Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Kako postupiti u situaciji kada se ne dostave traženi podaci, informacije ili mišljenja od Kovid bolnice, u propisanim rokovima, imajući u vidu trenutnu epidemiološku situaciju i povećan broj hospitalizovanih pacijenta, sa jedne strane, a sa druge prekoračenje propisanih kratkih rokova vezanih za sprovođenje postupka savetnika pacijenata po prigovoru?
Za prekoračenje zakonom propisanih rokova za dostavu traženih podataka, informacija ili mišljenja od strane pružaoca zdravstvene zaštite u postupku po prigovoru, a koje zatraži savetnik pacijenata saglasno svojim zakonskim ovlašćenjima, Zakonom o pravima pacijenata propisano je prekršajno kažnjavanje, pa s tim u vezi o prekoračenju propisanih rokova za dostavljanje traženih informacija, podataka i mišljenja savetnik pacijenata može obavestiti zdravstvenu inspekciju, radi preduzimanja mera iz njihove nadležnosti.
Međutim, imajući u vidu specifičnost trenutka u kome se trenutno nalaze Kovid bolnice, razumni rokovi, kao i odgovor zdravstvene ustanove o razlozima nemogućnosti da postupi saglasno rokovima koji su propisani Zakonom o pravima pacijenata, mogu poslužiti savetniku pacijenata kao prihvatljivo opravdanje za prekoračenje propisanih rokova u postupku po prigovoru.
Da li je priključivanjem na respirator pacijenta u Kovid bolnici prekršeno pravo na pristanak, čak i kada je bio ugrožen život pacijenta, u situaciji kada se njegov zakonski zastupnik izričito protivio preduzimanju navedene medicinske mere?
Članom 15. stav 2. Zakona o pravima pacijenata propisano je da medicinska mera protivno volji pacijenta, odnosno zakonskog zastupnika deteta, odnosno pacijenta lišenog poslovne sposobnosti, može se preduzeti samo u izuzetnim slučajevima, koji su utvrđeni zakonom i koji su u skladu sa lekarskom etikom.
Nadalje, član 18. stav 3. istog Zakona predviđa da ako zakonski zastupnik deteta, odnosno pacijenta lišenog poslovne sposobnosti nije dostupan ili odbija predloženu hitnu medicinsku meru, hitna medicinska mera može se preduzeti, ako je to u najboljem interesu pacijenta.
Imajući u vidu navedene odredbe, predmetnom prilikom nije prekršeno pravo na pristanak.
Kako postupiti po prigovoru koji za svoj predmet ima nedovoljan broj zaposlenih lekara određene struke?
Članom 114. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, pored ostalog, propisano je da direktor zdravstvene ustanove organizuje rad i i rukovodi procesom rada.
Saglasno navedenoj odredbi, nedovoljan broj zaposlenih zdravstvenih radnika spada u organizaciju rada za koju je nadležan direktor zdravstvene ustanove. Po takvom prigovoru savetnik pacijenata se oglašava nenadležnim i upućuje podnosioca prigovora na direktora ustanove.
Da li na zahtev roditelja pedijatar mora dati pismeno obaveštenje o eventualnim posledicama primanja obavezne vakcine?
Članom 15. stav 3. Zakona o pravima pacijenata propisano je da se medicinska mera protivno volji pacijenta, odnosno zakonskog zastupnika deteta, može preduzeti samo u izuzetnim slučajevima, koji su utvrđeni zakonom i koji su u skladu sa lekarskom etikom.
Poseban zakon koji isključuje pravo na pristanak u pogledu obavezne vakcinacije dece je Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Nadzor nad sprovođenjem tog zakona vrši sanitarna inspekcija, pa je u takvim slučajevima roditelja potrebno uputiti na sanitarnu inspekciju.
Da li je savetnik pacijenata nadležan da pruži informaciju pacijentima koji pitaju za zakonski osnov da moraju da nose zaštitne maske kao epidemiološku meru u zaštiti od zarazne bolesti COVID-19, kao i za uslov da budu vakcinisani kako bi ušli u ugostiteljske objekte, bioskope?
