Пратите нас:

Плански систем и јавне финансије локалне самоуправе

Да ли правно лице (које се категорише као средње), обзиром да у напоменама уз финансијски извештај наводи само Међународне стандарде финансијског извештавања (МСФИ), а нигде не спомиње мала и средња правна лица (МСП), може утврђивати порез по фер вредности и да ли је у складу са Законом о рачуноводству у обавези да примењује МСФИ за МСП или не? Уколико не могу да порез утврђују по фер вредности, да ли у том случају то чине по набавним или по просечним ценама?


У складу са Законом о рачуноводству, за састављање годишњег извештаја за 2019. годину, правна лица и предузетници могли су да примењују следеће прописе:




ПРОПИСИ КОЈИ СЕ ПРИМЕЊУЈУ

ОБВЕЗНИЦИ ПО ВЕЛИЧИНИ

АКТА ГОДИШЊЕГ ФИНАНСИЈСКОГ ИЗВЕШТАЈА  

(за објављивање)

МСФИ

Велика правна лица
* Биланс стања
*Биланс успеха
*Извештај о осталом резултату
*Извештај о променама на капиталу
* Извештај о токовима готовине
* Напомене уз финансијски извештај
Матична правна лица (која састављају консолидоване финансијске извештаје)
Јавна друштва и друштва која се припремају да постану јавна
Средња правна лица која се одлуче за примену МСФИ

МСФИ ЗА МСП

Средња правна лица
Мала правна лица
Микро и друга правна лица која се определе за примену МСФИ за МСП
Правилник о начину признавања, вредновања, презентације и обелодањивања позиција у појединачним извештајима микро и других правних лица
Микро правна лица
* Биланс стања
*Биланс успеха
* Напомене уз финансијски извештај (достављају друга правна лица која нису микро)
Друга правна лица
Предузетници


Према члану 20. Закона о рачуноводству, који се примењује за састављање финансијских извештаја за 2019. годину, Међународне стандарде финансијског извештавања (МСФИ) обавезно примењују:

  • Велика правна лица,
  • Правна лица која имају обавезу састављања консолидованих финансијских извештаја (матична правна лица),
  • Јавна друштва, односно друштва која се припремају да постану јавна у складу са законом којим се уређује тржиште капитала, независно од величине.

МСФИ могу да примењују и средња правна лица, с тим што су дужна да их примењују у континуитету, осим ако постану мало правно лице.

У складу с наведеним, средње правно лице је у свом завршном рачуну за 2019. годину могло да се определи да ли ће пословне књиге да води по МСФИ или по међународним стандардима за финансијско извештавање за мала И средња предузећа (МСФИ за МСП), што је наведено на почетку Напомена уз финансијски извештај.

У конкретном случају, обвезнику у Напоменама стоји да примењује МСФИ, чиме је испуњен први од два неопходна услова за признавање фер вредности као пореске основице.

Такође је веома битно установити на који начин је у Напоменама наведено да се према усвојеним рачуноводственим политикама врши вредновање Некретнина и (ако има) Инвестиционих некретнина, што је обично наведено у делу 3. Напомена.

Некретнине, постројења и опрема у Билансу стања исказују се на позицијама:

  • Земљиште (АОП 0011);
  • Грађевински објекти (АОП 0012);
  • Постројења и опрема (АОП 0013);
  • Инвестиционе некретнине (АОП 0014);
  • Остале некретнине, постројења и опрема (АОП 0015);
  • Некретнине, постројења и опрема у припреми (АОП 0016);
  • Улагања на туђим некретнинама, постројењима и опреми (АОП 0017);
  • Аванси за некретнине, постројења и опрему (АОП 0018).

Правна лица која примењују МСФИ, некретнине, постројења и опрему признају и вреднују у складу са следећим Међународним рачуноводственим стандардима: МРС 16, МРС 17, МРС 36, МРС 40 и другим релевантним МСФИ.

Правна лица која примењују МСФИ за МСП некретнине, постројења и опрему вреднују у складу са Одељком 16, Одељком 17, Одељком 20, Одељком 27. и другим релевантним одредбама поменутог стандарда.

Рачуноводствено обухватање инвестиционих некретнина уређује МРС 40, односно Одељак 16. МСФИ за МСП.

Према наведеним МРС 8, који се односи на правна лица која примењују МСФИ, некретнине, постројења и опрема могу се поделити у три основне групе:

  • Некретнине, постројења и опрема у чијем рачуноводственом обухватању се примењује МРС 16;
  • Некретнине, постројења и опрема узета у финансијски лизинг чије рачуноводствено обухватање уређује МРС 17 и
  • Инвестиционе некретнине чије рачуноводствено обухватање уређује МРС 40.

За некретнине, постројења и опрему - МРС 16 за одмеравање након почетног признавања пружа два модела: Модел набавне вредности (цене коштања) и модел ревалоризације (фер вредност) И свако правно лице треба да одлучи који од ова два модела примењује и да то прецизира својим актом којим утврђује рачуноводствене политике.

За инвестиционе некретнине – МРС 40 за одмеравање након почетног признавања пружа два модела: Модел набавне вредности (цене коштања) и модел ревалоризације (фер вредност) и свако правно лице треба да одлучи који од ова два модела примењује и да то прецизира својим актом којим утврђује рачуноводствене политике.

