Questions and answers

Da, inspektor je u obavezi da prekršajnom sudu dostavi prekršajni nalog sa konstatacijom da je on plaćen. Zakonom o prekršajima propisana su dva registra, registar sankcija (čl. 324-330) i registar neplaćenih novčanih kazni (čl. 331-335). Obaveza dostavljanja plaćenog prekršajnog naloga proizilazi iz člana 328. Zakona o prekršajimau kome je propisano da je izdavalac prekršajnog naloga, u skladu sa članom 173. stav 3. ovog zakona, obavezan da odmah po isteku roka iz člana 173. stav 2. ovog zakona dostavi nadležnom sudu kopiju izdatog prekršajnog naloga sa konstatacijom konačnosti i zabeleškom da li je novčana kazna plaćena.

Komunalni inspektor koji vrši nadzor nad poverenim poslovima iz Zakon o trgovini mora da ima položen ispit za tržišnog inspektora (član 54. stav 6. Zakona o trgovini).

Članom 62. Zakona o opštem upravnom postupku, propisano je da ako organ nije nadležan da primi podnesak koji mu se predaje ili saopštava, prosleđuje ga nadležnom organu i o tome obaveštava podnosioca. Ako ne može da utvrdi koji je organ nadležan, upozorava podnosioca da će, bez odlaganja, rešenjem odbaciti podnesak zbog nenadležnosti.

Dakle, u slučaju da inspektor ne može da utvrdi ko je nadležan za postupanje po podnesku (predstavci) rešenjem će odbaciti podnesak zbog nenadležnosti. Rešenje se dostavlja podnosiocu i njemu stoji na raspolaganju pravna zaštita, tj. podnošenje žalbe na to rešenje.

Radi se o vanrednom inspekcijskom nadzoru koji zahteva preduzimanje hitnih mera radi sprečavanja i otklanjanja neposredne opasnosti po bezbednost saobraćaja i život i zdravlje ljudi, pa je nadzor moguć i bez naloga. (član 16. stav 8. ZIN).

Prirodu poslova komunalne inspekcije odlikuje dinamičnost i potreba za rešavanjem situacija koje ne trpe odlaganje i zahtevaju brzo delovanje i intervenciju, s jedne strane, i obaveza primene propisanih pravila postupanja, s druge strane, što u određenim situacijama može donekle da utiče na blagovremenost i efikasnost delovanja. Zbog toga je važno dobro poznavati sve zakonske odredbe koje u dobroj meri uvažavaju takve situacije, poput:  razloga za preduzimanje vanrednih nadzora, postupka za neregistrovane subjekte, izuzetke od obaveze izdavanja naloga i obaveštenja, odredbe o sadržini naloga i otpočinjanju inspekcijskog nadzora, uslova za izdavanje usmenog rešenja, uslova za primenu člana 36. Zakona o komunalnim delatnostima i dr.

Komunalna inspekcija je nadležna u skladu sa člano 34. stav 1. tačka 7. Zakona o komunalnim delatnostima (samo za unutrašnje instalacije u funkciji komunalnih usluga) i na osnovu člana 125. stav 1. tačka 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, u vezi sa članom 14. stav 1. tačka 2. istog zakona.

Smatramo da je  situaciji navedenoj u pitanju nadležan i građevinski inspektor, primenom člana 126. stav 1. tač. 2., i 6. i člana 127. stav 1. tačka 3. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Osim toga, kaznenim odredbama člana 132. propisana je kazna  za prekršaj fizičkog lica kao vlasnika posebnog dela ako  se nakon isteka roka propisanog rešenjem inspektora ne pridržava obaveza propisanih članom 14., a u vezi sa čl. 123, 125, 127. i 128. ovog zakona, iz čega se može izvesti zaključak da i građevinska inspekcija nalaže mere u slučaju nepridržavanja obaveza iz člana 14. ovog zakona, kada su ispunjeni uslovi iz člana 126, 127 i 128.

Članom 109. Zakon o zaštiti životne sredine („Sl, glasnik“, br. 135/04, 36/09, 36/09 -dr. zakon, 72/09 -dr. zakon, 43/11-88 (US), 14/16, 76/18, 95/18-dr.zakon) i drugim posebnim zakonima u ovoj oblasti, određeni poslovi inspekcijskog nadzora povereni su jedinicama lokalne samouprave. Tim zakonima nisu uređena pitanja držanja domaćih životinja. Stoga, lokalni inspektor za zaštitu životne sredine, primenom zakona i drugih propisa iz oblasti zaštite životne sredine, nema ovlašćenja da vrši nadzor nad držanjem domaćih životinja.

 Za razliku od važećeg zakona, predhodno važeći Zakon o zaštiti životne sredine („Sl. glasnik RS“, br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/95 – dr.zakon i 53/95), u okviru poglavlja „Zaštita biljnog i životinjskog sveta“, u članu 40,  uređivao je određena pitanja iz te oblasti, pa je odlukama JLS koje su na osnovu ovlašćenja iz tog zakona uređivale uslove i način držanja domaćih životinja, ustanovljavana nadležnost komunalne inspekcije i inspekcije za zaštitu životne sredine.)

Drugo je pitanje, da li inspektor za zaštitu životne sredine, pored poverenih poslova iz oblasti zaštite životne sredine, može da obavlja i druge poslove, konkretno nadzor nad propisom kojim JLS uređuje držanje domaćih životinja. Pitanje je radno pravnog i organizacionog karaktera gde se, prema našem mišljenju, određeni poslovi na lokalu, aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji, mogu razvrstati u opis poslova i drugih inspektora (kad su u pitanju srodna pitanja, znanja, uslovi u pogledu vrste stručnog obrazovanja i dr.), osim ako je zakonom propisano da te poslove vrši isključivo komunalni inspektor JLS.

