Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Школа за образовање ученика са сметњама у развоју доставила је Интерресорној комисији обавештење о престанку пружања услуге додатне подршке за неколико ученика иако је Тим за пружање додатне дефектолошке подршке школе за децу са сметњама у развоју сматрао да је неопходно наставити са часовима подршке. Ученици похађају редовну школу и долазили су на дефектолошку подршку у школу за децу са сметњама у развоју на основу мишљења Интерресорне комисије. Разлог престанка пружања подршке је незаинтересованост родитеља да доводе децу на третмане у школу. У обавештењу које је школа доставила позивају се на члан 7. Правилника о критеријумима и стандардима пружања додатне подршке у образовању деце, ученика и одраслих са сметњама у развоју и инвалидитетом у васпитној групи, односно другој школи и породици (,,Сл. гласник РС" бр. 70/2018). Да ли комисија може још нешто да уради у овим случајевима када је подршка предложена, а није реализована и не постоји захтев за новом подршком?
Школа за ученике са сметњама у развоју је, поступајући у складу са Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом, чл.10, обавестила ИРК о престанку подршке, уз образложење.
Осврнућемо се на део у којем наводите да се то десило „иако је Тим за пружање додатне дефектолошке подршке сматрао да је неопходно наставити са часовима подршке“.
Према Правилнику о критеријумима и стандардима пружања додатне подршке у образовању деце, ученика и одраслих са сметњама у развоју и инвалидитетом у васпитној групи, односно другој школи и породици („Службени гласник РС“, бр.70/2018), чл. 3, став 4: „Додатна подршка из става 1. тачка 1) овог члана и из става 2. овог члана остварује се на основу мишљења интерресорне комисије и планира се у оквиру индивидуалног образовног плана детета, ученика и одраслог, у складу са прописима.“ Из ове одредбе даље следи да процену потреба за овом врстом додатне подршке доноси тим за додатну подршку ученику, дакле тзв. ИОП тим школе коју ученик похађа.
У погледу околности да су у питању ученици који похађају редовну школу долазили на дефектолошку подршку у школу за ученике са сметњама у развоју, на основу мишљења Интерресорне комисије, скрећемо пажњу да овакав начин организовања додатне подршке није у духу добре инклузивне праксе. Исти правилник чланом 5. став 1. уређује где се пружа ова врста додатне подршке: „Додатна подршка се пружа у установи коју похађа дете, ученик или одрасли, а изузетно у другој установи или породици, у складу са најбољим интересом корисника.“
У овој ситуацији, ИРК може да делује саветодавно, да упути Тим за додатну дефектолошку подршку на сарадњу са тимом за додатну подршку ученику из школе коју ученик похађа (родитељ је члан овог тима), како би заједно евалуирали ефекте овог вида додатне подршке и, уколико процене да је неопходна ученицима, организују рад тако да ову подршку ученици добијају у школи коју похађају.
Пореском обвезнику, који је предузетник, донето је решење о принудној наплати из новчаних средстава са рачуна пореског обвезника на које је уложена жалба. У решењу су доспеле обавезе за плаћање по основу накнаде за заштиту и унапређење животне средине и пореза на имовину обвезника који не воде пословне књиге. Пореска пријава за порез на имовину је по основу ЈМБГ пореског обвезника. Да ли је исправно донети решење о принудној наплати и скинути новац са рачуна, с обзиром на то да се пореска пријава односи на личну имовину предузетника и води се по ЈМБГ-у а не пои ПИБ -у?
Према одредбама члана 78. став 1. тачка 1. и члана 82. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС“, бр. 80/2002, 84/2022 -испр.23/2003 – испр. …112/2015,15/2016, 30/ 2018, 95/2018, 86/2019, 144/2020 и 96/2021) покретање поступка принудне наплате има за последицу наплату из целокупне имовине пореског обвезника, осим ствари и лица који су законом изузети из извршења.