Инвестиционе некретнине (земљиште или зграда (или део зграде) или земљиште и зграда заједно) су оне некретнине које се држе ради остваривања зараде од издавања некретнина или ради увећања вредности капитала.

Код опорезивања непокретности, фер вредност се може прихватити као пореска основица само код лица која су према рачуноводственим политикама усвојили модел фер вредности за вредновање некретнина и/или инвестиционих некретнина и веома је битно да буду обелодањене одговарајуће информације о томе у Напоменама уз финансијске извештаје.

У складу с наведеним, а у вези контроле пореских пријава за порез на имовину обвезника који воде пословне књиге, јесте да се на сајту Агенције за привредне регистре (АПР), на страници у оквиру које су објављени финансијски извештаји, најпре провери да ли финансијски извештај пореског обвезника за одређену годину садржи Напомене уз финансијски извештај, јер је то први предуслов да то правно лице, евентуално може пријавити фер вредност непокретности као пореску основицу. Даљи услов јесте да је у Напоменама наведено да исто то лице води књиге по МРС и да примењује пуне МСФИ (обично се наводи на почетку Напомена). И на крају, у Напоменама – у рачуноводственим политикама, мора да јасно и недвосмислено буде наведено на који начин се вреднују некретнине, као и инвестиционе некретнине (ако их обвезник има у својим евиденцијама), односно да ли се приликом вредновања након почетног признавања некретнине вреднују по набавној вредности (по трошковном моделу) или фер вредности (по моделу ревалоризације).

Напомињемо да су новим Законом о рачуноводству који је ступио на снагу 01. јануара 2020. године, што значи да се примењивао од састављања финансијских извештаја за 2020. годину, уведене нове одредбе којима се уређује примена МСФИ, односно МСФИ за МСП.

Чланом 24. овог Закона, којим је уређена примена МСФИ и прописано да: за признавање, вредновање, презентацију и обелодањивање позиција у финансијским извештајима велика правна лица, правна лица која имају обавезу састављања консолидованих финансијских извештаја (матична правна лица), јавна друштва, односно друштва која се припремају да постану јавна, у складу са законом којим се уређује тржиште капитала, независно од величине, примењују МСФИ.

Примена МСФИ за МСП уређена је чланом 25. овог Закона који прописује да за признавање, вредновање, презентацију и обелодањивање позиција у финансијским извештајима, мала и средња правна лица примењују МСФИ за МСП. Изузетно од наведеног, мала и средња правна лица могу да одлуче да за признавање, вредновање, презентацију и обелодањивање позиција у финансијским извештајима примењују МСФИ. У том случају мала и средња правна лица дужна су да примењују МСФИ у континуитету, односно најмање пет година од почетка примене МСФИ, осим у случајевима отварања поступка стечаја или ликвидације.

Члан 26. истог Закона односи се на микро и друга правна лица и прописује да за признавање, вредновање, презентацију и обелодањивање позиција у финансијским извештајима, микро правна лица и друга правна лица из члана 2. тачка 2. овог Закона, независно од величине, примењују подзаконски акт који доноси министар надлежан за послове финансија, а који се заснива на општим рачуноводственим начелима. Изузетно од наведеног, микро правна лица и друга правна лица из члана 2. тачка 2. овог Закона, независно од величине, могу да одлуче да за признавање, вредновање, презентацију и обелодањивање позиција у финансијским извештајима примењују МСФИ или МСФИ за МСП. У том случају, микро правна лица и друга правна лица из члана 2. тачка 2. овог Закона, независно од величине, дужна су да примењују МСФИ, односно МСФИ за МСП у континуитету, односно најмање пет година од почетка примене МСФИ, односно МСФИ за МСП, осим у случајевима отварања поступка стечаја или ликвидације.

На основу наведеног, значи да су се сва правна лица, без обзира на разврставање, од 01. јануара 2020. године могла определити за примену МСФИ под условима прописаним Законом. Применом МСФИ и вредновањем некретнина, односно инвестиционих некретнина по фер вредности од 2021. године пореска основица може бити фер вредност свим овим пореским обвезницима уз испуњење прописаних услова.


Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Плански систем и јавне финансије локалне самоуправе

Да ли порески обвезник који је велико правно лице и којем у Напомени уз финансијски извештај пише да се непокретности воде по фер вредности, може да се определи да обрачунава порез на имовину користећи просечну цену по метру квадратном?


Чланом 7. Закона о порезима на имовину у ставу 1. прописано је да је основица пореза на имовину за непокретности обвезника који води пословне књиге и чију вредност у пословним књигама исказује по методу фер вредности у складу са Међународним рачуноводственим стандардима (МРС), односно Међународним стандардима финансијског извештавања (МСФИ) и усвојеним рачуноводственим политикама јесте фер вредност исказана на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.

Ставом 2. истог члана Закона даље је прописано да основицу пореза на имовину пореског обвезника који непокретности у својим пословним књигама не исказује у складу са ставом 1. овог члана чини:

1) за неизграђено земљиште - вредност земљишта;

1а) за објекат на или под земљиштем које није предмет опорезивања, односно за које је обвезник друго лице - вредност објекта;

2) за остале непокретности - вредност објеката увећана за вредност припадајућег земљишта које је предмет опорезивања, за које је обвезник исто лице.

У складу с наведеним, пореском обвезнику није остављена могућност избора да ли ће пореску основицу пријавити по фер вредности или применом просечне цене, већ просечне цене може користити само ако не испуњава услове да пореску основицу пријави по фер вредности.


Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Плански систем и јавне финансије локалне самоуправе

Како се ради припрема штампе намењена хибридној пошти како би преко ње поново била послата решења која су се вратила као неуручена?


У члану 36. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (ZPPPA) је и у ранијем периоду већ било прописано да се пореска акта достављају поштом два пута, односно да се мора вршити достава други пут преко поште, ако у првом покушају уручење није извршено.

У том смислу апликација Института Михајло Пупин већ има готово решење за издвајање и припрему за штампу и друго слање пореских решења из масовног разреза која нису достављена у првом уручењу преко поште.

Напомињемо да је битно да уговор који јединице локалне самоуправе имају са Поштом у вези штампе решења, садржи довољан број решења који покрива број решења која се шаљу масовно у првом и другом покушају.


Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Плански систем и јавне финансије локалне самоуправе

Да ли Одељење за администрирање изворних прихода локалне самоуправе има обавезу и/или право да на захтев јавног комуналног предузећа (ЈКП) истом достави податке који се односе на површину објеката и који се налазе у бази Одељења, ради утврђивања накнаде за смеће?


Размена података из службених евиденција органа уређена је одредбама Закона о општем управном поступку.

Чланом 7. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (ZPPPA) уређено је чување тајних података у пореском поступку, који се односи на податке пореских обвезника.

Чланом 159. ZPPPA прописано је да право приступа подацима у јединственом информационом систему локалне пореске администрације (ЛПА), Канцеларија за ИТ Владе Републике Србије одобрава органима и организацијама којима су ти подаци неопходни у вршењу управних Или других поступака утврђених законом.

ЈКП од конкретне ЛПА захтева податке о површинама објеката из базе пореза на имовину који би поред површине, подразумевали И адресе објеката. То јесу подаци из службене евиденције ЛПА. Податке о пореским обвезницима који се задужују порезом на имовину за предметне објекте, ЛПА не би смела да учини доступним, како због члана 7. ZPPPA, тако и због Закона о заштити податка о личности.

У складу с наведеним, правни основ за достављање података из службене евиденције који се односе на објекте опорезивања, не може да буде Закон о општем управном поступку, јер утврђивање накнаде за смеће, односно издавање уплатница, није управни поступак. Издавање уплатнице на којој су исказани месечни износи накнада комуналних услуга не представља доношење управног акта, којим се одлучује о праву, обавези или правном интересу странке, или о процесним питањима, а према Закону о општем управном поступку органи имају обавезу достављања података о чињеницама о којима се води службена евиденција, а који су неопходни за одлучивање у управном поступку.

Узимајући у обзир да локално ЈКП не захтева податке о личности, сматрамо да не постоји законска препрека за давање података о објектима, при чему ЈКП треба да достави И податак о томе на основу којих прописа (закона И одлука) воде своје поступке, за које су им ови подаци неопходни. У допису који се доставља уз податке, обавезно треба нагласити да је ЈКП у обавези да добијене податке чува као службену тајну.


Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Плански систем и јавне финансије локалне самоуправе

На који начин је потребно поступити у следећој ситуацији: наиме, обвезник је поднео пријаву са подацима од значаја за утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине (еко таксу) за 2020. годину, у којој је навео да је његова претежна делатност трговина на велико (шифра 4690, Агенција за привредне регистре), да максималне приходе обавља од производње боје и лакова (шифра 2030) (велики утицај ) да делатност обавља на територији једне локалне самоуправе, на основу чега је Одељење за администрирање изворних прихода локалне самоуправе донело решење о висини обавезе за еко таксу у износу од РСД 2,000,000. Након три месеца, обвезник подноси захтев за исправку грешке (образац ЗИГ), као и нову пријаву електронским путем, уз образложење да делатност обавља на територији још три општине, да на територији додате три општине одваља трговину, уз констатацију да је донето решење потребно изменити и ускладити са новододатим податком да делатност обавља на територији укупно 4 општине.


Чланом 62. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (ZPPPA) прописано је да ако се у поступку контроле покренутом по захтеву пореског обвезника, односно по службеној дужности утврди да је грешком евидентиран нетачан износ пореза и споредних пореских давања, Пореска управа врши исправку у својим евиденцијама.

Правилником о исправци грешке при евидентирању пореза и споредних пореских давања, уређен је начин и поступак исправке грешке при евидентирању пореза и споредних пореских давања коју Пореска управа, односно надлежни порески орган јединице локалне самоуправе, врши у поступку пореске контроле покренутом на захтев пореског обвезника или по службеној дужности.

Према члану 2. Правилника, грешка у евидентирању пореске обавезе у локалној пореској администрацији може настати поступањем пореског обвезника, односно пореског органа и то у следећим случајевима:

  • када се пореска обавеза по једном истом основу евидентира више пута,
  • када се пореска обавеза једног пореског обвезника евидентира као пореска обавеза другог пореског обвезника,
  • када се приликом евидентирања пореске обавезе унесе погрешан износ.