Videti: Odluku Ustavnog suda IU-267/2006 koja se može pronaći u Biltenu Ustvanog suda 2-2008.pdf na strani 180.

Članom 34. stav 1. tačka 10. Zakona o komunalnim delatnostima propisano je ovlašćenje (pravo i dužnost) opštinskog/gradskog inspektora da naloži rešenjem uklanjanje stvari i drugih predmeta sa površina javne namene ako su oni tu ostavljeni protivno propisima, a tač. 8 i 9. istog člana, propisano je ovlašćenje za preduzimanje kaznenih mera.

Iz pitanja se ne može zaključiti da li je inspektor rešenjem naložio uklanjanje stvari, što je bio u obavezi, nezavisno od preduzetih kaznenih mera. Ako se rešenje ne izvrši dobrovoljno u ostavljenom roku, pristupa se upravnom izvršenju rešenja, u ovom slučaju, preko drugog lica o trošku izvršenika.

Za vršenje uviđaja u dvorištu, inspektor nije u obavezi da pribavlja nalog iz člana 22. ZIN, jer se ne radi o stambenom prostoru ili drugom prostoru sa takvom namenom. Prvo, treba poći od toga da su ZIN-om propisane obaveze za nadziranog subjekta, od kojih su za ovu situaciju relevantne odredbe člana 20. navedenog zakona, kako sledi:

• Kada je uredno obavešten o predstojećem inspekcijskom nadzoru, nadzirani subjekat dužan je da bude prisutan  na mestu vršenja nadzora, osim ako postoje naročito opravdane okolnosti koje ga u tome sprečavaju, o čemu je dužan da blagovremeno na podesan način obavesti inspekciju.  U suprotnom, čini prekršaj  iz člana 56. stav 9-12., u vezi sa članom 20. stav 5. ZIN-a.
• Nadzirani subjekat dužan je da inspektoru koji mu predoči službenu legitimaciju i uruči nalog za inspekcijski nadzor ili kada otpočne postupak na drugi propisani način, omogući nesmetan inspekcijski nadzor, što podrazumeva, između ostalog, da omogući pristup lokaciji, zemljištu, objektima, poslovnom i drugom nestambenom prostoru...Ukoliko nadzirani subjekt ne omogući nesmetan inspekcijski nadzor, inspektor će podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, zbog prekršaja iz člana 56. stav 1-4., u vezi sa članom 20. stav 7. ZIN-a. 

Ukoliko nadzirani subjekt ne dozvoljava pristup dvorištu,  inspektor može doneti zaključak (upravni akt o upravljanju postupkom), u skladu sa članom 146. ZUP-a, kojim će mu naložiti da omogući nesmetan inspekcijski nadzor tako što što će inspektoru/inspektorima omogućiti pristup lokaciji -dvorištu radi vršenja uviđaja u predmetu nadzora.

Nakon izvršnosti zaključka, na koji se u skladu sa članom 146. ZUP-a, ne može izjaviti žalba, inspektor može zatražiti pomoć (asistenciju) komunalne milicije ili policije u skladu sa članom 4. Zakonom o komunalnoj miliciji, odnosno čl. 53-55. Zakona o policiji, i uz zahtev dostaviti doneti zaključak za čije sprovođenje se traži asistencija. U tom slučaju bi jedna od ovih službi obezbedila sprovođenje zaključka.

Vidi: Model Zaključka.docx 

Elementi višegodišnjeg plana su dugročni prioriteti i ciljevi inspekcijskog nadzora, na osnovu kojih se daju smernice u pogledu organizacije, kadrova, materijalno tehničke opremljenosti, finansijskih sredstava i drugo.

Članom 12. stav 13. Zakona o inspekcijskom nadzoru, propisano je da se odlukom nadležnog organa JLS određuje  organ, unutrašnja organizaciona jedinica ili telo da koordinira inspekcijski nadzor iz njihove izvorne nadležnosti što znači da ne mora da se formira koordinaciona komisija, već to može da radi unutrašnja organizaciona jedinica koja objedinjuje inspekcijske poslove u određenoj JLS. Nužno je da nadležan organ JLS donese akt o tome.

Ako JLS nije u skladu sa zakonom odredila koji organ, unutrašnja organizaciona jedinica ili telo koordinira inspekcijski nadzor, to ne oslobađa inspekciju da realizuje zakonske odredbe koje se odnose na plan, izveštaj i kontrolne liste, u delu za koji je ona zadužena.

Shodna primena ne znači da se Zakon ne primenjuje, već da se primena prilagođava prirodi poslova i specifičnim uslovima, uz poštovanje osnovnog smisla zakona.  

Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa („Sl. glasnik RS“, broj 21/10) u članu 46.stav 2. propisano  je da ako na pojedine odnose koji se uređuju propisom treba primeniti i drugi propis upotrebom analogije, propisom se može predvideti shodna primena drugog propisa.

Članom 4. stav 8. ZIN propisano je da se taj zakon shodno primenjuje u postupku inspekcijskog nadzora koji u poslovima iz svoje izvorne nadležnosti vrše organi autonomnih pokrajina i organi jedinica lokalne samouprave.

Dakle, shodna primena propisa znači primenu upotrebom analogije, tj. prilagođenu primenu uz uvažavanje legitimnih različitosti i posebnosti.