У складу са чланом 83. Закона о привредним друштвима ( „Сл. гласник РС“ , бр. 36/2011,99/2011, 83/2014 -др.закон, 5/2015,44/2018, 95/2018, 91/2019 и 109/2021 ) предузетник је пословно способно физичко лице које обавља делатност у циљу остваривања прихода и које је као такво регистровано у складу са законом о регистрацији. Чланом 85. истог закона којим се дефинише имовина и одговорност предузетника за обавезе прописује се да предузетник за све обавезе настале у вези са обављањем своје делатности одговара целокупном својом имовином и у ту имовину улази и имовина коју стиче у вези са обављањем делатности. Одговорност за те обавезе не престаје брисањем предузетника из регистра.
Сходно томе, предузетник је физичко лице које самостално обавља делатност при чему предузетничка радња нема субјективитет правног лица и неодвојива је од субјективитета оснивача, физичког лица. У том смислу је и имовина предузетника целовита: чини је имовина коју стиче у вези са обављањем делатности и изван обављања делатности. Предузетник одговара лично и целом својом имовином и то неограничено за обавезе које настану из обављања делатности, као и за обавезе које нису везане за обављање делатности.
У складу са наведеним, сматрамо да је Решење о принудној наплати исправно донето, а након сачињавања Записника о учешћу странке у поступку по жалби, уколико обвезник не одустане од жалбе, исту треба са изјашњењем и списима предмета проследити другостепеном органу на одлучивање.
Види: Мишљење Минстарства финансија-блокада предузетника.пдф
Директорица Установе културе је навршила 20 година радног стажа. Од тих 20 година проведених у радном односу један период је радила у привреди, затим у предшколској установи, туристичкој организацији чији је оснивач општина и задњих годину дана у установи културе. Поднела је захтев за исплату јубиларне награде. Да ли она има право на исплату обзиром да је за ових 20 година радног стажа радила код различитих послодаваца?
Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:
“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:
- За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
- За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
- За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
- За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
- За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права
Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.
Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом”.
С обзиром на све наведено, јубиларна награда се остварује само за године рада проведене у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе. Радни стаж остварен у установама и јавним предузећима не рачуна се за јубиларну награду.
Да ли на основу члана 51. става 1. тачке 6. Колективног уговора за запослене у органима општине који је идентичан са чланом 51. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе (,,Сл.гласник РС'' бр.38/2019 и 55/2020), запослени има право на солидарну помоћ услед смрти члана уже породице ако је преминуло лице било корисник старосне пензије?
Чланом 51. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе прописано је да запослени има право на солидарну помоћ, за случај:
1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице или теже повреде запосленог,
2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице,
3) здравствене рехабилитације запосленог,
4) настанка теже инвалидности запосленог,
5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице,
6) помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице,
7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења - до висине месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а уколико деца бораве у предшколској установи послодавац је дужан да надокнади трошкове боравка у предшколској установи,
8) помоћ због уништења или оштећења имовине, елементарних и других ванредних догађаја - до висине неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана,
9) рођења детета запосленог - у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике,
10) помоћ запосленој за вантелесну оплодњу - највише до три просечне месечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а на основу уредне документације,
11) другу солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја запосленог у складу са мерилима прописаним општим актом послодавца и расположивим финансијским средствима.
Ставом 5. истог члана прописано је да право из става 1. овог члана запослени не остварује за чланове уже породице који остварују примања из радног односа, односно по основу рада у тренутку подношења захтева, односно који примају новчану накнаду за туђу негу и помоћ или примају пензију која је већа од најнижег износа пензије.
С тим у вези, у конкретном случају, указујемо да право на солидарну помоћ запослени може да оствари за случај утврђен у члану 51. став 1. тачка 6) ПКУ за запослене у јединицама локалне самоуправе, односно за случај смрти члана уже породице, имајући у виду да се ограничење за остваривање овог права прописано ставом 5. наведеног члана, односи на чланове уже породице који у моменту подношења захтева, остварују примања из радног односа, односно по основу рада, односно који примају новчану накнаду за туђу негу и помоћ или примају пензију која је већа од најнижег износа пензије и то су случајеви дуже или теже члана уже породице запосленог (тачка 1), набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију члана уже породице запосленог (тачка 2), набавке лекова за члана уже породице (тачка 5).
