Questions and answers

U skladu sa Zakonom o računovodstvu, za sastavljanje godišnjeg izveštaja za 2019. godinu, pravna lica i preduzetnici mogli su da primenjuju sledeće propise:

Prema članu 20. Zakona o računovodstvu, koji se primenjuje za sastavljanje finansijskih izveštaja za 2019. godinu, Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MSFI) obavezno primenjuju:

• Velika pravna lica,
• Pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (matična pravna lica),
• Javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od veličine.

MSFI mogu da primenjuju i srednja pravna lica, s tim što su dužna da ih primenjuju u kontinuitetu, osim ako postanu malo pravno lice.

U skladu s navedenim, srednje pravno lice je u svom završnom računu za 2019. godinu moglo da se opredeli da li će poslovne knjige da vodi po MSFI ili po međunarodnim standardima za finansijsko izveštavanje za mala I srednja preduzeća (MSFI za MSP), što je navedeno na početku Napomena uz finansijski izveštaj.

U konkretnom slučaju, obvezniku u Napomenama stoji da primenjuje MSFI, čime je ispunjen prvi od dva neophodna uslova za priznavanje fer vrednosti kao poreske osnovice.

Takođe je veoma bitno ustanoviti na koji način je u Napomenama navedeno da se prema usvojenim računovodstvenim politikama vrši vrednovanje Nekretnina i (ako ima) Investicionih nekretnina, što je obično navedeno u delu 3. Napomena.

Nekretnine, postrojenja i oprema u Bilansu stanja iskazuju se na pozicijama:

• Zemljište (AOP 0011);
• Građevinski objekti (AOP 0012);
• Postrojenja i oprema (AOP 0013);
• Investicione nekretnine (AOP 0014);
• Ostale nekretnine, postrojenja i oprema (AOP 0015);
• Nekretnine, postrojenja i oprema u pripremi (AOP 0016);
• Ulaganja na tuđim nekretninama, postrojenjima i opremi (AOP 0017);
• Avansi za nekretnine, postrojenja i opremu (AOP 0018).

Pravna lica koja primenjuju MSFI, nekretnine, postrojenja i opremu priznaju i vrednuju u skladu sa sledećim Međunarodnim računovodstvenim standardima: MRS 16, MRS 17, MRS 36, MRS 40 i drugim relevantnim MSFI.

Pravna lica koja primenjuju MSFI za MSP nekretnine, postrojenja i opremu vrednuju u skladu sa Odeljkom 16, Odeljkom 17, Odeljkom 20, Odeljkom 27. i drugim relevantnim odredbama pomenutog standarda.

Računovodstveno obuhvatanje investicionih nekretnina uređuje MRS 40, odnosno Odeljak 16. MSFI za MSP.

Prema navedenim MRS 8, koji se odnosi na pravna lica koja primenjuju MSFI, nekretnine, postrojenja i oprema mogu se podeliti u tri osnovne grupe:

• Nekretnine, postrojenja i oprema u čijem računovodstvenom obuhvatanju se primenjuje MRS 16;
• Nekretnine, postrojenja i oprema uzeta u finansijski lizing čije računovodstveno obuhvatanje uređuje MRS 17 i
• Investicione nekretnine čije računovodstveno obuhvatanje uređuje MRS 40.

Za nekretnine, postrojenja i opremu - MRS 16 za odmeravanje nakon početnog priznavanja pruža dva modela: Model nabavne vrednosti (cene koštanja) i model revalorizacije (fer vrednost) I svako pravno lice treba da odluči koji od ova dva modela primenjuje i da to precizira svojim aktom kojim utvrđuje računovodstvene politike.

Za investicione nekretnine – MRS 40 za odmeravanje nakon početnog priznavanja pruža dva modela: Model nabavne vrednosti (cene koštanja) i model revalorizacije (fer vrednost) i svako pravno lice treba da odluči koji od ova dva modela primenjuje i da to precizira svojim aktom kojim utvrđuje računovodstvene politike.

Investicione nekretnine (zemljište ili zgrada (ili deo zgrade) ili zemljište i zgrada zajedno) su one nekretnine koje se drže radi ostvarivanja zarade od izdavanja nekretnina ili radi uvećanja vrednosti kapitala.

