Питања и одговори

У складу са одредбом члана 140. Закона о планирању и изградњи (у даљем тексту: Закон), којом је прописано да: “После истека рока из става 4. овог члана, инвеститор плаћа на рачун Пореске управе накнаду у висини пореза на имовину, који би се плаћао у складу са законом којим се уређује порез на имовину за цео објекат, да је исти изграђен у складу са грађевинском дозволом, све док се за ту локацију не изда нова грађевинска дозвола” констатујемо да се иста никада није примењивала, нити се може применити, јер није прецизна и није потпуна, односно, не може се знати која накнада се плаћа, на који уплатни рачун (рачун Пореске управе за уплату јавних приходе мора бити уређен Правилником о уплатним рачунима јавних прихода), нити којој Пореској управи се плаћа (републичкој Пореској управе или локалном одељењу за администрирање изворних прихода локалне самоуправе). Иако је поменута одредба унета у Закон пре више од 15 година, иста се никада није примењивала, али исто тако није изузета из Закона.

У складу с наведеним, произилази да не постоји основ за утврђивање накнаде по основу члана 140. Закона, нити од стране Одељења које издаје грађевинску дозволу нити од стране локалне пореске администрације. У Закону јесте наведено да се накнада плаћа на рачун Пореске управе, али није наведено нити да се плаћа локалном пореском органу, нити неком другом надлежном органу јединице локалне самоуправе.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Законом о пореском поступку и пореској администрацији, чланом 74. прописана су средства обезбеђења наплате. Као средство обезбеђења може се понудити и трасирана меница, акцептирана од стране два жиранта, из чијих се зарада, на којима се установљава административна забрана, порески дуг може наплатити.

Меница је хартија од вредности по наредби којом њен издавалац (трасант) издаје безусловни налог другом лицу (трасату) да кориснику исправе (ремитенту) исплати одређену своту новца или сам издавалац обећава да ће извршити ту исплату.

У првом случају ради се о трасираној меници, а у другом о сопственој меници.

Суштинска разлика између трасиране и сопствене менице је у томе што код сопствене менице постоји изјава о неопозивој исплати док код трасиране постоји наредба о неопозивој исплати.

Сопствена меница постоји у оном случају када се њен издавалац сам обавезао на плаћање своте на коју меница гласи.

У складу са Законом о меници трасирана меница обавезно садржи:

1) означење да је меница, написано у самом слогу исправе, на језику на коме је она састављена;

2) безусловни упут да се плати одређена свота новца;

3) име онога који треба да плати (трасат);

4) означење доспелости;

5) место где плаћање треба да се изврши;

6) име онога коме се или по чијој наредби мора платити (ремитент);

7) означење дана и места издања менице;

8) потпис онога који је меницу издао (трасант).

Акцептирање менице представља менично правну радњу где се неко лице, најчешће трасат, својом вољом и потписом обавезује да прихвати меничну обавезу и да ће меничну своту исплатити онако како она гласи. Акцепт је изјава лица на које се вуче меница, да ће у року доспећа менице на наплату исплатити менични дуг у целини или делимично. Име акцептанта (лица које исплаћује менични дуг) се налази на лицу менице. Пре саме наплате меничног дуга ималац менице подноси је акцептанту на акцептирање, тј. потребно је да акцептант на лицу менице напише ''прихватам'' или ''признајем'' и да се потпише. Ово је битно зато што, неретко, меницу издаје један правни субјекат, а други правни субјект измирује обавезу из те менице. Од тог момента се мења и главни дужник у меници, јер тада главног дужника трасанта замењује акцептант. Дакле, акцепт представља изјаву коју одређено лице ставља на меничну исправу којом потврђује трасантов налог за исплату меничне суме. Са акцептирањем менице, даје се меничном повериоцу повећана сигурност да ће менична свота бити исплаћена.

У конкретном случају ако су трасант и трасат иста лица у питању је сопствена а не трасирана меница, која према Закону о пореском поступку и пореској администрацији (ZPPPA) не може бити средство обезбеђења плаћања. Код трасиране менице трасант и трасат не може бити исто лице. Сопствена меница није прописана ZPPPA као предмет принудне наплате, па у том смислу није јасно шта се подразумева под изјавом да таква меница може бити „средство обезбеђења у поступку принудне наплате“.