С обзиром да се у случају из тачке 6) става 1. члана 51. ПКУ за запослене у јединицама локалне самоуправе, ради о помоћи по основу чињенице смрти члана уже породице, који у моменту када запослени подноси захтев за остваривање права на солидарну помоћ, више не остварује права по основу радног односа, односно не прима новчану накнаду за туђу негу и помоћ или пензију, мишљења смо да нема сметњи да запослени оствари право на солидарну помоћ за случај смрти члана уже породице.
Да ли се Одлука о висини накнаде за коришћење јавних површина доноси сваке године, односно да ли се за 2022. годину доноси одлука, иако је накнада иста као у 2021. години?
Законом о накнадама за коришћење јавних добара („Сл. гласник РС“, бр. 95/2018, 49/2019, 86/2019 – усклађени дин.изн., 156/2020 – усклађени дин.изн. и 15/2021-доп.усклађени дин. износи) уређују се накнаде за коришћење јавних површина.
Врсте накнаде за коришћење јавне површине, у складу са чланом 236. су: накнада за коришћење простора на јавној површини у пословне и друге сврхе, осим ради продаје штампе, књига и других публикација, производа старих и уметничких заната и домаће радиности; накнада за коришћење јавне површине за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица, као и за коришћење површине и објекта за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица којим се врши непосредни утицај на расположивост, квалитет или неку другу особину јавне површине, за које дозволу издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе; накнада за коришћење јавне површине по основу заузећа грађевинским материјалом и за извођење грађевинских радова и изградњу.
Под коришћењем простора на јавној површини у пословне и друге сврхе, сматра се заузеће јавне површине:
- објектом привременог коришћења: киоск, тезга, башта, апарат за сладолед, банкомат, аутомат за продају штампе, покретни објекат за продају робе на мало и вршење занатских и других услуга, монтажни објекат за обављање делатности јавних комуналних предузећа, телефонска говорница и слични објекти, башта угоститељског објекта;
- за забавни парк, циркус, спортске терене, за одржавање концерата, фестивала и других манифестација, за одржавање спортских приредби, за објекте и станице за изнајмљивање бицикла, за коришћење посебно обележеног простора за теретно возило за снабдевање, односно за почетну обуку возача и друго.
Коришћење простора на јавној површини у пословне и друге сврхе односи се на привремено коришћење простора на јавној површини и не обухвата коришћење трајног карактера изградњом објеката инфраструктуре.
Јавна површина у смислу овог закона јесте површина утврђена планским документом јединице локалне самоуправе која је доступна свим корисницима под једнаким условима: јавна саобраћајна површина (пут, улица, пешачка зона и сл.); трг; јавна зелена површина (парк, сквер, градска шума и сл.); - јавна површина блока (парковски уређене површине и саобраћајне површине).
Обвезник накнаде за коришћење јавне површине по члану 237. је корисник јавне површине.
Основица накнаде у складу са чланом 238. за коришћење простора на јавној површини је површина коришћеног простора изражена у метрима квадратним (м2).
Чланом 239. овог закона регулисана је висина накнаде. Највиши износ накнаде за коришћење јавне површине прописан је у Прилогу 12. овог закона. Критеријуми за прописивање висине накнада су: време коришћења простора, зона у којој се налази простор који се користи, уколико је зона утврђена актом јединице локалне самоуправе, као и техничко-употребне карактеристике објекта, уколико се јавна површина користи за постављање објеката.
Актом скупштине јединице локалне самоуправе утврђује се висина накнаде у складу са ст. 1. и 2. овог члана, олакшице, начин достављања и садржај података о коришћењу јавне површине надлежном органу који утврђује обавезу плаћања накнаде.