Kod oporezivanja nepokretnosti, fer vrednost se može prihvatiti kao poreska osnovica samo kod lica koja su prema računovodstvenim politikama usvojili model fer vrednosti za vrednovanje nekretnina i/ili investicionih nekretnina i veoma je bitno da budu obelodanjene odgovarajuće informacije o tome u Napomenama uz finansijske izveštaje.

U skladu s navedenim, a u vezi kontrole poreskih prijava za porez na imovinu obveznika koji vode poslovne knjige, jeste da se na sajtu Agencije za privredne registre (APR), na stranici u okviru koje su objavljeni finansijski izveštaji, najpre proveri da li finansijski izveštaj poreskog obveznika za određenu godinu sadrži Napomene uz finansijski izveštaj, jer je to prvi preduslov da to pravno lice, eventualno može prijaviti fer vrednost nepokretnosti kao poresku osnovicu. Dalji uslov jeste da je u Napomenama navedeno da isto to lice vodi knjige po MRS i da primenjuje pune MSFI (obično se navodi na početku Napomena). I na kraju, u Napomenama – u računovodstvenim politikama, mora da jasno i nedvosmisleno bude navedeno na koji način se vrednuju nekretnine, kao i investicione nekretnine (ako ih obveznik ima u svojim evidencijama), odnosno da li se prilikom vrednovanja nakon početnog priznavanja nekretnine vrednuju po nabavnoj vrednosti (po troškovnom modelu) ili fer vrednosti (po modelu revalorizacije).

Napominjemo da su novim Zakonom o računovodstvu koji je stupio na snagu 01. januara 2020. godine, što znači da se primenjivao od sastavljanja finansijskih izveštaja za 2020. godinu, uvedene nove odredbe kojima se uređuje primena MSFI, odnosno MSFI za MSP.

Članom 24. ovog Zakona, kojim je uređena primena MSFI i propisano da: za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima velika pravna lica, pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (matična pravna lica), javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od veličine, primenjuju MSFI.

Primena MSFI za MSP uređena je članom 25. ovog Zakona koji propisuje da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, mala i srednja pravna lica primenjuju MSFI za MSP. Izuzetno od navedenog, mala i srednja pravna lica mogu da odluče da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima primenjuju MSFI. U tom slučaju mala i srednja pravna lica dužna su da primenjuju MSFI u kontinuitetu, odnosno najmanje pet godina od početka primene MSFI, osim u slučajevima otvaranja postupka stečaja ili likvidacije.

Član 26. istog Zakona odnosi se na mikro i druga pravna lica i propisuje da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, mikro pravna lica i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2. ovog Zakona, nezavisno od veličine, primenjuju podzakonski akt koji donosi ministar nadležan za poslove finansija, a koji se zasniva na opštim računovodstvenim načelima. Izuzetno od navedenog, mikro pravna lica i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2. ovog Zakona, nezavisno od veličine, mogu da odluče da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima primenjuju MSFI ili MSFI za MSP. U tom slučaju, mikro pravna lica i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2. ovog Zakona, nezavisno od veličine, dužna su da primenjuju MSFI, odnosno MSFI za MSP u kontinuitetu, odnosno najmanje pet godina od početka primene MSFI, odnosno MSFI za MSP, osim u slučajevima otvaranja postupka stečaja ili likvidacije.

Na osnovu navedenog, znači da su se sva pravna lica, bez obzira na razvrstavanje, od 01. januara 2020. godine mogla opredeliti za primenu MSFI pod uslovima propisanim Zakonom. Primenom MSFI i vrednovanjem nekretnina, odnosno investicionih nekretnina po fer vrednosti od 2021. godine poreska osnovica može biti fer vrednost svim ovim poreskim obveznicima uz ispunjenje propisanih uslova.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Članom 7. Zakona o porezima na imovinu u stavu 1. propisano je da je osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige i čiju vrednost u poslovnim knjigama iskazuje po metodu fer vrednosti u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS), odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) i usvojenim računovodstvenim politikama jeste fer vrednost iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini.

Stavom 2. istog člana Zakona dalje je propisano da osnovicu poreza na imovinu poreskog obveznika koji nepokretnosti u svojim poslovnim knjigama ne iskazuje u skladu sa stavom 1. ovog člana čini:

1) za neizgrađeno zemljište - vrednost zemljišta;

1a) za objekat na ili pod zemljištem koje nije predmet oporezivanja, odnosno za koje je obveznik drugo lice - vrednost objekta;

2) za ostale nepokretnosti - vrednost objekata uvećana za vrednost pripadajućeg zemljišta koje je predmet oporezivanja, za koje je obveznik isto lice.

