Питања и одговори

Закон о путевима некатегорисани пут је дефинисан као пут који је надлежан орган прогласио некатегорисаним путем и који је као такав уписан у јавне евиденције о непокретностима и правима на њима (члан 2. став 1. тачка 8) и да ЈЛС уређује и обезбеђује обављање послова који се односи на изградњу, реконструкцију, одржавање, заштиту, коришћење, развој и управљање некатегорисаним путевима у насељу (члан 7).

Из законске дефиниције произилази да се под некатегорисаним путем подразумева пут (изграђен), а не површина намењена за изградњу пута, па мере заштите пута, прописане законом и одлуком ЈЛС,  инспектор за путеве може предузимати само у односу на постојећи пут.

У датој ситуацији предмет поступка би била бесправно изграђена шупа, па како се ради о објекту у смислу прописа који уређују изградњу објеката, то је за поступање у предметној ствари надлежан грађевински инспектор, без обзира да ли се ради о изграђеном путу или површини намењеној за изградњу пута.

Досадашњи конкурси за успостављање јединственог управног места Министарства државне управе и локалне самоуправе предвиђали су као један од критеријума за доделу средстава и усвојене моделе административних поступака које је Стална конференција градова и општина у сарадњи са ресорним министарствима израдила.

Модели административних поступака превиђају основне обавезне елементе поступка као што су рок за израду одлуке, рок за жалбу, документе које прибавља странка и које за странку треба да прибави орган управе, информације о таксама и слично.

У самим моделима дате су и шеме поступка као прилози. Они се не сматрају обавезним елементима модела административних поступака већ служе као извор додатних објашњења и информација. У складу са тим, уколико је јединица локалне усагласила своје поступање са моделима административних поступака, иако није израдила и њихове графичке приказе, сматрало би се да је испунила горе поменути критеријум.

Сходно члану 55. Закона о локалној самоуправи ("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон и 47/2018) за начелника управе за поједине области може бити постављено лице које има стечено високо образовање из одговарајуће научне области у односу на делокруг управе, на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, најмање пет година радног искуства у струци и положен државни стручни испит за рад у органима државне управе.

Чланом 50. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) прописано је да за начелника управе за поједине области, када је према посебном закону, градска односно општинска управа организована у више управа, може бити постављено лице које има стечено високо образовање из одговарајуће научне области у односу на делокруг управе, на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, положен државни стручни испит и најмање пет година радног искуства у струци.

Треба додати да се техничке науке састоје од осам категорија, од којих је грађевинарство једна од њих.

Дакле, не постоје препреке да дипломирани грађевински инжењер буде начелник управе за област управе уколико је његово образовање из одговарајуће научне области у односу на делокруг управе. Наравно, поред овог услова, потребно је да се испуне и услови из горенаведених законских одредби.

Члан 197. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је предвиђао да ће се распоређивање службеника према правилницима о организацији и систематизацији радних места, донетим у складу са овим законом и пратећим подзаконским актима, извршити до почетка примене овог закона.

Уговори о раду са намештеницима, којима се наставља њихов радни однос, биће закључени до почетка примене овог закона.

Изузетно, за рад на пословима у звању млађег саветника службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање пет година проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине, са стеченим високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и положен државни стручни испит.

Изузетно, за рад на пословима у звању млађег сарадника службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање четири године проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине са стеченим средњим образовањем у четворогодишњем трајању и положен државни стручни испит.

Међутим, ова могућност је постојала до почетка примене закона, тј. до 30. новембра 2016. године, јер је закон почео да се примењује 1. децембра 2016. године.

Члан 51. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС предвиђа следеће:

“Запослени има право на солидарну помоћ за случај:

• дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице или теже повреде запосленог,
• набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице,
• здравствене рехабилитације запосленог,
• настанка теже инвалидности запосленог,
• набавке лекова за запосленог или члана уже породице,
• помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице,
• месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења - до висине месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а уколико деца бораве у предшколској установи послодавац је дужан да надокнади трошкове боравка у предшколској установи,
• помоћ због уништења или оштећења имовине, елементарних и других ванредних догађаја - до висине неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана,
• рођења детета запосленог - у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике,
• помоћ запосленој за вантелесну оплодњу - највише до три просечне месечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а на основу уредне документације,
• другу солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја запосленог у складу са мерилима прописаним општим актом послодавца и расположивим финансијским средствима.

Члановима уже породице у смислу овог члана, сматрају се брачни или ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ запосленог.