Начин утврђивања и плаћања у складу са чланом 240. врши се према површини коришћеног простора, сразмерно времену коришћења тог простора или према техничко-употребним карактеристикама објекта.
Накнаду утврђује орган јединице локалне самоуправе надлежан за утврђивање, контролу и наплату јавних прихода решењем.
Плаћање накнаде за коришћење јавних површина ослобођени су по члану 241. директни и индиректни корисници буџетских средстава.
Приходи остварени од накнаде за коришћење јавних површина припадају буџету јединица локалне самоуправе по члану 242. Закона.
Изворни приходи јединице локалне самоуправе у складу са чланом 6. Закона о финансирању локалне самоуправе (“Сл. гласник РС“, бр. 62/2006, 47/2011, 93/2012,99/2013 – усклађ. дин.износ, 126/2020 – усклађени дин.износи…111/2021 – др.закони) су између осталих и накнаде за коришћење јавних добара, у складу са законом.
У складу са чланом 7. овог закона стопе изворних прихода, као и начин и мерила за одређивање висине локалних такси и накнада утврђује скупштина јединице локалне самоуправе својом одлуком, у складу са законом.
Одлука из става 1. овог члана доноси се након одржавања јавне расправе, а може се мењати највише једанпут годишње, и то у поступку утврђивања буџета јединице локалне самоуправе за наредну годину.
Изузетно, одлука из става 1. овог члана може се изменити и у случају доношења, односно измене закона или другог прописа којим се уређују изворни приходи јединице локалне самоуправе.
Одлука се објављује на начин на који се објављују акти јединице локалне самоуправе.
Јединица локалне самоуправе сваке године врши усклађивање и доноси нову Одлуку о накнадама за коришћење јавних површина, у случајевима када постоје промене у висинама накнаде, основици, врсти накнаде, критеријумима, уколико је важећа одлука са ограниченим временским периодом трајања и слично, а у складу са Законом о финансирању локалне самоуправе и Законом о накнадама за коришћење јавних добара. У другим случајевима, односно када не постоје промене у висини накнаде, а важећа Одлука није ограниченог трајања, није потребно да ЈЛС сваке године доноси Одлуку о висини накнаде за коришћење јавних површина.
Да ли приликом уписа детета у средњу школу у школски центар са домом ученика је потребно ново мишљење ИРК за дете?
Овде је кључно да ли се ученик уписује у редовну средњу школу, или се ради о средњој школи са домом ученика у којој се образују ученици са сметњама у развоју и инвалидитетом.
У првом случају, мишљење интерресорне комисије није потребно (независно од тога да ли је ученик завршио основну школу за ученике са сметњама развоју, или редовну основну школу).
У ситуацији када се ученик уписује у средњу школу за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом (са или без дома за ученике), сматрамо да је, у складу са Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом, чл. 4, тачка 1) подтачка (4), ово мера која се реализује на основу мишљења интерресорне комисије, те да је мишљење ИРК тада неопходно.
Да ли одборник који је у сталном радном односу у Здравственој установи (државној) има право на слободан дан на позив општине/града- заседање седнице Скупштине? И на који начин се то регулише у матичној установи у којој је одборник запослен?
Обавезе и одговорности из радног односа, односно по основу рада, уређена су Законом о раду („Сл. гласник РС“ број 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-ОУС, 113/2017 и 95/2018-аут.тумачење) и посебним законима, колективним уговором и уговором о раду, а правилником о раду, односно уговором о раду, само када је то законом одређено.
Иако Закон о раду предвиђа случајеве у којима запослени има право да одсуствује са рада уз накнаду зараде (на дан празника који је нерадни дан, годишњег одмора, плаћеног одсуства, војне вежбе и одазивања на позив државног органа) то није случај и са одборником који је дужан да присуствује седницама Скупштине и седницама радних тела Скупштине у које је биран. У случају када је запослен је код другог послодавца, одборник може према Закону о раду да користи годишњи одмор или неплаћено одсуство.