U skladu s navedenim, poreskom obvezniku nije ostavljena mogućnost izbora da li će poresku osnovicu prijaviti po fer vrednosti ili primenom prosečne cene, već prosečne cene može koristiti samo ako ne ispunjava uslove da poresku osnovicu prijavi po fer vrednosti.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

U članu 36. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) je i u ranijem periodu već bilo propisano da se poreska akta dostavljaju poštom dva puta, odnosno da se mora vršiti dostava drugi put preko pošte, ako u prvom pokušaju uručenje nije izvršeno.

U tom smislu aplikacija Instituta Mihajlo Pupin već ima gotovo rešenje za izdvajanje i pripremu za štampu i drugo slanje poreskih rešenja iz masovnog razreza koja nisu dostavljena u prvom uručenju preko pošte.

Napominjemo da je bitno da ugovor koji jedinice lokalne samouprave imaju sa Poštom u vezi štampe rešenja, sadrži dovoljan broj rešenja koji pokriva broj rešenja koja se šalju masovno u prvom i drugom pokušaju.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Razmena podataka iz službenih evidencija organa uređena je odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.

Članom 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) uređeno je čuvanje tajnih podataka u poreskom postupku, koji se odnosi na podatke poreskih obveznika.

Članom 159. ZPPPA propisano je da pravo pristupa podacima u jedinstvenom informacionom sistemu lokalne poreske administracije (LPA), Kancelarija za IT Vlade Republike Srbije odobrava organima i organizacijama kojima su ti podaci neophodni u vršenju upravnih Ili drugih postupaka utvrđenih zakonom.

JKP od konkretne LPA zahteva podatke o površinama objekata iz baze poreza na imovinu koji bi pored površine, podrazumevali I adrese objekata. To jesu podaci iz službene evidencije LPA. Podatke o poreskim obveznicima koji se zadužuju porezom na imovinu za predmetne objekte, LPA ne bi smela da učini dostupnim, kako zbog člana 7. ZPPPA, tako i zbog Zakona o zaštiti podatka o ličnosti.

U skladu s navedenim, pravni osnov za dostavljanje podataka iz službene evidencije koji se odnose na objekte oporezivanja, ne može da bude Zakon o opštem upravnom postupku, jer utvrđivanje naknade za smeće, odnosno izdavanje uplatnica, nije upravni postupak. Izdavanje uplatnice na kojoj su iskazani mesečni iznosi naknada komunalnih usluga ne predstavlja donošenje upravnog akta, kojim se odlučuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke, ili o procesnim pitanjima, a prema Zakonu o opštem upravnom postupku organi imaju obavezu dostavljanja podataka o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koji su neophodni za odlučivanje u upravnom postupku.

Uzimajući u obzir da lokalno JKP ne zahteva podatke o ličnosti, smatramo da ne postoji zakonska prepreka za davanje podataka o objektima, pri čemu JKP treba da dostavi I podatak o tome na osnovu kojih propisa (zakona I odluka) vode svoje postupke, za koje su im ovi podaci neophodni. U dopisu koji se dostavlja uz podatke, obavezno treba naglasiti da je JKP u obavezi da dobijene podatke čuva kao službenu tajnu.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Članom 62. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) propisano je da ako se u postupku kontrole pokrenutom po zahtevu poreskog obveznika, odnosno po službenoj dužnosti utvrdi da je greškom evidentiran netačan iznos poreza i sporednih poreskih davanja, Poreska uprava vrši ispravku u svojim evidencijama.

Pravilnikom o ispravci greške pri evidentiranju poreza i sporednih poreskih davanja, uređen je način i postupak ispravke greške pri evidentiranju poreza i sporednih poreskih davanja koju Poreska uprava, odnosno nadležni poreski organ jedinice lokalne samouprave, vrši u postupku poreske kontrole pokrenutom na zahtev poreskog obveznika ili po službenoj dužnosti.

Prema članu 2. Pravilnika, greška u evidentiranju poreske obaveze u lokalnoj poreskoj administraciji može nastati postupanjem poreskog obveznika, odnosno poreskog organa i to u sledećim slučajevima:

• kada se poreska obaveza po jednom istom osnovu evidentira više puta,
• kada se poreska obaveza jednog poreskog obveznika evidentira kao poreska obaveza drugog poreskog obveznika,
• kada se prilikom evidentiranja poreske obaveze unese pogrešan iznos.