У случају да је више чланова уже породице запослено код послодавца, право на солидарну помоћ за члана уже породице из става 1. тач. 1), 2), 5), 8) и 9) остварује један запослени.

Дужа или тежа болест односно тежа повреда у смислу става 1. тачка 1) овог члана постоји ако је запослени одсутан са рада најмање 30 дана непрекидно због спречености за рад услед болести, односно повреде.

Право из става 1. овог члана запослени не остварује за чланове уже породице који остварују примања из радног односа, односно по основу рада у тренутку подношења захтева, односно који примају новчану накнаду за туђу негу и помоћ или примају пензију која је већа од најнижег износа пензије.

Солидарна помоћ у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тач. 1)-5) овог члана признаје се на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету органа јединице локалне самоуправе, а највише до висине три просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Солидарна помоћ у случају утврђеном у ставу 1. тачка 6) овог члана признаје се породици и остварује се, по захтеву члана породице који се подноси у року од 90 дана од дана када је наступио основ за исплату солидарне помоћи, највише до висине две просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Породицу у смислу става 7. овог члана чине брачни и ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.

Запослени може да оствари право на солидарну помоћ, уколико право на ортопедска помагала, апарате за рехабилитацију, лекове и др. није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.

Право на солидарну помоћ у складу са овим чланом остварују сви запослени код којих основ за исплату солидарне помоћи наступи почев од 22. марта 2019. године.”

Из наведених одредби закључујемо да године детета не представљају ограничење за остваривање права на јубиларну награду, већ је једино постављено ограничење да се право на солидарну помоћ не остварује за чланове уже породице који остварују примања из радног односа, односно по основу рада у тренутку подношења захтева, односно који примају новчану накнаду за туђу негу и помоћ или примају пензију која је већа од најнижег износа пензије.

Чланом 32. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС”, број 38/19 и 55/2020) је прописано да послодавац може, у складу са расположивим финансијским средствима, да обезбеди додатно здравствено осигурање, за исти износ премије осигурања за лечење у здравственим установама - у државном или приватном власништву - са којима осигуравајућа кућа има уговор, као и да за своје запослене организује пензијски план у складу са Законом о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима, по основу кога би вршио уплате пензијског доприноса највише до висине неопорезивог износа у складу са Законом о порезу на доходак грађана.

Чланом 17. Закона о буџету Републике Србије за 2021. годину је прописано да у складу са чланом 2. тачка 31), чланом 54. и чланом 56. став 4. Закона о буџетском систему ("Службени гласник РС", бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - исправка, 108/13, 142/14, 68/15 - др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19 и 72/19) у буџетској 2021. години, неће се вршити обрачун и исплата поклона у новцу, божићних, годишњих и других врста награда и бонуса и примања запослених ради побољшања материјалног положаја и услова рада, као и других примања из члана 120. став 1. тачка 4) Закона о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - УС, 113/17 и 95/18 - аутентично тумачење), предвиђених посебним и појединачним колективним уговорима, и другим актима за директне и индиректне кориснике буџетских средстава Републике Србије и кориснике средстава организација за обавезно социјално осигурање, осим јубиларних награда за запослене и новчаних честитки за децу запослених.

У 2021. години не могу се исплаћивати запосленима код корисника буџетских средстава Републике Србије награде и бонуси који према међународним критеријумима представљају нестандардне, односно нетранспарентне облике награда и бонуса.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, исплата награда и бонуса запосленима код корисника средстава буџета Републике Србије и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање у 2021. години може се вршити на основу одлуке Владе.

Члан 120. Закона о раду гласи:

„Општим актом, односно уговором о раду може да се утврди право на:

1) јубиларну награду и солидарну помоћ;

Тач. 2) и 3) (престале да важе);

4) друга примања”.

Међутим, чланом 119. Закона о раду је прописано да послодавац може запосленима уплаћивати премију за добровољно додатно пензијско осигурање, колективно осигурање од последица незгода и колективно осигурање за случај тежих болести и хируршких интервенција, а у циљу спровођења квалитетне додатне социјалне заштите.

С обзиром да је чланом 17. Закона о буџету Републике Србије за 2021. годину онемогућена исплата по правима из члана 120. Закона о раду, а да то није учињено за права предвиђена чланом 119. Закона о раду, сматрамо да нема препрека да се врши уплата премије добровољног пензионог осигурања.

Правилником о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС“, бр. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019, 84/2019, 151/2020, 19/2021 и 66/2021) уређен је стандардни класификациони оквир и Контни план за буџетски систем.