Članom 5. Zakona o pravima pacijenata propisano je da se navedeni Zakon primenjuje na „zdravstvene ustanove, druge oblike zdravstvene službe (u daljem tekstu: privatna praksa), organizacione jedinice visokoškolskih ustanova zdravstvene struke koje obavljaju zdravstvenu delatnost, druga pravna lica za koja je posebnim zakonom predviđeno da obavljaju i određene poslove iz zdravstvene delatnosti i zdravstvenog osiguranja, kao i na zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike“.
Imajući u vidu navedenu odredbu, savetnik pacijenata nije nadležan za postupanje, kao ni za davanje saveta za pitanja koja se odnose na nošenje maske i vakcinisanje kao uslov za ulazak u ugostiteljske objekte, bioskope itd.
U takvim slučajevima savetnik se oglašava nenadležnim i upućuje pacijente na sanitarnu inspekciju.
Savetnik pacijenata je nadležan samo za savete i prigovore sa žalbama na pružaoce zdravstvene zaštite (zdravstvene ustanove, privatnu praksu i druga pravna lica).
Budući da su za liste čekanja nadležni nadzornici osiguranja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a ne savetnici pacijenata, kako dobiti informaciju o tome ko je nadzornik osiguranja za određeni region i kako ga pacijenti mogu naći?
Članom 29. stav 1. Pravilnika o listama čekanja ("Sl. glasnik RS", broj 75/13), utvrđeno je sledeće: „Pod nadzorom nad listama čekanja, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se kontrola primene kriterijuma i standardizovanih mera za procenu zdravstvenog stanja osiguranog lica za stavljanje na listu čekanja, ispravnost unetih podataka o osiguranom licu i drugih podataka u liste čekanja.“
U stavu 3. istog člana utvrđeno je da: „Nadzor iz stava 1. ovog člana vrše nadzornici osiguranja Republičkog fonda i nadzornici osiguranja filijala Republičkog fonda.“
Imajući u vidu citirane odredbe, pacijenta je potrebno uputiti na matičnu filijalu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kod koje je osiguran. Takođe, prijave i žalbe u vezi sa ostvarivanjem prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, osigurana lica mogu dostaviti Sektoru za kontrolu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Gde je granica zaštite podataka o ličnosti, odnosno kako izvršiti uvid u medicinsku dokumentaciju kada lekar ne dozvoljava savetniku pacijenata da izvrši uvid, pozivajući se na zaštitu podataka o ličnosti?
Savetnik pacijenata ima ovlašćenje da izvrši uvid u medicinsku dokumentaciju pacijenta, u delu koji se odnosi na navode iz prigovora. Lekar ne može da zabrani savetniku uvid u medicinsku dokumentaciju pacijenta koja je u vezi sa navodima iz prigovora, jer u tom slučaju savetnik ne može da izvrši svoju dužnost utvrđivanja činjeničnog stanja po prigovoru.
U slučaju da se desi takva situacija, savetnik treba da upozori zdravstvenog radnika da su po članu 40. stav 4. Zakona o pravima pacijenata zdravstvena ustanova/privatna praksa/drugo pravno lice, dužni da savetniku pacijenata, u prisustvu zdravstvenog radnika, omoguće uvid u medicinsku dokumentaciju pacijenta, koja je u vezi sa navodima iznetim u prigovoru, kao i da je za nepostupanje po toj odredbi predviđeno prekršajno kažnjavanje.
Granica uvida u medicinsku dokumentaciju koju savetnik ne sme da pređe je određena navodima iz prigovora.
Dakle, savetnik pacijenata nema pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju drugih pacijenata, kao ni pravo uvida u medicinsku dokumentaciju pacijenta koja nije u vezi sa navodima iznetim u prigovoru.
Da li Savet za zdravlje JLS nakon razmatranja i usvajanja tromesečnog, šestomesečnog ili godišnjeg izveštaja savetnika pacijenata treba da donese posebnu odluku kojom usvaja te izveštaje ili je dovoljno da zapisnički konstatuje da ih usvaja?
Da li savetnik pacijenata prilikom utvrđivanja bitnih činjenica i relevantnih okolnosti zbog sumnje na kršenje prava na kvalitet pružanja zdravstvene usluge u pogledu kvaliteta komunikacije na relaciji zdravstveni radnik-pacijent, može prihvatiti kao dokaz audio ili video snimak koji je napravio pacijent i priložio uz prigovor?