Greška u evidentiranju poreske obaveze, koja se ispravlja u skladu sa Pravilnikom, ne smatra se greškom, odnosno propustom koji se otklanjaju podnošenjem izmenjene poreske prijave, u skladu sa članom 40. ZPPPA. Članom 3. Pravilnika, propisano je da ako je greška u evidentiranju poreske obaveze nastala postupanjem poreskog obveznika, poreski obveznik nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave podnosi zahtev za ispravku greške na Obrascu ZIG, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Po zahtevu iz stava 1. ovog člana Poreska uprava odlučuje u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. U konkretnom slučaju nije u pitanju greška koja je nastala u evidentiranju poreske obaveze, jer su podaci iz podnete prijave za eko taksu tačno preneti u bazu podataka LPA I obaveza je utvrđena prema tim podacima. U ovom slučaju I po podnetom ZIG obrascu, potrebno je doneti rešenje o odbijanju zahteva za ispravku greške, kao neosnovanog. Nova prijava za eko naknadu, koju je obveznik podneo uz ZIG obrazac, koja je podneta elektronskim putem je izmenjena poreska prijava.

Članom 40. ZPPPA propisano je da ako poreski obveznik ustanovi da poreska prijava, koju je podneo Poreskoj upravi, sadrži grešku koja za posledicu ima pogrešno utvrđenu visinu poreske obaveze, odnosno propust druge vrste, dužan je da odmah, a najkasnije do isteka roka zastarelosti, podnese poresku prijavu u kojoj su greška ili propust otklonjeni (u daljem tekstu: izmenjena poreska prijava). Podnetu poresku prijavu poreski obveznik može da izmeni najviše dva puta podnošenjem izmenjene poreske prijave. Izuzetno od navedenog, poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu posle pokretanja postupka poreske kontrole za kontrolisani poreski period, odnosno nakon donošenja rešenja o utvrđivanju poreza iz člana 54. stav 2. tačka 2) podtačka (2) ovog Zakona (kada se porez ne utvrđuje samooporezivanjem, već se donosi rešenje o utvrđivanju obaveze), kao i nakon pokretanja radnji poreske policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela. S obzirom da je u konkretnom slučaju izmenjena prijava za eko taksu podneta nakon utvrđivanja obaveze (rešenje je postalo pravosnažno I konačno), ista ne može biti prihvaćena, jer je u članu 40. ZPPPA navedeno da obveznik ne može podneti izmenjenu prijavu nakon donošenja rešenja o utvrđivanju obaveze.

U  skladu sa navedenim, novu prijavu za eko taksu, podnetu elektronskim putem, potrebno je odbiti rešenjem kao nedopuštenu I staviti je u status “odbijena”.

Bitno je napomenuti da je obaveza po osnovu eko takse utvrđena na osnovu podataka poreskog obveznika kome su u momentu podnošenja prijave bile poznate sve činjenice od značaja za utvrđivanje obaveze, kao i da  je obveznik imao pravo da uloži žalbu na doneto rešenje, po kojoj su mogli da se cene navodi I utvrđuje eventualna osnovanost za izmenu rešenja.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Utvrđivanje boravišne takse se ne vrši u skladu sa ZPPPA, već se ista samo iskazuje na računu davaoca smeštaja. Odlukom konkretne JLS je propisano da LPA vrši inspekcijski nadzor u delu provere naplate i uplate boravišne takse, isticanja u računu i dr. i prinudnu naplatu neplaćene boravišne takse.

Uzimajući u obzir navedeno, kao i Pravilnik o načinu unošenja, rada, vođenja i korišćenja centralnog informacionog sistema i njegovu sadržinu i vrstu podataka, na konkretnoj JLS je da odredi lica koja će imati pristup funkcionalnostima CIS-a (aplikacije E-Turista), pod pretpostavkom da je potrebno da i zaposleni u LPA treba da imaju pristup pomenutoj aplikaciji kako bi sprovodili inspekcijski nadzor i prinudnu naplatu.