У члану 7. Правилника се наводи:

Група 09 - Социјална заштита некласификована на другом месту садржи класу: 

090 - Социјална заштита некласификована на другом месту (КУ).

Класа 090 - Социјална заштита некласификована на другом месту (КУ) обухвата:

• администрацију, послове или подршку пословима као што су формулисање, администрација, координација и праћење целокупне политике социјалне заштите, планова, програма и буџета; припрему и спровођење прописа и стандарда за пружање социјалне заштите; израду и давање општих информација, техничке документације и статистичких података о области социјалне заштите.

Укључује: обезбеђивање социјалне заштите у виду новчане и неновчане помоћи жртвама пожара, поплава, земљотреса и осталих мирнодопских катастрофа; набавку и складиштење хране, опреме и осталих залиха за хитне случајеве у случајевима мирнодопских катастрофа;…“

На основу наведеног, средства за финансирање активности Центра за социјални рад треба планирати на функционалној класификацији 090 - Социјална заштита некласификована на другом месту.

Водећи се униформним програмима и програмским активностима који су садржани у Анексу 5 Упутства за израду програмског буџета (ажуриран у јулу 2021.године), средства намењена Центру за социјални рад треба планирати у оквиру програма 11 – Социјална и дечија заштита (шифра 0902) и у оквиру одговарајуће програмске активности 0005 – Обављање делатности установа социјалне заштите, а на економској класификацији 463000 – Трансфери осталим нивоима власти.

Чланом 56. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон и 114/2021) је прописано да уколико није постављен начелник управе, као ни његов заменик, до постављења начелника управе, као и када начелник управе није у могућности да обавља дужност дуже од 30 дана, Веће може поставити вршиоца дужности - службеника у радном односу на неодређено време који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, који ће обављати послове начелника управе, најдуже на три месеца, без спровођења јавног конкурса.

Уколико службеник на положају није постављен, јавни конкурс за попуњавање положаја се оглашава у року од 15 дана од постављења вршиоца дужности.

У случају да се јавни конкурс не оконча постављењем на положај, статус вршиоца дужности може се продужити најдуже још три месеца.

Изузетно, вршилац дужности може бити постављен и ради замене службеника на положају који одсуствује са рада дуже од 30 дана, а најдуже до његовог повратка на рад.

Службенику који је постављен за вршиоца дужности мирују права и обавезе из радног односа на радном месту на које је био распоређен пре постављења.

По истеку рока на који је постављен, службеник се распоређује на радно место на коме је био распоређен до постављења и наставља да остварује право на плату коју је имао на том радном месту.

Сходно члану 3. Уредбе о оцењивању службеника ("Сл. гласник РС", бр. 2/2019) службеник се оцењује једном у календарској години за период од 1. јануара до 31. децембра, с тим што се рад службеника прати током читавог периода за оцењивање. Резултати постигнути у извршавању послова радног места и постављених циљева вреднују се квартално попуњавањем извештаја о оцењивању у делу вредновања радних циљева.

Лице које одлучује о правима, обавезама и одговорностима службеника, односно орган који у име послодавца врши права и дужности за службеника доноси, најкасније до краја фебруара текуће године, решење којим одређује оцену службенику за период за оцењивање.

Решење за начелника управе и заменика начелника управе доноси градоначелник, односно председник општине или председник градске општине.

Такође, треба указати на одредбе члана 25. наведене Уредбе, којом је предвиђено следеће:

„Ако се у периоду за оцењивање, из било којег разлога, промени оцењивач, претходни оцењивач дужан је да припреми привремени извештај о оцењивању за време док је био оцењивач, према одредбама ове уредбе које уређују извештај о оцењивању.

Контролор претходног оцењивача ставља контролни потпис на привремени извештај о оцењивању и доставља га јединици за управљање људским ресурсима, а она новом оцењивачу.

Извештај о оцењивању, по истеку периода за оцењивање, припрема нови оцењивач, при чему обавезно разматра и привремени извештај о оцењивању“.

С обзиром на све наведено, за начелнике управа односно заменике начелника управа решење доноси градоначелник, односно председник општине или председник градске општине, а на основу, у претходном периоду, спроведених корака који су неопходни за доношење решења о оцењивању. Ово важи и за вршиоце дужности начелника управе, с тим што ће за време постављења за вршиоца дужности начелника управе службеника оценити градоначелник, односно председник општине или председник градске општине, док ће по распоређивању на радно место на коме је био распоређен до постављења службеника оценити начелник градске или општинске управе ако је образована као јединствен орган, односно начелник управе за поједине области, или начелник управе градске општине, односно руководилац који руководи службом или организацијом, тј. лице које га је оцењивало пре постављења за вршиоца дужности.