Kao prethodno pitanje, neophodno je istaći da snimanje u zdravstvenim ustanovama nije dozvoljeno bez izričite saglasnosti direktora. Nadalje, ukoliko je eventualno instaliran video nadzor u ustanovi, potrebno je imati u vidu da snimci sa nadzornih kamera ne predstavljaju medicinsku dokumentaciju, te savetnik pacijenata nema zakonskih ovlašćenja da utvrđuje činjenično stanje na osnovu uvida u audio snimke nadzornih kamera.
Savetnik pacijenata saglasno članu 40. stav 4. Zakona o pravima pacijenata ima ovlašćenje da izvrši uvid u deo medicinske dokumentacije pacijenta-podnosioca prigovora, koja je u vezi sa navodima iznetim u prigovoru, u prisustvu zdravstvenog radnika, iz čega proističe da se audio ili video snimak koji je napravio pacijent ne može koristiti kao dokaz.
Kakav je postupak savetnika pacijenata kada je izjavljen prigovor na rad lekara-stomatologa u privatnoj praksi?
Postupak savetnika pacijenata po prigovoru koji se odnosi na privatnu praksu identičan je postupku koji se sprovodi po prigovoru koji se odnosi na zdravstvene ustanove u državnoj svojini, osim u jednom izuzetku.
Naime, članom 40. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisano je da privatna praksa može obavljati zdravstvenu delatnost ako Ministarstvo zdravlja rešenjem utvrdi da su ispunjeni uslovi za obavljanje zdravstvene delatnosti.
Imajući u vidu citirani član Zakona, potrebno je da savetnik pacijenata zatraži i izvrši uvid u rešenje o ispunjenosti uslova za rad izdatog od strane zdravstvenog inspektora Ministarstva zdravlja.
Ukoliko utvrdi da osnivač privatne prakse poseduje navedeno rešenje nastavlja sa postupkom, dok u suprotnom napušta prostorije i o tome odmah obaveštava zdravstvenu inspekciju.
Da li savetnik pacijenata postupa po prigovoru pacijenta koji odbije da ga potpiše?
Članom 4. Pravilnika o načinu postupanja po prigovoru, obrascu i sadržaju zapisnika i izveštaja savetnika za zaštitu prava pacijenata propisani su neophodni elementi koje je potrebno da sadrži zapisnik o usmeno podnetom prigovoru. Navedena odredba primenljiva je i na pismeno podnet prigovor. Pomenuti član propisuje da je neophodno da podnosilac prigovora isti potpiše. Saglasno navedenom, savetnik pacijenata nema nadležnost da postupa po anonimnim prigovorima, kakvim se može smatrati prigovor koji je nepotpisan.
Koliki je vremenski rok čuvanja medicinske dokumentacije?
Članom 41. Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva ("Sl. glasnik RS", br. 123/14, 106/15, 105/17 i 25/19 - dr. zakon), utvrđeno je da se medicinska dokumentacija čuva u rokovima propisanim ovim zakonom, kao i propisima kojima se uređuje arhivska građa. Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva je utvrđeno da se zdravstveni karton i istorija bolničkog lečenja čuva 10 godina nakon smrti pacijenta ili 90 godina nakon otvaranja, odnosno u propisanim slučajevima 40 godina. Matična knjiga, stomatološki karton i podaci koji se vode u elektronskom obliku čuvaju se trajno. Ostala osnovna medicinska dokumentacija čuva se 15 godina nakon poslednjeg upisa podataka.
Zdravstvena ustanova, privatna praksa i drugo pravno lice za koje je posebnim zakonom predviđeno da obavlja i poslove zdravstvene delatnosti (u daljem tekstu: drugo pravno lice) dužni su da po prestanku obavljanja zdravstvene delatnosti, odnosno brisanja iz registra nadležnog organa, predaju na čuvanje zdravstvenu dokumentaciju nadležnom arhivu u skladu sa zakonom kojim se uređuje arhivksa građa.
Za nepridržavanje propisanih rokova čuvanja, zaprećene su novčane kazne.