Грешка у евидентирању пореске обавезе, која се исправља у складу са Правилником, не сматра се грешком, односно пропустом који се отклањају подношењем измењене пореске пријаве, у складу са чланом 40. ZPPPA. Чланом 3. Правилника, прописано је да ако је грешка у евидентирању пореске обавезе настала поступањем пореског обвезника, порески обвезник надлежној организационој јединици Пореске управе подноси захтев за исправку грешке на Обрасцу ЗИГ, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део. По захтеву из става 1. овог члана Пореска управа одлучује у року од 15 дана од дана пријема захтева. У конкретном случају није у питању грешка која је настала у евидентирању пореске обавезе, јер су подаци из поднете пријаве за еко таксу тачно пренети у базу података ЛПА И обавеза је утврђена према тим подацима. У овом случају И по поднетом ЗИГ обрасцу, потребно је донети решење о одбијању захтева за исправку грешке, као неоснованог. Нова пријава за еко накнаду, коју је обвезник поднео уз ЗИГ образац, која је поднета електронским путем је измењена пореска пријава.

Чланом 40. ZPPPA прописано је да ако порески обвезник установи да пореска пријава, коју је поднео Пореској управи, садржи грешку која за последицу има погрешно утврђену висину пореске обавезе, односно пропуст друге врсте, дужан је да одмах, а најкасније до истека рока застарелости, поднесе пореску пријаву у којој су грешка или пропуст отклоњени (у даљем тексту: измењена пореска пријава). Поднету пореску пријаву порески обвезник може да измени највише два пута подношењем измењене пореске пријаве. Изузетно од наведеног, порески обвезник не може поднети измењену пореску пријаву после покретања поступка пореске контроле за контролисани порески период, односно након доношења решења о утврђивању пореза из члана 54. став 2. тачка 2) подтачка (2) овог Закона (када се порез не утврђује самоопорезивањем, већ се доноси решење о утврђивању обавезе), као и након покретања радњи пореске полиције у циљу откривања пореских кривичних дела. С обзиром да је у конкретном случају измењена пријава за еко таксу поднета након утврђивања обавезе (решење је постало правоснажно И коначно), иста не може бити прихваћена, јер је у члану 40. ZPPPA наведено да обвезник не може поднети измењену пријаву након доношења решења о утврђивању обавезе.

У  складу са наведеним, нову пријаву за еко таксу, поднету електронским путем, потребно је одбити решењем као недопуштену И ставити је у статус “одбијена”.

Битно је напоменути да је обавеза по основу еко таксе утврђена на основу података пореског обвезника коме су у моменту подношења пријаве биле познате све чињенице од значаја за утврђивање обавезе, као и да  је обвезник имао право да уложи жалбу на донето решење, по којој су могли да се цене наводи И утврђује евентуална основаност за измену решења.


Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Плански систем и јавне финансије локалне самоуправе

Обзиром да је Одлуком о боравишној такси за територију конкретне ЈЛС дефинисано да: “Надзор над спровођењем ове Одлуке врши Одељење за привреду, туризам и локани економски развој. Инспекцијски надзор у делу провере наплате и уплате боравишне таксе, истицања у рачуну и др. увидом у унете податке о кориснику услуге и другу пратећу документацију, као и у делу уплате боравишне таксе од стране угоститеља као физичког лица из члана 6. став 1. ове Одлуке и принудну наплату неплаћене боравишне таксе, врши Одељење локалне пореске администрације.” Да ли је могуће да се, у сврху вршења надзора и евентуално издавања уверења, тражи да и ЛПА има приступ апликацији Е-Туриста у делу утврђивања и наплате боравишне таксе за правна лица?


Утврђивање боравишне таксе се не врши у складу са ZPPPA, већ се иста само исказује на рачуну даваоца смештаја. Одлуком конкретне ЈЛС је прописано да ЛПА врши инспекцијски надзор у делу провере наплате и уплате боравишне таксе, истицања у рачуну и др. и принудну наплату неплаћене боравишне таксе.

Узимајући у обзир наведено, као и Правилник о начину уношења, рада, вођења и коришћења централног информационог система и његову садржину и врсту података, на конкретној ЈЛС је да одреди лица која ће имати приступ функционалностима ЦИС-а (апликације Е-Туриста), под претпоставком да је потребно да и запослени у ЛПА треба да имају приступ поменутој апликацији како би спроводили инспекцијски надзор и принудну наплату.

С обзиром да се овде не врши утврђивање обавезе у смислу ZPPPA, сматрамо да нема основа да се наведена врста боравишне таксе води кроз систем ЈИС ЛПА, што значи да конкретна ЛПА о овим подацима не води службену евиденцију (за то не постоји обавеза по одлуци, већ је обавеза да се врши инспекцијски надзор и принудна наплата).

У вези издавања уверења, напомињемо да је чланом 30. Закона о општем управном поступку прописано издавање уверења о којима се не води службена евиденција и овај члан гласи:

(1) Органи издају странкама, на усмени или писани захтев, уверења и друге исправе о чињеницама о којима не воде службену евиденцију, када је то прописом одређено и пошто претходно потребне чињенице утврде у доказном поступку.

(2) Уверење или друга исправа о чињеницама о којима се не води службена евиденција или решење којим се одбија захтев странке издају се у року од 30 дана од подношења захтева, ако законом или другим прописом није одређен краћи рок. У супротном, странка може да изјави жалбу као да је захтев одбијен.

(3) Орган који води поступак у коме су уверење или друга исправа поднети као доказ, није везан њиховом садржином и може самостално да утврђује чињенице које су у њима садржане.