Закон о порезима на имовину („Сл. гласник РС“, бр. 26/2001, "Сл. лист СРЈ", бр. 42/2002 - одлука СУС и „Сл. гласник РС“, бр. 80/2002, 80/2002 - др. закон, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - одлука УС, 47/2013, 68/2014 - др. закон, 95/2018, 99/2018 - одлука УС, 86/2019 и 144/2020) који се примењује од 1.1.2021 године, у члану 12 . став 1. тачка 10 прописује се пореско ослобођење за објекте обвезника који не води пословне књиге, односно обвезника који води пословне књиге коме је пољопривреда претежна регистрована делатност, а који су намењени и користе се искључиво за примарну пољопривредну производњу.

Према овој одредби кумулативни услови који морају бити испуњени за пореско ослобођење за обвезника који не води пословне књиге су следећи: да је објекат намењен и да се користи за примарну пољопривредну производњу, да објекат није уступљен другом лицу уз накнаду дуже од 183 дана годишње (чл.12. став 4. и став 5. Закона о порезима на имовину). За обвезника који води пословне књиге додатни услов је да му је пољопривреда претежна регистрована делатност.

Чланом 12б Закона о порезима на имовину прописано је да су објекти намењени за примарну пољопривредну производњу, у складу са чланом 12. став 1. тачка 10) овог закона, објекти за смештај механизације за пољопривреду, репроматеријала, смештај и чување готових пољопривредних производа, стаје за гајење стоке, објекти за потребе гајења и приказивање старих аутохтоних сорти биљних култура и раса домаћих животиња и објекти за гајење печурки, пужева и риба.

Према Закону о пољопривреди и руралном развоју „Сл. гласник РС“, бр. 41/2009, 10/2013 - др. закон, 101/2016, 67/2021 - др. закон и 114/2021) : 

1) пољопривреда је привредна делатност која обухвата оне делатности које су законом класификоване као пољопривреда; 

2) пољопривредна производња јесте процес производње биљних и сточарских производа, узгој рибе, пчела, односно други облици пољопривредне производње (гајење печурака, пужева, стакленичка, пластеничка производња, гајење зачинског и лековитог биља и друго), која се обавља на пољопривредном земљишту, као и на другом земљишту или грађевинској целини који се налазе на територији Републике Србије; 

3) пољопривредни производи јесу примарни производи и производи првог степена њихове прераде настали у пољопривредној производњи.

Према Уредби о класификацији делатности („Сл. гласник РС“, бр. 54/2010) област 01- Пољопривредна производња, лов и пратеће услужне делатности, обухвата две основне делатности: гајење усева и засада и узгој животиња, као и органску производњу и гајење генетски модификованих биљака и животиња, затим обухвата и производњу усева и засада у стакленицима, као и пратеће услужне делатности у пољопривреди, као и лов, траперство и одговарајуће услуге.

Класификација - Група 01.50 (Мешовита пољопривредна производња) одступа од општег правила за одређивање претежне делатности. Обзиром на то да су на многим пољопривредним газдинствима подједнако заступљене и биљна и сточарска производња, таква газдинства могу бити разврстана у једну или другу категорију.

Пољопривредне делатности искључују даљу прераду пољопривредних производа, која се разврстава у области 10. и 11. (производња прехрамбених производа и производња пића) и област 12. (производња дуванских производа), осим оне прераде која подразумева основну припрему производа за тржиште (нпр. чишћење, љушћење, сортирање и краткотрајна заштита од труљења). Област не обухвата грађевинске радове на пољопривредним површинама (нпр. исушивање земљишта, припрема поља за производњу пиринча итд.), који се разврставају у сектор Ф (грађевинарство) затим не обухвата пољопривредне задруге и сличне организације које се баве куповином и продајом пољопривредних производа и посредују приликом набавке пољопривредних сировина које се разврставају у сектор Г (трговина на велико и мало; поправка моторних возила и мотоцикала).

Класификација делатности - 01.30. Гајење садног материјала обухвата производњу свих вегетативних материјала за размножавање, укључујући резнице, калеме и саднице за директно размножавање или подлоге за калемљење:

• гајење садница
• гајење украсних биљака, укључујући биљке с бусеном
• гајење луковица, гомоља, калема и пелцера
• гајење мицелија за гљиве
• делатност расадника, осим расадника за пошумљавање.