Коришћење годишњег одмора регулисано је чл. 68-75. Закона о раду, док је неплаћено одсуство регулисано чланом 78. Закона о раду.
Послодавац може запосленом да одобри одсуство без накнаде зараде (неплаћено одсуство). За време неплаћеног одсуства запосленом мирују права и обавезе из радног односа, ако за поједина права и обавезе законом, општим актом и уговором о раду није друкчије одређено. Закон о раду не прописује случајеве када послодавац може запосленом да одобри неплаћено одсуство, тако да се све своди на вољу послодавца да исто одобри запосленом.
Како законом није ништа прецизно предвиђено, неплаћена одсуства су различито решавана и третирана у колективним уговорима, а најчешћи случај је да се само понављају одредбе Закона о раду, да послодавац може запосленом одобрити одсуство без накнаде зараде, уз евентуалну ограду, да то не ремети процес и организацију рада код послодавца. Право запосленог на неплаћено одсуство и дужина његовог трајања утврђује се решењем, на писмени захтев запосленог, под условом да је запослени приложио одговарајућу документацију (доказ о постојању правног основа за коришћење неплаћеног одсуства). Запослени на неплаћеном одсуству је и даље у радном односу код истог послодавца, и не може да заснује радни однос код другог послодавца.
Дакле, на основу свега наведеног одборник који је запослен код другог послодавца има по Закону о раду две могућности: 1) да користи годишњи одмор или да 2) поднесе захтев за неплаћено одсуство уз подношење одговарајуће документације (доказ о постојању правног основа за коришћење неплаћеног одсуства – нпр. потврду да је одборник Скупштине и позив на седницу).
Да ли је општина може после два поништена конкурса за праћење примене етичког кодекса, да именује чланове комисије, и по ком члану закона?
Начин и поступак избора, односно именовања чланова тела за праћење примене Етичког кодекса функционера локалне самоуправе, не уређује се законом, већ општим актом јединице локалне самоуправе – у овом случају то може бити статут, пословник скупштине, одлука о усвајању Етичког кодекса или одлука о образовању савета за праћење примене Етичког кодекса, у зависности од тога којим од ових аката је уређено образовање, састав и задаци овог скупштинског радног тела.
Скупштина општине може да именује чланове Савета за праћење примене Етичког кодекса само ако је таква могућност предвиђена одговарајућим општинским општим актом, који мора да садржи правни основ за доношење тог решења (што је услов за правну ваљаност решења).
Уколико одговарајућим општим актом није уређен начин и поступак избора чланова Савета за праћење примене Етичког кодекса у случају да се на конкурсу не изаберу кандидати за чланове Савета (на пример, после два или три неуспешна конкурса), потребно је да се путем тог општег акта уреди описана ситуација и на тај начин Скупштини обезбеди правни основ за доношење решења о именовању чланова Савета без јавног конкурса. Напомињемо да је у том случају неопходно прописати обавезу предлагача да претходно прибави сагласност кандидата кога предлаже за члана Савета.
Да ли се под радним искуством у струци, приликом заснивања радног односа, може подразумевати претходно радно ангажовање по основу уговора о обављању привремених и повремених послова (у питању је иста врста и степен стручне спреме)? Ако може, да ли се радно искуство обрачунава по радним данима или месецима?
Што се тиче обрачуна радног искуства, ангажовање по уговору о обављању привремених и повремених послова не мора да подразумева свакодневно и континуирано обављање тих послова, тако да ће се за обрачун радног искуства узети време када је то лице фактички обављало послове по уговору. Као доказ, може се користити извод из Централног регистра обавезног социјалног осигурања за то лице, јер послодавац пријављује ангажовано лице у овај регистар само за време када обавља уговорене послове.
Одредбама члана 68а Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописано је да се под радним искуством у струци у смислу одредаба овог закона подразумева радно искуство на пословима у оквиру захтеване врсте и степена стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место чије послове службеник обавља. У складу са напред наведеним, да ли се под радним искуством у струци може подразумевати ангажовање по основу спровођења јавних радова?