Поред тога, Закон о меници у случају трасиране менице појмовно разликује “трасанта”, “трасата” и “ремитента” а не физичка и правна лица. Меница мора да буде издата у складу са Законом о меници.

И на крају скрећемо пажњу да средство обезбеђења плаћања може бити само меница авалирана од стране пословне банке, што значи да је гарант на меници (јемац) пословна банка а не правно лице. У случају сопствене менице, Закону о меници дефинише само изјаву издаваоца менице да ће извршити одређену исплату. Према члану 74. ZPPPA као средство обезбеђења плаћања прихвата се трасирана меница, са изјавом два жиранта да ће се у случају непоштовања рокова у поступку одлагања плаћања дуговања, дуговани порез наплатити из њихових зарада на којима је установљена административна забрана. Такође подсећамо да се у поступку одлагања плаћања дугованог пореза на рате прихвата средство обезбеђења из кога ће се најефикасније извршити наплата дугованог пореза.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У случају да може, радило би се о сопственој трасираној меници која се у Закону о пореском поступку и пореској администрацији не наводи као средство обезбеђења.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Према члану 2. Закона о порезима на имовину, порез на имовину плаћа се на непокретности које се налазе на територији Републике Србије, и то на:

1) право својине, односно на право својине на земљишту површине преко 10 ари;

2) право закупа, односно коришћења, стана или куће за становање, конституисано у корист физичког лица;

3) право коришћења грађевинског земљишта површине преко 10 ари, у складу са законом којим се уређује правни режим грађевинског земљишта;

4) право коришћења непокретности у јавној својини од стране имаоца права коришћења, у складу са законом којим се уређује јавна својина;

5) коришћење непокретности у јавној својини од стране корисника непокретности, у складу са законом којим се уређује јавна својина;

6) државину непокретности на којој ималац права својине није познат или није одређен;

7) државину непокретности у јавној својини, без правног основа;

8) државину и коришћење непокретности по основу уговора о финансијском лизингу.

Правом закупа стана или куће за становање конституисаним у корист физичког лица, у смислу става 1. тачка 2) овог члана Закона о порезима на имовину, сматра се право закупа за период дужи од једне године или на неодређено време, за који је прописано плаћање непрофитне закупнине или закупнине која се обрачунава применом прописаних критеријума и мерила, у складу са законима којима се уређују:

(1) становање и одржавање зграда, односно у складу са посебним прописима којима је било уређено становање који су престали да важе даном почетка примене закона којим је уређено становање и одржавање зграда;

(2) јавна својина;

(3) права бораца, војних инвалида и породица палих бораца;

(4) збрињавање избеглица.

Правом коришћења стана или куће за становање конституисаним у корист физичког лица, у смислу става 1. тачка 2) наведеног члана Закона о порезима на имовину, сматра се право коришћења за период из става 4. овог члана, у складу са Законом којим се уређује збрињавање избеглица.

Према наведеном, за станове које користе интерно расељена лица, пре свега треба проверити да ли постоји правни основ за њихово коришћење.

Ако је правни основ уговор, треба проверити у складу с којим законом је уговор сачињен, да ли је то један од наведених закона по којима се врши опорезивање у складу са тачком 2. члана 2. Закона о порезима на имовину. Ако је то закуп по некој од ставки овог Закона или коришћење у складу са Законом о избеглицама, онда су физичка лица обвезници пореза на имовину.

Ако станове који су у власништву општине, физичка лица користе без правног основа, тада су они порески обвезници по тачки 7. члана 2. Закона о порезима на имовину.

Ако између физичког лица И општине постоји уговор о коришћењу (који није закуп) у складу са неким од закона (сем по Закону о избеглицама), то коришћење није опорезиво право, па је у том случају обвезник пореза на имовину општина, која свакако као буџетски корисник има право на пореско ослобођење.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Законом о накнадама за коришћење јавних добара уређено је плаћање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине, при чему се одредбе закона који се односе на ову накнаду примењују од 1. марта 2019. године.