Ова класификација не обухвата:

• гајење биљака за производњу семена, дел. 01.1 и 01.2
• делатност шумских расадника.

Класификација делатности -  02.10 не обухвата бригу за природно окружење (одржавање паркова, резервата, украсних површина итд.), класификованих у делатности 81.30.

Сходно томе, производња лозних и воћних садница спада у област пољопривредне производње и може се сматрати примарном пољопривредном производњом (саднице су примарни производи настали у пољопривредној производњи).

У конкретном случају, узимајући у обзир да је економски објекат, објекат физичког лица, да би се остварио услов за пореско ослобођење из члана 12. став 1. тачка 10. Закона о порезу на имовину, за обвезника који не води пословне књиге, а у објекту складиште саднице (објекат за смештај репроматеријала или смештај и чување готових производа по чл.12б Закона о порезу на имовину), услов за пореско ослобођење пореском обвезнику физичком лицу - јесте утврдити да предметни објекат не користи правно лице уз накнаду, које у току 12 месеци, непрекидно или са прекидима, траје дуже од 183 дана, нарочито имајући у виду чињеницу да порески обвезник физичко лице има регистровано правно лице које се бави пољопривредном делатношћу.

Сходно томе, уколико физичко лице са правним лицем има закључен уговор о закупу предметне непокретности (или њеног дела), тада не постоји правни основ да физичко лице оствари право на пореско ослобођење по чл. 12. тачка 10) Закона о порезима на имовину за површину непокретности коју је дао у закуп.

Најпре, указујемо на релевантне одредбе Правилника о заједничким критеријумима за организовање и стандардима и методолошким упутствима за поступање и извештавање интерне ревизије у јавном сектору („Сл. гласник РС“, бр. 99/2011 и 106/2013):

Члан 3. – који уређује начине успостављања интерне ревизије. За случај у вези са којим сте поставили питање, предвиђено је, ставом 1. тачка 3) овог члана – да се интерна ревизија може успоставити код корисника јавних средстава, у конкретном случају код општине, ЈЛС1 - обављањем интерне ревизије од стране јединице интерне ревизије другог корисника јавних средстава (у конкретном случају друга општина, ЈЛС2), на основу споразума, уз претходну сагласност Централне јединице за хармонизацију Министарства финансија.

Када је реч о Споразуму који се спомиње у наведеној одредби, сама Централна јединица за хармонизацију (ЦЈХ) припремила је и објавила Модел Споразума о обављању интерне ревизије од стране јединице за интерну ревизију другог КЈС. 

Види: Модел Споразума о интерној ревизији.пдф

Из Модела произилази да су потписници Споразума руководиоци једног и другог КЈС (односно у случају из питања, то би били председници општина ЈЛС1 и ЈЛС2).

Оно на шта ипак посебно указујемо, јесте да сам Правилник у наведеном члану, и сходно томе и Модел Споразума – предвиђају да је коришћење услуга интерне ревизије на бази капацитета интерне ревизије другог корисника јавних средстава (друга општина, ЈЛС 2) – могуће само уколико је интерна ревизија код тог другог корсника јавних средстава успостављена у модалитету посебне функционално независне организационе јединице за интерну ревизију (дакле, потребно је да у конкретном случају ЈЛС2 има јединицу за интерну ревизију, да би предметни споразум могао бити закључен).

Надаље, када је реч о прибављању сагласности ЦЈХ за закључивање предметног споразума, није прописана нека посебна форма за прибављање сагласности (нпр., на бази нацрта Споразума и сл.), а из праксе произилази да поступак тече тако што руководиоци корисника јавних средстава, у овом случају ЈЛС1 и ЈЛС2 потпишу Споразум, и тако потписани документ доставе МФИН-ЦЈХ на сагласност и одобравање.  

У погледу питања да ли председник општине (ЈЛС1) треба да донесе и одлуку о оснивању службе интерне ревизије, указујемо и на одредбу из члана 1. став 2. Модела Споразума, која имплицира постојање интерног акта ЈЛС1 који прописује да ће се функција интерне ревизије у ЈЛС1 обезбедити обављањем интерне ревизије од стране јединице интерне ревизије ЈЛС2, на основу споразума. Такав интерни акт општине, дакле био би довољан, и није потребна одлука општине о оснивању службе интерне ревизије. У пракси, такав (prethodni) интерни акт у ЈЛС доноси се најчешће у форми Одлуке о успостављању интерне ревизије, у којој се наводи да ће се функција интерне ревизије обезбедити обављањем интерне ревизије од стране јединице интерне ревизије друге ЈЛС, на основу споразума у смислу члана 3. став1. тачка 3) Правилника. 