У складу с наведеним, за боравишну таксу физичких лица која имају категоризован смештај обавеза по основу боравишне таксе се утврђује решењем (према члану 6. Одлуке конкретне ЈЛС претпоставља се да је ЛПА орган ЈЛС који то чини у складу са Уредбом Владе РС, иако то у самом тексту одлуке није наведено) и ЛПА за ову врсту боравишне таксе води службену евиденцију и може издати уверење на основу тога.


Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Плански систем и јавне финансије локалне самоуправе

У складу са испоруком 346 Института Михајло Пупин, локалне пореске администрације (ЛПА) су обавештене да је омогућен пријем података из система Е-Турист. На основу истог утврђује се и наплаћује боравишна такса обвезницима који имају решење о категоризацији након 01.10.2020.г. Поставља се питање утврђивања и наплате боравишне таксе за категорисане угоститељске објекте, врсте и подврсте хотела, мотел и слично. Конкретно, да ли ЛПА треба да води евиденцију уплата и задужења по поменутом основу и ако да, на основу чега? И како обвезницима боравишне таксе издати потврду да немају неизмерених обавеза, ако не постоји евиденција и/или увид у евиденцију (обзиром да се иста води у оквиру апликације Е-Туриста)?


Плаћање боравишне таксе уређено је Законом о угоститељству И посебном одлуком јединице локалне самоуправе (ЈЛС) донетом у складу са чланом 73. овог Закона.

Чланом 70. овог Закона прописано је да: боравишну таксу плаћа корисник услуге смештаја који изван свог места пребивалишта користи услугу смештаја у угоститељском објекту за смештај за коришћење комуналне, саобраћајне и туристичке инфраструктуре и супраструктуре на подручју јединице локалне самоуправе. Боравишна такса плаћа се за сваки дан боравка у угоститељском објекту за смештај.

Наплату боравишне таксе од корисника услуге, наплаћује субјект који пружа услугу смештаја (у даљем тексту: давалац смештаја). Боравишна такса се наплаћује истовремено са наплатом услуге смештаја.

Давалац смештаја дужан је да у рачуну за услугу смештаја посебно искаже износ боравишне таксе.

Чланом 71. овог Закона прописано је да изузетно од члана 70. овог закона боравишну таксу плаћа угоститељ, који као физичко лице пружа услуге смештаја у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству. Боравишну таксу из става 1. овог члана закона физичко лице плаћа у утврђеном годишњем износу на прописан начин.

Чланом 75. прописано је да Влада Републике Србије ближе прописује услове и начин утврђивања висине годишњег износа боравишне таксе за физичко лице које пружа угоститељске услуге смештаја у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству, као и начин и рокове плаћања.

Уредбом о условима и начину утврђивања висине годишњег износа боравишне таксе за физичко лице које пружа угоститељске услуге смештаја у објектима домаће радиности сеоском туристичком домаћинству, као и начин и рокови плаћања – која је на снази од 1. јула 2019. године, уређено је плаћање боравишне таксе за коју је обвезник плаћања физичко лице, које поседује решење о категоризацији и пружа услуге смештаја у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству, које има до укупно 30 лежаја или до 20 камп парцела.

Чланом 5. поменуте Уредбе, прописано је да је надлежни орган ЈЛС на чијој територији се угоститељски објекат налази, дужан да за свако физичко лице утврди висину годишњег износа боравишне таксе у року од 15 дана од дана правноснажности решења о категоризацији. Исти надлежни орган, по препоруци Министарства државне управе и локалне самоуправе је локална пореска администрација (ЛПА).

У складу с наведеним, ЛПА у својој бази података по основу боравишне таксе води физичка лица која поседују решење о категоризацији које је орган ЈЛС надлежан за издавање решења о категоризацији унео у апликацију Е-Туриста и које је електронским путем пренето у нашу апликацију.

ЛПА није надлежна да врши утврђивање боравишне таксе за угоститељске објекте за смештај (хотел, мотел И слично) за који су обвезници даваоци смештаја, који су дужни да боравишну таксу наплате заједно са услугом смештаја. Такође, није прописано да је ЛПА надлежна да евидентира уплате по поменутом основу.

С обзиром да ЛПА као надлежни орган може издавати уверења о подацима о којима води службену евиденцију, произилази да о истим подацима ЛПА не може издавати уверење јер не администрира боравишну таксу за поменуте врсте угоститељских објеката.

Према члану 80. Закона о угоститељству инспекцијски надзор над применом овог Закона врши јединица локалне самоуправе преко овлашћених инспектора у делу којим се уређује, између осталог И боравишна такса (наплата и уплата, истицање у рачуну и др.).

У складу са чланом 16. став 1. Закона о угоститељству донет је Правилник о начину уношења, рада, вођења и коришћења централног информационог система и његовој садржини и врсти података, по коме поступају организационе јединице ЈЛС које су надлежне да уносе податке у овај систем (ЦИС). У граду Београду је то на пример Секретаријат за привреду, који и издаје решења о категоризацији а обавља и друге послове који се односе на угоститељство И туризам.

Чланом 10. поменутог Правилника прописано је да:

„ЈЛС има приступ функционалностима ЦИС-а и унетим подацима у делу евиденције угоститеља и угоститељских објеката, категоризације угоститељских објеката, боравишне таксе, као и у делу извештавања и аналитике.

Приступ функционалностима ЦИС-а и подацима из става 1. овог члана ЈЛС остварује само за угоститеље и угоститељске објекте који се налазе на њеној територији.