Почетком примене одредби Закона о накнадама за коришћење јавних добара које се односе на накнаду за заштиту и унапређивање животне средине, односно од 1. марта 2019. године, престају да важе одредбе члана 87. став 3. тачка 3) и став 6. Закона о заштити животне средине и акта јединице локалне самоуправе донета на основу члана 87. овог закона, као и Уредба о  критеријумима за утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине и највишег износа накнаде.

Чланом 5. Закона о пореском поступку и пореској администрацији - ZPPPA, којим је уређено начело временског важења прописа, прописано је да се пореска обавеза утврђује на основу прописа који су били на снази у време њеног настанка, а да су радње у пореском поступку регулисане прописима који су на снази у време када се предузимају.

У складу са наведеним, обавеза по основу наканде за заштиту и унапређивање животне средине за раније године може да се утврђује у складу са одредбама ZPPPA које прописују застарелост, што узимајући у обзир релативни рок застарелости од 5 година, значи од 2016 године. Такође то значи да се за утврђивање ових обавеза за 2016., 2017. и 2018. годину примењују одредбе члана 87. Закона о заштити животне средине,  Уредбе о  критеријумима за утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине и највишег износа накнаде, као и акта јединице локалне самоуправе (општинске/градске Одлуке) донете на основу члана 87. овог закона, дакле у складу са материјалним прописима који су важили за конкретну годину за коју се врши утврђивање накнаде.

Напомињемо да се према Закону о накнадама за коришћење јавних добара, који се примењује од 1. марта 2019. године,  утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине (еко таксе) за 2019. и 2020. годину врши на следећи начин:

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Правно лице има право да одлучи како ће вредновати некретнине, а како инвестиционе некретнине, при чему нема обавезу да ове две врсте некретнина буду вредноване на исти начин.

У складу са одредбама Правилника о Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике некретнине, постројења и опрема се исказују на рачунима групе 02.

Некретнине, постројења и опрема у обрасцу Биланс стања исказују се на следећим позицијама:

• Земљиште (АОП 0011)
• Грађевински објекти (АОП 0012)
• Постројења и опрема (АОП 0013)
• Инвестиционе некретнине (АОП 0014)
• Некретнине, постројења И опрема у припреми (АОП 0016)
• Улагања на туђим некретнинама, постројењима И опреми (АОП 0017)
• Аванси за некретнине, постројења и опрему (АОП 0018).

Правним лицима која у складу са Законом о рачуноводству примењују Међународне стандарде финансијског извештавања – МСФИ, некретнине, постројења и опрема признају се и вреднују у складу са Међународним рачуноводственим стандардима - МРС: МРС 16, МРС 17, МРС 36 и МРС 40 и другим релевантним МСФИ.

Правна лица која примењују МСФИ за МСП – некретнине, постројења и опрему признају и вреднују у складу са Одељком 16, 17, 20 и 27 и другим релевантним одредбама тог стандарда. Обзиром да правна лица која примењују МСФИ за МСП не испуњавају услов да пријаве пореску основицу по фер вредности фокусираћемо се само на пореске обвезнике који примењују МСФИ.

Према наведеним Међународним рачуноводственим стандардима, некретнине, постројења и опрема могу се поделити у три основне групе:

• Некретнине, постројења и опрема у чијем рачуноводственом обухватању се примењује МРС 16,
• Некретнине, постројења и опрема узета у финансијски лизинг чије рачуноводствено обухватање уређује МРС 17 и
• Инвестиционе некретнине чије рачуноводствено обухватање уређује МРС 40.

У случају некретнина, постројења и опреме - МРС 16 за одмеравање након почетног признавања пружа два модела: Модел набавне вредности (цене коштања) и модел ревалоризације (фер вредност) и свако правно лице треба да одлучи који од ова два модела примењује и да исти прецизира својим актом којим утврђује рачуноводствене политике;

У случају инвестиционих некретнина – МРС 40 за одмеравање након почетног признавања пружа два модела: Модел набавне вредности (цене коштања) И модел ревалоризације (фер вредност) и свако правно лице треба да одлучи који од ова два модела примењује и да исти прецизира својим актом којим утврђује рачуноводствене политике.