У члану 68а. Закона о запосленима у АП и ЈЛС се каже да се под радним искуством у струци у смислу одредаба овог закона подразумева радно искуство на пословима у оквиру захтеване врсте и степена стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место чије послове службеник обавља. При томе није од утицаја да ли је радно искуство у струци стечено у току радног односа, односно у току волонтирања или обављања послова на основу уговора о обављању привремених или повремених послова, док год испуњава услове по питању послова које је обављао по уговору и школске спреме у то време.
Што се јавних радова тиче, питање је у погледу ког радног места се посматра то искуство. Уколико је за обављање послови из уговора о ангажовању у јавним радовима потребна школска спрема која се захтева за радно место у односу на које се посматра радно искуство, онда ће се рачунати и то време ангажовања.
Организационој јединици Градске управе је на основу Закона о општем управном поступку упућен приговор од стране Удружења грађана са 508 прилога (сваки прилог је у ствари приговор грађана). Удружење грађана, у допису којим се обраћа организационој јединици тражи да се сваком грађанину одговори понаособ. Како поступити у конкретном случају,а да се не повреди Закон о општем управном поступку. Да ли је потребно да се сваком потписнику приговора (који је достављен као прилог дописа) одговори решењем понаособ, или се у складу са принципом делотворности и економичности поступка, може спојити поступак на основу члана 95. Закон о општем управном поступку?
Закон о општем управном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 18/16 и 95/18 – аутентично тумачење) уводи ново правно средство – приговор којим се проширује правна заштита у управном поступку на неколико законом дефинисаних ситуација:
- у случајевима неиспуњења уговорних обавеза, када је реч о управним уговорима, странка може да раскине уговор, али може да уложи приговор (чл. 25),
- приликом извршавања или неизвршавања управних радњи, под условом да нису повезане са доношењем управног акта (чл.28),
- уколико пружалац јавних услуга не обезбеђује уредно и квалитетно, под једнаким условима, остваривање права грађана и организација и задовољење потреба корисника (чл. 32).
Даље, Закон о општем управном поступку дефинише рокове у којима се изјављује приговор (чл. 147):
Приговор се изјављује у року од:
- шест месеци од пропуштања испуњења уговорне обавезе из управног уговора,
- 15 дана од предузимања или пропуштања да се управна радња предузме,
- 15 дана од када се јавна услуга не пружа тако да обезбеди уредно и квалитетно, под једнаким условима, остваривање права и задовољење потреба корисника.
Приговор се изјављује руководиоцу органа на чије се поступање односи, који и одлучује о приговору.
На приговор се сходно примењују одредбе овог закона о облику и садржини жалбе, изјављује се руководиоцу који утврђује чињенично стање и испитује законитост и правилност поступања органа (чл. 148).
Одлука о приговору доноси се у форми решења у року од 30 дана (чл. 149) на које подносилац има право жалбе другостепеном органу.
Не улазећи у питање да ли су предати поднесци по природи ствари приговори који указују на недостатак у вршењу управних радњи или пружању јавних услуга Градске управе, односно претпостављајући да се ради о приговорима дефинисаним Законом о општем управном поступку, сматрамо да уколико су поднесци уредни, односно потпуни те садрже све елементе који омогућују поступање по њима, потребно је одлучити о захтевима и доставити решења подносиоцима у законом предвиђеном року.
Такође, треба размотрити могућност спајања поступака у један или евентуално два (уколико су у питању два правна основа) у складу са чл. 95. Закона о општем управном поступку.