S obzirom da se ovde ne vrši utvrđivanje obaveze u smislu ZPPPA, smatramo da nema osnova da se navedena vrsta boravišne takse vodi kroz sistem JIS LPA, što znači da konkretna LPA o ovim podacima ne vodi službenu evidenciju (za to ne postoji obaveza po odluci, već je obaveza da se vrši inspekcijski nadzor i prinudna naplata).

U vezi izdavanja uverenja, napominjemo da je članom 30. Zakona o opštem upravnom postupku propisano izdavanje uverenja o kojima se ne vodi službena evidencija i ovaj član glasi:

(1) Organi izdaju strankama, na usmeni ili pisani zahtev, uverenja i druge isprave o činjenicama o kojima ne vode službenu evidenciju, kada je to propisom određeno i pošto prethodno potrebne činjenice utvrde u dokaznom postupku.

(2) Uverenje ili druga isprava o činjenicama o kojima se ne vodi službena evidencija ili rešenje kojim se odbija zahtev stranke izdaju se u roku od 30 dana od podnošenja zahteva, ako zakonom ili drugim propisom nije određen kraći rok. U suprotnom, stranka može da izjavi žalbu kao da je zahtev odbijen.

(3) Organ koji vodi postupak u kome su uverenje ili druga isprava podneti kao dokaz, nije vezan njihovom sadržinom i može samostalno da utvrđuje činjenice koje su u njima sadržane.

U skladu s navedenim, za boravišnu taksu fizičkih lica koja imaju kategorizovan smeštaj obaveza po osnovu boravišne takse se utvrđuje rešenjem (prema članu 6. Odluke konkretne JLS pretpostavlja se da je LPA organ JLS koji to čini u skladu sa Uredbom Vlade RS, iako to u samom tekstu odluke nije navedeno) i LPA za ovu vrstu boravišne takse vodi službenu evidenciju i može izdati uverenje na osnovu toga.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Plaćanje boravišne takse uređeno je Zakonom o ugostiteljstvu I posebnom odlukom jedinice lokalne samouprave (JLS) donetom u skladu sa članom 73. ovog Zakona.

Članom 70. ovog Zakona propisano je da: boravišnu taksu plaća korisnik usluge smeštaja koji izvan svog mesta prebivališta koristi uslugu smeštaja u ugostiteljskom objektu za smeštaj za korišćenje komunalne, saobraćajne i turističke infrastrukture i suprastrukture na području jedinice lokalne samouprave. Boravišna taksa plaća se za svaki dan boravka u ugostiteljskom objektu za smeštaj.

Naplatu boravišne takse od korisnika usluge, naplaćuje subjekt koji pruža uslugu smeštaja (u daljem tekstu: davalac smeštaja). Boravišna taksa se naplaćuje istovremeno sa naplatom usluge smeštaja.

Davalac smeštaja dužan je da u računu za uslugu smeštaja posebno iskaže iznos boravišne takse.

Članom 71. ovog Zakona propisano je da izuzetno od člana 70. ovog zakona boravišnu taksu plaća ugostitelj, koji kao fizičko lice pruža usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu. Boravišnu taksu iz stava 1. ovog člana zakona fizičko lice plaća u utvrđenom godišnjem iznosu na propisan način.

Članom 75. propisano je da Vlada Republike Srbije bliže propisuje uslove i način utvrđivanja visine godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu, kao i način i rokove plaćanja.

Uredbom o uslovima i načinu utvrđivanja visine godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge smeštaja u objektima domaće radinosti seoskom turističkom domaćinstvu, kao i način i rokovi plaćanja – koja je na snazi od 1. jula 2019. godine, uređeno je plaćanje boravišne takse za koju je obveznik plaćanja fizičko lice, koje poseduje rešenje o kategorizaciji i pruža usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu, koje ima do ukupno 30 ležaja ili do 20 kamp parcela.

Članom 5. pomenute Uredbe, propisano je da je nadležni organ JLS na čijoj teritoriji se ugostiteljski objekat nalazi, dužan da za svako fizičko lice utvrdi visinu godišnjeg iznosa boravišne takse u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o kategorizaciji. Isti nadležni organ, po preporuci Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave je lokalna poreska administracija (LPA).

U skladu s navedenim, LPA u svojoj bazi podataka po osnovu boravišne takse vodi fizička lica koja poseduju rešenje o kategorizaciji koje je organ JLS nadležan za izdavanje rešenja o kategorizaciji uneo u aplikaciju E-Turista i koje je elektronskim putem preneto u našu aplikaciju.