Из наведеног произилази да правно лице нема обавезу да ове две врсте некретнина вреднује на исти начин. У конкретном случају, увидом у Напомене за финансијски извештај за 2019. годину Агенције за привредне регистре, може се утврдити да предузеће X примењује МСФИ (страна 2) и да некретнине вреднује по набавној цени или цени коштања, а да инвестиционе некретнине вреднује по поштеној (фер) вредности, што јесте у складу са прописаним стандардима.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Не постоји системски начин провере исправности податка у пријавама за накнаду за заштиту и унапређивање животне средине (еко таксу) о броју локалних самоуправа на чијој територији правна лица и предузетници обављају своје делатности. У складу са праксом неких локалних самоуправа, један од начина да се превазиђе овај проблем јесте да се пре утврђивања обавезе, односно током процеса обраде пријаве за еко таксу, од пореског обвезника тражи доказ да је пријава поднета или да је обавеза утврђена И у другим локалним самоуправама (које су наведене у пријави) и да се након тога утврди да ли се збир свих пријава поклапа са бројем пријављених локалних самоуправа. Други начин јесте да се провера података у пријави за еко таксу изврши службеним путем; односно ако у пријави постоји податак о називима локалних самоуправа на којима порески обвезник обавља претежну делатност, потребно је тим локалним самоуправама упутити допис да доставе податак о поднетој пријави за еко таксу одређеног пореског обвезника.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

На Google мапе податке могу да поставе сви регистровани корисници, у складу са правилима која одређује компанија Google. Правилима компаније је такође регулисан начин пријављивања нетачних података, тако да садржај зависи од ангажовања заједнице која поставља и користи ове податке.

Постављање података на портал ГеоСрбија омогућено је органима јавне власти, тј. државним органима и организацијама, органима и организацијама територијалне аутономије и јединицама локалне самоуправе.

Ово је један од недостатака ЦСВ формата.

ЦСВ формат (текстуални формат у коме су вредности одвојене зарезима) је најједноставнији начин да се табеларни подаци представе у виду обичног текста.

У језицима у којима се као знак за децималу користи зарез, ово може представљати проблем и постоје различита решења да се то превазиђе, као на пример:

• коришћењем тачке као децималног знака (приликом конверзије података може се лако урадити измена)
• коришћењем знака тачка и зарез (;) за одвајање вредности, уместо зареза
• коришћењем других, комплекснијих формата за размену података (XML, ЈСОН)

Омогућавају размену података између различитих програма, апликација и база података.

ЦСВ (comma сепаратед валуес) је уобичајени формат за размену података, који подржавају различите апликације и програми. Представља једноставан начин да се табеларни подаци представе као обичан текст. Због своје једноставности је у широкој примени и већина програма који раде са подацима имају опцију увоза података из овог формата, као и извоза у овај формат, а могу се отворити и у сваком програму за обраду текста.

Чланом 52. Закона о локалној самоуправи прописано је да општинска управа припрема нацрте прописа и других аката које доноси скупштина општине, председник општине и општинско веће. Стога смо мишљења да општинском већу нацрт програма треба да упути општинска управа или организациона јединица у оквиру ње, а да Савет треба да поступа у складу са задацима и овлашћењима која су дефинисана актом о његовом оснивању.

План развоја ЈЛС је хијерахијски највиши плански документ ЈЛС и представља документ развојног планирања. Његов садржај је прописан Уредбом о обавезним елементима плана развоја аутономе покрајине и јединице локалне самоуправе. Он садржи приоритетне циљеве развоја ЈЛС за најмање седам година. 

С друге стране, Програм представља документ јавне политике, ужег обухвата од стратегије или неког другог планског документа. Он хијерахијски може да проистекне из Плана развоја ЈЛС, да се њиме детаљније разради неки приоритетни циљ Плана развоја, или да се изради ради разраде неког посебног циља стратегије која обухвата целокупну област планирања (има их 18, према Уредби о методологији израде докумената јавних политика, и ЈЛС могу саме да одлуче да ли им је потребна израда неке стратегије или не). Према чл. 33. Уредбе, програм може да се изради и ради остваривања неке стратегије или плана развоја, уколико та ужа област није обухваћена хијерархијски вишим планским документом.