Допунске информације: За случај када код другог коринсика јавних средстава, рецимо у другој општини (ЈЛС2), послове интерне ревизије обавља један, дакле инокосни ревизор (не постоји јединица за интерну ревизију) – није могуће закључити наведени споразум. Према нашим сазнањима, у пракси постоје случајеви да ЈЛС1 уз сагласност руководиоца ЈЛС2 ангажује интерног ревизора ЈЛС2, по уговору о привременим и повременим пословима да врши ревизију у ЈЛС1, али такав случај није нормативно обрађен (у важећим прописима односно доступним моделима), те о томе треба посебно водити рачуна. Као допунску информацију наводимо и да по одредбама Правилника и  Споразума, између корисниак јавних средстава (дакле између ЈЛС1 и ЈЛС2) – није предвиђена накнада за обављање послова интерне рвизије, већ јединица интерне ревизије из ЈЛС2 обавља интерну ревизију у ЈЛС1 на бази Споразума и у оквиру редовних плата у ЈЛС2. 

Коначно, зарад коректног разумевања процеса, указујемо да се у наведеном случају (обављање интерне ревизије код у једној ЈЛС од стране интерне ревизије дуге ЈЛС) не примењују споразуми о међуопштинској сарадњи на бази Закона о локалној самоуправи (одељак ВИ Закона о сарадњи и удруживању ЈЛС), већ Закон о буџетском систему и Правилник о заједничким критеријумима за организовање и стандардима и методолошким упутствима за поступање и извештавање интерне ревизије у јавном сектору. За споразумно уређивање односа користи се Модел Споразума који се налази у одговору.

Чланом 30. Закона о локалној самоуправи предвиђено је да одборник не може бити запослени у општинској управи и лице које именује, односно поставља скупштина општине. Ако запослени у општинској управи буде изабран за одборника, права и обавезе по основу рада мирују му док траје његов одборнички мандат. Даном потврђивања одборничког мандата лицима које је именовала, односно поставила скупштина јединице локалне самоуправе, престаје функција на коју су именовани, односно постављени. Прописи којима се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција, не искључују примену одредаба овог закона о пословима који су одређени као неспојиви са функцијом одборника скупштине општине.

Из наведених одредби произилази да су са мандатом неспојиви само радни однос у управи и именовање или постављење од стране скупштине локалне самоуправе. Међутим, за послове из делокруга рада управе не може се ангажовати агенција. У оквиру управе образује се кабинет председника општине као посебна организациона јединица за обављање саветодавних и протоколарних послова, послова за односе с јавношћу и административно-техничке послова који су значајни за рад председника општине. Ако се у овом конкретном случају мислило на помоћника председника општине, то радно место је такође систематизовано у управи (у кабинету), поставља их и разрешава председник општине најдуже на период док траје дужност председника, могу бити задужени за поједине области (економски развој, урбанизам, примарна здравствена заштита, заштита животне средине, пољопривреда и др.) и за обављање послова тог радног места не може се ангажовати агенција.

Чланом 1. став 3. тачка 1) Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон) је прописано да је јавна набавка, у смислу овог закона, набавка на основу уговора о јавној набавци добара, услуга или радова које набавља један или више јавних наручилаца од привредних субјеката које су ти наручиоци одабрали без обзира да ли су добра, услуге или радови намењени за јавне сврхе.

Имајући у виду да се питање односи на набавке добара (материјала), које набавке треба да спроведе наручилац у смислу одредаба Закона, произилази обавеза примене одредаба Закона на набавке које наводите у питању.

Наведено се односи како на поступке јавних набавки, тако и набавке на које се Закон не примењује, у којем случају наручилац примењује правила сопственог посебног акта који уређује начин планирања и спровођења ових набавки.

Из наведеног произилази и да је наручилац у обавези да ове набавке планира у свом плану (јавних) набавки, уз указивање да Закон прописује изузетак у којем се набавка може спровести и уколико она није планирана у плану јавних набавки – у изузетним случајевима, када јавну набавку није могуће унапред планирати или из разлога хитности, наручилац може да покрене поступак јавне набавке и ако набавка није предвиђена у плану јавних набавки (члан 88. став 7. Закона).