Напомињемо да би требало размотрити и одређивање заједничког представника и заједничког пуномоћника (чл. 53). Наиме, уколико постоје две или више странака могуће је у истом поступку одредити која од њих иступа као заједнички представник или странке могу узети заједничког пуномоћника. Орган може, уколико другачије није прописано, наложити странкама са истим захтевима да у одређеном року одреде лице које их представља или да узму заједничког пуномоћника. Ако странке то пропусте, орган може да им постави заједничког представника или пуномоћника, чија овлашћења трају док странке не одреде другог. На крају, указујемо да странке задржавају самосталност у поступку упркос заједничком пуномоћнику или представнику.
На крају, могућа је примена одредбе 69. став 4. Закона о општем управном поступку. Наиме, уколико се ради о истом поступку са више од пет странака које немају супротне интересе и заједничког пуномоћника, дужне су да на захтев органа одреде заједничког пуномоћника за пријем обавештења, у року који орган одреди. Ако то пропусте, орган им, о њиховом трошку, поставља заједничког пуномоћника за пријем обавештења. Уколико се ради о одлукама на које странке имају право жалбе, пуномоћник за пријем обавештења овлашћен је да, у име странке изјави у овом случају жалбу, уколико странци не може да проследи писмено, а она може да пропусти рок за изјављивање правног средства.
Такође, уколико су неки од подносиоца приговора користили услуге Портала еУправа креирајући налог, те добили еСандуче, препоручујемо доставу решења електронским путем.
Законом је прописано да заменик председника општине замењује председника општине у случају његове одсутности и спречености и да може потписивати, између осталог, и налоге за плаћање (решења за пренос средстава). Како се заменица председника општине налази на породиљском одсуству, функција заменика јој није престала и није изабран нов заменик. Да ли у оваквом случају, помоћник председника општине у случају одсутности или спречености председника општине може потписивати исплате из буџета (нпр. решења за пренос средстава, плате за запослене, исплате по захтевима директних и индиректних корисника и сл.) и да ли му је за то потребно овлашћење за сваки појединачни случај или може генерално овлашћење и уколико може да потписује, да ли је потребно да депонује потпис?
У складу са чланом 43. став 2. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон, 47/2018 и 111/2021 - др. закон) председник општине има заменика који га замењује у случају његове одсутности и спречености да обавља своју дужност.
Такође, у складу са чланом 71. став 1. Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС“, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 и 149/2020) функционер, односно руководилац директног, односно индиректног корисника буџетских средстава, одговоран је за преузимање обавеза, њихову верификацију, издавање налога за плаћање које треба извршити из средстава органа којим руководи и издавање налога за уплату средстава која припадају буџету, као и за давање података о извршеним плаћањима и оствареним приходима и примањима, док у складу са ставом 3 истог члана функционер, односно руководилац директног, односно индиректног корисника буџетских средстава, може пренети поједина овлашћења из става 1. овог члана на друга лица у директном, односно индиректном кориснику буџетских средстава.
У складу са чланом 16. Правилника о начину утврђивања и евидентирања корисника јавних средстава и о условима и начину за отварање и укидање подрачуна консолидованог рачуна трезора код управе за трезор ("Сл. гласник РС", бр. 99/2018 и 40/2019) корисник јавних средстава обавештава надлежну филијалу Управе за трезор о свакој промени у вези са подацима који су евидентирани код отварања подрачуна и уз писани захтев који оверава овлашћено лице корисника јавних средстава, доставља следећу документацију која је потребна за промену податка код подрачуна корисника јавних средстава:
- акт (документ) на основу кога се врши промена;
- картон депонованих потписа лица овлашћеног за заступање и лица овлашћених за располагање средствима са рачуна.
На основу наведеног председник општине може дати писано овлашћење за издавање налога за плаћање помоћнику председника општине, на основу кога је потребно да помоћник председника општине депонује свој потпис. Захтев за промену података потписан од стране одговорног лица (председника општине), акт на основу кога се врши промена (овлашћење) и картон депонованих потписа достављају се надлежној филијали Управе за трезор, као и прописани Образац НО-1/НУ-1 - Налог за отварање/укидање подрачуна корисника јавних средстава код Управе за трезор (за све подрачуне за које је добио овлашћење за потписивање).