LPA nije nadležna da vrši utvrđivanje boravišne takse za ugostiteljske objekte za smeštaj (hotel, motel I slično) za koji su obveznici davaoci smeštaja, koji su dužni da boravišnu taksu naplate zajedno sa uslugom smeštaja. Takođe, nije propisano da je LPA nadležna da evidentira uplate po pomenutom osnovu.

S obzirom da LPA kao nadležni organ može izdavati uverenja o podacima o kojima vodi službenu evidenciju, proizilazi da o istim podacima LPA ne može izdavati uverenje jer ne administrira boravišnu taksu za pomenute vrste ugostiteljskih objekata.

Prema članu 80. Zakona o ugostiteljstvu inspekcijski nadzor nad primenom ovog Zakona vrši jedinica lokalne samouprave preko ovlašćenih inspektora u delu kojim se uređuje, između ostalog I boravišna taksa (naplata i uplata, isticanje u računu i dr.).

U skladu sa članom 16. stav 1. Zakona o ugostiteljstvu donet je Pravilnik o načinu unošenja, rada, vođenja i korišćenja centralnog informacionog sistema i njegovoj sadržini i vrsti podataka, po kome postupaju organizacione jedinice JLS koje su nadležne da unose podatke u ovaj sistem (CIS). U gradu Beogradu je to na primer Sekretarijat za privredu, koji i izdaje rešenja o kategorizaciji a obavlja i druge poslove koji se odnose na ugostiteljstvo I turizam.

Članom 10. pomenutog Pravilnika propisano je da:

„JLS ima pristup funkcionalnostima CIS-a i unetim podacima u delu evidencije ugostitelja i ugostiteljskih objekata, kategorizacije ugostiteljskih objekata, boravišne takse, kao i u delu izveštavanja i analitike.

Pristup funkcionalnostima CIS-a i podacima iz stava 1. ovog člana JLS ostvaruje samo za ugostitelje i ugostiteljske objekte koji se nalaze na njenoj teritoriji.

Pristup funkcionalnostima CIS-a i podacima iz stava 1. ovog člana u delu kategorizacije ugostiteljskih objekata JLS ostvaruje samo za ugostiteljske objekte iz člana 5. stav 1. ovog pravilnika.

Izuzetno od stava 2. ovog člana JLS ima uvid u podatke CIS-a u delu provere kapaciteta individualnih ležajeva i kamp parcela, ugostitelja, koji kao fizičko lice obavlja ugostiteljsku delatnost na teritoriji cele Republike Srbije.

Pristup funkcionalnostima CIS-a i podacima iz stava 1. ovog člana ima jedno ili više lica u JLS na osnovu dodeljenog korisničkog naloga.

Lice iz stava 5. ovog člana nema pristup podacima korisnika usluga smeštaja, koji se odnose na podatke o ličnosti.

Lice iz stava 5. ovog člana dodeljuje korisnički nalog ugostitelju.

JLS vodi evidenciju o dodeljenim ili izmenjenim korisničkim nalozima iz stava 7. ovog člana“.

U skladu s navedenim zaključujemo da LPA nema i ne treba da ima pristup sistemu E-Turista, već je to nadležnost druge organizacione jedinice u JLS.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Prinudna naplata iz zarade se vrši donošenjem rešenja kojim se određuje zaplena na određenom delu zarade i nalaže isplatiocu prihoda da prilikom svake isplate, počev od prve naredne isplate od dana prijema rešenja, pa sve do potpune naplate poreza i sporednih poreskih davanja iz rešenja o prinudnoj naplati, vrši obustavu na zaradi i uplatu obustavljenog iznosa na propisani uplatni račun javnih prihoda (član 96a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ZPPPA).

Poreskopravni odnos, je odnos između poreskog organa i poreskog obveznika. Poreski obveznik saglasno tome ima pravo na povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, kao i da koristi više ili pogrešno plaćeni porez odnosno sporedna poreska davanja za namirenje obaveza po drugom osnovu, putem preknjižavanja (član 10. stav 2. tačka 1) i 4) ZPPPA). 

U konkretnom slučaju, isplatilac zarade je bio dužan da postupi po nalogu iz rešenja o prinudnoj naplati i nema status poreskog obveznika, na osnovu čega proizilazi da se na ovu poreskopravnu situaciju ne mogu primeniti odredbe člana 10. i čl. 70 ZPPPA. 