Приступ функционалностима ЦИС-а и подацима из става 1. овог члана у делу категоризације угоститељских објеката ЈЛС остварује само за угоститељске објекте из члана 5. став 1. овог правилника.

Изузетно од става 2. овог члана ЈЛС има увид у податке ЦИС-а у делу провере капацитета индивидуалних лежајева и камп парцела, угоститеља, који као физичко лице обавља угоститељску делатност на територији целе Републике Србије.

Приступ функционалностима ЦИС-а и подацима из става 1. овог члана има једно или више лица у ЈЛС на основу додељеног корисничког налога.

Лице из става 5. овог члана нема приступ подацима корисника услуга смештаја, који се односе на податке о личности.

Лице из става 5. овог члана додељује кориснички налог угоститељу.

ЈЛС води евиденцију о додељеним или измењеним корисничким налозима из става 7. овог члана“.

У складу с наведеним закључујемо да ЛПА нема и не треба да има приступ систему Е-Туриста, већ је то надлежност друге организационе јединице у ЈЛС.


Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Плански систем и јавне финансије локалне самоуправе

Како поступити, на које законе и које чланове закона се позвати у следећој ситуацији: Одељење за администрирање изворних прихода локалне самоуправе је у поступку принудне наплате 2019. године послало решење о принудној наплати пореске обавезе из новчаног потраживања (зараде) субјекту X, као исплатиоцу зараде, да у случају конкретног запосленог изврши обуставу зараде у корист дугованих јавних прихода. Предмет извршења су следећи рачуни: 713121 у износу од РСД 54.604,58; 741534 у износу од РСД 11.687,86; 714562 у износу од РСД 3.080,42 и 743924 у износу од РСД 2.032,49. У складу са захтевом, исплатилац зараде X је грешком уместо РСД 54.604,58 уплатио на један од наведених рачуна РСД 69.856,83 (односно више РСД 15.252,25) док на остале рачуне није ништа уплаћено. Обзиром да је дошло до грешке, исплатилац зараде је поднео захтев за прекњижавање или повраћај више уплаћених средстава (по слободној формулацији) на начин да се са рачуна бр. 713121 износ од РСД 11.678,86 прекњижи на рачун бр. 741534; на рачун бр. 714562 износ од РСД 3.080,42 и на рачун бр. 743924 износ од РСД 483,97. У захтеву је наведено и да уколико Одељење за администрирање изворних прихода ЛС није у могућности да изврши прекњижавање, врати средства исплатиоцу зараде, који би одмах након тога извршио уплату на поменуте рачуне на начин како је наведено у решењу о принудној наплати. Увидом у картицу пореског обвезника, у моменту постављања овог питања (обзиром да обвезник у међувремену није плаћао текућа задужења) на рачуну бр. 713121 се налази претплата од РСД 7.926,75, док су сви остали набројани рачуни и даље у минусу. Како поступити у конкретном случају, односно да ли у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији (ZPPPA) чл. 12. став 1. тачка 4 и став 2, исплатиоца зараде третирати као пореског обвезника или не? Уколико се исплатилац зараде третира као порески обвезник (у складу са чланом 10. ZPPPA), исти има право да у складу са чланом 70. ZPPPA поднесе захтев за повраћај или прекњижавање средстава ако нема недоспелих других обавеза (у описаном случају би постојала само претплата од РСД 7.926,75, а не РСД 15.252,25 обзиром да је разлика покрила текућа задужења пореза), мада је констатовано да ZPPPA нигде не регулише како поступати у случају грешке у извршењу решења о принудној наплати. А уколико исплатиоца зараде не третирамо као пореског обвезника, поставља се питање да ли описана ситуација може да се третира као грешка у извршењу решења, након чега би се захтев проследио Одељењу за локалне финансије, конкретно трезору на даљу надлежност, а у складу са Законом о управном поступку и у складу са Правилником о начину и поступку обављања платног промета у оквиру консолидованог рачуна трезора (иако исплатилац зараде није носилац платног промета већ врши исплату зараде на уплатни рачун јавних прихода).


Принудна наплата из зараде се врши доношењем решења којим се одређује заплена на одређеном делу зараде и налаже исплатиоцу прихода да приликом сваке исплате, почев од прве наредне исплате од дана пријема решења, па све до потпуне наплате пореза и споредних пореских давања из решења о принудној наплати, врши обуставу на заради и уплату обустављеног износа на прописани уплатни рачун јавних прихода (члан 96а Закона о пореском поступку и пореској администрацији ZPPPA).

Порескоправни однос, је однос између пореског органа и пореског обвезника. Порески обвезник сагласно томе има право на повраћај више или погрешно плаћеног пореза, односно споредних пореских давања, као и да користи више или погрешно плаћени порез односно споредна пореска давања за намирење обавеза по другом основу, путем прекњижавања (члан 10. став 2. тачка 1) и 4) ZPPPA). 

У конкретном случају, исплатилац зараде је био дужан да поступи по налогу из решења о принудној наплати и нема статус пореског обвезника, на основу чега произилази да се на ову порескоправну ситуацију не могу применити одредбе члана 10. и чл. 70 ZPPPA. 

