća u trenutku izmene plana javnih nabavki i pokretanja postupka javne nabavke, naručilac može da izmeni plan javnih nabavki i bez prethodnog rebalansa budžeta. Dakle, jedino eventualno ograničenje sastoji se u tome da li su planirana finansijska sredstva predviđena za namenu sprovođenja i tog postupka javne nabavke.
Ako je načelnik Opštinske uprave trenutno na bolovanju, a u međuvremenu je sproveden konkurs za prijem u radni odnos i stekli se uslovi za donošenje rešenja o prijemu u radni odnos, da li načelnik može da potpiše (donese) rešenje o prijemu radnika u radni odnos?
Shodno članu 106. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) rešenje o izboru kandidata sa liste za izbor donosi načelnik uprave u roku od 15 dana od prijema liste za izbor.
Izabrani kandidat dužan je da stupi na rad u roku od 15 dana od dana konačnosti rešenja o prijemu u radni odnos, izuzev ako mu poslodavac iz opravdanih razloga ne produži rok.
Ukoliko je načelnik uprave u stanju da uprkos privremenoj sprečenosti za rad usled bolesti donese navedeno rešenje, to, samo po sebi, ne predstavlja formalni nedostatak u pogledu sprovođenja procesa izbora kandidata i docnijeg njegovog stupanja na rad.
Na osnovu kog člana Zakona o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 91/2019), je moguća izmena ugovora na osnovu produžetka roka i da li se takva izmena objavljuje na Portalu javnih nabavki?
Pravila u vezi sa izmenama ugovora o javnoj nabavci su propisana čl. 154-162. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon).
Sagledavanjem mogućih osnova za izmenu ugovora o javnoj nabavci u pogledu mogućnosti produženja roka za izvršenje obaveza druge ugovorne strane, može se zaključiti da se radi o dva moguća osnova.
Prvi je propisan članom 156. Zakona (Izmene po osnovu ugovornih odredaba), pri čemu Zakon propisuje da se ugovor o javnoj nabavci može izmeniti ako su izmene bile predviđene u dokumentaciji o nabavci i ugovoru o javnoj nabavci na jasan, precizan i nedvosmislen način.
Dakle, u ovoj situaciji se radi o mogućnosti da se rok za izvršenje obaveza produži na osnovu elemenata same konkursne dokumentacije, odnosno zaključenog ugovora, ali samo ukoliko je takva mogućnost bila stavljena na uvid svim privrednim subjektima u sprovedenom postupku javne nabavke, i to na jasan, precizan i nedvosmislen način. Drugim rečima, to ne mogu biti uopštene formulacije u modelu ugovora, kojima se predviđa mogućnost produženja roka, već odredbe koje uređuju pod kojim se uslovima i na koji način, u kojoj dužini i sl. se rokovi mogu produžiti.
Drugi osnov je propisan u članu 158. Zakona (Izmene usled nepredviđenih okolnosti). Ovim članom Zakona je propisano da se ugovor o javnoj nabavci može izmeniti kada su ispunjeni dva uslova: 1) potreba za izmenom nastala je zbog okolnosti koje savestan naručilac nije mogao da predvidi i 2) izmenom se ne menja priroda ugovora.
Od suštinske je važnosti u pogledu ovog osnova da je ova potreba nastala zbog okolnosti koje savestan naručilac nije mogao da predvidi. Dakle, potrebno je da su u toku realizacije ugovora nastale okolnosti koje naručilac (pa i privredni subjekt) nisu mogli da predvide prilikom sačinjavanja konkursne dokumentacije i pripreme ponude, već su u toku realizacije ugovora nastale neke posebne okolnosti koje onemogućavaju da se obaveza druge ugovorne strane ispuni u roku. Neki od primera su: zastoj u izvršenju ugovora koji je na strani naručioca (druga ugovorna strana na primer nema pristup potrebnoj dokumentaciji naručioca koja je neophodna za ispunjenje obaveze), nemogućnost izvršenja u rok usled nepogoda ili pandemije virusa Covid19 i sl.
Izmena učinjena u skladu sa članom 156. Zakona se ne objavljuje na Portalu javnih nabavki, dok ova obaveza postoji kada se izmena vrši u skladu sa članom 158. Zakona, imajući u vidu da je članom 155. stav 2. Zakona propisano da je u slučaju izmene ugovora iz čl. 157. i 158. ovog zakona, naručilac dužan da obaveštenje o izmeni ugovora pošalje na objavljivanje na Portalu javnih nabavki u roku od deset dana od dana izmene ugovora.
Na kraju ukazujemo da se prethodno navedeno odnosi na mogućnost produženja roka za izvršenje obaveza druge ugovorne strane, a ne na mogućnost produženja roka važenja ugovora, u kojem slučaju bi se eventualno mogli primeniti i osnovi iz čl. 157. i 160. Zakona, kada je produženje roka važenja ugovora posledica realizacije dodatnih dobara, usluga ili radova, odnosno povećanja obima predmeta javne nabavke. Tada je potrebno imati u vidu i odredbe Zakona o budžetskom sistemu u pogledu mogućnosti i uslova za zaključenje ugovora na period duži od 12 meseci, te da se tada obaveštenje o izmeni ugovora objavljuje na Portalu javnih nabavki u slučaju izmene iz člana 157. Zakona, dok ova obaveza ne postoji kod izmene ugovora u smislu člana 160. Zakona.