S obzirom da je isplatilac zarade uplatio veći iznos na ime poreza na imovinu (umesto RSD 54.604,58 platio je RSD 69.856,83), pomenutu relaciju moramo posmatrati kao odnos između isplatioca zarade i fizičkog lica (konkretno zaposlenog u ovom slučaju) od čije će zarade isplatilac nadoknaditi više plaćeni iznos. S obzirom da nalozi iz rešenja o prinudnoj naplati nisu izvršeni, odnosno nisu uplaćeni iznosi na svim ostalim računima, osim na računu poreza na imovinu, dalji postupak po ovom osnovu bi trebao biti postupak prinudne naplate iz novčanih sredstava sa računa isplatioca u skladu sa odredbama člana 95. ZPPPA i člana 96a. stav5 ZPPPA.

Kada se izvrši uplata po rešenju o prinudnoj naplati na svim računima iz rešenja o prinudnoj naplati, poreski obveznik, može zahtevom zatražiti povraćaj ili preknjižavanje preplate (RSD 7.926,75 u konkretnom slučaju) sa računa poreza na imovinu u skladu sa ZPPPA.  

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Odgovor na prvo pitanje: Obzirom da je rešenje o prinudnoj naplati donela Poreska uprava, koja je u registru Narodne banke Srbije (NBS) upisana kao organ po čijem nalogu se vrši prinudna naplata (bez obzira što bi se posle 2009. godine sredstva po eventualnoj naplati prenela u budžet jedinica lokalnih samouprava), potrebno je da se obveznik obrati Poreskoj upravi za donošenje rešenja o obustavi postupka prinudne naplate blokadom računa koji bi naknadno Poreska uprava dostavila NBS radi deblokade računa. Pored toga, obveznik bi uz zahtev trebalo da priloži i dokaz da postoji osnov za obustavu postupka prinudne naplate, što bi u ovom slučaju moglo da bude rešenje o prestanku poreske obaveze zbog zastarelosti, koje lokalna poreska administracija donosi u skladu sa svojim nadležnostima, zatim i uverenje da nema duga i sl.

Napominjemo da je Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, u članu 60. propisano da jedinica lokalne samouprave u celosti utvrđuje, naplaćuje i kontroliše javne prihode iz člana 6. ovog Zakona počev od 1. januara 2007. godine, a članom 61. istog Zakona da će jedinica lokalne samouprave preuzeti zaposlene od Ministarstva finansija - Poreske uprave koji obavljaju poslove iz člana 60. ovog Zakona, počev od 1. decembra 2006. godine. Prostorije, opremu i sredstva za rad, jedinica lokalne samouprave preuzeće od Ministarstva finansija - Poreske uprave, srazmerno broju preuzetih zaposlenih lica. Vlada će bliže urediti preuzimanje zaposlenih lica iz stava 1. ovog člana.

U skladu s navedenim i po osnovu Zakona o finansiranju lokalne samouprave kojim je uređen prenos nadležnosti sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave, proizilazi da Poreska uprava, kao organ koji je nastavio da postoji i nakon preuzimanja nadležnosti za poslove administriranja izvornih prihoda lokalne samouprave, ostaje nadležna za postupanje po rešenju o prinudnoj naplati koje je ona donela, u smislu da je potrebno da donese rešenje o obustavi postupka prinudne naplate po svom rešenju koje je izdala u vreme dok je bila nadležni organ.

Odgovor na drugo pitanje: Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) propisuje prekid i zastoj zastarelosti, pod određenim uslovima. Pri tome nije propisano da postoji zastoj zastarelosti prava na naplatu, odnosno da zastarelost ne teče za vreme dok je račun obveznika u blokadi. U konkretnom slučaju, za obaveze po blokadi računa iz 2008. godine nastupila je apsolutna zastarelost, pod uslovom da nije bilo drugih osnova za zastoj zastarelosti po članu 114z ZPPPA.