С обзиром да је исплатилац зараде уплатио већи износ на име пореза на имовину (уместо РСД 54.604,58 платио је РСД 69.856,83), поменуту релацију морамо посматрати као однос између исплатиоца зараде и физичког лица (конкретно запосленог у овом случају) од чије ће зараде исплатилац надокнадити више плаћени износ. С обзиром да налози из решења о принудној наплати нису извршени, односно нису уплаћени износи на свим осталим рачунима, осим на рачуну пореза на имовину, даљи поступак по овом основу би требао бити поступак принудне наплате из новчаних средстава са рачуна исплатиоца у складу са одредбама члана 95. ZPPPA и члана 96а. став5 ZPPPA.

Када се изврши уплата по решењу о принудној наплати на свим рачунима из решења о принудној наплати, порески обвезник, може захтевом затражити повраћај или прекњижавање преплате (РСД 7.926,75 у конкретном случају) са рачуна пореза на имовину у складу са ZPPPA.  


Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Плански систем и јавне финансије локалне самоуправе

У питању је клијент који се бави адвокатуром поднео локалној пореској администрацији захтев за отпис дуга за локалну комуналну таксу за истицање фирме на пословном простору због апсолутне застарелости, обзиром да је надлежност за администрирање изворних прихода локалне самоуправе преузела 2009. године. Обвезнику је блокиран рачун код Народне банке Србије за дуг по наведеном основу, у складу са решењима Министарства финансија - Пореске управе у Крушевцу, из 2005. и 2008. године. Обзиром да локална пореска администрација не поседује никакву документацију у вези овог предмета и да је блокада рачуна овог клијента извршена по основу решења која су донета од стране Пореске управе, поставља се питање надлежности у случају евентуалног повлачења блокаде рачуна. С тим у вези, ко је надлежан за поступање у конкретном случају? Да ли застарелост тече на износ за који је блокиран рачун код Народне банке Србије? Који орган би био надлежан за одлучивање по евентуалном захтеву странке за отпис дуга због апсолутне застарелости?


Одговор на прво питање: Обзиром да је решење о принудној наплати донела Пореска управа, која је у регистру Народне банке Србије (НБС) уписана као орган по чијем налогу се врши принудна наплата (без обзира што би се после 2009. године средства по евентуалној наплати пренела у буџет јединица локалних самоуправа), потребно је да се обвезник обрати Пореској управи за доношење решења о обустави поступка принудне наплате блокадом рачуна који би накнадно Пореска управа доставила НБС ради деблокаде рачуна. Поред тога, обвезник би уз захтев требало да приложи и доказ да постоји основ за обуставу поступка принудне наплате, што би у овом случају могло да буде решење о престанку пореске обавезе због застарелости, које локална пореска администрација доноси у складу са својим надлежностима, затим и уверење да нема дуга и сл.

Напомињемо да је Законом о финансирању локалне самоуправе, у члану 60. прописано да јединица локалне самоуправе у целости утврђује, наплаћује и контролише јавне приходе из члана 6. овог Закона почев од 1. јануара 2007. године, а чланом 61. истог Закона да ће јединица локалне самоуправе преузети запослене од Министарства финансија - Пореске управе који обављају послове из члана 60. овог Закона, почев од 1. децембра 2006. године. Просторије, опрему и средства за рад, јединица локалне самоуправе преузеће од Министарства финансија - Пореске управе, сразмерно броју преузетих запослених лица. Влада ће ближе уредити преузимање запослених лица из става 1. овог члана.

У складу с наведеним и по основу Закона о финансирању локалне самоуправе којим је уређен пренос надлежности са Пореске управе на јединице локалне самоуправе, произилази да Пореска управа, као орган који је наставио да постоји и након преузимања надлежности за послове администрирања изворних прихода локалне самоуправе, остаје надлежна за поступање по решењу о принудној наплати које је она донела, у смислу да је потребно да донесе решење о обустави поступка принудне наплате по свом решењу које је издала у време док је била надлежни орган.

Одговор на друго питање: Закон о пореском поступку и пореској администрацији (ZPPPA) прописује прекид и застој застарелости, под одређеним условима. При томе није прописано да постоји застој застарелости права на наплату, односно да застарелост не тече за време док је рачун обвезника у блокади. У конкретном случају, за обавезе по блокади рачуна из 2008. године наступила је апсолутна застарелост, под условом да није било других основа за застој застарелости по члану 114з ZPPPA.

Одговор на треће питање: Обзиром да је конкретна локална пореска администрација преузела администрирање изворних прихода локалне самоуправе 2009. године, као И да се о застарелости одлучује у овом моменту, та иста локална пореска администрација је надлежни орган за одлучивање о застарелости за јавне приходе из своје надлежности.


Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Плански систем и јавне финансије локалне самоуправе

На који начин је потребно третирати пријаву легализованог објекта који је мешовитог типа (који је на пример пола свињац, пола шупа или пола надстрешница)? Да ли се под претежном наменом објекта узима у обзир величина објекта?


Што се тиче објекта мешовитог карактера, који је делом свињац, а делом шупа или надстрешница и који се легализује, потребно је проверити шта је наведено у инвестиционо техничкој документацији која је то врста објекта (односно да ли се ради о помоћном или пословном објекту). Поред тога је потребно проверити да ли се ради о јединственом објекту са јединственом површином или се ради о објекту који има посебне делове за сваку од наведених намена. У случају да је у документацији наведено да се ради о помоћном  објекту, онда се исти разврстава и опорезује у складу са тим. У случају да је наведено да је објекат јединствена целина, не може се остварити право на пореско ослобођење за свињац, јер је услов из Закона да се објекат користи искључиво за примарну пољопривредну производњу (шупа се не користи за те намене).  Уколико се ради о објекту који има посебне делове за сваку од наведених намена, у Катастру ће се посебно евидентирати свињац, посебно шупа, а посебно надстрешница, тада физичко лице као порески обвезник може остварити пореско ослобођење за свињац.