Odgovor na treće pitanje: Obzirom da je konkretna lokalna poreska administracija preuzela administriranje izvornih prihoda lokalne samouprave 2009. godine, kao I da se o zastarelosti odlučuje u ovom momentu, ta ista lokalna poreska administracija je nadležni organ za odlučivanje o zastarelosti za javne prihode iz svoje nadležnosti.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Što se tiče objekta mešovitog karaktera, koji je delom svinjac, a delom šupa ili nadstrešnica i koji se legalizuje, potrebno je proveriti šta je navedeno u investiciono tehničkoj dokumentaciji koja je to vrsta objekta (odnosno da li se radi o pomoćnom ili poslovnom objektu). Pored toga je potrebno proveriti da li se radi o jedinstvenom objektu sa jedinstvenom površinom ili se radi o objektu koji ima posebne delove za svaku od navedenih namena. U slučaju da je u dokumentaciji navedeno da se radi o pomoćnom  objektu, onda se isti razvrstava i oporezuje u skladu sa tim. U slučaju da je navedeno da je objekat jedinstvena celina, ne može se ostvariti pravo na poresko oslobođenje za svinjac, jer je uslov iz Zakona da se objekat koristi isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju (šupa se ne koristi za te namene).  Ukoliko se radi o objektu koji ima posebne delove za svaku od navedenih namena, u Katastru će se posebno evidentirati svinjac, posebno šupa, a posebno nadstrešnica, tada fizičko lice kao poreski obveznik može ostvariti poresko oslobođenje za svinjac.

Zakonom o porezima na imovinu je propisano da se za objekat koji je jedinstvena celina mešovitog karaktera (što znači da bi delovi tog objekta mogli biti razvrstani u različite grupe nepokretnosti) za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu, taj objekat razvrstava u grupu nepokretnosti prema pretežnoj nameni. U konkretnom slučaju smatramo da se radi o objektu koji se u celosti može svrstati u grupu “pomoćni objekat” i pod pretpostavkom da je tako navedeno u dokumentaciji za legalizaciju, ne postoji osnov za primenu odredbe Zakona o porezima na imovinu koji se odnosi na pretežnu namenu.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

U skladu sa tačkom 10. člana 12. Zakona o porezima na imovinu, porez na imovinu se ne plaća na objekte obveznika koji ne vodi poslovne knjige, odnosno obveznika koji vodi poslovne knjige kome je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost, koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Član 12b propisuje da su objekti namenjeni za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa članom 12. stav 1. tačka 10. istog Zakona, objekti predviđeni za smeštaj mehanizacije za poljoprivredu, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, kao i objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja i objekti za gajenje pečurki, puževa i riba.

U skladu s navedenim, pravo na poresko oslobođenje za objekte namenjene za primarnu poljoprivrednu proizvodnju za koje su obveznici fizička lica se može ostvariti bez obzira da li to lice ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo ili ne. Prema tome, sva fizička lica koja imaju objekte koji su namenjeni i koriste se za primarnu poljoprivrednu proizvodnju (i ne daju se drugom licu u zakup) imaju pravo na poresko oslobođenje bez dodatnih uslova. 

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) članom 114. propisuje da pravo poreskog organa na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče.  Zastarelost prava na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez, odnosno sporedno poresko davanje. Članom 114d istog zakona propisano je da se zastarelost  prekida svakom radnjom poreskog organa  preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja poreza i sporednih poreskih davanja. Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida, ne računa se u rok za zastarelost.

U konkretnom slučaju je utvrđivanje poreske obaveze za period 2012-2016. izvršeno u 2017. godini, odnosno pre nastupanja zastarelosti prava na utvrđivanje. Utvrđivanje obaveze predstavlja radnju poreskog organa preduzetu protiv poreskog dužnika, što znači da je donošenjem i uručenjem rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu za 2012, 2013, 2014, 2015. i 2016. godinu, prekinuta zastarelost. U skladu sa navedenom odredbom ZPPPA zastarelost je nakon prekida počela da teče iznova, što znači da je novi rok za zastarelost počeo da teče od 1.1.2018 godine i traje još pet godina (odnosno od 2018. do 2022. godine).

Apsolutni rok za zastarelost prava na utvrđivanje obaveze za 2012. godinu je 31.12.2022 godine, dok se utvrđivanje za 2013. godinu može izvršiti do 31.12.2023, ali samo ako u periodu od 2018. do 2022. godine dođe ponovo do prekida zastarelosti. Isto se primenjuje  i za 2014, 2015. i 2016. godinu. Prema tome, po nalogu drugostepenog organa može se utvrditi obaveza poreza na imovinu za period 2012-2016. godine, pri čemu zahtev obveznika za zastarelost treba odbiti kao neosnovan.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.