Законом о порезима на имовину је прописано да се за објекат који је јединствена целина мешовитог карактера (што значи да би делови тог објекта могли бити разврстани у различите групе непокретности) за потребе утврђивања пореза на имовину, тај објекат разврстава у групу непокретности према претежној намени. У конкретном случају сматрамо да се ради о објекту који се у целости може сврстати у групу “помоћни објекат” и под претпоставком да је тако наведено у документацији за легализацију, не постоји основ за примену одредбе Закона о порезима на имовину који се односи на претежну намену.


Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Плански систем и јавне финансије локалне самоуправе

Да ли право на пореско ослобођење у складу са чланом 12. Закона о порезима на имовину имају само физичка лица која имају регистровано газдинство а имају и помоћне објекте (као што су свињац, шупа и слично) или ово право имају сва физичка лица која имају такве објекте независно да ли имају или немају регистровано газдинство?


У складу са тачком 10. члана 12. Закона о порезима на имовину, порез на имовину се не плаћа на објекте обвезника који не води пословне књиге, односно обвезника који води пословне књиге коме је пољопривреда претежна регистрована делатност, који су намењени и користе се искључиво за примарну пољопривредну производњу. Члан 12б прописује да су објекти намењени за примарну пољопривредну производњу, у складу са чланом 12. став 1. тачка 10. истог Закона, објекти предвиђени за смештај механизације за пољопривреду, репроматеријала, смештај и чување готових пољопривредних производа, стаје за гајење стоке, као и објекти за потребе гајења и приказивање старих аутохтоних сорти биљних култура и раса домаћих животиња и објекти за гајење печурки, пужева и риба.

У складу с наведеним, право на пореско ослобођење за објекте намењене за примарну пољопривредну производњу за које су обвезници физичка лица се може остварити без обзира да ли то лице има регистровано пољопривредно газдинство или не. Према томе, сва физичка лица која имају објекте који су намењени и користе се за примарну пољопривредну производњу (и не дају се другом лицу у закуп) имају право на пореско ослобођење без додатних услова. 


Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Плански систем и јавне финансије локалне самоуправе

Да ли порески обвезник има право на приговор застарелости за утврђивање пореске обавезе у складу са чланом 114. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (ZPPPA) у следећој ситуацији: наиме, пореском обвезнику су 2017. године донета решења о пореској обавези за пет година уназад (односно за 2012, 2013, 2014, 2015. и 2016. годину) на основу расположивих докумената, односно решења о озакоњењу. Порески обвезник је исказао жалбу на поменута решења по којој је другостепени орган одлучивао тек 2020. године када је и поништио решења и наложио да је потребно да се порески обвезник укључи у поступак пре доношења решења. У међувремену је порески обвезник потписао репрограм и отпочео плаћања по ратама, али је обзиром на одлуку другостепеног органа прекинуо плаћање. Одељење за администрирање изворних прихода локалне самоуправе је покренуло поступак принудне наплате, а затим је и упис претходне мере покренут код Службе за катастар непокретности, након чега је обвезник исплатио целокупан дуг, како банка не би наплатила своја потраживања. Поступајући по налогу другостепеног органа, донет је записник о пореској контроли где је порески обвезник истакао приговор застарелости за утврђивање обавезе у складу са чланом 114. ZPPPA.


Закон о пореском поступку и пореској администрацији (ZPPPA) чланом 114. прописује да право пореског органа на утврђивање пореза и споредних пореских давања застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече.  Застарелост права на утврђивање пореза и споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је требало утврдити порез, односно споредно пореско давање. Чланом 114д истог закона прописано је да се застарелост  прекида сваком радњом пореског органа  предузетом против пореског дужника у циљу утврђивања пореза и споредних пореских давања. После прекида застарелост почиње тећи изнова, а време које је протекло пре прекида, не рачуна се у рок за застарелост.

У конкретном случају је утврђивање пореске обавезе за период 2012-2016. извршено у 2017. години, односно пре наступања застарелости права на утврђивање. Утврђивање обавезе представља радњу пореског органа предузету против пореског дужника, што значи да је доношењем и уручењем решења о утврђивању пореза на имовину за 2012, 2013, 2014, 2015. и 2016. годину, прекинута застарелост. У складу са наведеном одредбом ZPPPA застарелост је након прекида почела да тече изнова, што значи да је нови рок за застарелост почео да тече од 1.1.2018 године и траје још пет година (односно од 2018. до 2022. године).

Апсолутни рок за застарелост права на утврђивање обавезе за 2012. годину је 31.12.2022 године, док се утврђивање за 2013. годину може извршити до 31.12.2023, али само ако у периоду од 2018. до 2022. године дође поново до прекида застарелости. Исто се примењује  и за 2014, 2015. и 2016. годину. Према томе, по налогу другостепеног органа може се утврдити обавеза пореза на имовину за период 2012-2016. године, при чему захтев обвезника за застарелост треба одбити као неоснован.


Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.